Pokazujte stalno ljubav i veru
Ko ostaje u ljubavi, ostaje u zajednici s Bogom.“ „A ovo je pobeda koja je pobedila svet: naša vera“ (1. JOVANOVA 4:16; 5:4, NS).
1, 2. Koja su svojstva posebno istaknuta u 1. Jovanovoj 4:7 do 5:21?
JEHOVA je oličenje ljubavi i ko mu se želi dopasti mora pokazivati to božansko svojstvo. Apostol Jovan je to dao jasno do znanja u poslednjem delu svoje prve nadahnute poslanice.
2 Pravi hrišćani moraju takođe pokazivati veru. Samo tako mogu savladati svet, ostajući i dalje sigurni u Jehovinu milost. Zato želimo, istražujući poslednji deo Jovanove poslanice, razmotriti kroz molitvu koliko je važno pokazivati ljubav i veru.
’Ljubimo jedan drugoga’
3, 4. Koja veza postoji između pokazivanja ljubavi i poznavanja Boga?
3 Jovan naglašava važnost ljubavi. (Pročitaj 1. Jovanova 4:7, 8). Hrišćanski „ljubljeni“ se opominju da ’nastave ljubiti jedan drugoga jer ljubav dolazi od Boga’, jer je Jehova njen izvor. „Ko god ljubi, od Boga je rođen (kao duhom posvedočena osoba) i poznaje Boga“, jer je upoznat s Jehovinim svojstvima i namerama, te načinom kako Jehova izražava svoju ljubav. „Veliko mnoštvo“ „Hristovih drugih ovaca“ postiže danas takođe to spoznanje o Bogu.
4 Poznati Boga znači zaista ceniti njegova svojstva, u potpunosti ga ljubiti i smatrati ga suverenom. Ali, „onaj ko ne ljubi, nije upoznao Boga“. Oni koji ne pokazuju hrišćansku ljubav „nisu upoznali Boga, jer je Bog ljubav“. Da, ljubav je Jehovino prevladavajuće svojstvo, koje dolazi do izražaja u njegovim duhovnim i materijalnim pripremama za čovečanstvo.
5. Šta je najveći dokaz da „je Bog ljubav“?
5 Kao sledeće navodi se najveći dokaz da „je Bog ljubav“. (Pročitaj 1. Jovanova 4:9, 10). Jovan kaže: „Po tome se pokaza Božja ljubav prema nama, (kao grešnicima koji zaslužuju smrt) što je Bog poslao svog jedinorođenog Sina na svet da možemo dobiti život kroz njega.“ Isus je Jehovin „jedinorođeni Sin“ tako što je bio jedino Božje neposredno stvorenje (Jovan 1:1—3, 14; Kološanima 1:13—16). Isus je bio „poslan na svet“, tako što je postao čovek, koji je javno izvršavao svoju službu, a potom umro žrtvenom smrću (Jovan 11:27; 12:46). ’Postići kroz njega večni život’, bilo na nebu ili na Zemlji, moguće je ako verujemo u vrednost njegove otkupne žrtve.
6. Šta je učinio Bog dok smo mi još bili grešnici koji ga nisu ljubili?
6 Mi smo bili još grešnici, koji nismo ljubili Boga, kad je on „nas ljubio i poslao svoga Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe“. Hristovom žrtvom nam je omogućeno da ponovo dođemo u ispravan odnos s Bogom (Rimljanima 3:24, 25; Jevrejima 2:17). Da li ceniš taj najveći izraz nezaslužene ljubavi našeg nebeskog oca?
7. a) Kako možemo pokazati da ljubimo Jehovu, budući da ne možemo reći da ga ljubimo zato što smo ga videli? b) Šta dokazujemo pokazivanjem bratske ljubavi?
