Divan dar slobodne volje

CENIŠ li što poseduješ slobodu da izabereš način na koji ćeš urediti svoj život, šta ćeš učiniti i reći? Ili bi želeo da ti neko diktira šta moraš da govoriš i kako ćeš da radiš, svakog minuta svakog dana, celog tvog života?

Nijedna normalna osoba ne želi da bude lišena prava da raspolaže svojim životom i ne želi da je neko drugi u potpunosti kontroliše. Živeti na taj način bilo bi veoma teško i razočaravajuće. Mi želimo slobodu.

Ali, zašto posedujemo takvu želju za slobodom? Ako razumemo zašto cenimo svoju slobodu izbora, onda imamo ključ za razumevanje pitanja kako je moglo da nastane zlo i patnje. Takođe ćemo razumeti zašto je Bog do sada čekao da odstrani zlo i patnje.

Kako smo stvoreni

Kad je Bog stvorio ljude, među mnogim divnim darovima koje im je dao bila je slobodna volja. Biblija nas izveštava da je Bog stvorio čoveka na svoju ’sliku i prema svom obličju‘, a jedno od svojstava koje Bog ima je sloboda izbora (1. Mojsijeva 1:26; 5. Mojsijeva 7:6). Zato, kad je stvorio ljude, dao im je to isto čudesno svojstvo — dar slobodne volje.

Zato mi cenimo slobodu više nego ropstvo pod ugnjetavačkim vladarima. I zato jača neraspoloženje prema strogoj i ugnjetavačkoj vladavini, što tako često vodi do pobune radi sticanja slobode.

Želja za slobodom nije slučajna. Biblija pruža temeljni razlog kad navodi: „Gde je duh Jehovin, onde je sloboda“ (2. Korinćanima 3:17). Zato je želja za slobodom deo naše prirode, jer nas je Bog tako stvorio. To je nešto što on želi da imamo jer je i on sam Bog slobode (2. Korinćanima 3:17).

Bog nam je takođe dao duševne sposobnosti, kao što su moć opažanja, razumevanja i prosuđivanja, koje deluju u skladu sa slobodnom voljom. Omogućavaju nam da razmišljamo, procenjujemo stvari, donosimo odluke, i razlikujemo dobro od zla (Hebrejima 5:14). Mi nismo stvoreni da budemo kao ograničeni roboti koji ne poseduju vlastitu volju; niti smo stvoreni da postupamo na temelju instinkta kao životinje.

Zajedno sa slobodnom voljom, naši su praroditelji dobili sve što bi svaka razumna osoba želela: Smešteni su u parku sličan raj; posedovali su obilje materijalnih stvari; imali su savršene misli i tela koja ne bi ostarela ili postala bolesna i umrla; imali bi decu pred kojima bi takođe ležala srećna budućnost; a rastuće stanovništvo imalo bi zadovoljavajući zadatak pretvaranja cele Zemlje u raj (1. Mojsijeva 1:26-30; 2:15).

U vezi onoga što je Bog pokrenuo, Biblija kaže: „Video je Bog sve što je načinio i gle! bilo je vrlo dobro“ (1. Mojsijeva 1:31). Biblija takođe kaže za Stvoritelja: „Njegova delatnost je savršena“ (5. Mojsijeva 32:4). Da, on je ljudskoj porodici dao savršen početak. Nije mogao biti bolji.

Sloboda s ograničenjima

Ipak, da li je divan dar slobodne volje bio bez granica? Pa, da li bi vozio automobil u gustom saobraćaju kad ne bi postojali saobraćajni propisi, gde bi ti bilo dopušteno da voziš bilo kojom saobraćajnom trakom, u bilo kom smeru, bilo kojom brzinom? Posledice takve bezgranične slobode u saobraćaju bile bi, naravno, katastrofalne.

Isto vredi za ljudske odnose. Bezgranična sloboda za neke značila bi da nema slobode za druge. Neograničena sloboda može dovesti do anarhije, koja nanosi štetu svačijoj slobodi. Mora da postoje granice. Zato, Božji dar slobode ne znači da je njegova namera bila da se ljudi vladaju na bilo koji način i ne uzimaju u obzir dobrobit drugih.

Božja Reč o tome kaže: „Vladajte se kao slobodni ljudi i ne koristite nikad svoju slobodu kao izgovor za zlo“ (1. Petrova 2:16, The Jerusalem Bible). Zato Bog želi da naša slobodna volja bude regulisana za opšte dobro. Njegova namera nije bila da ljudi imaju potpunu slobodu, već relativnu slobodu, utvrđenu zakonima.

Čijim zakonima?

Čije smo zakone stvoreni da slušamo? Čiji zakoni su za nas najbolji? Drugi deo 1. Petrove 2:16, gore navedene, izjavljuje: „Niste ničiji robovi osim Božji.“ Time nije mišljeno ugnjetavačko ropstvo već, ustvari, stvoreni smo da budemo podložni Božjim zakonima. Srećniji smo ako im ostanemo podložni.

Božji zakoni su za svakoga apsolutno najbolje vođstvo i bolji su od svake zbirke zakona izmišljene od ljudi. Kao što kaže Isaija 48:17: „Ja Jehova tvoj sam Bog, Onaj koji te uči na [tvoju] korist, Onaj koji te navodi da koračaš putem kojim treba da hodaš.“ Ali, istovremeno Božji zakoni dopuštaju široko polje za slobodu unutar svojih granica. To dopušta mnoštvo ličnog izbora i razlika, što čini ljudsku porodicu interesantnijom, da, privlačnijom.

Ljudi su takođe podložni Božjim fizičkim zakonima. Na primer, ako ignorišemo zakon gravitacije i skočimo s visokog mesta, povredićemo se ili ubiti. Ako se zadržimo pod vodom bez specijalnog aparata za disanje, umrećemo za nekoliko minuta. Isto tako, ako ignorišemo naše unutarnje zakone tela i prestanemo da uzimamo hranu i pijemo vodu, takođe ćemo umreti.

Dakle, naši praroditelji, i svi njihovi potomci, stvoreni su sa potrebom da slušaju Božje moralne i socijalne zakone isto tako kao fizičke zakone. Poslušnost Božjim zakonima ne bi trebala da bude teška. Naprotiv, ona bi bila za njihovo dobro i dobro cele buduće ljudske porodice. Da su naši praroditelji ostali u granicama Božjih zakona, sve bi bilo dobro.

Šta je pokvarilo taj dobar početak? Zašto se umesto toga proširilo zlo i patnje? Zašto ih je Bog dopustio tako dugo?

[Slika na 7. strani]

Divan dar slobodne volje izdvaja nas od ograničenih robota kao i životinja koje postupaju uglavnom po instinktu