„Bog je ljubav“
„Ko ne voli, nije upoznao Boga, jer Bog je ljubav“ (1. JOVANOVA 4:8).
1-3. (a) Šta Biblija kaže o Jehovinoj ljubavi, i u kom smislu je ta izjava jedinstvena? (b) Zašto Biblija kaže da je ’Bog ljubav‘?
SVE Jehovine osobine su izvrsne, savršene i privlačne. Ali najdivnija od svih Jehovinih osobina jeste ljubav. Ništa drugo nas toliko ne privlači Jehovi kao njegova ljubav. Na svu sreću, ljubav je i njegova najistaknutija osobina. Kako to znamo?
2 U Bibliji je o ljubavi rečeno nešto što nigde nije rečeno o drugim Jehovinim glavnim osobinama. Pismo ne kaže da je Bog moć, niti da je Bog pravda, čak ni da je Bog mudrost. On poseduje te osobine i on je njihov osnovni izvor. Međutim, o ljubavi je rečeno nešto ozbiljnije u 1. Jovanovoj 4:8: „Bog je ljubav.“ Da, ljubav vrlo duboko prožima Jehovu. Ona je njegova suština. Uopšte uzev, o tome bismo mogli i ovako da razmišljamo: Jehovina moć mu omogućuje da deluje. Njegova pravda i mudrost ga vode u načinu na koji deluje. Međutim, ljubav ga pokreće da deluje. I njegova ljubav uvek stoji iza načina na koji on ispoljava svoje ostale osobine.
3 Često se kaže da je Jehova samo oličenje ljubavi. Zato, ako želimo da učimo o ljubavi, moramo učiti o Jehovi. Hajde da onda ispitamo neke fasete Jehovine neuporedive ljubavi.
Najveći izraz ljubavi
4, 5. (a) Koji je najveći izraz ljubavi u celoj istoriji? (b) Zašto možemo reći da su Jehova Bog i njegov Sin ujedinjeni najsnažnijom vezom ljubavi koja je ikada postojala?
4 Jehova je pokazao ljubav na mnogo načina, ali jedan od tih načina se ističe u odnosu na sve ostale. O čemu je reč? Reč je o tome što je poslao svog Sina da propati i umre za nas. Nećemo pogrešiti ako kažemo da je to najveći izraz ljubavi u istoriji. Zašto to možemo reći?
5 Biblija naziva Isusa ’prvorođencem svega stvarstva‘ (Kološanima 1:15). Zamisli — Jehovin Sin je postojao još pre materijalnog svemira. Koliko su onda Otac i Sin bili zajedno? Neki naučnici procenjuju da je svemir star 13 milijardi godina. Pa ipak, čak i da je ova procena tačna, ona ne bi bila dovoljna da se njom predstavi životni vek Jehovinog Sina! Šta je on radio sve to vreme? Sin je s radošću služio kao Očev „vešt graditelj“ (Poslovice 8:30, NW; Jovan 1:3). Jehova i njegov Sin su zajedno radili na stvaranju svega drugog. Kako je za njih to bilo uzbudljivo, srećno vreme! Ko bi, onda, mogao dokučiti snagu veze koja je postojala tokom ogromnog vremena? Jasno je da su Jehova Bog i njegov Sin ujedinjeni najsnažnijom vezom ljubavi koja je ikada postojala.
6. Kako je Jehova prilikom Isusovog krštenja izrazio šta oseća prema svom Sinu?
6 Ipak, Jehova je poslao svog Sina na Zemlju da se rodi kao ljudska beba. To je značilo da će Jehova morati na nekoliko decenija da se odrekne bliskog druženja na nebu sa svojim voljenim Sinom. On je s velikim zanimanjem posmatrao s neba kako Isus raste do savršenog čoveka. Kada je imao oko 30 godina, Isus se krstio. Tom prilikom je sam Otac rekao s neba: „Ovo je moj Sin, voljeni, koga priznajem“ (Matej 3:17). Ocu mora da je bilo veoma drago što je video kako Isus verno radi sve što je bilo prorečeno, sve što se tražilo od njega! (Jovan 5:36; 17:4).
