Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz Jakovljeve poslanice i Petrovih poslanica
SKORO 30 godina nakon Pedesetnice 33. n. e., učenik Jakov, Isusov polubrat, piše poslanicu za „dvanaest plemena“ duhovnog Izraela (Jak. 1:1). Njegov cilj je da ih podstakne da budu jaki u veri i istrajni dok se suočavaju s kušnjama. On takođe pruža savete kako bi se ispravila loša situacija koja se razvila u skupštinama.
Neposredno pre nego što je rimski imperator Neron pokrenuo progonstvo hrišćana 64. n. e., apostol Petar piše svoju prvu poslanicu, hrabreći braću da ostanu čvrsta u veri. U svojoj drugoj poslanici, napisanoj kratko nakon prve, Petar podstiče suvernike da obrate pažnju na Božju reč i upozorava ih na dolazak Jehovinog dana. Zaista, ako poklonimo pažnju onome što se nalazi u Jakovljevoj poslanici i Petrovim poslanicama, to nam može veoma koristiti (Jevr. 4:12).
BOG DAJE MUDROST ONIMA KOJI ’TRAŽE S VEROM‘
„Srećan je čovek koji istraje u kušnji, jer kad bude prokušan, primiće nagradu“, piše Jakov. Onima koji ’traže s verom‘, Jehova obećava mudrost koja im je potrebna kako bi istrajali u kušnjama (Jak. 1:5-8, 12).
Vera i mudrost su takođe potrebni onima koji su učitelji u skupštinama. Nakon što govori o jeziku kao o ’malom udu‘ koji može da ’uprlja celo telo‘, Jakov upozorava na svetske stavove koji mogu uništiti nečiji odnos s Bogom. Takođe ističe koje korake duhovno bolesna osoba mora preduzeti kako bi se oporavila (Jak. 3:1, 5, 6; 5:14, 15).
Odgovori na biblijska pitanja:
2:13 — Na koje načine „milosrđe trijumfuje nad sudom“? Kad dođe vreme da položimo račun pred Bogom, on će uzeti u obzir milosrđe koje pokazujemo prema drugima i oprostiće nam na temelju otkupne žrtve svog Sina (Rimlj. 14:12). Zar to nije dobar razlog da milosrđe postane naša istaknuta osobina?
4:5 — Koji stih Jakov ovde citira? On ne citira nijedan određeni stih. Međutim, ove nadahnute reči verovatno se temelje na poruci koju prenose stihovi kao što su Postanak 6:5; 8:21; Poslovice 21:10 i Galatima 5:17.
5:20 — Čije će grehe pokriti „onaj koji vrati grešnika s krivog puta“? Hrišćanin koji prestupnika vrati s krivog puta spasava njegovu dušu od duhovne smrti, a možda i od večnog uništenja. Kad na takav način pomogne grešniku, on ’pokriva mnoštvo greha‘ te osobe.
Pouka za nas:
1:14, 15. Greh počinje s neispravnom željom. Zato ne smemo gajiti neispravne želje, već treba da razmišljamo o onome što izgrađuje i da time hranimo svoj um i srce (Fil. 4:8).
2:8, 9. ’Pristranost‘ je u suprotnosti s ’kraljevskim zakonom‘ ljubavi. Zato pravi hrišćani nisu pristrani.
2:14-26. Mi smo ’spaseni po veri‘. „To nije zbog dela“ propisanih Mojsijevim zakonom, niti zbog onih koja činimo kao hrišćani. Naša vera treba da bude više od pukih reči (Ef. 2:8, 9; Jov. 3:16). Ona treba da nas pokrene da postupamo u skladu s Božjom voljom.
3:13-17. „Mudrost odozgo“ je svakako uzvišenija od ’zemaljske, telesne, demonske‘ mudrosti! Treba da ’tragamo za njom kao za skrivenim blagom‘ (Posl. 2:1-5).
3:18. „Oni koji mir tvore“ treba da ’seju u miru‘ seme dobre vesti o Kraljevstvu. Važno je da budemo mirotvorci a ne arogantni, svadljivi ili buntovni.
BUDITE „ČVRSTI U VERI“
Petar podseća suvernike na njihovu „živu nadu“ da će dobiti nasledstvo na nebu. „Vi ste ’izabrani rod, kraljevsko sveštenstvo, svet narod‘“, kaže im. Nakon što im daje konkretan savet o podložnosti, podstiče ih da budu „složnih misli, saosećajni, puni bratske ljubavi, nežno samilosni, ponizni“ (1. Petr. 1:3, 4; 2:9; 3:8).
Pošto se jevrejskom poretku „kraj približio“, Petar savetuje braću da budu ’razboriti i da ne zanemaruju molitvu‘. Govori im: „Budite trezveni, budno pazite... [Satani] se oduprite, čvrsti u veri“ (1. Petr. 4:7; 5:8, 9).
Odgovori na biblijska pitanja:
3:20-22 — Kako nas krštenje spasava? Krštenje je neophodno za one koji žele da budu spaseni. Međutim, ono nas ne spasava samo po sebi. Spasenje zapravo dobijamo „na temelju uskrsenja Isusa Hrista“. Osoba koja želi da se krsti mora imati veru da je spasenje moguće samo zato što je Isus umro žrtvenom smrću, uskrsnuo i nalazi se „Bogu zdesna“, imajući autoritet nad živima i mrtvima. Krštenje koje se zasniva na takvoj veri može se uporediti sa ’spasenjem osam duša koje su prošle kroz vodu‘.
