Toliko veliki oblak svedoka

„Zato, dakle, pošto imamo oko sebe tako veliki oblak svedoka, . . . istrajno trčimo trku koja nam predstoji“ (JEVREJIMA 12:1, NS).

 1, 2. a) Kakvu je slikovitu predstavu možda imao Pavle kada je pisao hrišćanima jevrejskog porekla? b) Zašto je njegovim jevrejskim suvernicima bila potrebna jaka vera?

ZAMISLI da si trkač na stadionu. Pri trčanju naprežeš svaki mišić i upireš oči ka cilju. Ali, kako je sa posmatračima? Pa svi su oni uspešni trkači. Oni nisu samo gledaoci nego i aktivni svedoci u rečima i delima.

² Možda je takvu slikovitu predstavu imao apostol Pavle kada je pisao hrišćanima jevrejskog porekla (oko 61 . n. e.). Trebala im je čvrsta vera (Jevrejima 10:32—39). Samo su verom mogli da slede Isusovo upozorenje da beže kada je Jerusalim bio opkoljen opsadnim trupama (66. n. e.) — nekoliko godina pre uništenja grada od strane Rimljana (70. n. e.). Vera je trebala takođe da ih sačuva kada su bili proganjani „pravde radi“ (Matej 5:10; Luka 21:20—24).

 3. Šta je ,,greh koji nas lako zapliće“ prema Jevrejima 12:1 i u kojoj trci se hrišćani zalažu da istrajno trče?

³ Posle razmatranja raznih dela vere iz prehrišćanske ere (u Jevrejima 11. glavi), Pavle je dodao opomenu: „Pošto imamo oko sebe tako veliki oblak svedoka, odbacimo svaki teret (koji bi nas sputavao u duhovnom pogledu) i greh koji nas lako zapliće (nedostatak vere) i istrajno trčimo trku (za večan život) koja nam predstoji“ (Jevrejima 12:1, NS). Pavle je u svom osvrtu istakao različite aspekte aktivne vere i to će nam pomoći — svejedno da li smo pomazani hrišćani, koji učestvuju u trci za besmrtnošću na nebu, ili pripadamo „velikom mnoštvu“, čiji je cilj beskrajan život na rajskoj Zemlji (Otkrivenje 7:4—10; Luka 23:43; Rimljanima 8:16, 17). Ali, šta je vera? Koje fasetea ovog duhovnog dragog kamena? Kako ćemo mi postupati ako imamo veru? Odgovore na ova pitanja možeš pronaći dok čitaš navedene stavke iz 11. i 12. glave Jevrejima za vreme ličnog ili skupštinskog studija.

Šta je vera

 4. Šta je vera?

⁴ Pavle je najpre definisao veru. (Čitaj Jevrejima 11:1—3). Jedan deo vere jeste „pouzdano očekivanje onoga čemu se nadamo„. Ko ima veru, ima garanciju da sve što Bog obeća, jeste kao da se to već ispunilo. Vera je, takođe, „javno dokazivanje stvarnosti iako ih ne vidimo“. Ubedljiv dokaz za nevidljive stvarnosti toliko je snažan da se vera poistovećuje sa tim dokazima.

 5. Šta opažamo verom?

⁵ Verom ‘su ljudi iz davnih vremena dobili svedočanstvo’ da su se dopali Bogu. I „verom opažamo da je sistem stvari“ — Zemlja, Sunce, Mesec i zvezde — uređen Božjom reči, tako da je ono što se vidi postalo od onoga što se ne pojavljuje“ (NS). Ubeđeni smo da je Jehova stvoritelj toga iako ga ne možemo videti, jer je nevidljiv duh (1. Mojsijeva 1:1; Jovan 4:24; Rimljanima 1:20).

