41. biblijska knjiga — Marko

Pisac: Marko

Mesto pisanja: Rim

Pisanje završeno: otprilike u razdoblju između 60. i 65. n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: 29-33. n. e.

 1. Šta se zna o Marku i njegovoj porodici?

KADA su Isusa uhvatili u Getsimaniji, a apostoli se razbežali, za njim je išao „jedan mladić ogrnut samo lanenom haljinom“. Kada su i njega pokušali da uhvate, „on je ostavio haljinu i pobegao oskudno odeven“. Smatra se da je taj mladić bio Marko. U Delima apostolskim za njega je rečeno da je ’Jovan koga zovu Marko‘ i možda je bio iz imućne jerusalimske porodice, budući da je njegova porodica imala kuću i sluge. Njegova majka Marija takođe je bila hrišćanka, a skupština u prvom veku sastajala se u njenom domu. Kada je anđeo izbavio Petra iz zatvora, on je otišao u tu kuću i našao braću koja su se tamo sastala (Mar. 14:51, 52; Dela 12:12, 13).

2, 3. (a) Šta je nesumnjivo podstaklo Marka na misionarsku službu? (b) U kakvoj vezi je bio s drugim misionarima, pogotovo s Petrom i Pavlom?

² Misionar Varnava, Levit s Kipra, bio je Markov rođak (Dela 4:36; Kol. 4:10). Kada je Varnava došao s Pavlom u Jerusalim kako bi isporučio pomoć koja je bila poslata zbog gladi, Marko je upoznao Pavla. Druženje s braćom u skupštini i revnim putujućim propovednicima nesumnjivo je razvilo u Marku želju da služi kao misionar. Tako o njemu čitamo da je bio pratilac i pomoćnik Pavlu i Varnavi na njihovom prvom misionarskom putovanju. Međutim, Marko ih je iz nekog razloga napustio u Pergi u Pamfiliji i vratio se u Jerusalim (Dela 11:29, 30; 12:25; 13:5, 13). Pavle zato nije hteo da povede Marka na drugo misionarsko putovanje, a to je dovelo do toga da su se Pavle i Varnava razišli. Pavle je poveo Silu, a Varnava je poveo svog bratanca Marka i otplovio s njim na Kipar (Dela 15:36-41).

³ Marko se dokazao u propovedničkoj službi i bio je dragocen pomoćnik ne samo Varnavi nego kasnije i apostolima Petru i Pavlu. Marko je otprilike 60-61. n. e. bio uz Pavla tokom njegovog prvog zatočeništva u Rimu (Filim. 1, 24). Nakon toga Marko je između 62. i 64. n. e. bio s Petrom u Vavilonu (1. Petr. 5:13). Pavle je opet bio zatvoren u Rimu, verovatno 65. n. e., i tada je u pismu zamolio Timoteja da dođe kod njega zajedno s Markom, jer mu je „koristan za službu“ (2. Tim. 1:8; 4:11). To je poslednji put da se Marko spominje u Bibliji.

4-6. (a) Kako je Marko mogao da sazna detalje iz Isusovog života koje je zapisao u svom Jevanđelju? (b) Šta ukazuje na to da je blisko sarađivao s Petrom? (v) Navedi koje se Petrove osobine mogu zapaziti u ovom Jevanđelju.

⁴ Smatra se da je taj Marko napisao ovo najkraće Jevanđelje. On je sarađivao sa Isusovim apostolima i posvetio je život širenju dobre vesti. Ali Marko nije bio jedan od dvanaestorice apostola niti je direktno sarađivao sa Isusom. Odakle mu onda detalji iz Isusovog života zbog kojih je njegov izveštaj o Isusovoj službi toliko živ od početka do kraja? Prema najstarijem predanju Papije, Origena i Tertulijana, Marko je te informacije saznao od Petra, s kojim je blisko sarađivao.a Petar ga je čak nazvao ’svojim sinom‘ (1. Petr. 5:13). Petar je lično video gotovo sve događaje koje je Marko opisao, pa je od njega Marko mogao saznati mnoge pojedinosti koje nisu opisane u drugim Jevanđeljima. Na primer, Marko je napisao da su ’najamnici‘ radili za Zevedeja, da je gubavac „na kolenima“ molio Isusa, da se opsednuti čovek ’udarao kamenjem‘ te da je Isus svoje proročanstvo o ’dolasku Sina čovečjega s velikom silom i slavom‘ izrekao dok je sedeo na Maslinskoj gori „nasuprot hramu“ (Mar. 1:20, 40; 5:5; 13:3, 26).

