Pokazivati ljubav onima u potrebi

HRIŠĆANI imaju i obavezu i prednost da pokazuju ljubav svojoj braći i sestrama u potrebi (1. Jovanova 3:17, 18). Apostol Pavle je napisao: „Činimo dobro svakome a osobito braći po veri“ (Galatima 6:10). Jedan brat koji služi Jehovi već skoro četiri decenije, nedavno je za vreme bolesti svoje žene a zatim njene smrti, osetio ljubav hrišćanskog bratstva. On piše:

„Pošto sam svoju ženu za vreme njene bolesti negovao kod kuće, skoro dva meseca nisam mogao da radim na svetskom poslu. Kako sam bio rasterećen kada su prijatelji u skupštini rado priskočili u pomoć! Od mnogo novčanih poklona — ’kao pomoći za dodatne troškove‘, kao što je pisalo na propratnoj razglednici — plaćao se otkup stana, komunalije i drugi izdaci.

„Dve nedelje pre smrti moje žene, naš pokrajinski nadglednik je došao da nas ohrabri. Čak je i prikazao slajdove koje će skupština videti na kraju te nedelje. Mogli smo da pratimo sastanke putem telefona — uključujući i sastanke za službu na terenu koje je vodio pokrajinski nadglednik. Na jednom od njih, dao je da svi prisutni za službu na terenu, zajednički kažu ’zdravo‘ mojoj ženi. Stoga, iako je bila fizički izolovana, nikada se nije osećala usamljeno.

„Za manje od jednog sata nakon njene smrti, skoro sve starešine bile su u mojoj kući. Više od stotinu braće i sestara, navratili su tog istog dana. Hrana se ’čudom‘ pojavila na stolu za sve prisutne. Ne mogu ni da prebrojim sve poklone, izraze saučešća, utešne reči i molitve upućene za mene. Kako su samo bili ohrabrujući! Na kraju sam morao da zamolim braću da me prestanu snabdevati hranom i pomagati mi oko kućnih poslova!

„Gde još drugde, osim u Jehovinoj organizaciji, možemo pronaći ovakve nesebične izraze samilosti, brige i ljubavi? Danas, većina ljudi može na prste jedne ruke izbrojati prave prijatelje. Jehova je nas blagoslovio velikom proširenom porodicom duhovne braće i sestara!“ (Marko 10:29, 30).