Odgovori na Božja obećanja iskazujući veru

„[Jehova Bog] nam je darovao skupocena i najveća obećanja“ (2. PETROVA 1:4, Dimitrije Stefanović).

 1. Šta nam omogućuje da iskazujemo pravu veru?

JEHOVA želi da iskazujemo veru u njegova obećanja. Ipak, „svi nemaju veru“ (2. Solunjanima 3:2). Ta osobina je plod Božjeg svetog duha, ili aktivne sile (Galatima 5:22, 23). Dakle, samo oni koji su vođeni Jehovinim duhom mogu iskazivati veru.

 2. Kako apostol Pavle definiše „veru“?

² Ali, šta je vera? Apostol Pavle je naziva „jasno dokazivanje stvarnosti iako se ne vide“. Dokaz tih nevidljivih stvarnosti tako je jak da se vera izjednačava s tim dokazom. Za veru se takođe kaže da je „zajemčeno očekivanje stvari kojima se nada“ zato što oni koji poseduju tu osobinu imaju garanciju da je sve što je Jehova Bog obećao tako sigurno kao da se već praktično ispunilo (Jevrejima 11:1, NW).

Vera i Jehovina obećanja

 3. Šta će pomazani hrišćani doživeti ako iskazuju veru?

³ Da bismo ugodili Jehovi, mi moramo iskazivati veru u njegova obećanja. Apostol Petar je to pokazao u svom drugom nadahnutom pismu, napisanom oko 64. n. e. On je ukazao da će on i drugi pomazani hrišćani, ako iskazuju veru, videti ispunjenje Božjih ’skupocenih i najvećih obećanja‘. Kao rezultat, oni će ’imati deo u Božjoj prirodi‘ kao sunaslednici s Isusom Hristom u nebeskom Kraljevstvu. S verom i uz pomoć Jehove Boga, oni su pobegli iz ropstva pokvarenim navikama i postupcima ovog sveta (2. Petrova 1:2-4, DS). I zamisli samo! Oni koji iskazuju pravu veru raduju se istoj neprocenjivoj slobodi danas.

 4. Kojim osobinama treba da dopunimo našu veru?

⁴ Vera u Jehovina obećanja i zahvalnost za našu slobodu koju daje Bog treba da nas podstakne da činimo sve što možemo da postanemo primerni hrišćani. Petar je rekao: „Odgovarajući svojim doprinošenjem sveg iskrenog naprezanja, dopunite svoju veru krepošću, svoju krepost spoznanjem, svoje spoznanje samosavladavanjem, svoje samosavladavanje ustrajnošću, svoju ustrajnost odanošću Bogu, svoju odanost Bogu bratskom naklonošću, svoju bratsku naklonost ljubavlju“ (2. Petrova 1:5-7, NW). Tako nam Petar pruža jedan spisak koji bi bilo dobro da zapamtimo. Pogledajmo malo pobliže te osobine.

Bitni elementi vere

 5, 6. Šta je krepost, i kako njome možemo dopuniti našu veru?

⁵ Petar je rekao da krepost, spoznanje, samosavladavanje, ustrajnost, odanost Bogu, bratska naklonost i ljubav treba da budu dopunjeni jedno drugom i našoj veri. Moramo naporno raditi da te osobine učinimo bitnim elementima naše vere. Na primer, krepost nije osobina koju ispoljavamo odvojeno od vere. Leksikograf V. E. Vajn (W. E. Vine) ukazuje da je u 2. Petrovoj 1:5 „krepost dodata kao preko potrebna osobina u iskazivanju vere“. Sve druge osobine koje je Petar spomenuo takođe treba da budu elemenat naše vere.

⁶ Kao prvo, našu veru moramo dopuniti krepošću. Biti krepostan znači činiti ono što je dobro u Božjim očima. Za grčku reč koja je ovde prevedena sa ’krepost‘, neki prevodi koriste „dobrota“ (New International Version; The Jerusalem Bible; Today’s English Version). Krepost nas podstiče da izbegavamo da činimo zlo ili da bližnjima nanosimo nepravdu (Psalam 97:10). Ona takođe navodi na hrabru akciju u činjenju dobra za duhovnu, fizičku i emocionalnu korist drugih.

