Poglavlje 13
Zašto življenje pobožnim životom donosi sreću
1. Zašto možemo reći da Jehovin put donosi sreću?
JEHOVA je ’srećan Bog‘, i on želi da se ti raduješ životu (1. Timoteju 1:11, NW). Hodajući njegovim putem, ti možeš izvući koristi i doživeti mir koji je dubok i trajan, kao reka koja stalno teče. Hodanje Božjim putem takođe podstiče osobu da vrši neprestana dela pravednosti, „kao valovi morski“. To donosi pravu sreću (Isaija 48:17, 18, DK).
2. Kako hrišćani mogu biti srećni iako se ponekad s njima postupa loše?
2 Neki mogu prigovoriti: ’Ljudi ponekad pate zbog činjenja onog što je ispravno.‘ Tačno, i upravo to se desilo Isusovim apostolima. Međutim, iako progonjeni, oni su se radovali i dalje ’propovedali dobru vest Isusa Hrista‘ (Dela apostolska 5:40-42). Iz toga možemo naučiti važne lekcije. Jedna je da naše življenje pobožnim životom ne garantuje da će se sa nama uvek postupati dobro. U stvari, pisao je apostol Pavle, „i svi koji pobožno hoće da žive u Isusu Hristu, biće gonjeni“ (2. Timoteju 3:12). Razlog za to je taj što se Sotona i njegov svet protive onima koji žive na pobožan način (Jovan 15:18, 19; 1. Petrova 5:8). Ali prava sreća ne zavisi od spoljašnjih stvari. Umesto toga, ona proizlazi iz uverenja da činimo ono što je ispravno i da zbog toga imamo Božji osmeh odobravanja (Matej 5:10-12; Jakov 1:2, 3; 1. Petrova 4:13, 14).
3. Kako obožavanje Jehove treba da utiče na čovekov život?
3 Ima ljudi koji misle da mogu zaslužiti Božju naklonost kroz povremena dela odanosti a mogu zaboraviti na njega u drugo vreme. Pravo obožavanje Jehove Boga nije takvo. Ono utiče na ponašanje čoveka tokom čitavog dana, iz dana u dan, iz godine u godinu. Zbog toga se ono takođe naziva i „put“ (Dela apostolska 19:9; Isaija 30:21). Ono je pobožan put življenja koji nas poziva da govorimo i postupamo u skladu s Božjom rečju.
4. Zašto je korisno napraviti promene kako bismo živeli prema Božjim putevima?
4 Kada novi studenti Biblije uvide da treba da naprave neke promene da bi ugodili Jehovi, oni se možda pitaju: ’Da li je pobožan život zaista vredan življenja?‘ Možeš biti siguran da jeste. Zašto? Zato što je „Bog ljubav“, i stoga su njegovi putevi predviđeni za našu korist (1. Jovanova 4:8). Bog je takođe mudar i zna šta je za nas najbolje. Budući da je Jehova Bog svemoćan, on može da nas ojača da ispunimo našu želju da mu ugodimo tako što ćemo prekinuti s nekom lošom navikom (Filipljanima 4:13). Osmotrimo neka načela koja su uključena u pobožno življenje i pogledajmo kako primenjivanje tih načela donosi sreću.
POŠTENJE DOVODI DO SREĆE
5. Šta Biblija kaže o laganju i krađi?
5 Jehova je ’Bog istine‘ (Psalam 31:6). Bez sumnje, ti želiš da slediš njegov primer, i da budeš poznat kao istinoljubiva osoba. Poštenje vodi do samopoštovanja i osećanja sreće. Međutim, zbog toga što je nepoštenje tako uobičajeno u ovom grešnom svetu, hrišćanima je potreban ovaj podsetnik: „Govorite istinu svaki sa svojim bližnjim... Koji je krao više da ne krade, nego da radi, da bi... imao šta davati onome koji je u oskudici“ (Efescima 4:25, 28). Zaposleni hrišćani odrađuju pošteno svoj radni dan. Sem ako im njihov poslodavac ne da dozvolu, oni ne uzimaju stvari koje pripadaju njemu. Bilo na poslu, u školi, ili kod kuće, obožavalac Jehove mora biti ’u svemu pošten‘ (Jevrejima 13:18, DS). Niko ko praktikuje da laže ili krade ne može imati Božju naklonost (Ponovljeni zakoni 5:19; Otkrivenje 21:8).
