’Umoljavati u ljubavi‘

OKO 60-61. n. e. odbegli rob napustio je Rim i uputio se na 1 400 kilometara dugo putovanje kući u Kolose, grad na jugozapadu Male Azije. On je poneo sa sobom rukom napisanu poruku za svog vlasnika, napisanu od samog apostola Pavla. Danas je to pismo deo Biblije i nosi ime svog primaoca, Filemona.

Pismo Filemonu je remek-delo taktičnog, uverljivog izlaganja. Ali, još važnije je što sadrži mnogo praktičnih pouka za današnje hrišćane, jedna od njih je vrednost umoljavanja jedan drugoga na temelju hrišćanske ljubavi. Pogledajmo to kratko ali snažno pismo malo pobliže.

Begunac se vraća

Filemon je bio hrišćanin, veoma voljen član kološke skupštine (Filemon 4, 5). Tamošnja skupština se sastajala u njegovom domu! (stih 2). Osim toga, Filemon je lično poznavao apostola Pavla; možda mu je apostol pripomogao da postane hrišćanin. Istina, Pavle ukazuje da nije lično propovedao u Kolosima (Kološanima 2:1). Međutim, dve godine je proveo u Efesu gde je propovedao u tolikoj meri da „svi koji življahu u Aziji [što je obuhvatalo Kolose]... slušaše reč Gospodnju“ (Dela apostola 19:10). Filemon je verovatno bio među prijemljivim slušaocima.

U svakom slučaju, Filemon je poput mnogih uticajnih ljudi tog vremena bio vlasnik robova. U drevno doba ropstvo nije bilo uvek ponižavajuće. Prodati sebe ili članove porodice u ropstvo, bio je među Jevrejima prihvaćen način plaćanja dugova (Levitik 25:39, 40). The International Standard Bible Encyclopedia komentariše u vezi rimske epohe ovako: „Mnogi ljudi su se iz različitih razloga prodavali u ropstvo, pre svega zato da bi vodili život koji je jednostavniji i sigurniji od života siromašne osobe rođene u slobodi, zatim da bi obavljali posebne poslove i da bi postigli bolji društveni položaj... Mnogi nerimljani su se prodali rimskim građanima s opravdanom nadom, tačno utvrđenom rimskim zakonom, da će sami postati rimski građani nakon oslobađanja iz ropstva.“

Ali, problem se pojavio kada je jedan od Filemonovih robova, po imenu Onisim, napustio Filemona i pobegao u Rim, možda mu je čak ukrao novac da bi finansirao svoj beg (stih 18). U Rimu je upoznao apostola Pavla koji je tamo bio zatvorenik.

Taj rob, koji je „negda bio nekorisan“ i pobegao iz ropstva, sada je postao hrišćanin. Stavio se na raspolaganje Pavlu i pružio zatvorenom apostolu korisne usluge. Ne iznenađuje da je Onisim našao mesto u Pavlovom ’srcu‘ i postao Pavlov „dragi brat“! (stihovi 11, 12, 16, St).

Apostol Pavle je želeo da Onisim ostane s njim, ali Filemon je kao Onisimov vlasnik imao na njega zakonita prava. Onisim je, dakle, bio obavezan da se vrati u službu svom zakonitom gospodaru. Kako će ga Filemon primiti? Hoće li ljutito tražiti svoje pravo da odmeri strogu kaznu? Da li će sumnjati u iskrenost Onisimove tvrdnje da je suhrišćanin?

Rešavati stvari u ljubavi

Pavle je bio podstaknut da piše Filemonu u vezi Onisima. Pismo je napisao vlastitom rukom, ne pomoću sekretara, što je inače običavao (stih 19). Uzmi nekoliko minuta vremena da pročitaš kratko pismo Filemonu u celini. Primetićeš da je Pavle, nakon uvoda i nakon što je poželeo Filemonu i njegovom domaćinstvu „milost... i mir“, pohvalio Filemona za njegovu „ljubav... i veru... ka Gospodu Isusu i ka svim svetima“ (stihovi 1-7).

Pavle se mogao lako pozivati na svoj autoritet kao apostola i ’narediti Filemonu što je dužan da čini‘, ali umesto toga, Pavle ga je ’molio u ime ljubavi‘. Jemčio je za činjenicu da je Onisim zaista postao hrišćanski brat koji se pokazao korisnim za Pavla. Apostol je priznao: „Htio sam ga [Onisima] zadržati kod sebe da mi mjesto tebe služi u okovima koje nosim radi Radosne vijesti. Ali“, nastavio je Pavle, „nisam bez tvoga pristanka ništa htio činiti, da tvoje dobročinstvo ne bude kao prisilno, već svojevoljno“ (stihovi 8-14, St).

Apostol je, dakle, pozvao Filemona da prihvati svog bivšeg roba kao brata. „Primi njega kao mene“, pisao je Pavle. To ne znači da je Onisim obavezno morao biti oslobođen iz ropstva. Pavle se nije zalagao za promenu tada postojećeg društvenog poretka. (Uporedi Efescima 6:9; Kološanima 4:1; 1. Timoteju 6:2.) Ipak, hrišćanskom vezom koja je sada postojala između Onisima i Filemona, odnos rob-gospodar nesumnjivo bi postao bolji. Filemon bi sada gledao Onisima kao ’više od roba, kao dragog brata‘ (stihovi 15-17).

