59. biblijska knjiga — Jakovljeva

Pisac: Jakov

Mesto pisanja: Jerusalim

Pisanje završeno: pre 62. n. e.

 1. Zašto se javlja pitanje da li je Jakov napisao poslanicu koja nosi njegovo ime?

„SIŠAO je s uma.“ To su o Isusu mislili njegovi rođaci. Tokom njegove zemaljske službe, „njegova braća nisu iskazivala veru u njega“, pa se Jakov, Josif, Simon i Juda nisu ubrajali u Isusove prve učenike (Mar. 3:21; Jov. 7:5; Mat. 13:55). Na temelju čega se onda tvrdi da je Isusov polubrat Jakov napisao knjigu koja nosi njegovo ime?

 2. Šta potvrđuje da je Isusov polubrat Jakov napisao poslanicu koja nosi njegovo ime?

² Biblijski izveštaj pokazuje da se uskrsnuli Isus pojavio Jakovu, što ga je nesumnjivo u potpunosti uverilo da je Isus zaista Mesija (1. Kor. 15:7). U Delima apostolskim 1:12-14 piše da su se Marija i Isusova braća i pre Pedesetnice okupljali da bi se molili sa apostolima u gornjoj sobi jedne kuće u Jerusalimu. Ali zar ovu poslanicu nije napisao jedan od apostola koji se zvao Jakov? Nije, jer na samom početku, prilikom predstavljanja, pisac za sebe ne kaže da je apostol, nego da je „rob Gospoda Isusa Hrista“. Osim toga, Judine uvodne reči slične su Jakovljevim, jer i on kaže da je „rob Isusa Hrista, a Jakovljev brat“ (Jak. 1:1; Juda 1). Iz toga možemo sa sigurnošću zaključiti da su Jakov i Juda, Isusova polubraća, napisali biblijske knjige koje nose njihova imena.

 3. Zašto je Jakov bio prava osoba koja je mogla da napiše ovakvu poslanicu?

³ Sasvim je sigurno da je Jakov bio prava osoba koja je mogla da napiše ovakvu poslanicu u kojoj se hrišćanskoj skupštini daje mnogo saveta. Bio je nadglednik u jerusalimskoj skupštini kog su braća izuzetno poštovala. Pavle je za „Jakova, Gospodovog brata“, rekao da je, uz Kifu i Jovana, jedan od ’stubova‘ u skupštini (Gal. 1:19; 2:9). Da je Jakov bio istaknuti nadglednik vidi se i iz toga što je Petar, nakon što je bio oslobođen iz zatvora, rekao da se ta vest javi „Jakovu i braći“. Osim toga, Jakov je govorio u ime ’apostola i starešina‘ kada su Pavle i Varnava došli u Jerusalim s molbom da se donese odluka u vezi sa obrezanjem. A zanimljivo je da u grčkom tekstu i ta odluka i Jakovljeva poslanica započinju istim pozdravom, što takođe ukazuje na to da ih je napisala ista osoba (Dela 12:17; 15:13, 22, 23; Jak. 1:1).

 4. Šta ukazuje na to da je Jakovljeva poslanica napisana kratko pre 62. n. e.?

⁴ Istoričar Josif Flavije kaže da je prvosveštenik Anan (Ananija), sadukej, bio odgovoran za Jakovljevo pogubljenje kamenovanjem. To se dogodilo nakon smrti rimskog namesnika Festa, otprilike 62. n. e., a pre nego što je njegov naslednik Albin preuzeo dužnost.a Međutim, kada je Jakov napisao svoju poslanicu? On je svoju poslanicu napisao u Jerusalimu i poslao je da je pročitaju „dvanaest plemena koja su rasejana po svetu“ (Jak. 1:1). Trebalo je da prođe neko vreme da se hrišćanstvo proširi nakon što je 33. n. e. bio izliven sveti duh, a trebalo je vremena i da se razviju uznemiravajuće okolnosti koje se opisuju u poslanici. Nadalje, poslanica pokazuje da u to vreme više nisu postojale samo male grupe hrišćana, nego da su bile organizovane skupštine i da je bilo zrelih ’skupštinskih starešina’ koji su mogli da se mole za slabe i da im pomažu. Osim toga, trebalo je da prođe dovoljno vremena da se kod nekih razvije samodopadljivost i isprazan, formalistički način obožavanja Boga (2:1-4; 4:1-3; 5:14; 1:26, 27). Iz svega toga proizlazi da je Jakov svoju poslanicu najverovatnije napisao dosta godina nakon Pedesetnice 33. n. e., možda kratko pre 62. n. e. — pod uslovom da je tačan izveštaj Josifa Flavija o događajima povezanim s Festovom smrću i da je tačan podatak da je Fest umro 62. n. e.

