Svet ih ne beše dostojan
„Bili su kamenovani, iskušenjima podvrgnuti, ... i svet ih ne beše dostojan“ (Jevrejima 11:37, 38, NS).
1, 2. Pod kakvim su okolnostima očuvali integritet Jehovini svedoci iz davnih vremena i kako utiču njihova dela na Božje sluge danas?
JEHOVINI SVEDOCI iz davnih vremena očuvali su svoj integritet prema Bogu uprkos mnogih kušnji, koje im je nanelo nepravedno ljudsko društvo. Na primer: Božje sluge su bile kamenovane i mačem pobijene. Podnosili su zlostavljanja i nevolje. Zato je apostol Pavle rekao: „Svet ih ne beše dostojan“
(Jevrejima 11:37, 38, NS).
2 Dela bogobojaznih ljudi pre potopa i dela patrijarha i Mojsija jačaju veru i potiču Jehovine savremene svedoke da služe Bogu u veri. A šta je sa drugima koji se spominju u Jevrejima 11. i 12. glavi? Kako nam koristi razmatranje faseta njihove vere?
Vera sudija, careva i proroka
3. Kako pokazuju događaji u vezi sa Jerihonom i Ravom da se vera mora dokazati delima?
3 Vera nije samo lično ubeđenje; ona mora da se dokaže delima ili postupcima. (Čitaj Jevrejima 11:30, 31) Posle Mojsijeve smrti, Izraelci su verom dobijali bitku za bitkom u Hananu. Međutim, od njih se zahtevalo naprezanje. Na primer, verom Isusa Navina i drugih „padoše jerihonski zidovi kad se sedam dana obilazilo oko njih“.Ali, „verom prostitutka Rava ne pogibe sa onima koji su neposlušno postupali“ (NS). Zašto? „Jer je miroljubivo primila uhode“ i dokazala svoju veru time što ih je sakrila od Hananejaca. Ravina vera imala je solidnu osnovu, jer je počivala na izveštajima koji su govorili da je ‘Jehova isušio vodu Crvenog mora pred Izraelcima’ i dao im pobedu nad amorejskim carevima Sionom i Ogom. Rava je učinila odgovarajuće promene u moralnom pogledu i za svoju aktivnu veru bila je nagrađena tako što su ona i njen dom bili sačuvani kada je Jerihon pao i što je postala pretkinja Isusa Hrista (Isus Navin 2:1—11; 6:20—23; Matej 1:1, 5; Jakov 2:24—26).
4. Šta ističu iskustva Gedeona i Varaka u pogledu ispoljavanja vere u slučajevima opasnosti?
4 Vera se izražava i potpunim oslanjanjem na Jehovu u slučaju opasnosti. (Čitaj Jevrejima 11:32) Pavle je priznao da ne bi imao dovoljno vremena kada bi „počeo pričati o Gedeonu, Varaku, Samsonu, Jefti, Davidu kao i Samuilu i ostalim prorocima“ (NS), čija dela rečito svedoče o veri i oslanjanju na Boga u opasnim situacijama. Na primer, Jehova je sudiju Gedeona, zbog njegove vere, osposobio da sa četom od samo 300 ljudi razbije vojnu snagu Midijanaca — ugnjetavača (Sudije 7:1—25). Ohrabreni od proročice Devore, sudija Varak i pešadijska vojska od 10.000 slabo naoružanih ljudi pobedili su daleko veću Javinovu vojsku, kojoj je pripadalo i 900 bornih kola pod zapovešću Sisare (Sudija 4:1 do 5:31).
5. Na koji način su Samson i Jefta pokazali veru koja je izražavala potpuno oslanjanje na Jehovu?
5 Drugi primer vere iz vremena sudija u Izraelu bio je Samson — veliki neprijatelj Filistejaca. Na kraju su ga, doduše, Filistejci zarobili i oslepeli. No, ipak je Samson mnoge od njih ubio kada je iščupao stubove doma u kome su svom lažnom bogu Dagonu prineli veliku žrtvu. Da, Samson je umro zajedno sa tim Filistejcima, ali on nije bio očajni samoubica. U veri se oslonio na Jehovu i molio ga za snagu koja mu je bila potrebna da bi se osvetio ovim neprijateljima Boga i svog naroda (Sudije 16:18—30). Takođe je i Jefta, kome je Jehova dao pobedu nad Amoncima, pokazao veru koja je izražavala potpuno poverenje u Jehovu. Samo takva vera pomogla mu je da ispuni zakletvu koju je dao Bogu posvećujući svoju kćer za službu Jehovi kao doživotnu devicu (Sudije 11:29—40).
