Čuvajmo mir u skupštini

„Zato se trudimo da unapređujemo mir“ (RIMLJ. 14:19)

1, 2. Zašto među Jehovinim svedocima vlada mir?

PRAVI mir je u današnjem svetu prava retkost. Čak i ljudi koji pripadaju istoj naciji i govore istim jezikom vrlo često su razjedinjeni zbog različitog verskog ili političkog opredeljenja ili zbog materijalnog statusa i obrazovanja. Za razliku od njih, među Jehovinim svedocima vlada mir iako potiču „iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika“ (Otkr. 7:9).

² Taj mir nije slučajnost, već proizlazi prvenstveno iz toga što smo „u miru s Bogom“ jer verujemo u njegovog Sina čija prolivena krv pokriva naše grehe (Rimlj. 5:1; Ef. 1:7). Osim toga, Jehova daje sveti duh svojim vernim slugama, a plod tog duha podrazumeva i mir (Gal. 5:22). Još jedan razlog je to što ’nismo deo sveta‘ (Jov. 15:19). To znači da u političkim pitanjima ne stajemo ni na čiju stranu. Pošto smo ’prekovali svoje mačeve u raonike‘, ne učestvujemo u ratovima (Is. 2:4).

 3. Šta nam omogućuje mir koji vlada među nama i o čemu će biti reči u ovom članku?

³ Mir koji vlada među nama ne svodi se samo na to da ne želimo da naškodimo jedni drugima. Iako u skupštini kojoj pripadamo verovatno ima ljudi različitog porekla, mi ’volimo jedni druge‘ (Jov. 15:17). Taj mir nam omogućuje da „činimo dobro svima, a naročito svojoj braći u veri“ (Gal. 6:10). Naš duhovni raj je nešto što treba da cenimo i čuvamo. Pogledajmo sada šta možemo uraditi da bismo sačuvali dobre odnose s drugima u skupštini.

Kad pogrešimo

 4. Šta možemo uraditi ako smo nekoga uvredili?

⁴ „Svi često grešimo“, napisao je Jakov. „Ako neko u rečima ne greši, on je savršen čovek“ (Jak. 3:2). Prema tome, među suvernicima će sigurno biti nesporazuma i razmirica (Fil. 4:2, 3). Ali sve se to može rešiti, a da se pri tom ne naruši mir skupštine. Na primer, pogledajmo šta je Isus rekao da treba da uradimo kad shvatimo da smo nekoga uvredili. (Pročitati Mateja 5:23, 24.)

 5. Kako možemo sačuvati mir u skupštini kad nas neko uvredi?

⁵ A šta ako neko nas uvredi? Da li treba da očekujemo da nam ta osoba priđe i izvini se? „[Ljubav] ne pamti zlo“, piše u 1. Korinćanima 13:5. Ako onome ko nas je uvredio oprostimo i to što se desilo jednostavno zaboravimo, pokazaćemo da želimo da sačuvamo mir. (Pročitati Kološanima 3:13.) Manje probleme je najbolje tako rešavati jer to doprinosi dobrim odnosima sa suvernicima, a nama daje unutrašnji mir. Jedna mudra poslovica kaže: „[Razboritom čoveku je] čast... da pređe preko prestupa“ (Posl. 19:11).

 6. Šta treba da uradimo ako nam je teško da pređemo preko neke uvrede?

⁶ Ali šta ako je u pitanju uvreda preko koje nam je teško da pređemo? Sigurno nije pametno pričati o tome svima koji bi želeli da tako nešto slušaju. Takvo ogovaranje samo remeti mir u skupštini. Kako da na miran način rešimo problem? U Mateju 18:15 piše: „Ako tvoj brat počini greh, idi i ukaži mu nasamo na njegov prestup. Ako te posluša, pridobio si svog brata.“ Iako stihovi iz Mateja 18:15-17 govore o ozbiljnom grehu, načelo koje se nalazi u 15. stihu možemo primeniti i u drugim situacijama. Dakle, kad imamo problem s nekim najbolje je da ljubazno u četiri oka porazgovaramo o tome i da se potrudimo da ponovo uspostavimo dobre odnose.a

 7. Zašto probleme treba rešavati čim se pojave?

⁷ Apostol Pavle je napisao: „Ako se gnevite, nemojte grešiti. Sunce da ne zađe, a da vi još osećate gnev. I ne dajte Đavolu priliku da deluje“ (Ef. 4:26, 27). Isus je rekao: „Brzo reši spor s onim ko te tuži“ (Mat. 5:25). Da bismo sačuvali mir s drugima, probleme moramo rešavati čim se pojave. Zašto? Zato što u suprotnom problemi postaju veći i ozbiljniji, baš kao što nam se i rana može zagnojiti ako je odmah ne saniramo. Nemojmo dozvoliti da nas ponos, zavist ili ljubav prema novcu spreče da rešavamo probleme s našom braćom (Jak. 4:1-6).

Kada je u problem uključeno više osoba

8, 9. (a) Koje razlike u gledištima su postojale među hrišćanima u Rimu? (b) Koji savet im je Pavle dao povodom toga?

