Vera nas pokreće na akciju!
„Vidiš li da je [Avramova] vera delovala u delima njegovim, i kroz dela usavrši se vera“ (JAKOV 2:22).
1, 2. Kako ćemo postupati ako imamo veru?
MNOGI kažu da imaju veru u Boga. Pa ipak, vera koja se samo ispoveda beživotna je kao neki leš. „Vera ako nema dela, mrtva je po sebi“, napisao je učenik Jakov. On je takođe rekao da je bogobojazni Avram imao veru koja je „delovala u delima njegovim“ (Jakov 2:17, 22). Kakvo značenje te reči imaju za nas?
2 Ako imamo pravu veru, nećemo samo verovati u ono što čujemo na hrišćanskim sastancima. Mi ćemo pružati dokaz vere jer smo aktivni Svedoci za Jehovu. Da, vera će nas podsticati da primenjujemo Božju Reč u životu i pokretaće nas na akciju.
Povlađivanje ne ide zajedno s verom
3, 4. Kako vera treba da utiče na način na koji se ophodimo prema drugima?
3 Ako imamo istinsku veru u Boga i Hrista, nećemo povlađivati (Jakov 2:1-4). Neki kojima je Jakov pisao nisu ispoljavali nepristranost koja se zahteva od pravih hrišćana (Rimljanima 2:11). Zato Jakov kaže: „U veri Gospoda našega Isusa Hrista, Gospoda slave nemojte imati ličnih obzira [’povlađivanja‘, NW].“ Ako bi neki bogati nevernik sa zlatnim prstenjem i u bogatoj odeći došao na sastanak isto kao i neverni „siromah u istrošenoj haljini“, trebalo je da obojica budu lepo primljena, ali posebna pažnja se poklanjala bogatima. Oni su dobijali ’počasna mesta‘, dok je siromašnim nevernicima bilo rečeno da stoje ili da sednu na pod kod nečijih nogu.
4 Jehova se pobrinuo za otkupnu žrtvu Isusa Hrista kako za bogate tako i za siromašne (2. Korinćanima 5:14). Prema tome, ako bismo povlađivali bogatima, mi bismo odstupali od vere Hrista, koji je ’osiromašio, da se mi njegovim siromaštvom obogatimo‘ (2. Korinćanima 8:9). Nikada nemojmo procenjivati ljude na takav način — s neispravnim motivom, da iskazujemo čast ljudima. Bog nije pristran, a ako bismo mi pokazivali pristranost, mi bismo ’donosili zle odluke‘ (NW) (Jov 34:19). Sa željom da ugodimo Bogu, sigurno nećemo podleći iskušenju da povlađujemo niti da se ’udvaramo za korist‘ (Juda 4, 16).
5. Ko su oni koje je Bog izabrao da budu „bogati u veri“, i kako materijalno bogati često postupaju?
5 Jakov identifikuje prave bogataše i podstiče da se ljubav pokazuje svima bez pristranosti (Jakov 2:5-9). ’Bog je izabrao siromahe da budu bogati u veri i naslednici kraljevstva.‘ To je zato što su siromašni često prijemljiviji za dobru vest (1. Korinćanima 1:26-29). Kao klasa, materijalno bogati tlače druge s obzirom na dugove, plate i zakonske postupke. Oni govore zlo o Hristu i progone nas zato što nosimo njegovo ime. Ali budimo odlučni da slušamo „zakon kraljevski“, koji zahteva pokazivanje ljubavi prema bližnjem — da imamo jednaku ljubav i prema bogatima i prema siromašnima (Levitska 19:18; Matej 22:37-40). Pošto to Bog zahteva, povlađivanje je ’činjenje greha‘.
„Milosrđe ima veću slavu od suđenja“
6. Kako bismo bili kršioci zakona ako se s drugima ne bismo ophodili milosrdno?
6 Ako nemilosrdno povlađujemo, mi smo kršioci zakona (Jakov 2:10-13). Ako u tom pravcu napravimo neki krivi korak, postajemo prestupnici svih Božjih zakona. Izraelci koji nisu počinili preljubu, ali su bili lopovi postali su prekršioci Mojsijevog zakona. Kao hrišćane, nas sudi ’zakon slobodnog naroda‘ (NW) — duhovnog Izraela koji je u novom savezu i koji ima njegov zakon u svojim srcima (Jeremija 31:31-33).
7. Zašto oni koji i dalje povlađuju ne mogu očekivati milosrđe od Boga?
7 Ako tvrdimo da imamo veru ali istrajavamo u povlađivanju, mi smo u opasnosti. Onima koji nemaju ljubavi i milosrđa biće suđeno bez milosrđa (Matej 7:1, 2). Jakov kaže: „Milosrđe ima veću slavu od suđenja.“ Ako prihvatimo vođstvo Jehovinog svetog duha tako što pokazujemo milosrđe u svim našim ophođenjima, nećemo biti osuđeni kad nam se bude sudilo. Umesto toga, doživećemo milosrđe i time ćemo pobediti strogu pravdu ili nepovoljnu presudu.