 7. Zašto našu veru i krepost treba da dopunimo spoznanjem?

⁷ Zašto nas Petar poziva da našu veru i krepost dopunimo spoznanjem? Pa, dok se suočavamo s novim izazovima našoj veri, potrebno nam je spoznanje ako želimo da razlikujemo ispravno od pogrešnog (Jevrejima 5:14). Kroz proučavanje Biblije i iskustvo u primenjivanju Božje reči i iskazivanju praktične mudrosti u svakodnevnom životu, mi povećavamo svoje spoznanje. To nam opet omogućuje da održavamo našu veru i da nastavimo činiti ono što je kreposno kad smo u kušnji (Poslovice 2:6-8; Jakov 1:5-8).

 8. Šta je samosavladavanje, i kako je ono povezano s ustrajnošću?

⁸ Da bismo sebi pomogli da se s verom suočimo s kušnjama, naše spoznanje treba da dopunimo samosavladavanjem. Grčka reč za „samosavladavanje“ označava sposobnost da sebe držimo pod kontrolom. Taj plod Božjeg duha pomaže nam da pokazujemo suzdržavanje u misli, reči i ponašanju. Postojanošću u iskazivanju samosavladavanja, mi ga dopunjujemo ustrajnošću. Grčki izraz za „ustrajnost“ označava hrabru nepokolebljivost, a ne skrušenost prema neizbežnoj teškoći vidljivu po tužnom izrazu lica. Upravo zbog radosti koja je postavljena pred njim Isus je podneo mučenički stub (Jevrejima 12:2). Snaga koju daje Bog povezana s ustrajnošću učvršćuje našu veru i pomaže nam da se radujemo u nevolji, da se odupremo iskušenju i da izbegavamo kompromis kad smo progonjeni (Filipljanima 4:13).

 9. (a) Šta je odanost Bogu? (b) Zašto našu odanost Bogu treba da dopunimo bratskom naklonošću? (v) Kako našu bratsku naklonost možemo dopuniti ljubavlju?

⁹ Našu ustrajnost moramo dopuniti odanošću Bogu — poštovanjem, obožavanjem i službom Jehovi. Naša vera raste dok praktikujemo odanost Bogu i gledamo kako Jehova postupa sa svojim narodom. Ipak, da bismo ispoljavali pobožnost, potrebna nam je bratska naklonost. Konačno, „ko ne ljubi brata svoga, koga vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi?“ (1. Jovanova 4:20). Naša srca treba da nas podstaknu da pokažemo pravu naklonost prema drugim Jehovinim slugama i da u svako vreme tražimo njihovu dobrobit (Jakov 2:14-17). Ali, zašto nam se kaže da našu bratsku naklonost dopunimo ljubavlju? Petar je očigledno mislio da moramo pokazivati ljubav prema celom čovečanstvu, ne samo prema našoj braći. Ta ljubav se pokazuje posebno propovedanjem dobre vesti i pomaganjem ljudima u duhovnom pogledu (Matej 24:14; 28:19, 20).

Suprotni efekti

10. (a) Kako ćemo postupati ako svoju veru dopunimo krepošću, spoznanjem, samosavladavanjem, ustrajnošću, odanošću Bogu, bratskom naklonošću i ljubavlju? (b) Šta se događa ako onome ko se izdaje za hrišćanina nedostaju te osobine?

¹⁰ Ako našu veru dopunimo krepošću, spoznanjem, samosavladavanjem, ustrajnošću, odanošću Bogu, bratskom naklonošću i ljubavlju, razmišljaćemo, govorićemo i postupaćemo na načine koje Bog odobrava. U protivnom slučaju, ako onaj ko se izdaje za hrišćanina propušta da ispoljava te osobine, on postaje duhovno slep. On ’zatvara svoje oči za svetlo‘ od Boga i zaboravlja da je očišćen od prošlih greha (2. Petrova 1:8-10, NW; 2:20-22). Nemojmo nikada podbaciti na taj način i tako izgubiti veru u Božja obećanja.