Vera i „nekadašnji svet“

 6. Zašto je Avelj imao ,,pouzdano očekivanje“ da će se ispuniti Jehovine reči o ‘semenu žene’?

⁶ Jedna od mnogih faseta vere jeste spoznaja da je potrebna žrtva za grehe. (Čitaj Jevrejima 11:4) Veru u krvnu žrtvu pokazao je ‘u nekadašnjem svetu’ Avelj, drugi sin prvog ljudskog para, Adama i Eve (2. Petrova 2:5). Avelj je, bez sumnje, na samom sebi video smrtonosne posledice naslednog greha (1. Mojsijeva 2:16, 17; 3:6, 7; Rimljanima 5:12). Očigledno je zapazio ispunjenje Božje odluke da Adam teško radi a Eva ima jake bolove za vreme trudnoće (1. Mojsijeva 3:16—19). Zato je Avelj imao „pouzdano očekivanje“ da će se obistiniti i druge stvari koje je izrekao Jehova. U to su spadale i proročanske reči koje je Bog upravio iskonskom lažovu sotoni kada je rekao zmiji: „I metnuću neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog. Ono će ti glavu zgnječiti, a ti ćeš mu petu zgnječiti“ (1. Mojsijeva 3:15, NS).

 7. a) Kako je Avelj pokazao da uviđa neophodnost žrtve za grehe? b) Na koji način je Bog ‘dao svedočanstvo u vezi sa Aveljovim darom’?

⁷ Avelj je ispoljio veru u obećano seme time što je prineo Bogu životinjsku žrtvu koja je mogla simbolično da zameni Aveljev vlastiti život. No, njegov neverujući stariji brat Kajin prineo je na žrtvu beskrvno bilje. Zatim je Kajin, kao ubica, prolio Aveljevu krv (1. Mojsijeva 4:1—8). Pa ipak je Avelj umro u znanju da ga je Jehova smatrao pravednim, jer je ‘Bog dao svedočanstvo u vezi sa njegovim darom’. Kako? Time što je prihvatio žrtvu koju je Avelj prineo u veri. Zbog svoje vere u božanskog priznanja, o čemu do danas svedoči inspirisani izveštaj, ‘Avelj još uvek govori iako je umro’ Uvideo je neophodnost žrtve za grehe.Veruješ li u daleko značajniju otkupnu žrtvu Isusa Hrista? (1. Jovanova 2:1, 2; 3:23).

 8. a) Šta učimo o veri iz hrabrog svedočenja Enoha? b) Kako je Enoh ‘bio prenet — da ne vidi smrti’?

⁸ Vera će nas potaći da smelo objavljujemo Božju poruku. (Čitaj Jevrejima 11:5, 6). Enoh, svedok iz ranijih vremena, hrabro je prorekao izvršenje Božje osude nad bezbožnima (Juda 14, 15). Neprijatelji su, bez sumnje, pokušali da ga ubiju, ali Bog ga „uze“ tako da nije morao da oseti smrtne muke (1. Mojsijeva 5:24). Ali pre toga ‘je dobio svedočanstvo da se dopao Bogu’. Kako? „Verom Enoh bi prenet — da ne vidi smrti“ (NS). Na sličan način je i Pavle bio prenet ili „otrgnut u raj“ — najverovatnije tako što je imao viziju o budućem duhovnom raju hrišćanske skupštine (2. Korinćanima 12:1—4). Enoh je, očigledno, uživao u jednoj viziji o dolazećem zemaljskom raju kada ga je Jehova uspavao smrtnim snom, te tako bio siguran od neprijateljskih ruku. Da bismo se i mi dopali Bogu, moramo hrabro, kao Enoh, da objavljujemo Božju poruku (Dela apostolska 4:29—31).Takođe moramo verovati da Bog postoji i „da nagrađuje one koji ga ozbiljno traže“ (NS)

 9. Kako je Noje pokazao svojim držanjem da je sleđenje Božjih uputstava takođe jedna od faseta vere?

⁹ Jedna druga faseta vere sastoji se u tačnom sleđenju Božjih uputstava. (Čitaj Jevrejima 11:7) Noje je postupao po veri i ‘činio sve ono što mu je Bog zapovedio’ (1. Mojsijeva 6:22; 7:16). Noje je primio „božansku opomenu o onome što se još nije videlo“ (NS) i verovao Jehovinom predskazivanju sveopšteg potopa. U veri i ispunjen strahopoštovanjem prema Bogu, Noje ‘je izgradio arku za spasenje svojih ukućana’ (NS). Tako je, poslušnošću i pravednim delima, osudio neverujući svet zbog njegovih pokvarenih dela i pokazao da taj svet zaslužuje uništenje (1. Mojsijeva 6:13—22).