 5. Šta potvrđuje da je Jakovljeva poslanica verodostojna?

⁵ Što se tiče verodostojnosti Jakovljeve poslanice, ona se nalazi u Vatikanskom manuskriptu br. 1209 i u Sinajskom i u Aleksandrijskom manuskriptu. Nalazi se i u najmanje deset drevnih kataloga koji su načinjeni pre kartaginskog sabora 397. n. e.b Ranocrkveni pisci je često citiraju. U celoj poslanici se jasno vidi potpun sklad sa ostalim nadahnutim biblijskim knjigama.

 6. (a) Šta je navelo Jakova da napiše svoju poslanicu? (b) Da li je ono što je Jakov rekao o veri protivrečno onome što je o njoj govorio Pavle?

⁶ Zašto je Jakov napisao ovu poslanicu? Pažljivo razmatranje ove poslanice otkriva da su braća imala određene probleme zbog okolnosti koje su vladale u skupštinama. Budući da je došlo do snižavanja, pa čak i odbacivanja hrišćanskih merila ponašanja, neki su u duhovnom pogledu postali preljubnici jer su bili prijatelji svetu. U želji da nađu navodne protivrečnosti, neki su tvrdili da Jakovljeva poslanica, koja podstiče na to da se vera dokaže delima, pobija reči iz Pavlovih poslanica u kojima piše da se spasenje dobija zbog vere, a ne zbog dela. Međutim, kontekst pokazuje da je Jakov govorio o veri koja je potkrepljena delima, a ne o veri koja ostaje samo na rečima, dok se Pavlove reči jasno odnose na vršenje dela propisanih Zakonom. Jakov zapravo nadopunjuje Pavlove argumente, a ide i korak dalje jer objašnjava kako se vera pokazuje. Jakovljevi saveti su vrlo praktični jer se bave problemima s kojima se hrišćani svakodnevno suočavaju.

 7. Kako je Jakov oponašao Isusove metode poučavanja i šta je time postigao?

⁷ Poređenja iz svakodnevnog života, u kojima se, između ostalog, govori o životinjama, lađama, ratarima i biljkama, vrlo slikovito podupiru Jakovljevu argumentaciju o veri, strpljenju i istrajnosti. Budući da je time oponašao Isusove uspešne metode poučavanja, njegovi saveti imaju veliku snagu. Jakov je ovom poslanicom ostavio dubok utisak na čitaoce jer je oštroumno proniknuo u motive pojedinaca.

SADRŽAJ JAKOVLJEVE POSLANICE

 8. Šta čeka one koji su strpljivi i istrajni u kušnjama, a kako prolaze oni koji se ne odupiru neispravnim željama?

⁸ Strpljivo istrajati kao ’izvršioci reči‘ (1:1-27). Jakov je na početku poslanice uputio hrišćanima ove ohrabrujuće reči: „Smatrajte da se zaista imate čemu radovati, braćo moja, kad se nađete u raznim kušnjama.“ Rekao im je da će postati savršeni ako budu strpljivi i istrajni u kušnjama. Zatim je onima kojima nedostaje mudrosti savetovao da je s verom traže od Boga i da pri tom ne sumnjaju, da ne budu kao morski talas koga nosi vetar. Objasnio je da će siromašni biti uzvišeni, a bogati će, slikovito govoreći, uvenuti kao cvet. Potom je rekao da je srećan čovek koji istraje u kušnji, jer će ’primiti nagradu — život koji je Jehova obećao onima koji ga vole‘. Objasnio je da Bog nikoga ne iskušava zlom, kako bi ga naveo na greh, nego čoveka iskušavaju njegove neispravne želje, koje začnu i rađaju greh, a greh potom donosi smrt (1:2, 12, 22).