Vera donosi dobra dela
8. Kakva je situacija osobe koja kaže da ima veru ali nema dela?
8 Osim što nam pomaže da imamo ljubavi i milosrđa, vera donosi i druga dobra dela (Jakov 2:14-26). Naravno, vera koja se ispoveda a kojoj nedostaju dela neće nas spasti. Istina, mi ne možemo zaraditi pravedan položaj pred Bogom delima Zakona (Rimljanima 4:2-5). Jakov govori o delima koja nisu motivisana nekim kodeksom zakona već verom i ljubavlju. Ako nas pokreću takve osobine, nećemo samo izražavati ljubazne želje siromašnim suvernicima. Pružićemo materijalnu pomoć nekom bratu ili sestri koji nemaju odeću ili su gladni. Jakov pita: ’Ako kažeš siromašnom bratu: „Idi s mirom, grej se i nasiti“ a ne pružiš mu ono što mu je potrebno, šta to pomaže?‘ Ništa (Jov 31:16-22). Takva „vera“ je beživotna!
9. Šta pokazuje da imamo veru?
9 Možda smo u izvesnoj meri povezani s Božjim narodom, ali samo svesrdna dela mogu podupreti našu tvrdnju da imamo veru. Lepo je kad odbacimo doktrinu o Trojstvu i verujemo da postoji samo jedan pravi Bog. Pa ipak, samo verovati u nešto ne sačinjava veru. „Zli duhovi veruju“ i „drhću“ u strahu zato što ih čeka uništenje. Ako zaista imamo veru, ona će nas pokrenuti da činimo dela kao što su propovedanje dobre vesti i obezbeđivanje hrane i odeće za siromašne suvernike. Jakov pita: „Hoćeš li razumeti, čoveče tašti [bez tačnog spoznanja Boga], da je vera bez dela mrtva?“ Da, vera zahteva akciju.
10. Zašto je Avram nazvan ’ocem svih koji veruju‘?
10 Vera pobožnog patrijarha Avrama pokrenula ga je na akciju. Kao ’otac svih koji veruju‘, on je bio ’opravdan delima kad je prineo svog sina Isaka na žrtvenik‘ (Rimljanima 4:11, 12; Postanje 22:1-14). Šta bi bilo da Avram nije imao veru da Bog može uskrsnuti Isaka i ispuniti svoje obećanje o semenu preko njega? Onda Avram nikada ne bi ni pokušao da prinese svog sina (Jevrejima 11:19). Pomoću Avramovih poslušnih dela ’njegova vera se usavršila‘, ili postala potpuna. Na taj način, ’izvršilo se pismo [Postanje 15:6] koje govori: „Avram verova Bogu, i to mu se primi u pravdu.“‘ Avramova dela, kad je pokušao da prinese Isaka, potvrdila su Božju raniju objavu da je Avram pravedan. Delima vere, on je pokazao svoju ljubav prema Bogu i bio je nazvan „prijatelj Božji“.
11. Koje dokaze vere imamo u slučaju Rave?
11 Avram je dokazao „da se delima opravda čovek, a ne samom verom“. To je bio slučaj i s Ravom, jerihonskom bludnicom. Ona se ’opravdala delima kad je primila izraelske uhode i izvela ih drugim putem‘ tako da su umakli hananskim neprijateljima. Pre nego što je srela izraelske uhode, ona je priznala Jehovu za pravog Boga, a njene reči posle toga i ostavljanje prostitucije pružili su dokaz njene vere (Isus Navin 2:9-11; Jevrejima 11:31). Posle ovog drugog primera vere pokazane delima, Jakov kaže: „Kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dela mrtva.“ Kad je osoba mrtva, nema životne snage, to jest ’duha‘ u njoj, i ona ništa ne postiže. Vera koja se samo ispoveda isto je tako beživotna i beskorisna kao i mrtvo telo. Međutim, ako imamo pravu veru, ona će nas pokretati na pobožno postupanje.
Kontroliši taj jezik!
12. Šta skupštinske starešine treba da rade?
12 Govorenje i poučavanje takođe mogu da pruže dokaz vere, ali postoji potreba za odmerenošću (Jakov 3:1-4). Kao učitelji u skupštini, starešine imaju tešku i veliku odgovornost pred Bogom. Prema tome, oni treba ponizno da ispituju svoje motive i kvalifikacije. Osim spoznanja i sposobnosti, ti muževi moraju imati duboku ljubav prema Boga i suvernicima (Rimljanima 12:3, 16; 1. Korinćanima 13:3, 4). Starešine svoj savet moraju da temelje na Pismu. Ako starešina pogreši u svom poučavanju i to dovede do problema za druge, Bog će ga preko Hrista nepovoljno prosuditi. Zato starešine moraju biti ponizne i temeljite, verno se držeći Božje Reči.