 10. Za koju je drugu delatnost Noje izdvojio vreme, iako je gradio arku?

¹⁰ Noje je bio takođe Jehovin svedok jer je ‘bio propovednik pravde’ (2. Petrova 2:5). Iako je bio veoma zauzet izgradnjom arke, izdvojio je vreme za propovedanje. Isto to danas čine Jehovini svedoci. Noje je, kao objavitelj, hrabro izricao Jehovina upozorenja, koja su bila upućena ljudima pre potopa, ali oni „nisu primećivali dok ne dođe potop i sve ih odnese“ (Matej 24:36—39, NS).

Vera patrijarha posle potopa

 11. a) Kako je pokazao Avram da vera uključuje i potpuno pouzdanje u Jehovina obećanja? b) Kakav je ,,grad“ očekivao verom Avram?

¹¹ Vera uključuje i potpuno pouzdanje u Jehovina obećanja. (Čitaj Jevrejima 11:8—12). Verom je Avram poslušao Božju zapovest i napustio Ur haldejski, jedan grad koji je pružao mnogo toga u materijalnom pogledu. Verovao je u Jehovino obećanje da ‘će sve zemaljske porodice’ blagosloviti same sebe kroz njega i da će Bog njegovom semenu dati zemlju (1. Mojsijeva 12:1—9; 15:18—21). Avramov sin Isak i njegov unuk Jakov bili su ‘sunaslednici istog obećanja’. Verom je stanovao ‘Avram kao tuđinac u Obećanoj zemlji kao u tuđoj zemlji’. Očekivao je „grad koji ima čvrste temelje, čiji je graditelj i tvorac Bog“ (NS). Da, Avram je čekao na Božje nebesko Carstvo, pod kojim će vaskrsnuti za život na Zemlji. Zauzima li Carstvo u tvom životu tako važno mesto? (Matej 6:33).

 12. Šta se dogodilo usled Sarinog verovanja u Jehovina obećanja?

¹² Takođe su i žene bogobojaznih patrijarha verovale u Jehovina obećanja. Evo jednog primera: iako je Avramova žena Sara bila nerotkinja do svoje starosti od oko 90 godina i ‘prekoračila starosnu granicu’, verom je bila u stanju ‘da zanese dete... zato što je smatrala vernim onoga (Boga) koji joj je obećao’. U određeno vreme rodila je Sara Isaka. Zato se od stogodišnjega Avrama, „od jednoga, i to gotovo mrtvoga“ (u pogledu sposobnosti razmnožavanja), konačno, „rodiše deca, po mnoštvu kao zvezde nebeske“ (NS) (1. Mojsijeva 17:15—17; 18:11; 21:1—7).

 13, 14. a) Kako su reagovali Avram, Isak i Jakov iako nisu ‘doživeli ispunjenje obećanja’? b) Od kakve vrednosti je za nas da uzmemo pod razmatranje lojalnost patrijarha prema Jehovi čak i ako ne vidimo direktno ispunjenje njegovih obećanja?

¹³ Vera nam pomaže da ostanemo lojalni Jehovi čak i kada ne vidimo direktno ispunjenje njegovih obećanja. (Čitaj Jevrejima 11:13—16). Verni patrijarsi su umrli, a da nisu videli potpuno ispunjenje obećanja koje im je Bog dao. „Nego ih (obećane stvari) samo izdaleka videše i pozdraviše, te javno izjaviše da su stranci i privremeni stanovnici na zemlji“ (NS). Da, živeli su i umrli u veri, jer su generacije prošle dok je ta Obećana zemlja prešla u posed Avramovih potomaka.

¹⁴ Avram, Isak i Jakov nisu bili ogorčeni i nisu postali otpadnici zato što nisu doživeli ispunjenje božanskih obećanja. Nisu napustili Jehovu, nisu se vratili u Ur i nisu se okrenuli svetskim poslovima. (Uporedi Jovan 17:16; 2. Timoteju 4:10; Jakov 1:27; 1. Jovanova 2:15—17). Ne, ovi patrijarsi ‘čeznuli su’ za mestom, koje je daleko bolje od Ura, naime, za mestom ‘koje pripada nebu’. Stoga, ‘Bog se ne stidi da se naziva njihovim Bogom’. Do smrti su sačuvali veru u Svevišnjeg i uskoro će biti vaskrsnu ti za život na Zemlji, koja će tada biti pod vlašću „grada“, Mesijanskog Božjeg Carstva, koje je za njih pripremljeno. Ali, šta je sa tobom? Čak i ako već godinama ‘hodaš u istini’ i ako si već ostario služeći Jehovi, moraš da očuvaš pouzdanje u njegov obećani novi sistem (3. Jovanova 4; 2. Petrova 3:11—13). Za takvu veru dobićeš kao i verni patrijarsi, divnu nagradu!