7, 8. (a) Šta je sve Isus preživeo 14. nisana 33. n. e., i kako je to uticalo na njegovog nebeskog Oca? (b) Zašto je Jehova dozvolio da njegov Sin pati i umre?
7 Međutim, kako se Jehova osećao 14. nisana 33. n. e. kada je Isus bio izdat i kada ga je kasnije uhapsila jedna grupa razbesnelih ljudi? Kad su ga ismejavali, pljuvali i udarali pesnicama? Kad su ga bičevali, parajući mu leđa? Kad su mu ekserima proboli ruke i noge i prikovali ga za drveni stub i ostavili da visi dok mu se narod rugao? Kako se Otac osećao dok je njegov voljeni Sin zapomagao u mukama? Kako se Jehova osećao dok je Isus izdisao, i kada prvi put od početka sveg stvarstva Njegov dragi Sin nije postojao? (Matej 26:14-16, 46, 47, 56, 59, 67; 27:26, 38-44, 46; Jovan 19:1).
8 Pošto Jehova ima osećanja, ne možemo opisati bol koji je sigurno osećao zbog smrti svog Sina. Ono što možemo objasniti jeste zašto je Jehova dozvolio da se to desi. Zašto je Otac izložio sebe takvom bolu? Jehova nam otkriva nešto veličanstveno u Jovanu 3:16, biblijskom stihu koji je toliko važan da se naziva „jevanđelje u malom“. U njemu piše: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“ Dakle, razlog koji je Bog imao praktično je sledeći — ljubav. Niko nikada nije pokazao veću ljubav.
Kako nas Jehova uverava da nas voli
9. Šta Satana želi da verujemo u pogledu toga kako Jehova gleda na nas, ali u šta nas Jehova uverava?
9 Međutim, pojavljuje se jedno važno pitanje: Da li Bog voli svakog od nas ponaosob? Neki se slažu s tim da Bog voli čovečanstvo u celini, kao što stoji u Jovanu 3:16. Ali, oni u stvari misle ovako: ’Bog nikada ne bi mogao da voli mene lično.‘ Istina je da u stvari Satana žarko želi da verujemo da nas Jehova Bog ne voli i da nas ne ceni. S druge strane, koliko god mi mislili da nas niko ne voli ili da ništa ne vredimo, Jehova nas uverava da mu je vredan svaki njegov verni sluga.
10, 11. Kako Isusovo poređenje o vrapcima pokazuje da smo vredni u Jehovinim očima?
10 Na primer, zapazi Isusove reči koje su zabeležene u Mateju 10:29-31. Želeći da prikaže koliko su njegovi učenici vredni, Isus je rekao: „Ne prodaju li se dva vrapca za novčić male vrednosti? Pa ipak nijedan od njih neće pasti na zemlju, a da vaš Otac ne zna za to. A vama su i sve vlasi na glavi izbrojane. Ne bojte se dakle: vi vredite više od mnogo vrabaca.“ Osmotri šta su ove reči značile ljudima iz prvog veka koji su slušali Isusa.
11 Vrabac je u Isusovo vreme bio najjeftinija ptica za jelo koja se mogla kupiti. Kupac je za jedan novčić male vrednosti dobijao dva vrapca. Međutim, prema Luki 12:6, 7, Isus je kasnije naveo da ako bi osoba dala dva novčića ne bi dobila četiri vrapca, nego pet. Ta peta ptica bila je dodata kao da nije imala nikakvu vrednost. Možda su takve ptice bile bezvredne u očima ljudi, ali kako je Stvoritelj gledao na njih? Isus je rekao: „Nijedan od njih [čak ni onaj koji je dodat] nije zaboravljen pred Bogom.“ Sada možemo razumeti šta je Isus mislio. S obzirom da Jehova toliko ceni jednog jedinog vrapca, koliko je tek čovek vredniji! Kao što je Isus rekao, Jehova zna svaki detalj o nama. Čak su nam izbrojane i sve vlasi na glavi!