 9. Šta znači ’izvršavati reč‘ i kakva pobožnost je po volji Bogu?

⁹ Od koga dolaze svi dobri darovi? Od „Oca nebeskih svetlosti“, koji se nikada ne menja. Jakov kaže: „On nas je po svojoj volji rodio rečju istine, da i mi budemo prvine među njegovim stvorenjima.“ Zato hrišćani treba da budu brzi da čuju, a spori da govore i spori da se ljute. Takođe treba da odbace svu prljavštinu i zloću i da prihvate da se u njih usađuje Božja reč koja donosi spasenje. „Nemojte samo slušati reč, već je i izvršavajte“, rekao je Jakov. Jer ako se neko udubi u zakon slobode, upoređen sa ogledalom, i prione uz njega, ’biće srećan što postupa po njemu‘. Ako neko misli da je pravi vernik, a ne zauzdava svoj jezik, njegovo obožavanje Boga je isprazno. A „pobožnost koja je čista i neuprljana pred našim Bogom i Ocem jeste ovo: brinuti se za siročad i udovice u njihovoj nevolji, i čuvati se prljavštine ovog sveta“ (1:17, 18, 22, 25, 27).

10. (a) Kakav je problem postojao među braćom i kakav su savet dobila? (b) Kako su dela povezana s verom?

¹⁰ Vera se usavršava pravednim delima (2:1-26). Braća su pravila razlike među sobom i više su cenila bogate nego siromašne. Zato ih je Jakov upitao: „Zar nije Bog izabrao one koji su siromašni u svetu da budu bogati u veri i naslednici kraljevstva?“ Uostalom, bogati ljudi su ih tlačili! Zato je savetovao braći da izvršavaju kraljevski zakon: „Voli svog bližnjeg kao samog sebe“, i da ne budu pristrani. Rekao im je i da treba da budu milosrdni, kao što i Zakon nalaže, jer ko prekrši samo jednu odredbu Zakona, kriv je kao da je sve prekršio. Od vere koja nije potkrepljena delima nema koristi, kao što nema koristi od toga da neko kaže svom bratu ili sestri koji nemaju odeće ni hrane da se ’greju i nasite‘, a ne da im ono što im je potrebno. Da li se vera može pokazati bez dela? Zar Avraham nije usavršio svoju veru delima — time što je prineo Isaka na oltar? Isto tako, i bludnica Rava je bila ’proglašena pravednom zbog svojih dela‘. Dakle, vera bez dela je mrtva (2:5, 8, 16, 19, 25).

11. (a) Kojim se poređenjima Jakov poslužio da bi pružio savete u vezi s jezikom? (b) Kako neko može pokazati da je mudar i razborit?

¹¹ Upravljati jezikom i naučavati mudrost odozgo (3:1-18). Daljnje pouke glase: Braća treba da shvate da oni koji postanu učitelji imaju ozbiljnu odgovornost, i da će zato takvima biti strože suđeno. Svi često grešimo. Kao što se uzdama upravlja celim telom konja i malim kormilom usmerava velika lađa, tako i jezik, iako je mali ud, ima veliku moć. On je poput vatre koja može zapaliti veliku šumu! Lakše je ukrotiti divlje životinje nego jezik. Njime ljudi blagosiljaju Jehovu, ali i proklinju druge ljude. Ne treba tako da bude. Zar iz istog izvora izvire i slatka i gorka voda? Može li smokva roditi masline ili loza smokve? Može li od slane vode nastati slatka voda? Jakov je upitao: „Ko je među vama mudar i razborit?“ Zatim je rekao da takav pokaže svoja dela s blagošću, da ne bude svadljiv ni telesan i da se ne hvali protiv istine. Jer „mudrost odozgo je najpre čista, zatim miroljubiva, razumna, spremna da posluša, puna milosrđa i dobrih plodova, nepristrana, nelicemerna“ (3:13, 17).