 15. a) Zašto je Avram bio kadar da maltene žrtvuje Isaka? b) Kako treba na našu veru da utiče ono što se dogodilo sa Avramom i Isakom? v) Šta je bilo proročanski predočeno tim događajem?

¹⁵ Jedna bitna faseta vere jeste bezuslovna poslušnost Jehovi. (Čitaj Jevrejima 11:17—19). Pošto je Avram bezuslovno slušao Jehovu, maltene je žrtvovao Isaka, svog „jedinorođenog sina“ — jedinog koga je imao od Sare. Jer je ‘pomislio da je Bog kadar da vaskrsne iz mrtvih Isaka’, ako bi to bilo potrebno da bi se kroz njega ispunilo obećanje o potomstvu. Nije mnogo trebalo a da nož u podignutoj Avramovoj ruci učini kraj Isakovom životu. Dakle, Avram je, „na simboličan način“, dobio Isaka iz mrtvih. Takođe treba da budemo potaknuti da slušamo Boga u potpunoj veri, čak i kada je naš život naše dece na kocki (1. Jovanova 5:3). Takođe je vredno zapaziti da su tada Avram i Isak proročanski predočili kako će Jehova Bog svog jedinorođenog sina, Isusa Hrista, da prinese za otkupninu da bi imali večan život oni koji u njega veruju (1. Mojsijeva 22:1—19; Jovan 3:16).

 16. Koji primer nam pružaju patrijarsi u pogledu naše dece i vere u Božja obećanja?

¹⁶ Ako imamo veru, pomoći ćemo svojim potomcima da usmere svoju nadu na ono što Bog obećava za budućnost. (Čitaj Jevrejima 11:20—22). Iako se Jehovina obećanja nisu potpuno ispunila za života patrijarha, njihova vera je bila toliko jaka da su je preneli na svoju decu kao veoma cenjeno nasleđe. Zato je Isak blagoslovio Jakova i Isava „u pogledu budućih stvari“, a Jakov je na samrti izrekao blagoslove za Josifove sinove — Efraima i Manasiju. Budući da je Josif čvrsto verovao da će Izraelci napustiti Egipat i ući u Obećanu zemlju, zatražio je od svoje braće da se zakunu da će poneti njegove kosti kada budu napustili Egipat (1. Mojsijeva 27:27—29, 38—40; 48:8—22; 50:24—26). Pomažeš li svojoj porodici da razvije uporedivu veru u ono što je Jehova obećao?

Vera nas nagoni da stavimo Jehovu na prvo mesto

 17. Kako su Mojsijevi roditelji postupili po veri?

¹⁷ Vera nas nagoni da Jehovu i njegov narod pretpostavimo svemu što ovaj svet pruža (Čitaj Jevrejima 11:23—26). Izraelci su bili robovi koje je trebalo izbaviti iz egipatskog ropstva kada su Mojsijevi roditelji postupili po veri. „Nisu se bojali careve naredbe“ koja je glasila da se muška novorođenčad Jevreja odmah ubije. Umesto toga, krili su Mojsija tri meseca i konačno su ga položili u jedan kovčežić od papirusa, koji su stavili među trskom na obali Nila. Faraonova kćer ga je našla i ‘odgojila ga je kao svog rođenog sina’. Najpre je Mojsije bio odgajan i duhovno poučavan u kući svog oca Amrama i svoje majke Johavede. Zatim je, kao član Faraonovog doma, „bio poučen u svoj egipatskoj mudrosti“ i „postao silan u rečima i delima“, što znači da je bio intelektualno i fizički snažan (Dela apostolska 7:20—22; 2. Mojsijeva 2:1—10; 6:20).

 18. Kakav stav je, na osnovu svoje vere, zauzeo Mojsije za pravo obožavanje?

¹⁸ No, Mojsije nije dopustio da ga egipatsko obrazovanje i materijalni sjaj carskog dvora navedu da napusti obožavanje Jehove i postane otpadnik. „Verom Mojsije, kad je odrastao, odbi da se naziva sinom Faraonove kćeri“ (NS). To je došlo do izražaja u tome što je branio svog jevrejskog brata (2. Mojsijeva 2:11, 12).Mojsije je radije odabrao „da bude zlostavljan sa Božjim narodom (Izraelcima koji su zajedno sa njim obožavali Jehovu) nego da ima kratkotrajno uživanje greha“ (NS). Da li ćeš, ako si kršten sluga Jehove sa solidnim duhovnim školovanjem, slediti Mojsijev primer i zauzeti stav za pravo obožavanje?