7 Božja ljubav prema nama trebala bi uticati na naše stanovište te prema drugima. (Pročitaj 1. Jovanova 4:11—13). Budući da je on nas ljubio dok smo još bili grešnici „i mi smo dužni ljubiti jedan drugoga“. Što se ljudi tiče „Boga nikad niko nije video“. Zato ne možemo reći da ljubimo Jehovu zato jer smo ga videli (2. Mojsijeva 33:20; Jovan 1:18; 4:24). Međutim, pokazujući ljubav mi dokazujemo da ljubimo izvor tog svojstva. Naša bratska ljubav dokazuje da „Bog ostaje u nama i da je njegova ljubav savršena“, dakle da u nama potpuno dolazi do izražaja. Takođe znamo da ostajemo „u zajednici“ s Jehovom, „jer nam je dao od svoga duha“. Pokazujući bratsku ljubav mi dokazujemo da Jehovin duh deluje u nama, jer je ljubav jedan od plodova tog duha (Galatima 5:22, 23). To pokazuje da poznamo Boga, te da imamo njegovo priznanje.
8. Koji daljnji dokazi postoje da smo ,,u zajednici s Bogom“?
8 Postoje daljnji dokazi da smo „u zajednici s Bogom“.(Pročitaj 1. Jovanova 4:14 —16a). Budući da je Jovan „video“ sve što je Isus radio na Zemlji i kako je trpeo u korist čovečanstva, mogao je „posvedočiti da je Otac poslao svog Sina kao spasitelja sveta“, grešnog čovečanstva (Jovan 4:42; 12: 47). Prema tome Bog ’ostaje u zajednici s nama i mi s njim’, ako od srca priznajemo da je Isus Hrist njegov Sin. To zahteva od nas da pokazujemo veru i da javno svedočimo da je Isus sin Božji (Jovan 3:36; Rimljanima 10:10). Naše pouzdanje u ’Božju ljubav prema nama’ daljnji je dokaz da smo u zajednici s Jehovom, bilo da pripadamo pomazanom ostatku ili „drugim ovcama“.
9. a) U kom smislu može biti „savršena“ ljubav prema Bogu i kako će to uticati na naš odnos prema drugima? b) Šta se promiče ,,savršenom ljubavlju“?
9 Kao sledeće Jovan pokazuje da ljubav može „biti savršena“. (Pročitaj 1. Jovanova 4:16b, 17). Podseća nas se da ’je Bog ljubav’. Budući da ’ostajemo u ljubavi’, pokazujući taj plod Jehovinog duha, ’mi ostajemo u zajednici s Bogom’. Ako je ljubav prema Jehovi „savršena u nama“, dakle ako u potpunosti dolazi do izražaja prema njemu, mi ćemo ljubiti i braću u veri (Uporedi stavak 12). „Savršena ljubav“ promiče „slobodu govora“ prema Bogu u molitvi — sada i „na dan suda“, koji je povezan s Hristovom prisutnošću. Oni koji pokazuju takvu ljubav neće imati razloga za strahovanje da će Božja presuda biti tada nepovoljna. Ako pokazujemo ljubav može se reći da „smo u ovom svetu jednako kao što je i on (Isus)“. Da, mi smo na taj način kao on, ako u tom od Boga otuđenom svetu čovečanstva, uživamo milost što smo deca Božja.
10. Šta ne osećaju oni koji su ,,savršeni“ u ljubavi?
10 Oni u kojima je ljubav „savršena“ ne osećaju strah koji bi sprečavao molitvu. (Pročitaj 1. Jovanova 4:18, 19). ’Strah deluje kočeći’, tako da se ne možemo slobodno približiti Jehovi. Ako osećamo takav strah mi nismo „savršeni u ljubavi“. Međutim, ako smo „savršeni u ljubavi“, to svojstvo ispunjava naše srce; ono nas navodi da vršimo Božju volju i pokreće nas da ostanemo kroz molitvu u bliskoj vezi s našim nebeskim Ocem. Mi sigurno imamo razloga ljubiti Jehovu i moliti mu se, jer je Jovan rekao: „Tako i mi ljubimo zato što je Bog najpre ljubio nas“.