Šta je s dugovima koje je natovario Onisim, možda kao posledica krađe? Pavle se opet pozvao na svoje prijateljstvo s Filemonom, rekavši: „Ako li ti je u čemu skrivio, ili ti što duguje, metni to na moj račun.“ Pavle je izrazio uverenje da će Filemon pokazati duh opraštanja, učinivši više nego što ga Pavle moli. Pošto se Pavle nadao skorom oslobađanju, učinio je pripreme da bi mogao u skoroj budućnosti uživati Filemonovo gostoprimstvo. Nakon što je uručio nekoliko daljnjih pozdrava i poželeo Filemonu „milost Gospoda našega Isusa Hrista“, Pavle je zaključio svoje pismo (stihovi 18-25).

Pouke za današnje hrišćane

Knjiga Filemonu je puna praktičnih pouka za današnje hrišćane. U prvom redu, podseća nas na potrebu opraštanja, čak ako nam je suvernik naneo ozbiljnu štetu. „Jer ako opraštate ljudima grijehe njihove“, rekao je Isus Hrist, „oprostiće i vama otac vaš nebeski“ (Matej 6:14, DK).

Oni koji su danas na položajima autoriteta u hrišćanskoj skupštini mogu izvući posebnu korist iz knjige Filemonu. Pažnje vredno je da se Pavle uzdržao da upotrebi svoj apostolski autoritet da bi naredio Filemonu da čini što je ispravno. Nadalje, Pavle nije zahtevao da Onisim dobije dozvolu da ostane u Rimu i da mu služi. Pavle je poštovao prava vlasništva drugih. Takođe je uvideo da bi za Filemona bilo bolje da postupi po svom srcu, iako bi posledica autoritativnog pristupa bila pokornost. Molio ga je za razumevanje temeljeno na ljubavi da bi kod njega izazvao iskrenu reakciju.

Zato, hrišćanske starešine danas nikad ne bi trebalo da ’gospodare nad onima koji su Božje nasledstvo‘, zloupotrebljavajući svoju moć ili postupajući sa stadom na grub, autoritativan način (1. Petrova 5:1-3, NW). Isus je rekao: „Znate da knezovi narodni zapovijedaju narodu, i poglavari upravljaju njim. Ali među vama da ne bude tako“ (Matej 20:25, 26, DK). Nadglednici mogu ponajčešće ustanoviti da članovi stada reaguju mnogo povoljnije na ljubazne molbe nego na naređenja. Oni koji pate od depresije cene nadglednike koji će dobrohotno uzeti vremena da saslušaju njihove probleme i pruže savet pun razumevanja.

Pavlovo pismo nadalje podseća starešine na vrednost pohvale i taktičnosti. On počinje priznanjem za to što je Filemon „umirio srce svetima“ (stih 7). Ta iskrena pohvala učinila je Filemona nesumnjivo prijemljivije raspoloženim. Slično je danas: preporuka ili savet može često biti ublažen iskrenom, srdačnom pohvalom. A takav savet ne bi trebalo da bude grub ili netaktičan, već plemenit, ’solju začinjen‘, i tako prihvatljiviji za slušaoca (Kološanima 4:6).

Apostol Pavle dalje izražava pouzdanje da će Filemon učiniti ono što je ispravno kad kaže: „Pišem ti uzdajući se u tvoju poslušnost, znajući da ćeš učiniti i preko onoga što ja govorim“ (stih 21). Starešine, izražavate li jednako pouzdanje u svoje suhrišćane? Ne pomaže li im to da žele činiti ono što je ispravno?

Zanimljivo je da roditelji često ustanove da izražavanje pouzdanja u njihovu decu ima dobar učinak. Prepoznavajući vrednost dobrovoljne poslušnosti — želje da učine više od očekivanih zahteva — roditelji mogu svojoj deci priznati izvesnu meru dostojanstva. Roditeljske naredbe ili zahtevi treba, po mogućnosti, da uslede prijaznim, ljubaznim tonom glasa. Treba da pokazuju uživljavanje, da navedu razloge. Roditelji bi trebalo srdačno da pohvale svoju decu kada zasluže takvu pohvalu i da izbegavaju da budu suviše kritični s njima, posebno u društvu.

Isto tako mogu i supruzi ispoljavati osobine razboritosti i dobrohotnosti tako što su spremni da pohvale svoje žene. To čini ženino podvrgavanje zadovoljstvom i izvorom okrepe i radosti! (Poslovice 31:28; Efescima 5:28).

Ne znamo tačno kako je Filemon odgovorio na Pavlovo pismo. Međutim, ne možemo zamisliti da Pavlovo poverenje u njega nije bilo na mestu. Neka hrišćanske starešine, roditelji i supruzi budu danas jednako uspešni u svojim postupcima, ne nateravanjem, naređivanjem ili prisiljavanjem, nego ’umoljavanjem u ljubavi‘.

[Slika na 23. strani]

Umesto da bi se pozivao na svoj autoritet kao apostola, Pavle je umoljavao Filemona na temelju hrišćanske ljubavi