6. Kako je David pokazao svoju veru?
6 David je, takođe, imao veru koju je vredno pomenuti. Bio je još mladić kada se borio protiv filistejskog diva Golijata. „Ti ideš na me s mačem, s kopljem i sa džilitom“, rekao je David, „a ja idem na te u ime Jehove nad vojskama“ (NS). David se oslonio na Jehovu, ubio je filistejskog diva i postao hrabar ratnik koji se borio za interese Božjeg naroda. David je, zbog svoje vere, bio čovek prijatan Jehovinom srcu (1. Samuilova 17:4, 45—51; Dela apostolska 13:22). Samuilo i ostali proroci pokazivali su celog svog života ogromnu veru i oslanjali su se potpuno na Boga (1. Samuilova 1:19—28; 7:15—17). To su izvanredni uzori za Jehovine savremene sluge — mlade i stare.
7. a) Ko ‘je porazio u borbi carstva’? b) Ko je ‘sproveo pravdu’ verom?
7 Verom možemo uspešno da se suočimo sa svakom kušnjom integriteta i sve izvršimo što je u skladu sa božanskom voljom. (Čitaj Jevrejima 11:33, 34). Kada je Pavle naveo daljna dela vere, očigledno je mislio na jevrejske sudije, careve i proroke, jer je upravo pre toga neke spomenuo poimenično.Verom su sudije kao Gedeon i Jefta, ‘porazili u borbi carstva’. To je isto učinio i car David koji je pokorio Filistejce, Moavce, Sirce, Edomce i druge narode (2. Samuilova 8:1—14). Poštene sudije ‘sprovedoše pravdu’ takođe verom i pravedni saveti Samuila i drugih proroka potakli su bar neke da izbegavaju da greše ili odstupe od toga (1. Samuilova 12:20—25; Isaija 1:10—20).
8. Koje je obećanje primio David i kako se ono ispunilo?
8 David je pripadao onima koji verom „postigoše obećanja“. Jehova mu je obećao: „Sam tvoj presto postaće čvrsto utvrđen do u nedogledno vreme“ (2. Samuilova 7:11—16). Bog je ispunio to obećanje kada je 1914. godine uspostavio Mesijansko Carstvo (Isaija 9:6, 7; Danilo 7:13, 14).
9. Pod kakvim su uslovima ‘bila zatvorena usta lavovima’?
9 Prorok Danilo suočio se uspešno sa kušnjom integriteta kada se i dalje, po običaju, dnevno molio Bogu iako je car to zabranio. Verom je Danilo, kao čuvar integriteta, ‘zatvorio lavovima usta’, to jest Jehova ga je zaštitio u lavovskoj jami, u koju je bio bačen, te je tako ostao živ (Danilo 6:4—23).
10. Ko je verom ‘zaustavio silu ognjenu’ i šta ćemo biti u stanju da učinimo ako imamo takvu veru?
10 Danilova tri jevrejska druga, Sedrah, Misah i Avdenago, zaustavila su, takoreći, „silu ognjenu“. Kada im se pretilo smrću u preusijanoj peći, rekli su caru Navuhodonosoru da neće služiti bogovima vavilonskog monarha i obožavati kip koji je taj car podigao — bez obzira na to hoće li ih Bog spasti ili neće. Jehova nije ugasio vatru u ognjenoj peći, ali se postarao da ne budu ozleđeni vatrom (Danilo 3:1—30). Takva vera stavlja i nas u položaj da možemo sačuvati integritet prema Bogu sve do smrti od ruku neprijatelja (Otkrivenje 2:10).
11. a) Ko je ‘umakao oštrici mača’ verom? b) Ko je ‘postao snažan’ verom? v) Ko je ‘postao hrabar u ratu’ i ‘rasterao tuđinske vojske’?