6. Kako bi poštenje pobožne osobe moglo doneti slavu Jehovi?
6 Biti pošten dovodi do mnogih blagoslova. Selina je jedna siromašna afrička udovica koja voli Jehovu Boga i njegova pravedna načela. Jednog dana, pronašla je jednu torbu u kojoj se nalazila štedna knjižica i velika suma novca. Koristeći telefonski imenik, mogla je da pronađe vlasnika — jednog vlasnika prodavnice koji je bio opljačkan. Taj čovek nije mogao da veruje svojim očima kada ga je Selina, iako prilično bolesna, posetila i vratila mu sve što je bilo u torbi. „Takvo poštenje mora da bude nagrađeno“, rekao je on i dao joj izvesnu sumu novca. Što je još važnije, taj čovek je hvalio Selininu religiju. Da, dela poštenja ukrašavaju biblijsku nauku, slave Jehovu Boga, i donose sreću njegovim poštenim obožavaocima (Titu 2:10; 1. Petrova 2:12).
VELIKODUŠNOST DONOSI SREĆU
7. Šta je neispravno kod kockanja?
7 Postoji sreća u tome kada si velikodušan, dok pohlepne osobe neće „naslediti kraljevstva Božjega“ (1. Korinćanima 6:10). Jedan uobičajeni oblik pohlepe je kockanje, što je pokušaj da se dobije novac putem gubitaka drugih. Jehova ne odobrava one koji su „lakomi na pogan [„nepošten“, NW] dobitak“ (1. Timoteju 3:8). Čak i tamo gde je kockanje zakonski odobreno i gde se osoba kocka radi zabave, ona može postati zavisna i unapređivati praksu koja je upropastila mnoge živote. Kockanje često donosi teškoće kockarevoj porodici, koja može biti ostavljena s malo novca za kupovinu takvih potrepština kao što su hrana i odeća (1. Timoteju 6:10).
8. Kako je Isus postavio izvrstan primer velikodušnosti, i kako mi možemo biti velikodušni?
8 Zbog svoje velikodušnosti pune ljubavi, hrišćani nalaze radost u pomaganju drugima, naročito suvernicima u oskudici (Jakov 2:15, 16). Pre nego što je Isus došao na zemlju, on je posmatrao Božju velikodušnost prema čovečanstvu (Dela apostolska 14:16, 17). Sam Isus je dao svoje vreme, svoje talente, i čak svoj život u korist čovečanstva. Dakle, on je bio dobro kvalifikovan da kaže: „Više ima radosti u davanju nego li u primanju“ (Dela apostolska 20:35). Isus je takođe govorio dobro o siromašnoj udovici koja je velikodušno stavila dva mala novčića u hramsku kasu, jer je dala „svu hranu svoju“ (Marko 12:41-44). Drevni Izraelci i hrišćani iz prvog veka pružaju primere radosne velikodušnosti u pružanju materijalne podrške skupštini i delu za Kraljevstvo (1. Letopisa 29:9; 2. Korinćanima 9:11-14). Osim davanja materijalnih priloga za te svrhe, današnji hrišćani srećno prinose hvale Bogu i koriste svoj život u njegovoj službi (Rimljanima 12:1; Jevrejima 13:15). Jehova ih blagosilja za korišćenje njihovog vremena, energije, i drugih sredstava, uključujući njihova novčana sredstva, za podupiranje pravog obožavanja i unapređivanje svetskog dela propovedanja dobre vesti o Kraljevstvu (Poslovice 3:9, 10).
DRUGI FAKTORI KOJI UNAPREĐUJU SREĆU
9. Šta je neispravno u prekomernom pijenju alkoholnih pića?
