Kako možeš pokazivati pravu poniznost?

PRAVA poniznost ima veliku vrednost u Božjim očima. Jakov je napisao: „Odoleva Gospod silnicima, a milost poniznima čini“ (Jakov 4:6). Ovde je Jakov možda aludirao na nekoliko misli iznesenih u Hebrejskim spisima. „Visok je Gospod i on vidi poniženog i ohola iz daleka poznaje.“ „Uniziće se čovek prezirnih očiju, poniziće se oholi; Gospod će se sam u taj dan uzvisiti.“ „Podsmejava se on [Bog] podsmevačima, al’ se krotkima smiluje“ (Psalam 138:6; Isaija 2:11; Poslovice 3:34).

I apostol Petar je hrabrio na poniznost. On je zapisao: „Među sobom se s poniznošću lepo pazite, jer ’Odoleva Bog silnicima, ali milost poniznima čini‘“ (1. Petrova 5:5).

Hristov primer poniznosti

Mogao bi upitati: ’U čemu je vrlina ili korist što je neko ponizan?‘ Za osobu koja želi da bude pravi hrišćanin ovo pitanje je presudno — biti ponizan znači biti poput Hrista. Isus je pokazao svoju poniznost prihvatajući jedinstveni zadatak da dođe na zemlju iz nebeskog područja i da postane mali čovek, niži od anđela (Jevrejima 2:7). Iako je bio Božji Sin, istrpeo je ponižavanje koje su mu nanosili religiozni neprijatelji. Sačuvao je svoju staloženost tokom kušnji, iako je mogao da pozove u pomoć legione anđela (Matej 26:53).

Na kraju, Isus je sramno obešen na mučenički stub, ali je ipak ostao veran svom Ocu. Zato je Pavle mogao napisati o njemu: „Imajući među sobom one osećaje [„duševni stav“, NW] koji behu u Isusu Hristu, koji, postojeći u obličju Božjemu, nije smatrao za plen koji se grabi biti jednak s Bogom, nego je sam sebe svlačio, uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi, i pokazavši se kao čovek, ponizio je sam sebe, ostajući poslušan do same smrti, i to do smrti na krstu [„mučeničkom stubu“, NW]“ (Filipljanima 2:5-8).

Kako onda mi možemo da pokazujemo pravu poniznost? Kako u praksi možemo reagovati na ponizan, a ne na ponosit način?

Kako reaguje ponizna osoba

Osmotrimo poniznost u radnoj atmosferi, bilo na poslu ili u hrišćanskoj službi. Da bi se posao uspešno obavljao potrebni su nadglednici, poslovođe i rukovodioci. Neko mora donositi odluke. Kako reaguješ na to? Da li razmišljaš: „Šta on misli ko je on da mi govori šta da radim? Na ovom sam poslu više godina nego on.“ Da, ako si ponosan, bićeš zlovoljan u podređenom položaju. S druge strane, ponizna osoba nastoji da ’ništa ne čini za prkos ili za praznu slavu, nego poniznost čini da smatra druge većim od sebe‘ (Filipljanima 2:3).

Kako reaguješ kada neki predlog dolazi od mlađe osobe ili od žene? Ako si ponizan, barem ćeš ga razmotriti. Ako si ponosan, ti ćeš se uvrediti ili ćeš ga odbaciti ne trenuvši. Da li bi više voleo pohvalu i laskanje koje te vodi u propast, ili konstruktivan savet za tvoju izgradnju? (Poslovice 27:9; 29:5).

Možeš li se suočiti sa izazovom nedaća? Poniznost će te osposobiti da se suočiš s teškim okolnostima i da ih izdržiš, baš kao što je i Jov. Ako si ponosan, naginjaćeš frustraciji i možda ćeš se pobuniti protiv teških okolnosti i navodnih omalovažavanja (Jov 1:22; 2:10; 27:2-5).

Poniznost je puna ljubavi i oprašta

Nekim ljudima teško pada da kažu: „Izvini. Pogrešio sam. Bio si u pravu.“ Zašto? Previše su ponosni! Međutim, veoma često bi jedno iskreno izvinjenje lako moglo zaustaviti bračne svađe.

Jesi li spreman da oprostiš kada te neko uvredi? Ili, u svom ponosu, možda danima ili mesecima gajiš zlovolju, odbijajući da razgovaraš s navodnim krivcem? Da li se čak upuštaš u osvetu kako bi izravnao račune? Zbog nekih osveta, ljudi ginu. Kod drugih, metod je bacanje ljage na dotično ime. U suprotnosti sa ovim, ponizna osoba je puna ljubavi i oprašta. Zašto? Zato što ljubav ne vodi evidenciju o uvredama. Jehova je bio voljan da oprosti Izraelcima samo da su oni mogli progutati svoj ponos. Isusov ponizni sledbenik voljan je da oprosti, čak uvek iznova! (Joil 2:12-14; Matej 18:21, 22; 1. Korinćanima 13:5, NW).

Ponizna osoba ’čašću pretiče druge‘ (Rimljanima 12:10). Savremeni srpski prevod ovde navodi: „Poštujte jedan drugoga više nego sebe.“ Da li pohvaljuješ druge i ceniš njihove sposobnosti i talente? Ili uvek moraš naći neku manu kako bi zakaljao nečiju reputaciju? Da, da li možeš iskreno da pohvališ druge ljude? Ako ti ovo teško pada, možda je tvoj problem lična nesigurnost i ponos.

Ponosna osoba je nestrpljiva. Ponizna osoba je strpljiva i dugotrpljiva. Kako je s tobom? Da li te žacne svaki nezgodan postupak koji uočiš? Ovako ne reaguje neko ko je dugotrpljiv. Ako si ponizan, nećeš sebe shvatati preozbiljno. Seti se šta se desilo s Isusovim učenicima kada su sebe uzeli previše ozbiljno — žustro su se posvađali oko toga ko treba da bude najveći. Zaboravili su da su svi „zaludne sluge“! (Luka 17:10; 22:24; Marko 10:35-37, 41).

Francuski pisac Volter opisao je poniznost kao „skromnost duše... protivotrov za ponos“. Ponizna osoba je skromnog duha, ne ponosnog. Ona je puna poštovanja i uljudna.

Stoga, zašto da se trudimo da budemo ponizni? Zato što Bog odobrava poniznost i ona nam pomaže da dobijemo božansko vođstvo. Jehova je proroka Danila, delimično zbog njegove poniznosti, smatrao ’milim i ljubljenim‘ i poslao mu anđela s vizijom! (Danilo 9:23; 10:11, 19). Poniznost donosi mnoge nagrade. Ona ti donosi prave prijatelje koji te vole. Nadasve, ona donosi Jehovin blagoslov. „Plod skromnosti [„poniznosti“, NW] i straha od Gospoda, bogatstvo su, slava su i život“ (Poslovice 22:4).

[Slika na 7. strani]

Reč izvinjenja može ublažiti poteškoće u životu