Nastavite živeti kao deca Božja
„Svako, ko ne postupa pravedno i ko ne ljubi brata svojega, ne potiče od Boga“ (1. JOVANOVA 3:10, NS).
1, 2. Koji ćemo apostolov savet razmatrati u daljnjem proučavanju 1. poslanice Jovanove?
JEHOVA ima univerzalnu porodicu i neki ljudi su sada deo nje. Oni su deca božja. Ali, u čemu se razlikuje od drugih?
2 Apostol Jovan opisuje te najpovlašćenije ljude u svojoj prvoj od Boga nadahnutoj poslanici. On im takođe daje savet koji će im pomoći da nastave živeti kao deca Božja. Ono što kaže, biće od koristi i svim drugim Bogu predanim Svedocima.
Kako je velika Božja ljubav!
3. Kako su neki postali „deca Božja“ i šta misli o njima svet?
3 Jovan spominje nadu pomazanih hrišćana. (Pročitaj 1. Jovanova 3:1—3). Kakvu je veliku ljubav pokazao Jehova prihvativši ih kao duhovne sinove, učinivši ih „decom Božjom“! (Rimljanima 5:8—10). Njihov božanski duh, ciljevi i nade razlikuju se od onih iz „sveta“ — nepravednog ljudskog društva. To svetsko društvo mrzi Hrista i njegove pristalice, pa zato i Oca takođe (Jovan 15:17—25). Dakle, svet pozna pomazanike kao pojedince, ali ne i kao decu Božju, jer on „nije upoznao“ Jehovu (1. Korinćanima 2:14).
4. Šta bi trebalo da radi svako ko ima nadu u nebeski život?
4 Pomazanici su već sada deca Božja. „Ali“, kaže Jovan „još se nije pokazalo šta ćemo biti“, to jest kada umru u vernosti i vaskrsnu u duhovnom telu u nebeski život (Filipljanima 3:20, 21). Međutim, kad Bog to „pokaže“, tada će postati „njemu slični“, i videti ga onakvog kakav jest, kao „Jehovu, duha“ (2. Korinćanima 3:17, 18). Svako ko poseduje „tu nadu“ u nebeski život, trebalo bi da se oseća navedenim da se očisti „kao što je on (Jehova) čist“. Iako su pomazanici sada nesavršeni, oni moraju voditi čist život u saglasnosti s nadom da će videti čistog, svetog Boga u nebesima (Psalam 99:5, 9; 2. Korinćanima 7:1).
Postupati pravedno
5, 6. Šta, gledano s Božjeg stanovišta, čini svako ko greši, a šta u tom pogledu važi za one koji ostaju ,,u zajednici“ s Isusom Hristom?
5 Živeti kao deca Božja znači takođe pravedno postupati. (Pročitaj 1. Jovanova 3:4, 5). „Svako, ko čini greh, čini bezakonje“ sa Jehovine tačke gledišta, čije zakone grešnik prestupa (Isaija 33:22; Jakov 4:12). Svaki „greh“ je „bezakonje“, prestupanje Božjih zakona. Grešiti je protivno hrišćanskom duhu, i mi smo zahvalni da se Isus Hrist „objavio“ kao čovek, „da bi uzeo naše grehe“. Budući da u njemu nema greha mogao je da doprinese Bogu sasvim zadovoljavajuću žrtvu pomirenja (Isaija 53:11, 12; Jevrejima 7:26—28; 1. Petrova 2:22—25).
6 „Svako ko ostaje u zajednici s njim (sa Sinom) ne čini greh“. (Pročitaj 1. Jovanova 3:6, NS). Pošto smo nesavršeni, mi možda ponekad ipak učinimo greh. Međutim, kod onih koji ostaju u zajednici sa Sinom, pa tako i u zajednici s Ocem, grešenje nije navika. Onaj ko po navici čini greh nije „video“ Isusa očima vere. Osim toga, ti grešnici iz navike kao otpadnici ne ’poznaju’ i ne cene Hrista kao ’jagnje Božje’ koje odnosi greh (Jovan 1:36).