12. Zašto možemo biti sigurni da je Isus bio realan kada je govorio o tome da su nam izbrojane vlasi na glavi?
12 Neki bi mogli zaključiti da je Isus ovde preuveličao tu stvar. Međutim, razmisli o uskrsenju. Koliko Jehova samo mora dobro da nas poznaje da bi nas ponovo stvorio! Mi smo mu toliko vredni da se on seća svakog detalja, uključujući i naš složeni genetski kod, sve što je u našem sećanju i sva iskustva koja smo kroz godine stekli. U poređenju s tim, izbrojati naše vlasi — kojih na prosečnoj ljudskoj glavi izraste oko 100 000 — bio bi jednostavan podvig. Na kako nas divan način Isusove reči uveravaju da Jehova brine za svakoga od nas!
13. Kako primer kralja Josafata pokazuje da Jehova traži dobro u nama i pored toga što smo nesavršeni?
13 Biblija otkriva još nešto što nas uverava da nas Jehova voli. On traži dobro u nama i ceni to dobro. Osvrnimo se na primer kralja Josafata. Kada je taj kralj napravio jedan nepromišljen potez, Jehovin prorok mu je rekao: „Razgnevi [se] na tebe Jehova.“ Kakva otrežnjavajuća misao! Ali Jehovina poruka se nije završila na tome. Ona je dalje ovako glasila: „Ali se našlo dobra na tebi“ (2. Letopisa 19:1-3). Dakle, Jehovu njegov pravedan gnev nije zaslepio u pogledu „dobra“ koje je postojalo u Josafatu. Zar nije ohrabrujuće znati da naš Bog traži dobro u nama i pored toga što smo nesavršeni?
Bog koji je ’spreman da oprosti‘
14. Koja mučna osećanja možemo imati kada zgrešimo, ali kako možemo dobiti oproštaj od Jehove?
14 Kada zgrešimo, razočaranje, sram i krivica koju osećamo mogu nas navesti da mislimo da nikada nećemo biti dostojni da služimo Jehovi. Međutim, imaj na umu da je Jehova ’spreman da oprosti‘ (Psalam 86:5, NW). Jehova nam oprašta ako se kajemo za svoje grehe i ako se trudimo da ih ne ponavljamo. Osmotri kako Biblija opisuje ovaj veličanstveni aspekt Jehovine ljubavi.
15. Koliko daleko od nas Jehova stavlja naše grehe?
15 Psalmista David je upotrebio jedan slikovit izraz da bi opisao Jehovino opraštanje: „Koliko je istok daleko od zapada, toliko on udaljuje prestupe naše od nas“ (Psalam 103:12, kurziv naš). Koliko je istok daleko od zapada? Istok je na neki način uvek na najvećoj mogućoj razdaljini od zapada; dve tačke koje se nikada neće sresti. Jedan izučavalac primećuje da ovaj izraz znači „što god je moguće dalje; koliko god možemo zamisliti“. Davidove nadahnute reči nam govore da kada Jehova oprašta, on udaljuje naše grehe koliko god mi to možemo zamisliti.
16. Kada nam Jehova oprašta grehe, zašto možemo biti sigurni da nas nakon toga smatra čistima?
16 Da li si ikada probao da ukloniš mrlju s nekog svetlog odela? Možda je mrlja, uprkos svim tvojim naporima, ostala vidljiva. Zapazi kako Jehova opisuje svoju sposobnost da oprosti: „Ako li su gresi vaši kao skerlet, kao sneg postaće beli; i ako su kao purpur [’grimiz‘, NW] crveni, postaće kao vuna“ (Isaija 1:18, kurziv naš). Reč „skerlet“ označava jarko crvenu boju.a „Grimizna“ je bila jedna od najjačih boja za farbanje tkanina. Sopstvenim naporima nikada ne bismo mogli da uklonimo mrlju greha. Međutim, Jehova može uzeti grehe koji su poput skerleta i grimiza i učiniti ih belim poput snega ili vune koja nije obojena. Dakle, kada nam Jehova oprašta grehe, ne moramo da se osećamo kao da ćemo nositi mrlju tih greha do kraja života.