⁸ Ponekad je u neki problem u skupštini uključeno više osoba. Tako nešto se desilo među hrišćanima u Rimu kojima je apostol Pavle pod Božjim nadahnućem napisao jedno pismo. Neki u toj skupštini su po svemu sudeći s omalovažavanjem gledali na one koji su imali slabu, to jest preosetljivu savest. Takve osobe su davale sebi za pravo da osuđuju druge za ono što je stvar ličnog izbora. Koji je savet Pavle dao toj skupštini? (Rimlj. 14:1-6).

⁹ Pavle je dao savet i jednima i drugima. Onima koji su razumeli da više nisu pod Mojsijevim zakonom rekao je da ne omalovažavaju svoju braću (Rimlj. 14:2, 10). Tako su mogli spotaći suvernike kojima je još uvek bila odvratna pomisao da jedu nešto što je po Mojsijevom zakonu bilo zabranjeno. „Ne rušite Božje delo zbog jela“, rekao im je Pavle. „Dobro je ne jesti mesa i ne piti vina i ne činiti ništa zbog čega bi se tvoj brat mogao spotaći“ (Rimlj. 14:14, 15, 20, 21). S druge strane, Pavle je savetovao hrišćane koji su imali osetljiviju savest da ne osuđuju one koji su imali šira shvatanja (Rimlj. 14:13). „Svakome među vama [kažem] da ne misli o sebi više nego što treba da misli“ (Rimlj. 12:3). Savetujući i jedne i druge, napisao im je: „Zato se trudimo da unapređujemo mir i da se međusobno izgrađujemo“ (Rimlj. 14:19).

10. Šta po ugledu na hrišćane u Rimu treba da rade oni koji s drugima imaju razmirice?

¹⁰ Hrišćani u Rimu su sigurno prihvatili Pavlov savet i ispravili su ono što je trebalo ispraviti. I u današnje vreme probleme s braćom i sestrama treba da rešavamo na ljubazan način, primenjujući biblijske savete. Obe strane treba da promene nešto kod sebe da bi bili „u miru jedni s drugima“, kao što su to uradili i hrišćani u Rimu (Mar. 9:50).

Kako starešine mogu pomoći

11. Šta starešina treba da radi ako neko želi da razgovara s njim o problemu koji ima s nekim suvernikom?

¹¹ Šta ako neko ima problem sa članom porodice ili nekim drugim suvernikom i želi da o tome razgovara sa starešinom? U Poslovicama 21:13 piše: „Ko zatvara uho svoje kad se ubogi žali i jadikuje, i sam će zavapiti, ali neće biti uslišen.“ Starešina sigurno neće ’zatvoriti uho‘ kad mu se neko obrati za pomoć. Međutim, jedna druga poslovica kaže: „Ko je prvi u parnici svojoj, pravedan je, a onda dolazi bližnji njegov i ispitivanjem opovrgne reči njegove“ (Posl. 18:17). Starešina treba da pažljivo sasluša osobu, ali mora da pazi da ne donosi zaključke pre nego što čuje i drugu stranu. Starešina će verovatno pitati osobu koja iznosi problem da li je već razgovarala sa onim s kim ima razmirice. Možda će je podsetiti i na biblijski savet o tome koje korake treba da preduzme da bi izgladila odnose sa suvernikom.

12. Koja tri primera pokazuju koliko je opasno donositi preuranjene zaključke?

¹² Tri primera iz Biblije pokazuju koliko je opasno ishitreno reagovati kada se sasluša samo jedna strana priče. Petefrije je poverovao svojoj ženi kad mu je rekla da je Josif pokušao da je siluje. Toliko je bio ljut na Josifa da ga je bacio u zatvor (Post. 39:19, 20). Kralj David je poverovao Mefivostejevom slugi Sivi kad mu je rekao da je Mefivostej stao na stranu njegovih neprijatelja. Ishitreno mu je rekao: „Evo, tvoje je sve što pripada Mefivosteju“ (2. Sam. 16:4; 19:25-27). Neki ljudi su javili persijskom kralju Artakserksu da Judejci obnavljaju jerusalimske zidine i da spremaju pobunu protiv njega. Kralj im je poverovao i naredio je obustavu svih građevinskih radova u Jerusalimu. Judejci su zbog toga prestali da rade na obnovi Božjeg hrama (Jezd. 4:11-13, 23, 24). Starešine treba da poslušaju savet koji je apostol Pavle dao Timoteju i da ne donose preuranjene zaključke. (Pročitati 1. Timoteju 5:21.)

13, 14. (a) Šta treba da imamo na umu kada je reč o nesporazumima među drugim ljudima? (b) Šta starešinama može pomoći da dobro procene situaciju?