12. (a) Koji su problemi postojali u skupštini i šta je bio njihov uzrok? (b) Koje osobine i postupke hrišćani treba da izbegavaju i koja je osobina Jehovi po volji?

¹² Boriti se protiv sebičnih želja, ne biti prijatelj sa svetom (4:1-17). Jakov je upitao svoju braću: ’Otkuda borbe među vama?‘ Zatim je sam odgovorio: „Od vaših sebičnih želja“! Neki su imali pogrešne motive. One koji su hteli da budu prijatelji svetu nazvao je ’preljubnicima‘ i rekao je da time postaju Božji neprijatelji. Zato je podstakao braću: „Suprotstavite se Đavolu, i pobeći će od vas. Približite se Bogu, i on će se približiti vama.“ Jehova će uzvisiti one koji su ponizni. Zatim je opomenuo braću da više ne osuđuju jedni druge. A pošto niko ne zna šta će mu se sutra dogoditi, savetovao im je da kažu: „Ako bude Jehovina volja, živećemo i učinićemo ovo ili ono.“ Zatim je dodao opomenu: Svako razmetanje je zlo i greh je znati šta je ispravno, a ne činiti to (4:1, 4, 7, 8, 15).

13. (a) Zašto je Jakov rekao da će bogati loše proći? (b) Kojim se poređenjem Jakov poslužio da bi istakao važnost strpljivosti i istrajnosti i čemu se mogu nadati oni koji pokazuju te osobine?

¹³ Srećni su oni koji istrajno čine ono što je pravedno (5:1-20). „Bogati, plačite i ridajte“, napisao je Jakov. ’Rđa vašeg bogatstva biće svedočanstvo protiv vas. Jehova nad vojskama je čuo vapaje žetelaca kojima ste vi uskratili platu. Vi živite u raskoši i predali ste se zadovoljstvima. Osudili ste pravednika i ubili ga.‘ S druge strane, budući da se približilo vreme Gospodove prisutnosti, Jakov je savetovao braći da budu strpljiva, poput ratara koji čeka svoj rod, i da im uzor budu proroci „koji su govorili u Jehovino ime“. Zatim je rekao da su srećni oni koji su istrajali. Podstakao je braću da razmišljaju o Jovovoj istrajnosti i o onome što je Jehova na kraju za njega učinio — ’videlo se da je Jehova veoma samilostan i milosrdan‘ (5:1-6, 10, 11).

14. Koji su saveti u vezi s priznavanjem greha i molitvom dati u zaključnim stihovima Jakovljeve poslanice?

¹⁴ Potom je savetovao braći da se više ničim ne zaklinju. Umesto toga, ’kada kažu: „Da“, neka to znači „da“, a kada kažu: „Ne“, neka to znači „ne“‘. Trebalo je da priznaju svoje grehe i da se mole jedni za druge. Ilijine molitve su bile uslišene, što pokazuje da „usrdna pravednikova molitva ima veliku snagu“. Ako neko odluta od istine, onaj ko ga vrati s krivog puta ’spašće njegovu dušu od smrti i pokriti mnoštvo greha‘ (5:12, 16, 20).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