7, 8. Od koga potiče onaj ko namerno greši, a prema 1. Jovanovoj 3:7, 8, ali radi čega se s tim u vezi „pojavio“ Sin Božji?
7 Jovan nas upozorava da se ne damo zavesti. (Pročitaj 1. Jovanova 3:7, 8). „Neka vas niko ne zavede“, kaže apostol i dodaje: „Ko čini što je pravedno (time što drži Božji zakon), pravedan je kao što je on (Isus Hrist) pravedan“. Naša nas grešnost sprečava da budemo pravedni u meri u kojoj je to bio naš veliki uzor. Ipak, zahvaljujući Jehovinoj nezasluženoj dobroti, Isusovi pomazani sledbenici mogu sada nastaviti da žive kao deca Božja.
8 Onaj ko namerno greši „potiče od đavola“, koji greši „od početka“ svoje karijere kao buntovnik protiv Jehove. Međutim, „pojavio“ se „sin Božji“, da bi „uništio“ sotonska „dela“, to jest unapređivanje greha i zla. U to je uključeno i odstranjivanje posledica Adamove smrti i to posredstvom Hristove otkupne žrtve, te posredstvom vaskrsenja onih koji su u šeolu (hades), kao i satiranjem sotonine glave (1. Mojsijeva 3:15; 1. Korinćanima 15:26). A do tada ćemo se mi, pomazani ostatak i „veliko mnoštvo“ čuvati da ne grešimo i ne postupamo nepravedno.
Drži Božji zakon
9. U kom smislu ,,ne može grešiti“ duhom pomazani hrišćanin i zašto je to tako?
9 Kao sledeće Jovan spominje razliku između dece Božje i dece đavolje. (Pročitaj 1. Jovanova 3:9—12). Svako, „ko je od Boga rođen ne greši neprestano“, ne čini to iz navike. Jehovino „reproduktivno seme“ ili sveti duh koji prouzrokuje „novo rođenje“ u nebeski život, ostaje u pojedincu, osim ako se on odupire duhu, čime ga „žalosti“, tako da ga Bog povlači od njega (1. Petrova 1:3, 4, 18, 19, 23; Efescima 4:30). Duhom pomazani hrišćanin „ne može grešiti“ ako želi da ostane dete Božje. Kao „novo stvorenje“ s „novom ličnošću“, on se bori protiv greha. On je „umaknuo pokvarenosti koja je zbog opake požude u svetu“ i ne želi grešiti iz navike u dubini svog srca (2. Korinćanima 5:16, 17; Kološanima 3:5—11; 1. Petrova 1:4, ST).
10. Koja je jedna od mogućnosti razlikovati decu Božju od dece đavola?
10 Na jednu od daljnjih mogućnosti kako razlikovati decu Božju od dece đavolje, ukazuje se sledećim rečima: „Svako ko ne postupa pravedno ne potiče od Boga“. Nepravda je tako karakteristična za decu đavolju da ’oni ne spavaju ako ne učine zla, a san im ne dolazi ako koga ne obore (ne navedu na spoticanje, NS)’ — upravo to bi otpadnici rado učinili vernim hrišćanima (Priče Solomunove 4:14—16).
11. a) Koja je daljnja mogućnost prepoznati one koji nisu deca Božja? b) Šta bi trebalo u nama prouzrokovati razmišljanje o Kajinovom postupku?
11 Isto tako ’ne potiče od Boga ko ne ljubi brata svojega’. Činjenica je da se „vest“ koju smo čuli od „početka“ našeg života kao Jehovini svedoci, sastoji u tome da „ljubimo jedan drugoga“ (Jovan 13:34, NS). Mi nismo „kao Kajin“ koji je pokazao da „potiče od zloga“, time što je na nasilnički način — što je karakteristično za sotonske ubice — „ubio brata svoga“ (1. Mojsijeva 3:2—10; Jovan 8:44). Kajin je ubio Avelja zato „jer su njegova dela bila zla, a brata mu pravedna“. Razmišljanje o Kajinovom postupku sigurno bi trebalo prouzrokovati da se čuvamo slične mržnje prema našoj duhovnoj braći.