4:6 — Ko su ’mrtvi‘ kojima je „dobra vest objavljena“? To su oni koji su bili „mrtvi zbog svojih prestupa i greha“, to jest duhovno mrtvi pre nego što su čuli dobru vest (Ef. 2:1). Međutim, kada su poverovali u nju, oživeli su u duhovnom pogledu.
Pouka za nas:
1:7. Da bi naša vera bila dragocena, mora biti dokazana, to jest prokušana. Tako jaka vera zaista ’spasava život‘ (Jevr. 10:39). Ne smemo se povlačiti kada se suočavamo sa ispitima vere.
1:10-12. Anđeli su želeli da zavire u duboke duhovne istine i da ih razumeju. To su istine koje su zapisali drevni Božji proroci, a tiču se skupštine pomazanih hrišćana. Međutim, one su postale jasne tek kada je Jehova osnovao hrišćansku skupštinu (Ef. 3:10). Zar ne treba i mi da sledimo primer anđela i da nastojimo da istražujemo „dubine Božje“? (1. Kor. 2:10).
2:21. Po uzoru na Isusa Hrista, treba da budemo spremni da patimo čak i do smrti kako bismo podržali Jehovinu vrhovnu vlast.
5:6, 7. Kada bacimo svoje brige na Jehovu, on nam pomaže da nam služenje njemu bude na prvom mestu u životu i da ne brinemo previše šta donosi sutrašnji dan (Mat. 6:33, 34).
„JEHOVIN DAN ĆE DOĆI“
„Proročanstvo nikada nije bilo izrečeno ljudskom voljom“, kaže Petar, „nego su ljudi govorili reči koje su dolazile od Boga, kako ih je sveti duh vodio.“ Obraćanje pažnje na proročansku reč može nas zaštititi od „lažnih učitelja“ i drugih pokvarenih ljudi (2. Petr. 1:21; 2:1-3).
„U poslednjim danima pojaviće se rugači“, upozorava Petar. Međutim, „Jehovin dan će doći kao lopov“. Petar zaključuje svoju poslanicu pružanjem mudrih saveta onima koji ’očekuju i imaju na umu Jehovin dan‘ (2. Petr. 3:3, 10-12).
Odgovori na biblijska pitanja:
1:19 — Ko je „zvezda danica“, kada će se pojaviti i kako saznajemo da se to desilo? „Zvezda danica“ je Isus Hrist u kraljevskoj moći (Otkr. 22:16). Godine 1914, Isus se pojavio pred svim što je stvoreno kao Mesijanski Kralj, najavljujući osvit novog dana. Vizija preobraženja pružila je predsliku Isusove slave u kraljevskoj moći, potvrđujući pouzdanost Božje proročanske reči. Obraćanje pažnje na tu reč osvetljava naša srca i tako saznajemo da se zvezda danica pojavila.
2:4 — Šta je „tartar“ i kada su buntovni anđeli bačeni u njega? Tartar je stanje nalik zatočeništvu u kom se nalaze samo duhovna stvorenja, a ne i ljudi. Oni su u potpunoj duševnoj tami, do njih ne dopire duhovno svetlo i ne razumeju Božje namere, niti imaju nadu za budućnost. Bog je u Nojevim danima neposlušne anđele bacio u tartar i oni će ostati u tom stanju poniženja sve dok ne budu uništeni.
3:17 — Šta je Petar mislio kada je rekao „pošto ovo unapred znate“? Petar je govorio o poznavanju budućih događaja koje su on i drugi biblijski pisci dobili putem nadahnuća. Pošto takvo znanje nije neograničeno, rani hrišćani nisu znali sve detalje o budućnosti. Oni su samo u glavnim crtama znali šta će se desiti.
Pouka za nas:
1:2, 5-7. Osim što nam pomaže da još ’bolje poznajemo Boga i Isusa‘, ulaganje truda u razvijanje osobina kao što su vera, istrajnost i odanost Bogu pomaže nam da ne budemo „ni besposleni ni besplodni“ u tom znanju (2. Petr. 1:8).
1:12-15. Da bismo ostali ’utvrđeni u istini‘, potrebno nam je stalno podsećanje koje dobijamo putem skupštinskih sastanaka, ličnog proučavanja i čitanja Biblije.
2:2. Treba da budemo pažljivi kako naše ponašanje ne bi nanelo sramotu Jehovi i njegovoj organizaciji (Rimlj. 2:24).
2:4-9. Imajući u vidu ono što je učinio u prošlosti, možemo biti sigurni da „Jehova zna kako da ljude koji su mu odani izbavi iz kušnje, a nepravedne da sačuva za dan suda da budu kažnjeni“.
2:10-13. Premda ’slavni‘, to jest hrišćanske starešine, imaju mane i ponekad greše, ne smemo govoriti pogrdno o njima (Jevr. 13:7, 17).
3:2-4, 12. Obraćanje pažnje na ’reči koje su govorili sveti proroci i zapovesti koju nam je Gospod i Spasitelj dao‘ pomaže da nam blizina Jehovinog dana bude čvrsto u mislima.
3:11-14. Pošto ’očekujemo i imamo na umu Jehovin dan‘, treba (1) da ’naša dela budu sveta‘ tako što ćemo čuvati fizičku, mentalnu, moralnu i duhovnu čistoću; (2) da obilujemo delima po kojima se vidi da smo „odani Bogu“, kao što su propovedanje o Kraljevstvu i stvaranje učenika; (3) da naše ponašanje i ličnost budu ’čisti‘, neuprljani ovim svetom; (4) da budemo ’besprekorni‘, čineći sve sa ispravnim motivom i (5) da budemo „u miru“ s Bogom, suvernicima i drugim ljudima.