15. Kako je Jakov objašnjavao primenu misli iz hebrejskih knjiga Biblije? Navedi primere.

¹⁵ Iako je samo dvaput spomenuo Isusovo ime (1:1; 2:1), Jakov je objasnio kako da se u svakodnevnom životu primene učenja koja je izneo njegov Gospodar, što se vidi kada se Jakovljeva poslanica uporedi s Propovedi na gori. Istovremeno, Jehovino ime se spominje 13 puta (u prevodu Novi svet) i ističe se da će on u skladu sa svojim obećanjima nagraditi hrišćane koji sačuvaju veru (4:10; 5:11). Jakov se više puta poslužio poređenjima i prikladnim citatima iz hebrejskih knjiga Biblije kako bi na temelju njih pružio praktične savete. Da bi naznačio odakle uzima citate, koristio je izraze: „prema rečima iz Pisma“, ’ispunile su se reči iz Pisma‘ i ’Pismo kaže‘, a potom je objasnio kako te stihove hrišćani treba da primene u životu (2:8, 23; 4:5). Svojim čitaocima je dao vrlo jasne savete i izgrađivao je kod njih veru u Božju Reč kao skladnu celinu. Učinio je to tako što je svoje čitaoce podsetio na to da su Avrahamova dela proizašla iz njegove vere, da je Rava delima pokazala veru, da je Jov verno istrajao u kušnjama i da je Ilija bio svestan važnosti molitve (Jak. 2:21-25; 5:11, 17, 18; Post. 22:9-12; Is. Nav. 2:1-21; Jov 1:20-22; 42:10; 1. Kralj. 17:1; 18:41-45).

16. Koje je savete i upozorenja Jakov pružio i kakvu mudrost oni sadrže?

¹⁶ Izuzetno su važni Jakovljevi saveti da izvršavamo Božju reč, a ne samo da je slušamo, da veru dokazujemo pravednim delima, da budemo radosni zbog toga što ostajemo verni u kušnjama, da tražimo mudrost od Boga, da mu se često približimo u molitvi i da izvršavamo kraljevski zakon: „Voli svog bližnjeg kao samog sebe“ (Jak. 1:22; 2:24; 1:2, 5; 4:8; 5:13-18; 2:8). Jakov je odlučno upozorio hrišćane da ne smeju naučavati pogrešna učenja, svojim jezikom nanositi zlo drugima, praviti razlike među braćom u skupštini, pothranjivati sebične želje i uzdati se u propadljivo bogatstvo (3:1, 8; 2:4; 4:3; 5:1, 5). Vrlo je jasno rekao da prijateljstvo sa svetom predstavlja duhovnu preljubu, a to dovodi do neprijateljstva s Bogom, kao i da pobožnost koja je čista u Božjim očima jeste ovo: „Brinuti se za siročad i udovice u njihovoj nevolji, i čuvati se prljavštine ovog sveta“ (4:4; 1:27). Svi ti praktični i lako razumljivi saveti predstavljaju upravo ono što bi čovek i očekivao od osobe koja je bila jedan od ’stubova‘ hrišćanske skupštine u prvom veku (Gal. 2:9). I danas, u ovim burnim vremenima, korisni saveti iz ove poslanice služe kao putokaz hrišćanima jer sadrže „mudrost odozgo“, koja donosi „plod pravednosti“ (3:17, 18).

17. Šta je Jakov naveo kao snažan razlog za pokazivanje nepokolebljive vernosti?

¹⁷ Jakov je žarko želeo da pomogne svojoj braći da ostvare svoj cilj — život u Božjem Kraljevstvu. Zato ih je podstakao: „I vi budite strpljivi i neka vaše srce bude čvrsto, jer se približilo vreme Gospodove prisutnosti.“ Rekao im je da će biti srećni ako istraju u kušnjama jer će time ugoditi Bogu, koji će ih za to nagraditi ’životom koji je obećao onima koji ga vole‘ (5:8; 1:12). Tako je Božje obećanje o nagradi — bilo o besmrtnom životu na nebu bilo o večnom životu na zemlji — naglašeno kao snažan razlog za pokazivanje nepokolebljive vernosti. Ova izvanredna poslanica podstiče sve hrišćane da istraju u borbi za večni život — bio to život na nebu ili život u Jehovinom novom svetu u kojem će vladati Jehovin obećani Kralj, naš Gospod Isus Hrist (2:5).

[Fusnote]