17. Na koji način Jehova baca naše grehe iza svojih leđa?
17 U jednoj dirljivoj pesmi zahvalnosti koju je sastavio nakon što je bio pošteđen jedne smrtonosne bolesti, Jezekija je ovako rekao Jehovi: „Ti [si] za svoja leđa grehe moje sve bacio“ (Isaija 38:17, kurziv naš). Ovde je Jehova opisan kao onaj ko uzima grehe od prestupnika koji se kaje i baca ih iza svojih leđa tako da ih više ne vidi niti obraća pažnju na njih. Prema jednom delu, misao koja se ovde prenosi mogla bi se ovako izraziti: „Učinio si [moje grehe] kao da ih nije ni bilo.“ Zar to nije ohrabrujuće?
18. Kako prorok Mihej pokazuje da Jehova, kada oprašta, trajno uklanja naše grehe?
18 U jednom obećanju o obnovi, prorok Mihej je izrazio svoje uverenje da će Jehova oprostiti svom narodu koji se kaje: „Koji Bog tebi liči, koji bezakonja praštaš... ostatku nasleđa svoga?... Ti ćeš u dubine morske baciti sve grehe njihove“ (Mihej 7:18, 19, kurziv naš). Zamisli šta su te reči značile ljudima koji su živeli u biblijska vremena. Da li je bilo ikakve šanse da se izvadi nešto što je bačeno „u dubine morske“? Tako Mihejeve reči pokazuju da Jehova, kada oprašta, trajno uklanja naše grehe.
’Nežna samilost našeg Boga‘
19, 20. (a) Koje je značenje hebrejskog glagola prevedenog sa ’činiti milosrđe‘ i ’smilovati se‘? (b) Da bi nam se pomoglo da razumemo Jehovinu samilost, kako se u Bibliji spominju osećanja koja majka ima prema svojoj bebi?
19 Samilost je još jedan aspekt Jehovine ljubavi. Šta je samilost? U Bibliji postoji tesna veza između samilosti i milosrđa. Dosta hebrejskih i grčkih reči prenosi misao o nežnoj samilosti. Recimo hebrejski glagol raham često se prevodi sa ’činiti milosrđe‘ ili ’smilovati se‘. Ovaj hebrejski izraz, koji Jehova primenjuje na sebe, povezan je s rečju za ’matericu‘ i može se opisati kao „majčinska samilost“.
20 Da bi nam se pomoglo da razumemo Jehovinu samilost, u Bibliji se spominju osećanja koja majka ima prema svojoj bebi. Isaija 49:15 kaže: „Zaboravlja li mati čedo koje je dojila? Ne smiluje li se [raham] na plod utrobe svoje? A kad bi ga i zaboravila neću tebe ja zaboraviti.“ Teško je zamisliti da bi majka zaboravila da podoji svoju bebu i da se pobrine oko nje. Na kraju krajeva, beba je bespomoćna; danonoćno joj je potrebna majčina pažnja. Ipak, žalosno je što zapostavljanje od strane majke nije nešto nepoznato, pogotovo u ovim ’kritičnim vremenima‘ (2. Timoteju 3:1, 3). Međutim, Jehova kaže: „Neću tebe ja zaboraviti.“ Nežna samilost koju Jehova ima prema svojim slugama neuporedivo je jača od najnežnijeg prirodnog osećanja koje možemo i zamisliti — samilosti koju majka oseća prema svojoj bebi.
21, 22. Šta su Izraelci doživljavali u drevnom Egiptu, i kako je Jehova reagovao na njihove vapaje?
21 Kako Jehova, poput nekog roditelja ispunjenog ljubavlju, pokazuje samilost? Ova osobina se jasno vidi u načinu na koji je postupao s drevnom izraelskom nacijom. Do kraja 16. veka pre n. e., milioni Izraelaca su postali robovi u Egiptu, gde su bili strahovito tlačeni (Izlazak 1:11, 14). U svojoj teskobi, Izraelci su zavapili ka Jehovi. Kako je reagovao Bog koji ima samilost?