11 David ‘je umakao oštrici mača’ ljudi cara Saula (1. Samuilova 19:9—17). Proroci Ilija i Jelisije izbegli su smrt mačem (1. Carevima 19:1—3; 2. Carevima 6:11—23). Ali, ko je ‘u slabosti postao snažan’? Gedeon je smatrao da su on i njegovi ljudi preslabi da bi oslobodili Izrael od Midijanaca. Ali, Bog ga je ‘učinio snažnim’ time što mu je omogućio da pobedi — i to sa samo 300 ljudi (Sudije 6:14—16; 7:2—7, 22). Samson je u slabosti (pošto mu je bila kosa odsečena) ‘postao snažan’ preko Jehove i oterao u smrt mnoge Filistejce (Sudije 16:19—21, 28—30; uporedi Sudije 15:13—19). Možda je Pavle mislio i na cara Jezekiju koji ‘je u slabosti postao snažan’ i to vojno i fizički (Isaija 37:1 do 38:22). Među Božjim slugama koji „u ratu postaše hrabri“ bili su sudija Jefta i car David (Sudije 11:32, 33; 2. Samuilova 22:1, 2, 30—38). A među onima koji „rasteraše tuđinske vojske“ nalazio se i sudija Varak (Sudije 4:14—16). Svi ti podvizi treba da nas uvere da verom možemo uspešno da se suočimo sa svakim ispitom integriteta i izvršimo sve što je u skladu sa Jehovinom voljom.
Drugi sa uzornom verom
12. a) Koje ,,žene primiše svoje mrtve vaskrsenjem’’? b) U kom pogledu će biti „bolje“ vaskrsenje nekih vernih ljudi?
12 U veru spada i nada u vaskrsenje — nada koja nam pomaže da sačuvamo svoj integritet prema Bogu. (Čitaj Jevrejima 11:35). Zato što su verovale „žene primiše svoje mrtve vaskrsenjem“. Verom i posredstvom Božje sile vaskrsao je Ilija sina jedne udovice iz Sarepte, a Jelisije je povratio u život sina jedne Sunamke (1. Carevima 17:17—24; 2. Carevima 4:17—37). „Drugi biše mučeni (doslovno: „udarani štapovima“), jer ne prihvatiše izbavljenje nekom otkupninom — da bi postigli bolje vaskrsenje“ (NS). Očigledno su ti Jehovini svedoci, koji nisu po imenu navedeni u Pismu, bili mučeni do smrti zato što su odbili da prihvate izbavljenje koje bi zahtevalo od njih da učine kompromis u pogledu svoje vere. Njihovo vaskrsenje biće „bolje“, jer oni neće morati ponovo da umru (kao što su morale osobe koje su vaskrsli Ilija i Jelisije), a i vaskrsnuće pod carskom vladavinom Isusa Hrista, ‘večnog oca’, koji svojom otkupnom žrtvom nudi priliku za beskrajan život na Zemlji (Isaija 9:6; Jovan 5:28, 29).
13. a) Ko je podnosio ‘ruganje i bičevanje’? b) Ko je bio u ‘okovima i tamnici’?
13 Ako imamo veru, bićemo u stanju da izdržimo progonstva. (Čitaj Jevrejima 11:36—38). Kada smo proganjani, biće nam od koristi da se podsetimo na nadu u vaskrsenje i sebi predočimo da će Bog da nas jača kao što je jačao one koji ‘podnesoše kušnje (ili ispite vere) ruganjem i bičevanjem, a uz to u okovima i tamnici’. Izraelci „su se (neprestano) rugali svojim prorocima, dok se nije podigao Jehovin gnev na njegov narod“ (2. Dnevnika 36:15, 16, NS). Verom su podnosili Mihej, Jelisije i druge Božje sluge „ruganja“ (1. Carevima 22:24; 2. Carevima 2:23, 24; Psalam 42:3). „Bičevanje“ je bilo poznato u danima izraelskih careva i proroka Jeremiju su ‘udarali’ njegovi protivnici, a ne samo šamarali da bi ga ponizili. Njegova iskustva kao iskustva proroka Miheja i Ananije mogu nam pasti na pamet kada čitamo o ‘okovima i tamnici’ (Jeremija 20:1, 2; 37:15; 1. Carevima 12:11; 22:26, 27; 2. Dnevnika 16:7, 10). Pošto savremeni Jehovini svedoci imaju sličnu veru, bili su u stanju da izdrže slične patnje „pravde radi“ (1. Petrova 3:14).