11. Zašto je razumno da poslušamo zapovest: ,,Onaj ko ljubi Boga, mora ljubiti i brata svojega“?
11 Naravno, nije dovoljno samo reći da ljubimo Boga. (Pročitaj 1. Jovanova 4:20, 21). Svako ko kaže: „Ja ljubim Boga“, dok mrzi svog duhovnog brata, lažov je“. Budući da mi možemo videti svoga brata i zapaziti njegova pobožna svojstva, moralo bi nam biti lakše pokazati njemu ljubav, nego ljubiti nevidljivog Boga. Zaista „ko ne ljubi svoga brata koga vidi, ne može ljubiti Boga, koga ne vidi“. Zato je razumno da poslušamo ovu „zapovest“: „Onaj ko ljubi Boga, mora ljubiti i brata svojega“.
Ko pobeđuje svet?
12. Šta je za očekivati, koju ćemo još ljubav imati, budući da ljubimo Boga?
12 Jovan dalje pokazuje šta u stvari znači ljubiti Boga. (Pročitaj 1. Jovanova 5:1—5). Apostol ističe kao prvo da „ko god veruje da Isus jeste Hrist“ (Mesija ili Jehovin pomazanik) „od Boga je rođen“, što znači da ga je Jehova rodio svojim duhom. Osim toga, svako ko ljubi roditelja, Jehovu, ljubi i svakog drugog „od njega rođenog“. Da, njega ljube sva pomazana deca Božja, pa se i od njih očekuje da ljube jedan drugoga. Takva je bratska ljubav karakteristična i za „veliko mnoštvo“ „drugih ovaca“ koje imaju zemaljsku nadu (Jovan 10:16; Otkrivenje 7:9).
13. a) Zašto nama nisu ,,teške“ Božje zapovesti? b) Kako možemo ’pobediti svet’?
13 Mi znamo da ’ljubimo decu Božju, ako ljubimo Boga i držimo njegove zapovesti’. U stvari „u ovome je ljubav prema Bogu da držimo njegove zapovesti“. Budući da ljubimo Boga i pravednost, držanje njegovih zapovesti nas usrećuje. Jovan je rekao da nam one nisu „teške“ „jer sve što je od Boga rođeno, pobeđuje svet“. Reč „sve“ može označavati snagu dobijenu od Boga da bi se mogao ’pobediti svet’, što znači nadvladati pokušaje nepravednog ljudskog društva da nas navede na prestupanje Jehovinih zapovesti (Jovan 16:33). „Pobeda koja je pobedila svet“ je naša vera u Boga, u njegovu Reč i njegovog Sina. Ako ’verujemo da je Isus Sin Božji’ ’pobeđujemo svet’, time što odbijamo njegov naopaki način razmišljanja i njegov nemoralni način postupanja, kao i time što držimo Božije zapovesti.
14. a) Kako je Isus došao „s vodom“? b) Kako se Hrist „krvlju“ dokazao kao sin Božji? v) Kako je sveti duh posvedočio za Isusa Hrista?
14 Budući da je vera u Isusa toliko važna da bi mogli biti ’pobednici sveta’, Jovan spominje dokaze „triju nosioca svedočanstva“ s obzirom na Isusa (Pročitaj 1. Jovanova 5:6—8). Jovan kaže najpre da Isus „dođe vodom“. Kad se Isus dao krstiti u vodi, da bi se predstavio Bogu, Jehova je objasnio: „Ovo je moj Sin ljubljeni, koji mi se dopao“ (Matej 3:17, NS). Hrist je takođe opisan kao Božji sin „s krvlju“, koju je prolio, umrevši kao otkupna žrtva (1. Timotiju 2:5, 6). Osim toga, Jovan je rekao: „Sveti duh je onaj koji svedoči, jer je duh istina“. Kad je prilikom krštenja na Isusa sišao duh, bio je on potvrđen za sina Božjeg (Matej 3:16; Jovan 1:29—34). Jehovin duh je osposobio Isusa da ispuni svoj zadatak i učini moćna dela (Jovan 10:37, 38; Dela apostolska 10:38). Kad je Isus umro, Bog je svojim duhom prouzrokovao pojavu neobične tame, zemljotres i cepanje zavese u hramu, a potom ga je istim duhom vaskrsnuo (Matej 27:45—54).