11. Šta možemo s pravom očekivati od lojalnih pomazanika?

¹¹ Lojalni pomazani hrišćani imaju veru u Jehovina obećanja i naprežu se da utvrde svoj poziv i izbor. Uprkos bilo kom kamenu spoticanja na njihovom putu, od njih možemo očekivati da ispoljavaju božanske osobine. Za verne pomazanike ’bogato je spremljen ulazak u večno kraljevstvo Isusa Hrista‘ kroz njihovo uskrsenje u duhovni život na nebu (2. Petrova 1:11).

12. Kako treba da razumemo reči iz 2. Petrove 1:12-15?

¹² Petar je bio svestan da će uskoro umreti, i očekivao je da dobije konačno uskrsenje u nebeski život. Ali, dokle god je bio živ u „ovome šatoru“ — svom ljudskom telu — on je pokušavao da izgradi veru u suvernicima i podsticao ih je podsećajući ih na stvari koje su potrebne za božansku naklonost. Nakon njegovog odlaska u smrt, Petrova duhovna braća i sestre mogli su učvršćivati svoju veru sećajući se njegovih reči (2. Petrova 1:12-15).

Vera u proročansku reč

13. Kako je Bog pružio svedočanstvo koje jača veru o Hristovom dolasku?

¹³ Sâm Bog je pružio svedočanstvo koje jača veru o sigurnosti Isusovog dolaska „sa silom i slavom velikom“ (Matej 24:30; 2. Petrova 1:16-18). Nemajući dokaza, paganski sveštenici su pričali lažne priče o svojim bogovima, dok su Petar, Jakov i Jovan bili očevici Hristove veličanstvenosti u preobraženju (Matej 17:1-5). Oni su ga videli proslavljenog i čuli su zvuk Božjeg vlastitog glasa koji priznaje Isusa kao Njegovog voljenog Sina. To priznanje i blistava pojava tada odobrenog Hrista bili su za njega dar časti i slave. Zbog tog božanskog otkrivenja, Petar je to mesto, verovatno na jednom ogranku Hermona, nazvao ’Sveta Gora‘. (Uporedi Izlazak 3:4, 5.)

14. Kako na našu veru treba da utiče Isusovo preobraženje?

¹⁴ Kako Isusovo preobraženje treba da utiče na našu veru? Petar je rekao: „I zato nam je još pouzdanija reč proroka [„proročanska reč“, NW], i vi dobro činite što pazite na nju kao na svetiljku koja svetli u tamnome mestu dokle dan ne osvane i danica zvezda se ne rodi u srcima vašim“ (2. Petrova 1:19). „Proročanska reč“ očigledno je uključivala ne samo proročanstva iz Hebrejskih pisama o Mesiji već i Isusovu izjavu da će doći „sa silom i slavom velikom“. Kako je ta reč preobraženjem postala „još pouzdanija“? Taj događaj potvrdio je proročansku reč o Hristovom slavnom dolasku u sili Kraljevstva.

15. Šta je uključeno u poklanjanje pažnje proročanskoj reči?

¹⁵ Da bismo ojačali našu veru, moramo poklanjati pažnju proročanskoj reči. To uključuje proučavanje te reči, razmatranje o njoj na hrišćanskim sastancima i primenjivanje njenog saveta (Jakov 1:22-27). Moramo joj dozvoliti da bude ’svetiljka koja svetli u tamnome mestu‘, osvetljavajući naša srca (Efescima 1:18). Samo tada ona će nas voditi dok se „danica“, ili „sjajna jutarnja zvezda“, Isus Hrist, ne otkrije u slavi (Otkrivenje 22:16, NW). To otkrivenje značiće uništenje za bezverne i blagoslove za one koji iskazuju veru (2. Solunjanima 1:6-10).