22 Jehovino srce je bilo dirnuto. On je rekao: „Video sam nevolju naroda svoga u Egiptu i čuo sam vapaj njegov... znam muke njegove“ (Izlazak 3:7). Jehova ne bi mogao videti patnju svog naroda niti čuti njihove vapaje da nije imao neka osećanja prema njima. Jehova Bog je saosećajan. A saosećanje — sposobnost da se oseti bol drugih — veoma je blisko samilosti. Međutim, Jehova nije samo osetio patnju svog naroda; on je bio i pokrenut da nešto učini za njih. Isaija 63:9 kaže: „On ih sam ljubavlju svojom i milošću svojom izbavi.“ „Krepkom rukom“ je izbavio Izraelce iz Egipta (Ponovljeni zakoni 4:34). Nakon toga im je čudom davao hranu i doveo ih do plodne zemlje koja je postala njihova.
23. (a) Kako nas psalmistine reči uveravaju da je Jehova duboko zainteresovan za nas kao pojedince? (b) Na koje nam načine Jehova pomaže?
23 Jehova ne pokazuje samilost prema svom narodu samo kao prema grupi. Naš Bog je i živo zainteresovan za nas kao pojedince. On je duboko svestan bilo koje patnje kroz koju možda prolazimo. Psalmista je rekao: „Oči Jehovine su nad pravednima, uši njegove čuju jauk njihov. Jehova je kod [„blizu“, DK] onih koji su skromna [„skrušena“, DK] srca, i spasava one koji su smerna [„slomljena“, NW] duha“ (Psalam 34:16, 19). Kako nam Jehova pomaže kao pojedincima? On ne mora obavezno ukloniti uzrok naše patnje. Ali zato je učinio mnogo toga za one koji ga mole za pomoć. Njegova Reč nudi praktične savete koji mogu puno pomoći. Jehova je u skupštini postavio duhovno sposobne nadglednike koji nastoje da odražavaju njegovu samilost kada pomažu drugima (Jakov 5:14, 15). Kao ’Onaj koji sluša molitve‘, Jehova daje „svetog duha onima koji ga mole“ (Psalam 65:3; Luka 11:13). Sve ovo su izrazi „nežne samilosti našeg Boga“ (Luka 1:78).
24. Kako ćeš reagovati na Jehovu ljubav?
24 Zar nas ne dirne u srce kada razmišljamo o ljubavi koju ima naš nebeski Otac? Prošli članak nas je podsetio da Jehova s puno ljubavi i za našu korist ispoljava svoju moć, pravdu i mudrost. U ovom članku smo videli da je Jehova na izvanredne načine pokazao svoju ljubav prema čovečanstvu — i prema nama kao pojedincima. Sada bi bilo dobro da se svako od nas zapita: ’Kako ću ja reagovati na Jehovinu ljubav?‘ Reaguj tako što ćeš ga voleti svim svojim srcem, umom, dušom i snagom (Marko 12:29, 30). Neka tvoj svakodnevni način života odražava tvoju iskrenu želju da se približiš Jehovi više nego ikada ranije. I neka se Jehova, Bog koji je ljubav, približi tebi kao nikada ranije, i neka tako bude u svu večnost! (Jakov 4:8).
[Fusnota]
a Jedan izučavalac kaže da je skerlet „bila postojana, to jest trajna boja. Ni rosa, ni kiša, ni pranje, ni duga upotreba nisu mogli da je uklone“.
Da li se sećaš?
• Kako znamo da je ljubav Jehovina najistaknutija osobina?
• Zašto se može reći da je to što je Jehova poslao svog Sina da propati i umre za nas najveći izraz ljubavi koji je ikada pokazan?
• Kako nas Jehova uverava da nas voli kao pojedince?
• Na koje živopisne načine Biblija opisuje Jehovino opraštanje?
[Slika na 15. strani]
„Bog je... dao svog jedinorođenog Sina“
[Slika na stranama stranama 16, 17]
„Vi vredite više od mnogo vrabaca“
[Izvor]
© J. Heidecker/VIREO
[Slika na 18. strani]
Osećanja koja majka ima prema svojoj bebi mogu nas poučiti o Jehovinoj samilosti