15. Koja su tri „nosioca svedočanstva“?
15 Dakle, postoje „tri nosioca svedočanstva“ činjenice da je Isus sin Božji: 1. sveti duh, 2. voda u kojoj se Isus krstio, te ono što je simbolizovalo (njegovo predstavljanje Jehovi) i 3. krv koju je prolio kada je umro davši otkupninu. To troje je „u saglasnosti“, posredujući dokaz da je Isus sin Božji u koga moramo ispravno verovati, ako želimo da dobijemo večni život (Uporedi 5. Mojsijeva 19:15).
Svedočanstvo koje je Bog dao
16. Kako je Jehova posvedočio za Isusa?
16 Bog je sam posvedočio u vezi svog sina. (Pročitaj 1. Jovanova 5:9—12). Ako prihvatamo kao istinito svedočanstvo koje daju (nesavršeni) ljudi (što je uobičajeno kod razgovora ili pred sudom) onda je svedočanstvo koje daje Bog veće“ (Jovan 8:17, 18, NS). Budući da ’Bog ne može lagati’ možemo se bezuslovno pouzdati u ’svedočanstvo, koje je on dao o svom sinu’. A Jehova je rekao da je Isus Hrist njegov sin (Titu 1:2; Matej 3:17; 17:5). Osim toga, Bog stoji iza „tri nosioca svedočanstva“, to znači iza svog svetog duha, vode u kojoj je Isus kršten i prolivene Hristove krvi.
17. Koji je jedini mogući put do spasenja?
17 „Ko veruje u sina Božjeg ima svedočanstvo u svom vlastitom slučaju“ ili „u sebi samom“, jer su ga svi ti dokazi uverili da je Isus sin Božji. Međutim, „ko ne veruje u Boga“ kao u pouzdanog svedoka u vezi svog Sina, čini Jehovu lažovom. Naravno, sva svedočanstva pokazuju da „nam je Bog dao život večni i taj život je u njegovom Sinu“. Samo verom u Isusa kao sina Božjeg moguće je dobiti spasenje za život večni (Jovan 11:25, 26; 14:6; 17:1—3). Zato, onaj ’ko ima sina’, time što veruje u njega, ima nezasluženi dar večnog života (Jovan 20:31). Međutim, „taj život“ ne dobija onaj ko ne veruje u Isusa kao sina Božjeg.
Molitva deluje!
18. Zašto je Jovan napisao ,,te stvari“?
18 Kao sledeće, Jovan ukazuje na pravi razlog svoje poslanice i objašnjava molitvu. (Pročitaj 1. Jovanova 5:13—15). On je napisao „te stvari“ da bismo znali ’da imamo život večni’. To je naše pouzdanje, jer verujemo u „ime“ sina Božjeg. (Uporedi 1. Jovanova 3:23). Otpadnici, koji nisu naše vrste, ne mogu razoriti tu veru (1. Jovanova 2:18, 19).
19. a) Koje pouzdanje u Boga imamo prema 1. Jovanovoj 5:14, 15? b) Koje su neke od stvari za koje s pravom možemo da molimo?
19 Mi imamo „pouzdanje“ ili „slobodu“ u Boga „da nas čuje, bez obzira što god molili po volji njegovoj“. Mi s pravom molimo za stvari poput ovih da se sveti Jehovino ime, za njegov duh, za božansku mudrost i za oslobođenje od zla (Matej 6:9, 13; Luka 11:13; Jakov 1:5—8). Mi znamo da „ćemo dobiti stvari za koje molimo, jer molismo od njega“ „slušača molitve“ (Psalam 65:2).