⁵ Petar je bio čovek s dubokim osećanjima, pa je mogao zapaziti kakva je osećanja Isus imao i opisati ih Marku. Zato se u Markovom izveštaju često opisuje šta je Isus osećao i kako je u određenim situacijama reagovao — na primer, „s gnevom ih je pogledao sve unaokolo, duboko ražalošćen“ i ’duboko je uzdahnuo‘ (3:5; 7:34; 8:12). Marko je opisao i Isusova osećanja prema jednom mladom poglavaru, napisavši da mu se Isus obratio „s naklonošću“ (10:21). A kolika se tek toplina oseća u izveštaju o tome kako je Isus stavio jedno dete među svoje učenike i „zagrlio ga“, i kako je jednom drugom prilikom ’uzeo decu u krilo‘! (9:36; 10:13-16).

⁶ Neke Petrove osobine mogu se zapaziti i u Markovom stilu pisanja, koji je dinamičan, živahan, energičan i vrlo slikovit. Čini se kao da jedva stiže da opiše sve događaje. Na primer, često koristi reč „odmah“, čime postiže dinamičnost u pripovedanju.

 7. Po čemu je Markovo jevanđelje drugačije od Matejevog?

⁷ Tačno je da je Marku bilo dostupno Matejevo jevanđelje i da se u njegovom izveštaju nalazi svega sedam posto informacija kojih nema u drugim Jevanđeljima, ali bilo bi pogrešno verovati da je Marko jednostavno sažeo Matejevo jevanđelje i dodao nekoliko novih pojedinosti. Matej je prikazao Isusa kao obećanog Mesiju i Kralja, dok je Marko iz drugog ugla sagledao Isusov život i delo. On je prikazao Isusa kao Božjeg Sina koji je čudotvorac, Spasitelj i pobednik. Marko je poklonio veću važnost Hristovim delima nego njegovim propovedima i učenjima. Zapisao je svega nekoliko poređenja i jedan Isusov duži govor, a Propoved na gori je izostavio. Zato je Markovo jevanđelje kraće, iako su u njemu zabeleženi isti događaji kao i u ostalim Jevanđeljima. Naveo je najmanje 19 čuda.

 8. Šta ukazuje na to da je Markovo jevanđelje očigledno napisano za Rimljane?

⁸ Matej je svoje Jevanđelje napisao za Jevreje, dok je Marko svoje očigledno napisao prvenstveno za Rimljane. Kako to znamo? Mojsijev zakon se spominje samo kada neko u razgovoru govori o njemu, a i Isusovo rodoslovlje je izostavljeno. Dobra vest o Hristu prikazana je kao vest od opšteg značaja. Marko je u svom tekstu objasnio jevrejske običaje i učenja koja su mogla da budu nerazumljiva čitaocima koji nisu Jevreji (2:18; 7:3, 4; 14:12; 15:42). Preveo je aramejske izraze (3:17; 5:41; 7:11, 34; 14:36; 15:22, 34). Dodatnim izrazima je objasnio palestinske geografske pojmove i pojmove iz biljnog sveta (1:5, 13; 11:13; 13:3). Vrednost jevrejskog novca izrazio je u rimskom novcu (12:42, fusnota). U izvornom tekstu njegove knjige ima više latinskih reči nego kod drugih pisaca Jevanđelja, na primer speculator (pripadnik telesne straže), praetorium (namesnikov dvor) i centurio (stotnik) (6:27; 15:16, 39).

 9. Gde i kada je napisano Markovo jevanđelje i šta potvrđuje njegovu verodostojnost?

⁹ Budući da je Marko svoje Jevanđelje očigledno napisao prvenstveno za Rimljane, vrlo je verovatno da ga je napisao u Rimu. Na temelju najstarije tradicije i samog sadržaja ove knjige može se zaključiti da je napisana u vreme Pavlovog prvog ili drugog zatočeništva, dakle između 60. i 65. n. e. Tih godina, Marko je najmanje jednom, a verovatno i dva puta bio u Rimu. Svi uvaženi istorijski izvori iz drugog i trećeg veka potvrđuju da je Marko pisac tog Jevanđelja. Sredinom drugog veka, mnogi hrišćani su već imali primerak Markovog jevanđelja. Ono se nalazi u svim starim katalozima grčkih knjiga Biblije, što potvrđuje njegovu verodostojnost.