¹³ Čak i kada starešine saslušaju obe strane treba da imaju na umu da Biblija kaže: „Ako neko misli da nešto zna, još to ne zna onako kako bi trebalo da zna“ (1. Kor. 8:2). Da li zaista znamo sve detalje koji su doveli do problema? Da li zaista dobro poznajemo osobe koje su uključene u taj problem? Starešine moraju biti veoma oprezne kad treba da prosude neku situaciju i da ne dozvole da budu zavarani neistinama, lukavošću ili glasinama! Isus Hrist, sudija kog je Bog postavio, pravedno sudi. On ’ne sudi po onome što vidi, niti ukorava po onome što čuje‘ (Is. 11:3, 4). Isusa vodi Jehovin duh. Hrišćanske starešine isto tako moraju dozvoliti da ih vodi Božji duh.

¹⁴ Pre nego što starešine donesu zaključak u nekoj problematičnoj situaciji, treba da se mole za pomoć Jehovinog duha i da dozvole da ih on vodi dok traže savet u Božjoj Reči i publikacijama vernog i razboritog roba (Mat. 24:45).

Mir po svaku cenu?

15. U kojim situacijama treba da kažemo starešinama za nečiji greh?

¹⁵ Pošto smo pravi hrišćani, treba da budemo u miru jedni s drugima. Međutim, Biblija kaže i sledeće: „Mudrost odozgo je najpre čista, zatim miroljubiva“ (Jak. 3:17). Miroljubivost dolazi posle čistoće, to jest čestitosti. Čestitost podrazumeva da se držimo Božjih moralnih merila i da udovoljavamo njegovim pravednim zahtevima. Ako neki hrišćanin zna da neki suvernik čini ozbiljan greh treba da kaže toj osobi da svoj greh prizna starešinama (1. Kor. 6:9, 10; Jak. 5:14-16). Ako prestupnik to ne učini, onda hrišćanin koji zna za taj greh treba da to kaže starešinama. Ako hrišćanin ništa ne kaže zato što ne želi da pokvari odnose sa prestupnikom, onda i on čini greh (Lev. 5:1; pročitati Poslovice 29:24).

16. Šta možemo naučiti na osnovu onoga što je Juj učinio kada se susreo s kraljem Joramom?

¹⁶ Juj je uradio nešto što pokazuje da je važnije činiti ono što je ispravno nego sačuvati dobre odnose s nekim ko čini greh. Bog je poslao Juja da izvrši kaznu nad domom kralja Ahava. Zli kralj Joram, sin Ahava i Jezavelje, u kočijama je išao u susret Juju i upitao ga je: „Dolaziš li s mirom, Juju?“ Kako mu je Juj odgovorio? Rekao mu je: „Kako može biti mir dok je bluda tvoje majke Jezavelje i njenog silnog vračanja?“ (2. Kralj. 9:22). Tada je Juj odapeo strelu i pogodio Jorama pravo u srce. Kao što je Juj preduzeo akciju, tako i starešine treba da preduzmu neophodne korake ukoliko neko čini greh i ne kaje se za to. Oni neće dozvoliti da takva osoba i dalje bude deo skupštine samo da ne bi narušili mir s njom. Ona treba da bude isključena da bi skupština i dalje bila u miru s Bogom (1. Kor. 5:1, 2, 11-13).

17. Šta treba da rade svi hrišćani da bi se sačuvao mir u skupštini?

¹⁷ Većina razmirica među braćom ne podrazumeva neki ozbiljan greh koji zahteva pokretanje disciplinskog postupka. Zato je mnogo bolje pokazati ljubav i preći preko tuđih grešaka. „Ko pokriva prestup, traži ljubav“, kaže Božja Reč, „a ko stalno priča o njemu, razdvaja bliske prijatelje“ (Posl. 17:9). Ako postupamo u skladu sa ovim rečima sačuvaćemo mir u skupštini i dobar odnos s Jehovom (Mat. 6:14, 15).

Bog blagosilja one koji čuvaju mir

18, 19. Kako nam koristi to što se trudimo da čuvamo mir u skupštini?

¹⁸ Jehova nas blagosilja kad se trudimo da „unapređujemo mir“. Kad postupamo onako kako je Jehovi ugodno imamo dobar odnos s njim i doprinosimo miru i jedinstvu u skupštini. U isto vreme se učimo i kako da budemo u miru sa onima kojima propovedamo „dobru vest mira“ (Ef. 6:15). Spremniji smo da budemo ’blagi prema svima‘ i da se ’obuzdavamo kad trpimo zlo‘ (2. Tim. 2:24).

¹⁹ Nemojmo zaboraviti ni to da će „Bog uskrsnuti i pravednike i nepravednike“ (Dela 24:15). To znači da će Jehova vratiti u život milione ljudi različitog porekla, temperamenta i karaktera, iz svih epoha koje sežu sve do „postanka sveta“ (Luka 11:50, 51). Zaista će biti velika čast poučavati te ljude da vole i čuvaju mir. Tada će nam sigurno koristiti to što se danas učimo da čuvamo mir u skupštini.

[Fusnota]

Šta si naučio?

• Kako možemo sačuvati mir u skupštini ako smo nekoga uvredili?

• Šta treba da uradimo ako je nas neko uvredio?

• Zašto u nekom sporu nije mudro stati na nečiju stranu?

• Objasni zašto nije dobro po svaku cenu čuvati mir.

[Slike na 29. strani]

Jehova voli one koji spremno opraštaju