20, 21. a) Šta je greh ,,koji ne povlači za sobom smrt“? b) Zašto je neispravno moliti u vezi greha „koji povlači za sobom smrt“?
20 Jovan govori zatim o molitvi i o dve vrste greha. (Pročitaj 1. Jovanova 5:16, 17). „Greh koji ne povlači smrt za sobom“ ne čini se namerno, zato nije neispravno moliti se da pokajničkom grešniku bude oprošteno (Dela apostolska 2:36—38; 3:19; Jakov 5:13—18). Ali, bilo bi neispravno moliti u vezi greha „koji za sobom povlači smrt“, jer je to namerni greh protiv svetog duha, za koji nema oproštenja (Matej 12:22— 32; Jevrejima 6:4—6; 10:26—31). Takvi grešnici odlaze u gehenu, što znači da im je dosuđeno večno uništenje u „drugoj smrti“ (Otkrivenje 21:8; Matej 23:15). Pa iako je Jehova konačni sudija, mi ipak ne želimo reskirati da mu se ne dopadnemo, time što bi molili za grešnika, ako postoje dokazi da je kriv za nameran greh „koji povlači za sobom smrt“.
21 Dakle, ako „ko (posebno duhom pomazani starešina) vidi svoga brata gde čini greh koji ne povlači za sobom smrt („drugu smrt“) on će moliti, i (Bog) će mu (grešniku) dati život“, time što će ga sačuvati od večnog uništenja. Naravno, „svaka je nepravda greh“ ili promašaj cilja, što se tiče Božjih pravednih merila. „Ipak, postoji greh koji ne povlači za sobom smrt“, jer potiče od naše nesavršenosti, jer se kajemo i tako greh biva pokriven Hristovom žrtvom.
Vrhunske tačke Jovanove poslanice
22. Ko ’ne može nadvladati’ vernog hrišćanina i za šta se takav hrišćanin može moliti s pouzdanjem?
22 Jovan sažima sada glavne tačke svoje poslanice. (Pročitaj 1. Jovanova 5:18—21). Svako ko je kao duhom pomazani hrišćanin „rođen od Boga“ ’ne čini greh’. Isus Hrist, koji je duhom svetim „rođen od Boga“ „bdije nad njim i zli (sotona) ga ne može nadvladati“. Takav verni pomazani hrišćanin može s pouzdanjem da moli za oslobođenje od zloga, a zahvaljujući „velikom štitu vere“ može odbijati duhovno zlo, „goruće strele“ (Matej 6:13; Efescima 6:16).
23. Kako ’sav svet leži u vlasti onoga koji je zao’?
23 Budući da pomazanici imaju dokaz da su Jehovini duhovni sinovi, oni mogu da kažu: „Mi znamo da potičemo od Boga“. Činjenica da veruju u Hrista i da ne ponavljaju greh, dokaz je da su deca Božja, koju sotona „ne može nadvladati“. „Ali, sav svet (nepravedno ljudsko društvo) leži u vlasti onoga koji je zao (u vlasti sotone, đavola)“ (Efescima 2:1, 2; Otkrivenje 12:9). Svet popušta sotoninom zlom uticaju i njegovoj prevlasti, ne nastojeći da ga se oslobodi, da bi vršili Božju volju.
24. Za šta nam je Isus ,,dao duhovno razumevanje“?
24 Neki su lažni učitelji tvrdili da Hrist nije došao u telu (2. Jovanova 7). Međutim, dokazi navedeni u ovoj poslanici omogućili su Jovanu da kaže: „Mi znao... da je Sin Božji došao“ (1. Jovanova 1:1—4; 5:5—8). Osim toga Isus nam je „dao duhovno razumevanje“ ili „duhovno opažanje“, da „poznamo istinitog“, to znači da steknemo napredno spoznanje o Bogu (Matej 11:27). Tako smo „u zajednici s istinitim (Jehovom Bogom) kroz njegovog sina, Isusa Hrista“ (Uporedi Jovan 17:20, 21).