Ljubav „u delu i istini“
12. Kako znamo da smo „prešli iz smrti u život“ i šta to znači?
12 Ako bismo oponašali Kajina, bili bi duhovno mrtvi. (Pročitaj 1. Jovanova 3:13—15). On je toliko mrzeo svog brata da ga je ubio, i zato nismo iznenađeni da i nas mrzi svet na sličan način, jer je Isus to prorekao (Marko 13:13). Ali, „mi znamo (uvereni smo) da smo iz (duhovne) smrti prešli u (večni) život, jer ljubimo braću“ svoje saradnike Jehovine svedoke. Temeljem te bratske ljubavi povezane s verom u Hrista, nismo više ’mrtvi’ u prestupima i gresima, nego je Bog skinuo s nas prokletstvo i vaskrsnuti smo iz duhovne smrti, primivši nadu u večni život (Jovan 5:24; Efescima 2:1—7). Otpadnici bez ljubavi nemaju takvu nadu, jer „ko ne ljubi, ostaje u (duhovnoj) smrti“.
13. Zašto moramo, ako mrzimo svog brata, učiniti to predmetom naše molitve?
13 Zaista „svako ko mrzi svoga brata je ubica“. Ne mora se učiniti doslovno ubistvo (kao što je Kajin iz ljubomore ubio Avelja) ali onaj ko mrzi rado bi video da njegov duhovni brat ne živi više. Budući da Jehova može videti u srce onaj ko mrzi osuđen je (Priče Solomunove 21:2; uporedi Matej 5:21, 22). Nijedan takav nepokajnički „ubica“ ili onaj ko mrzi svog suvernika, „nema večnog života u sebi“. Zar onda ne bi trebalo, ako potajno mrzimo bilo kog svedoka, da molimo Jehovu za pomoć, kako bi naš duh preobratio u duh bratske ljubavi?
14. Do koje mere treba da pokazujemo bratsku ljubav?
14 Ako želimo i dalje živeti kao deca Božja, tada moramo rečima i delima nastavljati da pokazujemo bratsku ljubav. (Pročitaj 1. Jovanova 3:16—18). To je moguće, jer smo upoznali ljubav, jer je on (Isus Hrist) predao za nas svoju dušu (ili „život“). Obzirom da je Isus pokazao ljubav do te mere, i mi moramo prema našim drugovima u veri pokazivati tu ljubav koja se bazira na temeljnim načelima (grčki: agape). Na primer, u vreme progonstva „dužni smo duše svoje položiti za braću“, kao što su Priskila i Akila „izložili opasnosti svoj vrat za moju dušu (apostola Pavla)“ (Rimljanima 16:3, 4, NS; Jovan 15:12, 13, NS).
15. Šta traži od nas ljubav ako je neki brat u nevolji, a mi imamo ,,sredstva ovog svega za potrebe života“?
15 Ako bi svoj život dali za braću, onda moramo da budemo spremni da učinimo za njih i manje teške stvari. Pretpostavimo da imamo „sredstva ovoga sveta za potrebe života“ — novac, hranu, odeću i slično, što omogućava svet. Mogli bi ’videti’ nekog brata u nevolji, što ne znači samo povremeno to primetiti, nego pažljivo posmatrati njegovu situaciju. Njegova bi nevolja mogla prouzrokovati da se otvore „vrata“ našeg „unutrašnjeg saosećanja“ ili naših najdubljih osećaja. Međutim, šta ako zatvorimo „vrata“ dopustivši da sebičnost osujeti našu nameru da mu pomognemo? „Kako tada ljubav Božja ostaje“ u nama? Nije dovoljno samo govoriti o bratskoj ljubavi. Kao deca Božja moramo je pokazivati „u delu i istini“. Na primer, bratu koji skapava od gladi potrebna je hrana, a ne prazne reči (Jakov 2:14—17).