14. a) Ko je bio među onima koji su bili ‘kamenovani’? b) Ko je možda bio ‘prestrugan’?
14 „Biše kamenovani“, pisao je Pavle. Jedan takav čovek vere bio je Zaharija, sin sveštenika Jodaja. Obavijen svetim duhom, on se izrazio protiv otpadnika iz Jude. Šta je to imalo za posledicu? Na zapovest cara Joasa kamenovali su ga zaverenici u predvorju Jehovinog doma (2. Dnevnika 24:20—22; Matej 23:33—35). Pavle je dodao: ‘Bili su iskušenjima podvrgnuti, prestrugani’. Možda je mislio na proroka Miheja koji ‘je bio podvrgnut ispitu’, a po jednom judejskom predanju izgleda da je Isaija bio prestrugan na pola za vreme vladavine cara Manasije (1. Carevima 22:24—28).
15. Ko je bio ‘zlostavljan’ i ‘lutao po pustinji’?
15 Drugi „pomreše od mača“, recimo, kao Božji proroci koji su bili Ilijini savremenici i koje je zli car Ahav ‘dobio mačem’ (1. Carevima 19:9, 10). Ilija i Jelisije pripadali su onim muževima vere ‘koji se potucahu u ovčijim kožusima i kozjim kožama, oskudni, nevoljni i zlostavljani’ (1. Carevima 19:5 —8, 19; 2. Carevima 1:8; 2:13; uporedi Jeremiju 38:6). Nisu samo Ilija i Jelisije ‘lutali po pustinjama, gorama, pećinama i zemaljskim jazbinama’, kada su bili progonjeni, nego i 100 proroka koje je Avdija sakrio, po pedeset, u jednu pećinu i hranio ih hlebom i vodom kad je idolopoklonička carica Jezavelja počela da ‘ubija Jehovine proroke’ (1. Carevima 18:4, 13; 2. Carevima 2:13; 6:13, 30, 31). To su zaista bili izvanredni — čuvari integriteta! Nikakvo čudo što je Pavle pisao: „Svet (nepravedno ljudsko društvo) ih ne beše dostojan“ (NS).
16. a) Zašto prehrišćanski Jehovini svedoci još nisu primili ispunjenje obećanja’? b) U vezi sa čim će ‘doći do savršenstva’ Jehovinih svedoka iz prehrišćanske ere?
16 Vera nam pruža uverenje da će u Božje određeno vreme svi koji ga ljube primiti ’ispunjenje obećanja’. (Čitaj Jevrejima 11:39, 40). Prethrišćanski čuvari integriteta ‘verom su dobili svedočanstvo’ i ova činjenica jeste sastavni deo biblijskog izveštaja. Ali još nisu primili ‘ispunjenje Božjeg obećanja’ vaskrsenjem i izgledom na večan život pod carskom vladavinom. Zašto nisu? „Da oni ne dođu do savršenstva bez“ Isusovih pomazanih sledbenika, za koje je Bog ‘predvideo nešto bolje’ — besmrtni život na nebu i prednost vladanja sa Isusom Hristom. Pomazani hrišćani svojim vaskrsenjem, koje je otpočelo posle uspostave Carstva 1914. godine, ‘dolaze do savršenstva’ na nebu pre nego što će biti vaskrsnuti na Zemlji Jehovini svedoci iz prethrišćanske ere (1. Korinćanima 15:50—57; Otkrivenje 12:1—5). Ti rani svedoci ‘doći će do savršenstva’ tek u vezi sa svojim vaskrsenjem na Zemlji, oslobođenjem od ‘ropstva raspadljivosti’ i sa postizanjem ljudske savršenosti zahvaljujući službi prvosveštenika Isusa Hrista i njegovih 144.000 nebeskih podsveštenika za vreme hiljadugodišnje vladavine (Rimljanima 8:20, 21; Jevrejima 7:26; Otkrivenje 14:1; 20:4—6).
Upravi pogled na usavršitelja naše vere
17. 18. a) Šta moramo da radimo da bismo bili uspešni u trci za večnim životom? b) Kako je Isus Hrist ‘usavršitelj naše vere’?