10. Kako treba gledati na dugi i kratki završetak Markovog jevanđelja i zašto?

¹⁰ Međutim, dugi i kratki završetak, koji se ponekad dodaju nakon osmog stiha šesnaestog poglavlja, ne treba smatrati verodostojnim. Njih nema u većini starih rukopisa, na primer u Sinajskom kodeksu i Vatikanskom kodeksu br. 1209. Eusebije i Jeronim, izučavaoci iz četvrtog veka, potvrđuju da se izvorni izveštaj završava rečima „jer su se bojale“. Drugi završeci su verovatno dodati kako se Jevanđelje ne bi tako naglo završilo.

11. (a) Kako znamo da je Markovo jevanđelje verodostojno i čija se vlast i autoritet ističu u njemu? (b) Zašto je Markovo jevanđelje „dobra vest“ i koje razdoblje ono obuhvata?

¹¹ Verodostojnost Markovog izveštaja potvrđuje i to što je njegovo Jevanđelje u potpunom skladu sa ostalim Jevanđeljima, a i sa svim ostalim biblijskim knjigama, od Postanka do Otkrivenja. Osim toga, Isus se uvek iznova prikazuje kao osoba koja govori sa autoritetom, ali i kao osoba koja ima vlast nad prirodnim silama, nad Satanom i demonima, nad bolešću, pa čak i nad smrću. Marko je svoj izveštaj započeo upečatljivim uvodom: „Početak dobre vesti o Isusu Hristu.“ Hristov dolazak i služba bili su „dobra vest“ i zato će svi koji budu čitali Markovo jevanđelje imati koristi od toga. Događaji koje je Marko opisao obuhvataju razdoblje od proleća 29. n. e. do proleća 33. n. e.

SADRŽAJ JEVANĐELJA PO MARKU

12. Šta je sve opisano u prvih 13 stihova Markovog jevanđelja?

¹² Isusovo krštenje i kušnje (1:1-13). Marko je svoju dobru vest (jevanđelje) započeo tako što je objasnio ko je bio Jovan Krstitelj. On je bio prorečeni glasnik, poslat da objavljuje reči: „Pripremite put Jehovi, poravnajte mu staze!“ O onome ko će uskoro doći Jovan je govorio: ’On je jači od mene.‘ Trebalo je da taj čovek krštava svetim duhom, a ne vodom. Zatim je Isus došao iz Nazareta u Galileji, a Jovan ga je krstio. Duh je u obliku goluba sišao na Isusa i čuo se glas s neba: „Ti si moj Sin, voljeni, ti si po mojoj volji!“ (1:3, 7, 11). Isusa je Satana iskušavao u pustinji, a anđeli su mu služili. Svi ti uzbudljivi događaji opisani su u prvih 13 stihova Markovog jevanđelja.

13. Kako je Isus već na početku svoje službe pokazao da je „Božji Sveti“?

¹³ Isus započinje propovedničku službu u Galileji (1:14–6:6). Nakon što je Jovan bio uhvaćen, Isus je otišao u Galileju i tamo je propovedao Božju dobru vest. To je bila izvanredna vest! Glasila je: „Približilo se Božje kraljevstvo. Pokajte se i verujte u dobru vest“ (1:15). Isus je pozvao Simona i Andriju, kao i Jakova i Jovana, da ostave svoje mreže i postanu njegovi učenici. Jedne subote je počeo da poučava u sinagogi u Kapernaumu. Ljudi su bili zadivljeni njegovim učenjem, jer je poučavao „kao onaj koji ima autoritet od Boga, a ne kao pismoznalci“. Pokazao je da je on „Božji Sveti“ time što je isterao nečistog duha iz opsednutog čoveka i time što je izlečio Simonovu taštu, koja je ležala u groznici. Vesti o tome proširile su se munjevitom brzinom, pa se uveče „ceo grad“ skupio pred Simonovom kućom. Isus je izlečio mnoge koji su bili bolesni i isterao je mnoge demone (1:22, 24, 33).