Srce koje nas ne osuđuje
16. a) Kako je Bog ’veći od našeg srca’? b) Zašto Jehova saslušava naše molitve?
16 Jovan govori dalje o garancijama koje pokazuju da smo deca Božja. (Pročitaj 1. Jovanova 3:19—24). „Po tome“ — kroz činjenicu da pokazujemo bratsku ljubav „ćemo poznati da smo od istine“, da nismo postali žrtve zavođenja otpadnika. Tako ćemo ’osigurati svoje srce pred Bogom’ (Psalam 119:11, NS). Ako nas naše srce osuđuje, jer možda mislimo da nismo pokazali dovoljno ljubavi prema braći, ne smemo zaboraviti da je „Bog veći od našeg srca i zna sve“. On je milosrdan, jer vidi našu „nelicemernu bratsku naklonost“, našu borbu protiv greha i nastojanje da živimo na njemu dopadljiv način (1. Petrova 1:22; Psalam 103: 10—14). „Ako nas naše srce ne osuđuje“, jer postoje dela koja dokazuju našu bratsku ljubav i zato jer nismo krivi za tajne grehe „imamo slobodu govora prema Bogu“ u molitvi (Psalam 19:12). A on saslušava naše molitve „jer držimo njegove zapovesti i činimo što je dobro u njegovim očima“.
17. Koja dva zahteva uključuje Božja ,,zapovest“?
17 Ako očekujemo da naše molitve budu uslišene mi moramo držati Božju „zapovest“, koja uključuje sledeća dva zahteva: 1. Moramo imati veru u Isusovo ,,ime“, time da prihvatimo otkupninu i priznamo njegov od Boga mu dani autoritet (Filipljanima 2:9—11). 2. Moramo takođe „ljubiti jedan drugoga“, kako je to Isus zapovedio (Jovan 15:12, 17). Sigurno je da svako ko veruje u Hristovo ime, ljubi i druge koji pokazuju takvu veru.
18. Kako znamo da Jehova „ostaje u zajedništvu s nama“?
18 Onaj ko drži Božje zapovesti „ostaje u zajedništvu s njim“, u jedinstvu s Jehovom (Uporedi Jovan 17:20, 21). Ali, kako možemo znati da Bog „ostaje u zajedništvu s nama“? Mi to znamo „zahvaljujući (svetom) duhu, kojeg nam je dao“. Ako imamo Božji sveti duh i sposobnost donosi njegove plodove, uključujući i bratsku ljubav, dokazujemo da smo u zajedništvu s Jehovom (Galatima 5:22, 23).
Budi oprezan!
19, 20. Zašto moramo ’ispitivati nadahnute izjave’ i koju nam pomoć pruža Jovan u tom pogledu?
19 Kao sledeće Jovan ukazuje da moramo biti oprezni. (Pročitaj 1. Jovanova 4:1). Mi ne smemo verovati svakom duhu ili svakoj „nadahnutoj izjavi“, nego moramo ’ispitivati nadahnute izjave, da bi videli da li potiču od Boga’. Zašto? „Zato jer su se u svetu pojavili mnogi lažni proroci“. U najmanju ruku neki od tih prevarljivih učitelja putovali su okolo, povezujući se sa skupštinama u nastojanju da „odvuku učenike za sobom“ (Dela apostolska 20:29, 30; 2. Jovanova 7). Dakle, verni su morali biti oprezni.
20 Neki hrišćani prvog veka su bili sposobni „razlikovati nadahnute izjave“ — bio je to čudesni dar delujuće Božje sile, koji im je očigledno pomogao da ustanove da li potiču nadahnute izjave od Jehove (1. Korinćanima 12:4, 10). Ali, čini se da je Jovanovo upozorenje u opšte primenjivano za sve hrišćane i da pomaže i danas u slučaju kad otpadnici pokušavaju da potkopaju veru Jehovinih svedoka. Iako danas više ne postoji dar duha za „razlikovanje nadahnutih izjava“, Jovanove nam reči pružaju mogućnost da utvrdimo da li su učitelji potaknuti Božjim duhom ili demonskim uticajima.