9 Da bi bili srećni, hrišćani takođe moraju ’čuvati razboritost‘ (Poslovice 5:1, 2). To zahteva da čitaju Božju reč i zdravu biblijsku literaturu i da meditiraju o tome. Ali postoje stvari koje treba izbegavati. Na primer, prekomerno pijenje alkoholnih pića može učiniti da osoba izgubi kontrolu nad svojim razmišljanjem. U takvom stanju, mnogi ljudi se upuštaju u nemoralno ponašanje, postupaju nasilno i prouzrokuju smrtonosne nesreće. Nije čudo što Biblija kaže da pijanice neće naslediti Božje Kraljevstvo! (1. Korinćanima 6:10). Odlučni da ostanu „razboriti (Ča) [’zdravog uma‘, NW]“, pravi hrišćani izbegavaju pijanstvo, i to im pomaže da među sobom unapređuju sreću (Titu 2:2-6).
10. (a) Zašto hrišćani ne koriste duvan? (b) Kakve koristi proizlaze iz prekidanja s navikama koje stvaraju zavisnost?
10 Čisto telo doprinosi sreći. Ipak, mnogi postaju zavisni od štetnih supstancija. Na primer, osmotrimo upotrebu duvana. Svetska zdravstvena organizacija izveštava da pušenje „ubija tri miliona ljudi svake godine“. Prekidanje s navikom korišćenja duvana može biti teško zbog privremenih simptoma krize prilikom prekida. S druge strane, mnogi bivši pušači uviđaju da imaju bolje zdravlje i više novca za potrebe domaćinstva. Da, savladavanje navike korišćenja duvana ili zavisnosti drugim štetnim supstancijama doprineće čistom telu, čistoj savesti i pravoj sreći (2. Korinćanima 7:1).
SREĆA U BRAKU
11. Šta se zahteva da bi se imao zakonski i trajan častan brak?
11 Oni koji žive zajedno kao muž i žena treba da se pobrinu da njihov brak bude ispravno registrovan kod civilnih vlasti (Marko 12:17). Oni takođe treba da gledaju na brak kao na ozbiljnu odgovornost. Istina, odvajanje može postati neophodno u slučajevima namernog neizdržavanja, ekstremnog zlostavljanja, ili apsolutnog ugrožavanja duhovnosti (1. Timoteju 5:8; Galatima 5:19-21). Ali reči apostola Pavla iz 1. Korinćanima 7:10-17 ohrabruju bračne partnere da ostanu zajedno. Naravno, za pravu sreću, oni moraju biti verni jedno drugom. Pavle je pisao: „Ženidbu da drže svi u časti, i bračna postelja da bude čista, jer će Bog suditi bludnicima i preljubočincima“ (Jevrejima 13:4). Termin „bračna postelja“ označava seksualni odnos između muškarca i žene koji su zakonski venčani jedno za drugo. Nikakav drugi seksualan odnos, kao što je brak sa više od jedne žene, ne može da se opiše kao ’častan‘. Osim toga, Biblija osuđuje predbračni odnos i homoseksualizam (Rimljanima 1:26, 27; 1. Korinćanima 6:18).
12. Koji su neki od loših plodova bluda?
12 Blud može doneti nekoliko trenutaka fizičkog zadovoljstva, ali on ne dovodi do prave sreće. On nije ugodan Bogu i može unakaziti čovekovu savest (1. Solunjanima 4:3-5). Žalosne posledice nezakonitog seksa mogu biti sida i druge bolesti koje se prenose seksualnim putem. „Procenjuje se da se godišnje više od 250 miliona ljudi širom sveta zarazi gonorejom, i oko 50 miliona sifilisom“, navodi jedan medicinski izveštaj. Postoji takođe problem neželjenih trudnoća. Međunarodna federacija za planirano roditeljstvo izveštava da, širom sveta, godišnje zatrudni više od 15 miliona devojaka između 15 i 19 godina, a trećina njih abortira. Jedna studija je pokazala da u jednoj afričkoj zemlji, komplikacije sa abortusom imaju za posledicu 72 posto svih smrtnih slučajeva među tinejdžerkama. Neki bludnici mogu izbeći bolest i trudnoću ali ne i emocionalnu štetu. Mnogi gube svoje samopoštovanje i čak mrze sebe.
13. Koje dodatne probleme prouzrokuje preljuba, i kakva je budućnost za one koji nastavljaju da budu bludnici i preljubnici?