16. Zašto možemo imati veru da će se ispuniti sva proročanska obećanja iz Božje reči?

¹⁶ Božji proroci nisu bili samo oštroumni ljudi koji su iznosili mudra predskazanja, jer je Petar rekao: „Ni jedno proroštvo Pisma ne može svaki po sebi kazivati, jer nije nikad proroštvo doneto voljom nekog čoveka, nego su progovorili sveti Božji ljudi pokrenuti Duhom Svetim“ (2. Petrova 1:20, 21). Na primer, David je rekao: „Duh [Jehovin] preko mene zbori“ (2. Samuelova 23:1, 2). A Pavle je pisao: ’Celo je Pismo od Boga nadahnuto‘ (2. Timoteju 3:16). Pošto su Božji proroci bili nadahnuti pomoću njegovog duha, možemo imati veru da će se ispuniti sva obećanja iz njegove Reči.

Oni su imali veru u Božja obećanja

17. Koje je obećanje bilo temelj za Aveljevu veru?

¹⁷ Jehovina obećanja bila su temelj za veru velikog ’oblaka‘ njegovih prethrišćanskih svedoka (Jevrejima 11:1–12:1, DS). Na primer, Avelj je imao veru u Božje obećanje o ’semenu‘ koje će smrviti glavu „zmiji“. Postojao je dokaz o ispunjenju Božje presude nad Aveljevim roditeljima. Izvan Edena, Adam i njegova porodica jeli su hleb u znoju svog lica zato što je prokleto tlo rađalo trnje i čkalj. Avelj je verovatno primetio Evinu žudnju za svojim mužem i video je da je Adam dominirao nad njom. Ona je sigurno govorila o boli svoje trudnoće. A ulaz u Edenski vrt čuvali su kerubini i goruća oštrica mača (Postanje 3:14-19, 24, DK). Sve to sačinjavalo je „jasno dokazivanje“ koje je Avelja uverilo da će oslobođenje doći kroz obećano Seme. Postupajući u veri, Avelj je prineo Bogu žrtvu koja se pokazala da je od veće vrednosti od žrtve Kaina (Jevrejima 11:1, 4, NW).

18, 19. Na koje su načine Avraham i Sara iskazali veru?

¹⁸ Patrijarsi Avraham, Isak i Jakov takođe su imali veru u Jehovina obećanja. Avraham je iskazao veru u Božje obećanje da će se sve porodice zemlje blagosloviti pomoću njega i da će njegovom semenu biti data zemlja (Postanje 12:1-9; 15:18-21). Njegov sin Isak i unuk Jakov bili su ’sunaslednici istog obećanja‘. Avraham je verom ’došao u zemlju obećanu, kao u tuđu‘ i čekao je „grad koji ima čvrste temelje“, Božje nebesko Kraljevstvo pod kojim će uskrsnuti u život na Zemlji (Jevrejima 11:8-10). Da li i ti imaš sličnu veru?

¹⁹ Avrahamova žena, Sara, bila je stara oko 90 godina i dosta iza doba rađanja dece kada je iskazala veru u Božje obećanje i primila je moć „da zatrudni“ i rodi Isaka. Tako su se od 100-godišnjeg Avrahama, „gotovo mrtvoga“ s obzirom na razmnožavanje, konačno ’rodila [deca] kao zvijezde nebeske mnoštvom‘ (Jevrejima 11:11, 12, DK; Postanje 17:15-17; 18:11; 21:1-7).

20. Iako patrijarsi nisu videli potpuno ispunjenje Božjih obećanja za njih, šta su oni činili?

²⁰ Verni patrijarsi umrli su a da nisu videli potpuno ispunjenje Božjih obećanja za njih. Ipak, „oni videše [obećane stvari] i pozdraviše ih iz daleka, priznajući da su gosti i putnici na zemlji“. Prošle su generacije pre nego što je Obećana zemlja postala posed Avrahamovog potomstva. Međutim, kroz celi svoj život, bogobojazni patrijarsi iskazivali su veru u Jehovina obećanja. Zato što nikada nisu izgubili veru, oni će uskoro uskrsnuti u život u zemaljskom području ’grada‘ koji im je Bog pripremio, Mesijanskog Kraljevstva (Jevrejima 11:13-16). Na sličan način, vera nas može održati lojalnima Jehovi čak i ako ne vidimo neposredno ispunjenje svih njegovih divnih obećanja. Naša vera će nas takođe navesti da slušamo Boga, kao što je to činio Avraham. I kao što je on duhovno nasleđe preneo na svoje potomstvo, tako i mi možemo pomoći svojoj deci da iskazuju veru u Jehovina dragocena obećanja (Jevrejima 11:17-21).