14. Kako je Isus pokazao da ima vlast da oprašta grehe?

¹⁴ Isus je objasnio razlog svog dolaska: ’Zato sam i došao, da propovedam‘ (1:38). Propovedao je po celoj Galileji. Kud god je išao, isterivao je demone i lečio bolesne. Među izlečenima su bili i jedan gubavac i jedan paralizovani čovek kojem je rekao: „Oprošteni su ti gresi.“ Neki pismoznalci su u sebi pomislili: ’Ovo je hula. Ko može da oprašta grehe osim Boga?‘ Isus je prozreo njihovo razmišljanje i pokazao je da „Sin čovečji ima vlast da oprašta grehe“ rekavši paralizovanome da ustane i pođe kući. Ljudi su slavili Boga. Nakon što je poreznik Levije (Matej) postao njegov sledbenik, Isus je rekao pismoznalcima: „Nisam došao da pozovem pravednike, nego grešnike.“ Za sebe je rekao da je „Gospodar i sabata“ (2:5, 7, 10, 17, 28).

15. Šta je Isus rekao o onima koji su poricali njegova čuda i šta je rekao o tome ko mu je porodica?

¹⁵ Zatim je Isus formirao grupu od 12 apostola. Njegovi rođaci su se u izvesnoj meri protivili onome što je radio, a pismoznalci koji su došli iz Jerusalima optužili su ga da isteruje demone uz pomoć vladara demona. Isus ih je upitao: „Kako može Satana da isteruje Satanu?“ Zatim ih je upozorio: „Ko huli na sveti duh, neće mu biti oprošteno doveka, nego je kriv za večni greh.“ Tokom tog razgovora, njegova majka i braća su došli i tražili ga, što je Isusa podstaklo da kaže: „Ko god vrši Božju volju, on mi je brat i sestra i majka“ (3:23, 29, 35).

16. Šta je Isus naučavao o ’Božjem kraljevstvu‘ pomoću poređenja?

¹⁶ Isus je počeo da poučava o ’svetoj tajni Božjeg kraljevstva‘ pomoću poređenja. Govorio je o sejaču koji je posejao seme na različite vrste tla (čime je opisao različite reakcije ljudi koji slušaju Božju reč) i o svetiljci koja svetli sa svećnjaka. Pričajući jedno drugo poređenje, Isus je rekao da je Božje Kraljevstvo kao kada čovek baci seme na zemlju: „Zemlja sama od sebe donosi plod — prvo stabljiku, zatim klas i na kraju puno zrno u klasu“ (4:11, 28). Ispričao je i poređenje o zrnu gorušice, koje je najsitnije od sveg semena, ali izraste u veliku biljku s velikim granama pod kojima ptice nalaze zaklon.

17. Kako Isusova čuda pokazuju koliku je vlast imao?

¹⁷ Dok su plovili preko Galilejskog mora, Isus je čudom utišao olujni vetar i smirio uzburkano more, zapovedivši: „Umiri se! Umukni!“ (4:39). Na drugoj strani mora, u gerasinskom kraju, Isus je isterao „Legiju“ demona iz jednog čoveka i dopustio im je da uđu u krdo svinja, kojih je bilo oko 2 000. Svinje su potom jurnule preko litice i utopile se u moru (5:8-13). Nakon toga, Isus se vratio na suprotnu obalu. Žena koju 12 godina niko nije mogao da izleči od krvarenja izlečila se kada je dotakla Isusovu haljinu dok je Isus išao prema Jairovoj kući kako bi mu uskrsnuo ćerku. Zaista, Sin čovečji ima vlast i nad životom i nad smrću! Ali ljudi u Isusovom zavičaju su osporavali njegovu mudrost i moć. On se čudio što nemaju vere, ali je i dalje ’obilazio okolna sela i poučavao ljude‘ (6:6).

18. (a) Kako je Isusova služba poprimila još veće razmere? (b) Šta je podsticalo Isusa da poučava i čini čuda?