13 Iako preljuba može biti oproštena, ona je pravovaljani biblijski temelj za razvod od strane nevinog bračnog partnera (Matej 5:32; uporedi s Osijom 3:1-5). Kad takav nemoral dovede do prekida braka, to može ostaviti duboke emocionalne ožiljke na nevinom bračnom partneru i na deci. Za dobro ljudske porodice, Božja reč ističe da će njegov nepovoljan sud doći na nepokajničke bludnike i preljubočince. Osim toga, ona jasno pokazuje da oni koji praktikuju seksualni nemoral „neće naslediti kraljevstva Božjega“ (Galatima 5:19, 21).
„NISU DEO SVETA“
14. (a) Koji su neki oblici idolopoklonstva koje pobožna osoba izbegava? (b) Koje vođstvo se pruža u Jovanu 17:14 i Isaiji 2:4?
14 Oni koji žele da ugode Jehovi i da se raduju blagoslovima Kraljevstva izbegavaju idolopoklonstvo u svakom obliku. Biblija pokazuje da je pogrešno praviti i obožavati likove, što uključuje likove Hrista, ili Isusove majke, Marije (Izlazak 20:4, 5; 1. Jovanova 5:21). Zbog toga, pravi hrišćani ne obožavaju ikone, krstove i likove. Oni takođe izbegavaju prefinjenije oblike idolopoklonstva, kao što su dela odanosti zastavama i pevanje pesama koje slave nacije. Kada su pod pritiskom da izvrše takva dela, oni se sećaju Isusovih reči upućenih Sotoni: „Gospodu, Bogu svome, klanjaj se i njemu jedinome služi“ (Matej 4:8-10). Isus je rekao da njegovi sledbenici „nisu deo sveta“ (Jovan 17:14, NW). To znači da su neutralni u političkim stvarima i da žive miroljubivo u skladu s Isaijom 2:4 (DK), koji kaže: „Sudiće [Jehova Bog] među narodima, i karaće mnoge narode, te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju.“
15. Šta je Vavilon veliki, i šta mnogi novi studenti Biblije čine da izađu iz njega?
15 Ne biti „deo sveta“ takođe znači prekinuti svaku vezu s „Vavilonom velikim“, svetskim carstvom krive religije. Nečisto obožavanje širilo se iz drevnog Vavilona sve dok nije preuzelo štetnu duhovnu dominaciju nad ljudima širom sveta. „Vavilon veliki“ obuhvata sve religije čije doktrine i postupci nisu u skladu sa spoznanjem Boga (Otkrivenje 17:1, 5, 15). Ni jedan veran obožavalac Jehove neće se angažovati u međuverskim aktivnostima time što bi učestvovao u obožavanju s različitim religijama ili bi imao duhovno zajedništvo s ikojim delom Vavilona velikog (Brojevi 25:1-9; 2. Korinćanima 6:14). Kao rezultat toga, mnogi novi studenti Biblije šalju pismo istupanja religioznoj organizaciji kojoj pripadaju. To ih približava istinitom Bogu, kao što je obećano: „Iziđite od njih, odvojite se od njih, govori Gospod, ne dirajte što je nečisto, i ja ću vas primiti“ (2. Korinćanima 6:17; Otkrivenje 18:4, 5). Zar nije takvo prihvatanje od strane našeg nebeskog Oca ono što gorljivo želiš?
ODVAGNUTI GODIŠNJE PROSLAVE
16. Zašto pravi hrišćani ne slave Božić?
16 Pobožan život nas oslobađa često tegobnih proslava svetskih praznika. Na primer, Biblija ne otkriva tačan datum Isusovog rođenja. ’Mislio sam da se Isus rodio 25. decembra ili 7. januara!‘ mogli bi neki uzviknuti. To nije moguće zato što je on umro u proleće 33. n. e. u starosti od 33 1/2 godine. Osim toga, u vreme njegovog rođenja, pastiri su „noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svoga stada“ (Luka 2:8, Ča). U zemlji Izrael, pozni decembar je hladno, kišovito doba tokom koga bi se ovce preko noći držale u skloništima da bi se zaštitile od zimskog vremena. U stvari, 25. decembar su izdvojili Rimljani kao rođendan njihovog boga sunca. Vekovima nakon što je Isus bio na zemlji, otpadnički hrišćani su prihvatili taj datum za proslavu Hristovog rođenja. S tog razloga, pravi hrišćani ne slave Božić ili bilo koji drugi praznik koji se temelji na krivim religioznim verovanjima. Zbog toga što daju Jehovi isključivu odanost, oni takođe ne drže praznike koji idolizuju grešne ljude ili nacije.