13. Zašto grešimo u reči?
13 Čak i odlični učitelji ’u mnogome greše‘ — u stvari, svi mi — zbog nesavršenosti. Greška u reči je jedan od najčešćih i potencijalno štetnih propusta. Jakov kaže: „Ako ko u reči ne pogreši, taj je savršen čovek i on može i celo telo zauzdati.“ Za razliku od Isusa Hrista, mi nemamo savršenu kontrolu nad jezikom. Kad bismo imali, mogli bismo da kontrolišemo i druge udove tela. Konačno, uzde i žvale pomažu da konji idu tamo gde ih usmerimo, i pomoću malog kormila, čak i velik brod koga nose snažni vetrovi može da se upravi kako to kormilar hoće.
14. Kako Jakov naglašava potrebu za naprezanjem da bismo kontrolisali jezik?
14 Svi mi moramo pošteno priznati da je za kontrolisanje jezika potrebno stvarno naprezanje (Jakov 3:5-12). U poređenju s konjem, uzda je mala; tako i kormilo u poređenju s brodom. A kad se uporedi s ljudskim telom, jezik je mali „a za mnogo se hvali“. Pošto Pismo jasno kaže da se hvalisanje ne dopada Bogu, tražimo njegovu pomoć da se uzdržavamo od toga (Psalam 12:4, 5; 1. Korinćanima 4:7). Takođe ustežimo jezik kad smo isprovocirani, imajući na umu da je potrebna samo jedna iskra da zapali šumu. Kao što Jakov pokazuje, „jezik je vatra“ sa sposobnošću da prouzrokuje veliku štetu (Poslovice 18:21). Pa, nemiran jezik je „svet nepravde“! (Ča). Svaka zla karakteristika ovog bezbožnog sveta povezana je s nekontrolisanim jezikom. On je odgovoran za štetne stvari kao što su kleveta i lažno učenje (Levitska 19:16; 2. Petrova 2:1). Šta ti misliš? Zar naša vera ne treba da nas pokrene da se snažno naprežemo da bismo kontrolisali jezik?
15. Koju štetu može da napravi nezauzdani jezik?
15 Nezauzdan jezik potpuno nas ’pogani‘. Na primer, ako budemo uhvaćeni da stalno lažemo, možemo postati poznati kao lažovi. Ipak, kako nemiran jezik ’pali točak života‘? Tako što čini da život izgleda kao začarani krug. Cela skupština može da se uznemiri zbog jednog nekontrolisanog jezika. Jakov spominje ’gehenu‘, dolinu Hinom. Nekada korišćena za žrtvovanje dece, postala je đubrište za odstranjivanje otpada iz Jerusalima vatrom (Jeremija 7:31). Tako je gehena simbol uništenja. U izvesnom smislu, gehena pozajmljuje svoju razornu moć nemirnom jeziku. Ako ne zauzdavamo svoj jezik, mi sami možemo postati žrtve plamena koji smo zapalili (Matej 5:22). Čak možemo biti izbačeni iz skupštine zbog toga što smo psovali nekoga (1. Korinćanima 5:11-13).
16. S obzirom na štetu koju može naneti nemiran jezik, šta treba da radimo?
16 Kao što možda znaš iz čitanja Božje Reči, Jehova je odredio da čovek treba da vlada nad životinjskim stvorenjima (Postanje 1:28). I da se sve vrste stvorenja ukrote. Na primer, izvežbani sokolovi se koriste za lov. ’Gmizavci‘ koje Jakov spominje možda uključuju i zmije koje kontrolišu krotitelji zmija (Psalam 58:5, 6). Čovek može kontrolisati čak i kitove, ali kao grešni ljudi mi ne možemo potpuno ukrotiti jezik. Međutim, treba da izbegavamo da dajemo uvredljive, zajedljive ili klevetničke primedbe. Nemiran jezik može biti opasno sredstvo puno smrtonosnog otrova (Rimljanima 3:13). Nažalost, jezici lažnih učitelja odvratili su neke rane hrišćane od Boga. Zato nemojmo nikada dozvoliti da nas savladaju otrovni otpadnički izrazi, bilo u usmenom ili pismenom obliku (1. Timoteju 1:18-20; 2. Petrova 2:1-3).
17, 18. Na koju se nedoslednost ukazuje u Jakovu 3:9-12, i šta treba da uradimo u tom pogledu?