¹⁸ Služba u Galileji poprima sve veće razmere (6:7–9:50). Nakon što je dao potrebne smernice i ovlašćenja dvanaestorici, Isus ih je poslao dvojicu po dvojicu da propovedaju i poučavaju, kao i da leče ljude i isteruju demone. Isusovo ime je postalo poznato, a neki su mislili da je on uskrsnuli Jovan Krstitelj. To je zabrinulo Iroda, koji je pogubio Jovana tokom proslave svog rođendana. Apostoli su se vratili nakon što su propovedali i izvestili su Isusa o svemu što su uradili. Mnoštvo ljudi išlo je za Isusom po Galileji, a on se „sažalio na njih, jer su bili kao ovce bez pastira“. Stoga je počeo da ih poučava mnogo čemu (6:34). S ljubavlju im je dao i doslovnu hranu, nahranivši 5 000 ljudi s pet hlebova i dve ribe. Potom je, kada su se učenici u svom čamcu borili sa olujnim vetrom i pokušavali da doveslaju do Vitsaide, došao do njih hodajući po moru i utišao je vetar. Razumljivo je što su učenici bili „veoma zadivljeni“! (6:51).

19, 20. (a) Kako je Isus prekorio pismoznalce i fariseje? (b) Zašto je prekorio i Petra?

¹⁹ U genezaretskom kraju, Isus je s pismoznalcima i farisejima koji su došli iz Jerusalima raspravljao o tome da li je ispravno da se jede neopranih ruku i prekorio ih je zbog toga što su ’ostavljali Božju zapovest i držali se ljudskog predanja‘. Rekao je da čoveka ne onečišćuje ono što spolja ulazi u njega, nego ono što izlazi iznutra, iz njegovog srca, naime, „zle misli“ (7:8, 21). Zatim je pošao na sever, u tirske i sidonske krajeve, gde je izvršio čudo za jednu nejevrejku, Sirofeničanku, isteravši demona iz njene ćerke.

²⁰ Kada je opet došao u Galileju, Isus se sažalio na mnoštvo koje je išlo za njima pa je nahranio 4 000 ljudi sa sedam hlebova i pet ribica. Upozorio je svoje učenike na farisejski kvasac i Irodov kvasac, ali oni tada još nisu razumeli šta to znači. Posle toga je učinio još jedno čudo — izlečio je jednog slepog čoveka u Vitsaidi. Na putu u sela Cezareje Filipove Petar je u razgovoru sa uverenjem rekao da je Isus obećani „Hrist“, a kasnije je prigovorio Isusu kada im je on govorio o tome da će Sin čovečji uskoro mnogo toga pretrpeti i umreti. Na to je Isus njega prekorio: „Odlazi od mene, Satano, jer tvoje misli nisu Božje, nego ljudske“ (8:29, 33). Isus je podstakao svoje učenike da stalno idu za njim radi dobre vesti, napomenuvši da, ako ga se postide, i on će se njih postideti kada dođe u slavi svog Oca.

21. (a) Ko je video „da je Božje kraljevstvo došlo u sili“ i kako? (b) Kako je Isus istakao da Kraljevstvo treba da bude najvažnije u životu?

²¹ Šest dana kasnije, kada su bili na jednoj visokoj gori, Petar, Jakov i Jovan su imali čast da vide „da je Božje kraljevstvo došlo u sili“ jer su videli kako se Isus preobrazio u slavi (9:1). Isus je još jednom pokazao svoju moć time što je iz jednog dečaka isterao demona koji mu je oduzimao sposobnost govora. Potom je po drugi put govorio o tome da će uskoro mnogo toga pretrpeti i umreti. Savetovao je svojim učenicima da ničemu ne dozvole da ih spreči da dobiju život. Poruka je bila: Ako te tvoja ruka navodi na greh, odseci je; ako te noga navodi na greh, odseci je; ako te oko navodi na greh, iskopaj ga! Bolje je osakaćen ući u Božje Kraljevstvo nego imati sve udove, a biti bačen u gehenu.

22. Šta je Isus rekao dok je propovedao u Pereji?

²² Služba u Pereji (10:1-52). Isus je došao na granično područje Judeje i „na onu stranu Jordana“ (u Pereju). Tamo su mu fariseji postavili pitanje o razvodu, a on je to iskoristio da bi naveo Božja načela o braku. Jedan bogati mladić ga je upitao kako može naslediti večni život, ali se rastužio kada je čuo da, ako želi da ima blago na nebu, mora da proda sve što ima i da postane Isusov sledbenik. Isus je rekao svojim učenicima: „Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatašu da uđe u Božje kraljevstvo.“ Ohrabrio je one koji su sve ostavili radi dobre vesti, obećavši im da će dobiti ’stostruko sada, s progonstvima, a u poretku koji dolazi večni život‘ (10:1, 25, 30).