17 Posle obrazlaganja dela prehrišćanskih Jehovinih svedoka, Pavle je ukazao na glavni primer vere. (Čitaj Jevrejima 12:1—3). Kakvo je ohrabrenje ‘imati oko sebe tako veliki oblak svedoka’! To nas podstiče da se oslobodimo svakog tereta koji bi nas sprečavao da duhovno napredujemo. To nam isto pomaže da izbegnemo greh gubitkom ili nedostatkom vere i istrajno trčimo hrišćansku trku za večnim životom. Međutim, da bismo postigli svoj cilj, moramo još više od toga da činimo. Šta bi to još bilo?
18 Ako želimo da naša trka za večnim životom u Božjem novom svetu bude uspešna, moramo da ‘upravimo svoj pogled na glavnog posrednika (vrhovnog vođu) i usavršitelja naše vere, Isusa’. Vera Avrama i drugih čuvara integriteta, koji su živeli pre zemaljske službe Isusa Hrista, bila je nesavršena i nepotpuna, jer nisu razumeli proročanstva o Mesiji, koja se tada još nisu ispunila (Uporedi 1. Petrovu 1:10—12). Ali, mnoga mesijanska proročanstva ispunila su se Isusovim rođenjem, njegovom službom, smrću i njegovim vaskrsenjem. Tako je vera preko Isusa Hrista „došla“ u smislu usavršenja (Galatima 3:24, 25). Osim toga, Isus je ostao i u svom nebeskom položaju usavršitelj vere svojih sledbenika, kada je o Duhovima 33. n.e. izlio sveti duh na njih ili davanjem otkrivenja koja su im pomogla da napreduju u veri i dalje je razvijaju (Dela apostolska 2:32, 33; Rimljanima 10:17; Otkrivenje 1:1, 2; 22:16). Koliko smo mi zahvalni za tog ‘vernog svedoka’, tog ‘vrhovnog vođu’ Jehovinih svedoka! (Otkrivenje 1:5; Matej 23:10).
19. Zašto treba da ‘dobro razmotrimo’ primer Isusa?
19 Pošto nije nimalo lako podnositi ruganja nevernika, Pavle je preporučio: „Dobro razmotrite onog (Isusa), koji je izdržao takvo protivljenje od grešnika, na štetu njihovih sopetvenih interesa, da se ne umorite i da vam duše ne malaksaju“ (NS). Da, ako upremo sve oči u ‘vernog svedoka’, Isusa Hrista, nikada se nećemo umoriti vršeći božansku volju (Jovan 4:34).
20. Šta si naučio o veri razmatranjem stavaka iz Jevreja 11:1—12:3?
20 Od ‘tako velikog oblaka svedoka’ možemo da naučimo mnogo toga o fasetama vere. Na primer, vera jednog Avelja pomaže nam da produbimo cenjenje za Isusovu žrtvu. Prava vera nagoni nas da budemo hrabri svedoci, što vidimo iz primera Enoha koji je smelo objavljivao Jehovinu poruku. Vera će nas potaći da tačno sledimo Božja uputstva i služimo kao propovednici pravde, kao što je to bio slučaj kod Noja. Avramova vera rasvetljava nam da je za nas neophodno da slušamo Boga, uzdamo se u njegova obećanja iako se još neka nisu ispunila. Mojsijev primer pokazuje nam da nam vera pomaže da ostanemo neokaljani od ovog sveta i lojalno stojimo uz Jehovin narod. Podvizi sudija, careva i proroka u Izraelu dokazuju da vera u Boga može da nas sačuva za vreme progonstva i kušnji. A koliko smo tek zahvalni za to što najviši primer vere Isus Hrist učvršćuje našu veru i čini je nepokolebljivom! Zato i dalje nastavimo sa Isusom kao našim vođom i posredstvom snage našeg Boga, da pokazujemo izdržljivu veru kao Jehovini svedoci.
Šta bi odgovorio?
◻ Koja dela prehrišćanskih svedoka dokazuju da vera dolazi do izražaja u potpunom oslanjanju na Boga u slučajevima opasnosti?
◻ Zašto možemo reći da verom možemo uspešno da se suočimo sa svakim ispitom našeg integriteta?
◻ Koji dokaz postoji da verom možemo da podnesemo progonstva?
◻ Zašto se Isus naziva ‘usavršiteljem naše vere’?
◻ Koje su neke od mnogih faseta vere?