Srećni dok čekamo na Jehovu

DA LI si ikada probao neki nezreo plod? Verovatno si bio razočaran kada si ga okusio. Potrebno je vreme da bi taj plod sazreo i sigurno je vredno čekati da se to desi. Postoje i neke druge situacije kada se čekanje isplati. Biblija kaže: „Dobro je čekati, tiho čekati, spasenje od Jehove“ (Tužbalice 3:26; Titu 2:13). Na kojim područjima hrišćani moraju čekati na Jehovu? Zašto je za nas korisno da čekamo na njega?

Čekati na Boga — šta to sve uključuje?

Kao hrišćani mi ’očekujemo i imamo na umu Jehovin dan‘. Mi radosno iščekujemo oslobođenje koje će doći kada on ’uništi bezbožnike‘ (2. Petrova 3:7, 12). Iako i Jehova jedva čeka da uništi sve zlo, on se uzdržava zbog toga što želi da oslobodi hrišćane na način kojim će proslaviti svoje ime. Biblija kaže: „Bog, iako je hteo da pokaže gnev i da obznani svoju moć, s puno dugotrpljivosti podnosio [je] posude gneva spremne za uništenje, da bi obznanio bogatstvo svoje slave na posudama milosrđa“ (Rimljanima 9:22, 23). Kao i u Nojevim danima, tako i danas Jehova zna pravo vreme kada treba da spase svoj narod (1. Petrova 3:20). Dakle, čekati na Boga znači čekati na vreme kada će on preduzeti akciju.

Dok čekamo Jehovin dan, s vremena na vreme nas može uznemiriti to što vidimo da su moralna merila sveta oko nas sve niža. Tada je ohrabrujuće da razmišljamo o rečima Božjeg proroka Miheja, koji je napisao: „Veran čovek je nestao sa zemlje i među ljudima nema čestitog čoveka.“ Zatim je dodao: „Ja ću na Jehovu gledati. Spremno ću čekati Boga svog spasenja“ (Mihej 7:2, 7). Šta znači ’spremno čekati‘ i kako možemo razvijati takav stav? Pošto je čekanje često frustrirajuće, kako ipak možemo biti srećni dok čekamo na Boga?

Srećni dok čekamo

Od Jehove možemo naučiti kako da imamo ispravan stav. On je uvek ’srećan Bog‘ (1. Timoteju 1:11). Jehova ne gubi radost dok čeka, zato što i dalje radi na ostvarenju svoje namere koju je imao još kad je stvorio ljude, a to je da ljude koji ga vole dovede do savršenstva (Rimljanima 5:12; 6:23). Jehova vidi dobre rezultate svog rada — milioni ljudi su privučeni obožavanju pravog Boga. Isus je rekao: „Moj Otac radi sve do sada, pa radim i ja“ (Jovan 5:17). Da bismo bili srećni neophodno je da činimo nešto za druge (Dela apostolska 20:35). Slično tome, pravi hrišćani ne sede skrštenih ruku. Baš suprotno, oni pomažu drugima da saznaju koja je Božja namera za čovečanstvo.

Dok su čekali na vreme da Bog nešto preduzme, verni ljudi su oduvek bili zadovoljni time da hvale Boga. Uzmimo za primer psalmistu Davida. Davida je progonio njegov kralj, izdao ga je bliski saradnik i njegov sin se pobunio protiv njega. Da li je David mogao da zadrži radost u svakoj od ovih situacija dok je čekao vreme kada će ga Jehova izbaviti? U Psalmu 71, koji je po svemu sudeći napisao David, on kaže: „Ja ću uvek čekati, i hvale ću tebi ponavljati. Usta moja kazivaće pravedna dela tvoja, dela spasenja tvoga po ceo dan“ (Psalam 71:14, 15). Umesto da s nestrpljenjem čeka, David je radosno klicao zato što je bio zaokupljen hvaljenjem Jehove i podsticanjem drugih da obožavaju pravog Boga (Psalam 71:23).

Kada čekamo na Jehovu to nije nimalo slično frustrirajućem čekanju autobusa koji kasni. To pre liči na radosno iščekivanje koje roditelji osećaju dok njihovo dete izrasta u jednu zrelu osobu na koju mogu biti ponosni. Te godine su ispunjene aktivnostima — pružanjem pouke, usmeravanjem i vaspitavanjem — pri čemu je sve usmereno ka postizanju željenog cilja. Slično tome, mi koji čekamo na Jehovu nalazimo radost dok pomažemo drugima da se približe Bogu. Takođe i mi želimo da steknemo Božju naklonost i, na kraju, spasenje.

Nemojmo gubiti nadu

Čekati na Jehovu znači da ga uvek volimo i da mu služimo ne gubeći nadu. To može biti teško. Mnoge današnje Božje sluge žive u sredinama gde se podrugljivo gleda na svakoga ko živi na način koji pokazuje da veruje u Božja obećanja. Osvrnimo se na primer vernih Izraelaca koji su sačuvali svoju nadu tokom 70-godišnjeg izgnanstva u Vavilon. Šta im je u tome pomoglo? Bez sumnje, jačalo ih je čitanje psalama. U jednom ohrabrujućem psalmu koji je tada možda već bio napisan stoji: „Reč tvoju čekam. Duša moja Jehovu čeka više nego stražari jutro, više nego što oni jutro čekaju. Neka Izrael Jehovu čeka“ (Psalam 130:5-7).