21. Koja je jedna od mogućnosti da se ispitaju „nadahnute izjave“?
21 Zapazi jednu od mogućnosti ispitivanja. (Pročitaj 1. Jovanova 4:2, 3). „Svaka nadahnuta izjava koja prizna da je Isus Hrist došao u telu potiče od Boga“. Mi priznajemo da je Isus jednom živeo kao čovek, te da je on Sin Božji, a naša nas vera podstiče da poučavamo i druge o tim istinama (Matej 3:16, 17; 17:5; 20:28; 28:19, 20). „A svaka nadahnuta izjava koja ne prizna Isusa, ne potiče od Boga.“ Šta više, to je „nadahnuta izjava antihrista“ protiv Hrista i biblijskih nauka o njemu. Očigledno su Jovan i ostali apostoli upozoravali na pojavu „nadahnutih izjava antihrista“ (2. Korinćanima 11:3, 4; 2. Petrova 2:1). Budući da su krivi učitelji tada pretili pravim hrišćanima, Jovan je mogao da kaže: „On je već na svetu“.
22. Koja je daljnja mogućnost da se ispitaju ,,nadahnute izjave“?
22 Daljnja mogućnost da se ispitaju „nadahnute izjave“ sastoji se u tome da obratimo pažnju na to ko ih sluša. (Pročitaj 1. Jovanova 4:4—6). Kao Jehovini sluge mi smo „pobedili“ lažne učitelje ili savladali ih, odnevši pobedu nad njihovim pokušajima da nas odvuku od božanske istine. Ova je duhovna pobeda moguća zato jer je Bog koji je „u zajedništvu“ s vernim hrišćanima „veći od onoga (đavola) koji je sa svetom“, to jest „u zajedništvu“ s nepravednim ljudskim društvom (2. Korinćanima 4:4). Budući da otpadnici ’potiču od sveta’, te poseduju njegov zao duh, „oni govore što dolazi iz sveta, i svet ih sluša“. S obzirom da mi posedujemo Jehovin duh, možemo otkriti duhu protivnu suštinu njihovih „nadahnutih izjava“ i odbaciti ih.
23. Ko nas sluša i prepoznaje da smo vođeni Božjim duhom?
23 Ali, mi znamo da ’potičemo od Boga’, jer onaj ’ko poznaje Boga sluša nas’. Ovcama slični ljudi znaju da mi učimo istinu koja se temelji na Reči Božjoj (Uporedi Jovan 10:4, 5, 16, 26, 27). „Ko ne potiče od Boga, ne sluša nas“. Krivi proroci ili učitelji nisu slušali Jovana ni ostale koji su ’poticali od Boga’ i posredovali duhovnu zdravu pouku. „Na taj način poznajemo nadahnutu izjavu istine i nadahnutu izjavu zablude“. Mi koji sačinjavamo porodicu Jehovinih obožavaoca govorimo „čistim jezikom“ biblijske istine, koju posreduje Božja organizacija (Sofonija 3:9). Ovcama slične osobe mogu po onome što mi govorimo prepoznati da smo vođeni Božjim svetim duhom.
24. Šta Jovan pokazuje kao sledeće?
24 Jovan je do sada spomenuo neke osnovne zahteve koje moramo ispunjavati ako želimo nastaviti da živimo kao deca Božja. Kao sledeće, on objašnjava zašto moramo uvek da pokazujemo ljubav i veru.
Šta kažeš na to?
◻ Kako su neki učinjeni „decom Božjom“?
◻ Kako možemo razlikovati između ’dece Božje i dece đavolje’?
◻ Šta bi trebalo kod nas prouzrokovati razmišljanje o Kajinovom postupku?
◻ Do koje mere moramo pokazivati bratsku ljubav?
◻ Kako je moguće ispitati „nadahnute izjave“?
[Slika na 25. strani]
Obožavaoci Jehove govore „čistim jezikom“ biblijske istine, koje posreduje Božja organizacija