23. Koji se razgovor vodio na putu za Jerusalim i koje je čudo Isus učinio?

²³ Isus i dvanaestorica bili su na putu za Jerusalim. Isus im je po treći put govorio o tome da ga očekuju patnje, a potom uskrsenje. Upitao ih je da li mogu da piju čašu koju će on piti i rekao im je: „Ko hoće da bude među vama prvi, neka bude svima rob.“ Kada su izlazili iz Jerihona, jedan slepi prosjak, koji je sedeo pored puta, povikao je: „Sine Davidov, Isuse, smiluj mi se!“ Isus mu je podario vid, što je zadnje čudesno izlečenje koje je Marko zabeležio (10:44, 47, 48).

24, 25. (a) Kako je Isus potvrdio svoj autoritet? (b) Koje je argumente izneo u odgovoru svojim protivnicima? (v) Na šta je Isus upozorio narod i koga je pohvalio?

²⁴ Isus u Jerusalimu i njegovoj okolini (11: 1–15:47). Marko brzo niže događaje! Isus je na magaretu ujahao u grad, a narod ga je klicanjem pozdravio kao Kralja. Idućeg dana je očistio hram. Sveštenički glavari i pismoznalci su se uplašili Isusa pa su počeli da smišljaju kako da ga ubiju. „Kojom vlašću to činiš?“, upitali su (11:28). Isus je mudro uzvratio pitanjem i ispričao poređenje o vinogradarima koji su ubili naslednika vinograda. Oni su razumeli šta je hteo da kaže, pa su ga ostavili i otišli.

²⁵ Zatim su poslali neke od fariseja da ga navedu da kaže nešto pogrešno u vezi s plaćanjem poreza. Isus je zatražio denar i upitao: „Čiji je ovo lik i natpis?“ Odgovorili su: „Carev.“ Tada je Isus rekao: „Dajte caru carevo, a Bogu Božje.“ S razlogom su mu se divili! (12:16, 17). Zatim su sadukeji, koji nisu verovali u uskrsenje, pokušali da ga navedu da kaže nešto pogrešno, upitavši ga: ’Budući da se jedna žena sedam puta udavala, kojem od te sedmorice će ona biti žena kada svi uskrsnu?‘ Isus je odmah odgovorio da će oni koji uskrsnu biti „kao anđeli na nebesima“, jer se neće ženiti i udavati (12:19-23, 25). Jedan od pismoznalaca je upitao: „Koja je prva od svih zapovesti?“ Isus je odgovorio: „Prva je: ’Čuj, Izraele, Jehova, naš Bog, jedan je Jehova, i voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom i svom svojom snagom.‘ Druga je ova: ’Voli svog bližnjeg kao samog sebe‘“ (12:28-31). Nakon toga se više niko nije usudio da bilo šta pita Isusa. Niko nije uspeo da uzdrma autoritet tog savršenog učitelja. Silan narod ga je sa uživanjem slušao, a Isus ih je upozorio na ohole pismoznalce. Zatim je učenicima pohvalno govorio o siromašnoj udovici koja je u hramsku kasicu za priloge ubacila više od svih ostalih, jer su njena dva novčića bila „sve što je imala za život“ (12:44).

26. Koji je jedini Isusov dugi govor Marko zapisao i kojim se upozorenjem on završava?

²⁶ Dok je sedeo na Maslinskoj gori nasuprot hramu, Isus je četvorici svojih učenika nasamo opisao „znak“ iz kojeg se vidi kada će se ’sve to završiti‘. (To je jedini dugi govor koji je Marko zapisao, a odgovara govoru iz 24. i 25. poglavlja Matejevog jevanđelja.) Taj govor se završio Isusovim upozorenjem: „A o tom danu ili času niko ne zna, ni anđeli na nebu ni Sin, nego samo Otac... A što vama kažem, svima kažem: Bdite!“ (13:4, 32, 37).