17. Zašto pobožni ljudi ne održavaju rođendanske proslave, i zašto su hrišćanska deca ionako srećna?
17 Biblija specifično spominje samo dve rođendanske proslave, od kojih obe uključuju ljude koji nisu služili Bogu (Postanje 40:20-22; Matej 14:6-11). Pošto Biblija ne otkriva datum rođenja savršenog čoveka Isusa Hrista, zašto bismo mi posvećivali specijalnu pažnju rođendanima nesavršenih ljudi? (Propovednik 7:1). Naravno, pobožni roditelji ne čekaju neki naročiti dan da bi pokazali svojoj deci ljubav. Jedna 13-godišnja hrišćanska devojčica primetila je: „Moja porodica i ja se mnogo zabavljamo... Vrlo sam bliska sa svojim roditeljima, i kad me druga deca pitaju zašto ne slavim praznike, ja im kažem da ja slavim svaki dan.“ Jedan 17-godišnji hrišćanski omladinac rekao je: „U našoj kući davanje poklona je tokom cele godine.“ Veća sreća proizlazi kada se pokloni daju spontano.
18. Koju je jednu godišnju proslavu Isus zapovedio svojim sledbenicima da drže, i na šta nas ona podseća?
18 Za one koji teže za pobožnim životom, postoji jedan dan svake godine koji treba specijalno da se drži. To je Gospodova večera, koja se često naziva Memorijal Hristove smrti. S obzirom na to, Isus je zapovedio svojim sledbenicima: „Ovo činite za moj spomen“ (Luka 22:19, 20; 1. Korinćanima 11:23-25). Kada je Isus uspostavio ovaj obrok u noći 14. nisana 33. n. e., on je upotrebio beskvasni hleb i crno vino, koji predstavljaju njegovo bezgrešno ljudsko telo i njegovu savršenu krv (Matej 26:26-29). Ove simbole uzimaju hrišćani koji su pomazani Božjim svetim duhom. Oni su uzeti u novi savez i savez za Kraljevstvo, i oni imaju nebesku nadu (Luka 12:32; 22:20, 28-30; Rimljanima 8:16, 17; Otkrivenje 14:1-5). Ipak, koristi doživljavaju svi oni koji su prisutni te večeri koja odgovara 14. nisanu drevnog jevrejskog kalendara. Oni se podsećaju na ljubav koju su pokazali Jehova Bog i Isus Hrist u otkupnoj žrtvi koja iskupljuje grehe i koja omogućava večni život onima koji imaju božansku naklonost (Matej 20:28; Jovan 3:16).
ZAPOSLENJE I ZABAVA
19. S kojim se izazovom hrišćani suočavaju u zarađivanju za život?
19 Pravi hrišćani su pod obavezom da naporno rade i brinu se za svoje potrebe. Postizanje toga donosi glavama porodice osećaj zadovoljstva (1. Solunjanima 4:11, 12). Naravno, kad bi zaposlenje hrišćanina dolazilo u sukob s Biblijom, to bi ga lišilo sreće. Ipak, ponekad je teško za hrišćanina da pronađe zaposlenje koje je u skladu s biblijskim merilima. Na primer, od nekih nameštenika se traži da varaju mušterije. S druge strane, mnogi poslodavci će učiniti ustupke da bi se prilagodili savesti poštenog radnika, ne želeći da izgube pouzdanog nameštenika. Međutim, ma šta da se razvije, možeš biti siguran da će Bog blagosloviti tvoje napore da pronađeš zaposlenje koje će ti ostaviti čistu savest (2. Korinćanima 4:2).