Jevreji koji su sačuvali svoju nadu tako što su čitali i razgovarali o njoj, bili su nagrađeni kada je Vavilon konačno bio osvojen. Hiljade vernih Jevreja ubrzo su se vraćali u Jerusalim. O tom vremenu je bilo zapisano: ’Kad je Jehova vraćao zarobljeni narod sionski, usta su naša bila puna smeha‘ (Psalam 126:1, 2). Ti Jevreji se nisu predali, već su nastavili da jačaju svoju veru. Takođe, nikada nisu prestali da pevaju hvale Jehovi.

Na isti način, pravi hrišćani koji čekaju na Boga tokom „svršetka ovog poretka“ stalno se naprežu da bi sačuvali svoju veru. Oni proučavaju Božju Reč, hrabre jedni druge i neprestano hvale Jehovu tako što propovedaju dobru vest o njegovom Kraljevstvu (Matej 24:3, 14).

Spremno čekaj na pozitivan ishod ukoravanja

Božji prorok Jeremija je napisao: „Dobro je čekati, tiho čekati, spasenje od Jehove“ (Tužbalice 3:26). Jeremija je želeo da kaže da bi za Božji narod bilo dobro da se ne buni protiv toga što ih je Jehova kaznom poučio kada je dopustio da Jerusalim bude uništen. Baš suprotno, trebalo je da izvuku pouku iz tog iskustva tako što bi razmišljali o svojoj neposlušnosti i o potrebi da promene svoj stav (Tužbalice 3:40, 42).

Način na koji nas Jehova ukorava može se uporediti s procesom sazrevanja jednog ploda. Što se tiče ukoravanja koje dolazi od Boga, Biblija kaže: „Onima koji su njime poučeni posle donosi plod pun mira — pravednost“ (Jevrejima 12:11). Kao što je jednom plodu potrebno vreme da sazri, tako je i nama potrebno vreme da sazrimo u svojim stavovima i uskladimo ih s poukom koju nam Bog pruža. Na primer, ukoliko zbog svog neispravnog postupanja izgubimo neke prednosti u skupštini, to što spremno čekamo na Boga sačuvaće nas od toga da postanemo obeshrabreni i da se predamo. U takvim situacijama, veoma su ohrabrujuće Davidove nadahnute reči: „Gnev [Božji] samo tren traje, a milost njegova čitavog života. Veče nam može plač doneti, ali jutro donosi radosno klicanje“ (Psalam 30:5). Ukoliko razvijamo takvu spremnost da čekamo i primenjujemo savete koje dobijamo iz Božje Reči i njegove organizacije, doći će i naše vreme za „radosno klicanje“.

Potrebno je vreme da bi se dostigla zrelost

Ako si mlada osoba ili si nedavno kršten, možda s gorljivim nestrpljenjem iščekuješ da dobiješ neke odgovornosti u hrišćanskoj skupštini. Ali, potrebno je vreme da bi razvio duhovnu zrelost koja ti je potrebna da bi ti bile poverene takve odgovornosti. Stoga, iskoristi prednost toga što si mlad da bi izrastao u jednu duhovno zrelu osobu. Na primer, mladost je pogodno vreme da se pročita cela Biblija, da se razvijaju hrišćanske osobine i postane vešt u stvaranju učenika (Propovednik 12:1). Ukoliko ponizno pokazuješ da spremno čekaš, dobićeš veće odgovornosti u vreme koje Jehova smatra da je najbolje za tebe.

Stvaranje učenika takođe zahteva strpljenje. Kao što jedan ratar nastavlja da zaliva seme do vremena kad Bog daje da ono izraste, tako je i sa stvaranjem učenika (1. Korinćanima 3:7; Jakov 5:7). Da bi se u srcu drugih osoba razvila vera i poštovanje prema Jehovi, potrebno je s njima mesecima ili čak godinama strpljivo proučavati Bibliju. Čekati na Jehovu uključuje i istrajnost, posebno ako osobe koje proučavaju u početku ne primenjuju ono što uče. Ukoliko pokazuju čak i malo zahvalnosti, to može biti pokazatelj da reaguju na delovanje Jehovinog duha. Ako imaš strpljenja, možeš doživeti radost da vidiš kako Jehova pomaže osobi s kojom proučavaš da postane Hristov učenik (Matej 28:20).

Čekanjem pokazujemo ljubav

Iz primera jedne starije Svedokinje koja živi u pustinjskom području Anda u Južnoj Americi možemo videti kako se čekanjem pokazuje ljubav i poverenje. Ona i još jedna hrišćanska sestra su jedini Jehovini svedoci u svom selu. Možeš li zamisliti koliko gorljivo čekaju da ih suhrišćani posete? Kada je jedan putujući nadglednik prvi put krenuo da ih poseti, zalutao je na putu do njih. Morao je da se vrati istim putem i kasnio je nekoliko sati. Već je odavno prošla ponoć kada je u daljini konačno ugledao njihovo selo. Pošto u tom području nije bilo struje, veoma se iznenadio kada je ugledao kako sija neko svetlo. Kako je samo bio srećan kada je konačno stigao na sam ulaz u selo i kada je video da je ta svetlost dolazila od fenjera kog je visoko podignutog držala ta starija sestra! Zbog toga što je bila potpuno uverena da će on doći, ona ga je čekala.

Mi smo srećni dok čekamo na Jehovu ukoliko imamo strpljenje slično njenom. Sigurni smo da će on održati svoja obećanja. I kao i taj putujući nadglednik, i mi cenimo one koji s puno ljubavi čekaju na nas. Prema tome, sasvim je razumljivo da Bog veoma ceni one koji ga čekaju. Biblija kaže: „Jehovu raduju... oni koji čekaju milost njegovu“ (Psalam 147:11).

[Slika na 18. strani]

Oni koji su zaokupljeni hvaljenjem Boga radosno čekaju na Jehovu