27. Opiši šta se dogodilo pre nego što je Isus bio izdat u Getsimaniji.

²⁷ U obližnjoj Vitaniji jedna žena je pomazala Isusa skupocenim mirisnim uljem. Neki su prigovorili smatrajući to rasipništvom, ali Isus je rekao da je žena učinila dobro delo, da ga je pripremila za sahranu. Kada je došlo vreme da se proslavi Pasha, Isus i dvanaestorica su se okupili u gradu. Isus je ukazao na svog izdajnika te je sa svojim vernim učenicima uspostavio proslavu kojom se treba obeležavati njegova smrt. Potom su otišli na Maslinsku goru. Isus im je putem rekao da će se svi oni pokolebati u veri. „Ja ipak neću“, izjavio je Petar. Ali Isus mu je rekao: „Još ove noći, pre nego što petao dvaput zapeva, upravo ti ćeš me se triput odreći.“ Kada su stigli na mesto koje se zove Getsimanija, Isus je otišao malo dalje kako bi se molio, a učenike je zamolio da bdiju. Molitvu je zaključio rečima: „Ava, Oče, tebi je sve moguće. Ukloni ovu čašu od mene. Ali neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.“ Isus se tri puta vraćao k svojim učenicima i tri puta ih je našao kako spavaju, i to ’u takvom trenutku‘! (14:29, 30, 36, 41). Ali, došao je čas! Stigao je izdajnik!

28. Kako je Isus bio uhvaćen i kako se odvijalo suđenje pred prvosveštenikom?

²⁸ Juda je prišao Isusu i poljubio ga. To je naoružanim ljudima svešteničkih glavara bio znak da ga uhvate. Odveli su ga u dvorište prvosveštenika, gde su mnogi lažno svedočili protiv njega, ali se njihovi iskazi nisu podudarali. Isus je ćutao. Na kraju ga je prvosveštenik upitao: „Jesi li ti Hrist, Sin Blagoslovenoga?“ Isus je odgovorio: „Jesam.“ Na to je prvosveštenik povikao: ’Hula!‘ i svi su presudili da zaslužuje smrt (14:61-64). Dole u dvorištu, Petar se triput odrekao Isusa. Petao je tada po drugi put zapevao, a Petar se setio Isusovih reči te je slomljen briznuo u plač.

29. Šta je Marko zapisao o Isusovom završnom suđenju i pogubljenju i kako je te događaje povezao s Kraljevstvom?

²⁹ Sinedrion je odmah u zoru zasedao i poslao svezanog Isusa Pilatu. On je ubrzo shvatio da Isus nije zločinac pa je pokušao da ga oslobodi. Međutim, pošto je rulja koju su nahuškali sveštenički glavari uporno tražila Isusovu smrt, Pilat ga je na kraju predao na pogubljenje. Isusa su odveli na Golgotu (što znači „mesto lobanje“) i pribili ga na stub, a iznad njega su stavili natpis na kojem je pisalo za šta je optužen: „Judejski kralj.“ Prolaznici su mu se rugali: „Druge je spasao, a sebe ne može spasti!“ U podne (u šesti sat) na celo to područje se spustila tama koja je potrajala sve do tri sata posle podne. Tada je Isus povikao na sav glas: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?“ i potom izdahnuo. Videvši sve to, jedan stotnik je rekao: „Ovaj čovek je zaista bio Božji Sin.“ Josif iz Arimateje, član Sinedriona koji je verovao u Božje Kraljevstvo, zatražio je od Pilata Isusovo telo i položio ga u grob koji je bio isklesan u steni (15:22, 26, 31, 34, 39).

30. Šta se prvog dana u nedelji dogodilo kod groba?

³⁰ Događaji nakon Isusove smrti (16:1-8). Vrlo rano prvog dana u nedelji, tri žene su otišle do groba. Ali iznenadile su se kada su videle da je veliki kamen odvaljan sa ulaza u grob. Neki ’mladić‘ koji je sedeo u grobu rekao im je da je Isus uskrsnuo (16:5). Kazao im je da Isus više nije tu, nego da je otišao ispred njih u Galileju. Žene su pobegle odatle, drhteći od straha.

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

31. (a) Kako je Marko posvedočio da je Isus obećani Mesija? (b) Šta dokazuje da je Isus Božji Sin i šta je on naglasio?