20. Zašto treba da budemo selektivni u biranju zabave?
20 Pošto Bog želi da njegove sluge budu srećne, mi treba da uravnotežimo naporan rad sa okrepljujućim periodima rekreacije i odmora (Marko 6:31; Propovednik 3:12, 13). Sotonin svet unapređuje bezbožnu zabavu. A da bismo ugodili Bogu, mi moramo biti izbirljivi u vezi s knjigama koje čitamo, radio emisijama i muzikom što slušamo, i koncertima, filmovima, predstavama, televizijskim emisijama i video-snimcima koje gledamo. Ako se zabava koju smo birali u prošlosti sukobi s upozorenjima iz takvih stihova kao što su Ponovljeni zakoni 18:10-12, Psalam 11:5, i Efescima 5:3-5, mi ćemo ugoditi Jehovi i bićemo srećniji ako izvršimo promene.
POŠTOVANJE PREMA ŽIVOTU I KRVI
21. Kako poštovanje prema životu treba da utiče na naše gledište na abortus, kao i na naše navike i ponašanje?
21 Za pravu sreću, mi treba da gledamo na ljudski život kao na nešto što je sveto, baš kao što Jehova to čini. Njegova Reč nam zabranjuje da počinimo ubistvo (Matej 19:16-18). U stvari, Božji zakon Izraelu pokazuje da on gleda na nerođeno dete kao na dragocen život — ne nešto što se može uništiti (Izlazak 21:22, 23). Što se tiče te stvari, mi ne smemo život tretirati kao nešto jeftino time što koristimo duvan, zloupotrebljavamo svoje telo putem droge ili alkohola, ili preuzimamo bespotrebne rizike. Niti treba da se angažujemo u bilo kakvim težnjama koje ugrožavaju život, niti treba da ignorišemo mere predostrožnosti, što bi moglo dovesti do krivice za krv (Ponovljeni zakoni 22:8).
22. (a) Kakvo je božansko gledište na krv i njenu upotrebu? (b) Čija krv je jedino istinski spasonosna?
22 Jehova je rekao Noju i njegovoj porodici da krv predstavlja dušu, ili život. S tog razloga, Bog im je zabranio da jedu bilo kakvu krv (Postanje 9:3, 4). Budući da smo mi njihovi potomci, taj zakon obavezuje sve nas. Jehova je rekao Izraelcima da krv treba da se prolije na zemlju i da ne treba da se koristi za čovekove vlastite svrhe (Ponovljeni zakoni 12:15, 16). A Božji zakon o krvi je ponovljen kada su hrišćani iz prvog veka bili poučeni: „Nastavite da se uzdržavate... od krvi“ (Dela apostolska 15:28, 29, NW). Iz poštovanja prema svetosti života, pobožni ljudi ne prihvataju transfuzije krvi, čak i ako drugi insistiraju na tome da bi takav postupak bio spasonosan. Mnoge medicinske zamene prihvatljive za Jehovine svedoke pokazale su se kao veoma efikasne i ne izlažu čoveka rizicima od transfuzija krvi. Hrišćani znaju da je samo Isusova prolivena krv istinski spasonosna. Vera u nju donosi opraštanje i izgled za večni život (Efescima 1:7).
23. Koje su neke nagrade od pobožnog načina života?
23 Jasno je, življenje pobožnim životom zahteva napor. Ono može dovesti do ismejavanja od članova porodice ili poznanika (Matej 10:32-39; 1. Petrova 4:4). Ali koristi od življenja takvim životom daleko nadmašuju bilo koje kušnje. Ono donosi čistu savest i obezbeđuje zdravo društvo sa suobožavacima Jehove (Matej 19:27, 29). Zatim, zamisli, takođe, življenje zauvek u Božjem pravednom novom svetu (Isaija 65:17, 18). A kakva je tek radost u tome što se povinuješ biblijskom savetu i tako raduješ Jehovino srce! (Poslovice 27:11). Nije čudo što življenje pobožnim životom donosi sreću! (Psalam 128:1, 2).
PROVERI SVOJE SPOZNANJE
Koji su neki razlozi zbog kojih življenje pobožnim životom donosi sreću?
Pobožno življenje može zahtevati koje promene?
Zašto ti želiš da živiš pobožnim životom?
[Slika na stranama 124, 125]
Duhovne aktivnosti uravnotežene s periodima relaksacije doprinose sreći onih koji žive pobožnim životom