Vera je bitna za hrišćane

21. Da bismo danas bili prihvatljivi Bogu, šta mora biti uključeno u naše iskazivanje vere?

²¹ Naravno, mnogo je više uključeno u veru od posedovanja pouzdanja u ispunjenje Jehovinih obećanja. Kroz celu ljudsku istoriju, neophodno je iskazivati veru u Boga na različite načine ako želimo da se radujemo njegovom priznanju. Pavle je ukazao da „bez vere nije moguće Bogu ugoditi, jer onaj koji hoće da dođe k Bogu treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže“ (Jevrejima 11:6). Da bi danas bila prihvatljiva Jehovi, osoba mora iskazivati veru u Isusa Hrista i u otkupnu žrtvu koju je Bog obezbedio pomoću njega (Rimljanima 5:8; Galatima 2:15, 16). Tako je kako je sâm Isus rekao: ’Bog toliko ljubi svet [čovečanstva], da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni. Ko veruje u Sina, ima život večni, a ko ne veruje u Sina, neće videti života, nego gnev Božji ostaje na njemu‘ (Jovan 3:16, 36).

22. Mesijansko Kraljevstvo će dovesti do ispunjenja kog obećanja?

²² Isus igra vitalnu ulogu u ispunjenju Božjih obećanja o Kraljevstvu za koje hrišćani mole (Isaija 9:6, 7; Danijel 7:13, 14; Matej 6:9, 10). Kao što je Petar pokazao, preobraženje je potvrdilo proročansku reč o Isusovom dolasku u sili i slavi Kraljevstva. Mesijansko Kraljevstvo dovešće do ispunjenja još jednog Božjeg obećanja, jer je Petar pisao: „Mi očekujemo po obećanju njegovu novo nebo i novu zemlju u kojoj će pravda nastavati“ (2. Petrova 3:13). Slično proročanstvo se ispunilo kad su jevrejski izgnanici u Vavilonu bili vraćeni u svoju domovinu 537. pre n. e. pod vladavinom sa Zorobabelom kao upraviteljem i Jošuom kao prvosveštenikom (Isaija 65:17). Ali, Petar je ukazao na buduće vreme kada će „novo nebo“ — nebesko Mesijansko Kraljevstvo — vladati nad ’novom zemljom‘, pravednim ljudskim društvom koje živi na ovoj planeti. (Uporedi Psalam 96:1.)

23. Koja ćemo pitanja o kreposti nadalje razmotriti?

²³ Kao lojalne sluge Jehove i sledbenci njegovog voljenog Sina, Isusa Hrista, mi čeznemo za Božjim obećanim novim svetom. Mi znamo da je on blizu, i imamo veru da će se ispuniti sva Jehovina dragocena obećanja. Da bismo hodili prihvatljivo pred našim Bogom, moramo ojačati svoju veru dopunjujući je krepošću, spoznanjem, samosavladavanjem, ustrajnošću, odanošću Bogu, bratskom naklonošću i ljubavlju.a Sada bi se moglo postaviti pitanje: Kako možemo ispoljavati krepost? I kako će to što smo kreposni koristiti nama i drugima, posebno našim hrišćanskim saradnicima, koji se odazivaju na Božja obećanja iskazujući veru?

[Fusnota]

Kakvi su tvoji odgovori?

◻ Kako se „vera“ može definisati?

◻ Prema 2. Petrovoj 1:5-7, kojim osobinama treba da dopunimo našu veru?

◻ Kako na našu veru treba da utiče Isusovo preobraženje?

◻ Kakve su primere vere pružili Avelj, Avraham, Sara, i drugi iz davnih vremena?

[Slika na 15. strani]

Da li znaš kako Isusovo preobraženje može da utiče na veru osobe?