25. Kako možemo kao hrišćani slediti savet iz 1. Jovanove 5:21?
25 Oni koji su u zajednici s pravim Bogom, Jehovom, bez obzira pripadaju li pomazanom ostatku ili „drugim ovcama“, žele mu se dopasti u svakom pogledu. Međutim, bilo je kako u prvom veku, tako i danas, pokušaja navođenja na učestvovanje u idolopoklonstvu. Zato Jovan odgovarajuće zaključuje svoju poslanicu očinskim savetom: „Dečice čuvajte se idola“. Budući da smo hrišćani, mi se ne klanjamo slikama (2. Mojsijeva 20:4—6). Takođe znamo da bi bilo neispravno staviti sebe, zadovoljstva ili bilo šta drugo na mesto koje pripada Bogu (2. Timotiju 3:1, 2, 4). Naše predanje Bogu isključuje obožavanje političke „divlje zveri“ i njenog „lika“ (Otkrivenje 13:14—18; 14:9—12). Dakle, ako se želimo dopasti našem nebeskom Ocu i dobiti od njega dar večnog života, čvrsto se odlučimo da ćemo izbegavati svako idolopoklonstvo, ne dopuštajući nikada da bude razoren naš dragoceni odnos s Jehovom, omogućen kroz Isusa Hrista.
Stalna pomoć za nas
26. Koje su neke pažnje vredne karakteristike 1. poslanice Jovanove?
26 Prva Jovanova nadahnuta poslanica pomogla je prvim hrišćanima da izbegnu idolopoklonstvo. Pomogla im je da se suprotstave lažima otpadnika, a tome služi i danas. Na primer, ona dokazuje da je Isus Hrist živeo kao čovek i da je umro kao „žrtva pomirenja“ za grehe. Poslanica označava „antihriste“ i pokazuje razliku između dece Božje i dece đavolske. Ona pokazuje kako je moguće ispitati „nadahnute izjave“ i saznati da li potiču od Jehove. Osim toga, Jovanove reči nas uveravaju da „je Bog ljubav“, da prava vera pobeđuje svet, te da Jehova saslušava molitve svojih vernih Svedoka.
27. Kako nam sve može pomoći od Boga nadahnuta 1. poslanica Jovanova?
27 Koliko je mudro, s obzirom na svetska iskušenja, zadržati u mislima Jovanovo upozorenje da ne ljubimo svet! Ako je naš lični odnos prema braći u veri opterećen ličnim razlikama, neka nas reči apostola podsete da se možemo dokazati kao ljubitelji Boga samo ako pokazujemo bratsku ljubav. Uz Božju pomoć i primenom Jovanovog saveta možemo izbeći ponavljanje greha, te možemo sačuvati veru koja pobeđuje svet. Zato pokažimo svoju zahvalnost za tu nadahnutu poslanicu, time da nastavimo hodati u božanskoj svetlosti, da nastavimo živeti kao deca Božja, pokazujući uvek ljubav i veru na slavu Jehove, našeg nebeskog Oca.
Kako bi odgovorio?
◻ Kako će se naša ljubav prema Jehovi odraziti na naš odnos prema braći u veri?
◻ Kako možemo „pobediti svet“?
◻ Koja su „tri nosioca svedočanstva“ u vezi sina Božjeg?
◻ Koje „pouzdanje“ možemo imati s obzirom na molitvu?
◻ Kako nam sve može pomoći 1. poslanica Jovanova?
Istaknuti tekst na 27. strani]
Budući da nas je jehova ljubio dok smo mi još bili grešnici, ’dužni smo ljubiti jedan drugoga’
Istaknuti tekst na 28. strani]
Naša vera u Boga, u njegovu reč i njegovog jedinorođenog sina nam omogućuje da ’pobedimo svet’
[Slika na 29. strani]
Sveti duh, voda u kojoj je Isus kršten, njegova prolivena krv i sam Jehova posvedočiše da je Isus Hrist sin Božji