17 Vera u Boga i želja da mu ugodimo može nas zaštititi od otpada i sprečiti da jezik koristimo nedosledno. Ukazujući na nedoslednost nekih, Jakov kaže da ’jezikom blagosiljamo Boga i Oca, i njim kunemo ljude koji su stvoreni po Božjem obličju‘ (Postanje 1:26). Jehova je naš Otac tako što „daje svima život i disanje i sve“ (Dela apostolska 17:24, 25). On je takođe Otac pomazanih hrišćana u duhovnom smislu. Svi smo mi „po obličju Božjemu“ što se tiče mentalnih i moralnih osobina, uključujući i ljubav, pravdu i mudrost, koje nas razlikuju od životinja. Kako onda treba da postupamo ako imamo veru u Jehovu?
18 Ako bismo kleli ljude, to bi značilo da bismo na njih prizivali zlo. Pošto mi nismo božanski nadahnuti proroci ovlašćeni da prizivamo zlo na bilo koga, takav govor bi bio dokaz mržnje koja bi naše blagosiljanje Boga učinila uzaludnim. Nije ispravno da „blagoslov i kletva“ izlaze iz istih usta (Luka 6:27, 28; Rimljanima 12:14, 17-21; Juda 9). Kako bi bilo grešno pevati hvale Bogu na sastancima, a kasnije govoriti zlo o suvernicima! I slatka i gorka voda ne mogu da izviru iz istog izvora. Kao što ’smokva ne može roditi masline niti loza smokve‘, slana voda ne može proizvesti slatku vodu. Nešto nije duhovno u redu ako mi, koji treba da govorimo ono što je dobro, stalno govorimo gorke reči. Ako nam je to postalo navika, molimo se za Jehovinu pomoć da prestanemo govoriti na takav način (Psalam 39:2).
Postupaj s mudrošću odozgo
19. Ako nas vodi božanska mudrost, kako možemo uticati na druge?
19 Svima nama potrebna je mudrost da govorimo i činimo stvari koje dolikuju onima koji imaju veru (Jakov 3:13-18). Ako imamo strah od Boga pun poštovanja, Bog nam daje nebesku mudrost, sposobnost da ispravno upotrebimo spoznanje (Poslovice 9:10; Jevrejima 5:14). Njegova Reč nas poučava kako da ispoljavamo „blagost koja pripada mudrosti“ (NW). A zato što smo blagi, mi unapređujemo skupštinski mir (1. Korinćanima 8:1, 2). Svako ko se hvali da je veliki učitelj suvernika ’laže na hrišćansku istinu‘, koja osuđuje njegov egotizam (Galatima 5:26). Njegova „mudrost“ je „zemaljska“ — karakteristična za grešne ljude otuđene od Boga. Ona je „čulna“, pošto je proizvod telesnih naginjanja. Pa, čak je i „demonska“ (Ča), jer su zli duhovi ponosni! (1. Timoteju 3:6). Zato postupajmo s mudrošću i poniznošću kako ne bismo učinili ništa što bi stvorilo atmosferu u kojoj mogu da napreduju ’zla dela‘ kao što su klevetanje i povlađivanje.
20. Kako bi opisao nebesku mudrost?
20 „Mudrost odozgo je najpre čista“, čineći nas čistim moralno i duhovno (2. Korinćanima 7:11). Ona je „mirna“, navodeći nas da težimo za mirom (Jevrejima 12:14). Nebeska mudrost nas čini ’razumnima‘ (NW), a ne dogmatičnima i teškim osobama (Filipljanima 4:5). Mudrost odozgo je „spremna da sluša“ (NW), unapređujući poslušnost božanskoj pouci i saradnju s Jehovinom organizacijom (Rimljanima 6:17). Mudrost odozgo nas takođe čini milosrdnima, saosećajnima (Juda 22, 23). Pošto je puna „dobrih plodova“, ona podstiče na brigu za druge i na postupke koji su u skladu s dobrotom, pravdom i istinom (Efescima 5:9). Kao mirotvorci, mi se radujemo ’plodu pravde‘ koji napreduje pod mirnim uslovima.
21. Prema Jakovu 2:1–3:18, na koje postupke treba da nas pokrene naša vera u Boga?
21 Jasno je, dakle, da nas vera pokreće na akciju. Ona čini da budemo nepristrani, milosrdni i aktivni u dobrim delima. Vera nam pomaže da kontrolišemo jezik i da postupamo s nebeskom mudrošću. Ali to nije sve što možemo naučiti iz ovog pisma. Jakov ima i daljnje savete koji nam mogu pomoći da se ponašamo na način koji dolikuje onima koji imaju veru u Jehovu.
Kako bi odgovorio?
◻ Šta ima loše u povlađivanju?
◻ Kako su vera i dela povezani?
◻ Zašto je tako važno kontrolisati jezik?
◻ Kakva je nebeska mudrost?