 19. a) Šta nam jasno pokazuje da je Mojsije stavio Jehovu i njegov narod na prvo mesto u svom životu? b) Na kakvu je nagradu gledao Mojsije?

¹⁹ Mojsije se udružio sa Jehovinim narodom, jer je „sramotu Hristovu smatrao većim bogatstvom od egipatskog blaga“ (NS). Verovatno je Mojsije smatrao sramotu da bude proročanski uzor Hrista, Božjeg pomazanika, većim bogatstvom od egipatskog blaga. Kao član carske porodice mogao je da uživa u bogatstvu i slavi u Egiptu. Ali, on je upražnjavao veru i „upravio pogled na nagradu“ — večan život posredstvom vaskrsenja na Zemlji u Božjem obećanom novom sistemu.

 20. Koji nam vid Mojsijevog iskustva pokazuje da vera čini i nas, Jehovine Sluge, neustrašivim?

²⁰ Vera nas čini neustrašivim, jer se uzdamo u Jehovu kao izbavitelja. (Čitaj Jevrejima 11:27—29). Kada je Faraon čuo da je Mojsije ubio jednog Egipćanina, tražio je da ubije Mojsija. „Zato Mojsije pobeže od Faraona i nastani se u midijanskoj zemlji“ (2. Mojsijeva 2:11—15, NS). Prema tome, izgleda da je Pavle aludirao na kasniji izlazak Jevreja iz Egipta kada je pisao: „Verom ostavi (Mojsije) Egipat ne uplašivši se gneva cara (koji mu je pretio smrću zato što je Mojsije bio Božji predstavnik u korist Izraela), jer je ostao postojan kao da vidi Nevidljivog“ (NS) (2. Mojsijeva 10:28, 29). Iako Mojsije nikada nije zaista video Boga, za njega je bilo saobraćanje sa Jehovom realnost i zato je postupao kao da vidi „Nevidljivog“ (2. Mojsijeva 33:20). Imaš li isto takav prisan odnos sa Jehovom? (Psalam 37:5; Priče Solomunove 16:3).

 21. Šta se dogodilo „verom“ u pogledu izlaska Izraelaca iz Egipta?

²¹ Kratko pre izlaska Izraelaca iz Egipta, Mojsije je verom „proslavio Pashu i izvršio kropljenje krvlju, da pustošnik ne dotakne njihove (izraelske) prvence“ (NS). Da, bila je potrebna vera da bi se slavila Pasha u uverenju da će izraelski prvorođeni sinovi biti pošteđeni, dok će egipatski poginuti, i ta je vera bila nagrađena (2. Mojsijeva 12:1—39). „Verom pređoše (Izraelci) Crveno more kao po suvoj zemlji, a kad Egipćani to pokušaše podaviše se“ (NS). Kakav je divan izbavitelj bio Bog! Zbog tog oslobođenja počeli su Izraelci ‘da se boje Jehove i veruju Jehovi i njegovom slugi Mojsiju’ (2. Mojsijeva 14:21— —31).

 22. Koja pitanja vezana za veru ostaju za razmatranje?

²² Vera Mojsija i patrijarha služi danas zaista kao uzor Jehovinim svedocima. Šta se, međutim, dogodilo kada je Bog i dalje saobraćao sa Avramovim potomcima kao sa jednom teokratski organizovanom nacijom? Šta možemo naučiti iz drugih dela vera u staro doba?

[Fusnota]

Šta bi odgovorio?

◻ Šta je vera?

◻ Šta učimo o veri iz Enohovog primera?

◻ Kako su pokazali bogobojazni patrijarsi da vera uključuje i potpuno pouzdanje u Jehovina obećanja?

◻ Koji Avramov postupak pokazuje da je bezuslovna poslušnost Bogu jedna od bitnih faseta vere?

◻ Koji Mojsijevi postupci pokazuju da vera znači staviti Jehovu i njegov narod ispred svega što svet nudi?