³¹ Markovo jevanđelje je živopisan prikaz života i službe Isusa Hrista iz kojeg su svi koji su ga čitali, od prvih hrišćana do nas danas, mogli da prepoznaju ispunjenje mnogih proročanstava o Mesiji iz hebrejskih knjiga Biblije. Od uvodnog citata: „Evo, šaljem svog glasnika pred tvojim licem“, pa do Isusovih reči izrečenih u patnji na stubu: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?“, ceo izveštaj koji je Marko zapisao o Isusovoj revnoj službi u skladu je s proročanstvima iz hebrejskih knjiga Biblije (Mar. 1:2; 15:34; Mal. 3:1; Ps. 22:1). Osim toga, zbog svega što je Isus učinio — izvršio mnoga čuda, širio zdravo učenje, savršeno pobio sve optužbe koje su mu bile upućene, u potpunosti se oslanjao na Jehovinu Reč i njegov duh te se s ljubavlju kao pastir brinuo za ovce — s pravom se može reći da je on bio Božji Sin i da je kao takav imao vlast i autoritet. Poučavao je „kao onaj koji ima autoritet“, autoritet od Jehove, i naglasio je da je ’propovedanje Božje dobre vesti‘ o tome da se ’približilo Božje kraljevstvo‘ njegov glavni zadatak ovde na zemlji. Pokazalo se da njegova učenja imaju neprocenjivu vrednost za sve koji ih primenjuju u životu (Mar. 1:22, 14, 15).

32. Koliko puta Marko koristi izraz „Božje kraljevstvo“ i koja su neka načela kojima treba da se vode oni koji žele da uđu u Kraljevstvo i dobiju život?

³² Isus je svojim učenicima rekao: „Vama je dato da razumete svetu tajnu Božjeg kraljevstva.“ Marko je 14 puta upotrebio izraz „Božje kraljevstvo“ i izneo mnoga načela kojima treba da se vode oni koji žele da uđu u Kraljevstvo i dobiju život. Isus je rekao: „Ko izgubi svoj život radi mene i radi dobre vesti, spašće ga.“ Sve što čoveka može sprečiti da dobije život mora se ukloniti: „Bolje ti je da s jednim okom uđeš u Božje kraljevstvo nego da s oba oka budeš bačen u gehenu.“ Takođe je rekao: „Ko ne primi Božje kraljevstvo poput deteta, neće ući u njega“ i „Kako će teško bogati ući u Božje kraljevstvo!“ Kazao je da onaj ko shvati da primena dve najveće zapovesti vredi mnogo više od svih žrtava paljenica i drugih žrtava ’nije daleko od Božjeg kraljevstva‘. Ove i druge pouke o Kraljevstvu zapisane u Markovom jevanđelju služe kao korisne opomene i podstiču nas da ih primenjujemo u svakodnevnom životu (4:11; 8:35; 9:43-48; 10:13-15, 23-25; 12:28-34).

33. (a) Kako nam Markovo jevanđelje može koristiti? (b) Na šta nas ovo Jevanđelje podstiče i zašto?

³³ Jevanđelje po Marku bi moglo da se pročita za sat ili dva i pružilo bi čitaocu zanimljiv, sažet i dinamičan prikaz Isusove službe. Čitanje tog od Boga nadahnutog izveštaja, kao i pomnije proučavanje i razmišljanje o njemu, uvek je korisno. Danas, kao i u prvom veku, Markovo jevanđelje je korisno hrišćanima koji trpe progonstvo, jer pravi hrišćani danas žive u ’naročito teškim vremenima‘ i potrebne su im nadahnute smernice koje se nalaze u ovoj knjizi o našem Uzoru, Isusu Hristu. Čitaj je, uživaj u njenoj uzbudljivoj radnji i neka te ona podstakne da ideš stopama Glavnog Zastupnika i Usavršitelja naše vere, Isusa, sa istom nepomućenom radošću kakvu je i on imao! (2. Tim. 3:1; Jevr. 12:2). Zapazićeš da je Isus bio odlučan čovek. Upijaj njegovu revnost! Oponašaj njegovu nepokolebljivu vernost Bogu i hrabrost koje je pokazao kada se našao u kušnjama i kada se suočio s protivljenjem. Neka te ojača obilje korisnih misli zapisanih u ovoj biblijskoj knjizi. Neka ti ona pomogne u tvom nastojanju da dobiješ večni život!

[Fusnota]