Božanski mir za one koji su poučeni od Jehove
„Svi tvoji sinovi biće poučeni od Jehove i biće obilan mir sinova tvojih“ (ISAIJA 54:13, NS).
1, 2. Od čega zavisi mir?
MIR! Koliko je samo poželjan! Istorija čovečanstva je bila sve drugo, ali ne i miroljubiva! Zašto?
2 Mir je usko povezan sa poštovanjem autoriteta. A ko je najviši autoritet u Svemiru? Stvoritelj, Jehova Bog. Zato je za mir neophodan priznat odnos sa njim (Psalam 29:11; 119:165). Ako je ovaj najvažniji odnos slomljen, nemoguće je imati stvaran mir sa Bogom, sa svojim bližnjim ili sa samim sobom (Isaija 57:21).
Zašto svet nema mira
3. Kako se pokvario odnos ljudi sa Bogom?
3 Poznato je da se duhovni Božji sin pobunio protiv Jehove na samom početku istorije čovečanstva. Pobuna je ratno stanje. Ovaj smutljivac, koji je postao poznat kao sotona, đavo, terao je Evu da ne dozvoli da je Božji zakon zadrži da učini nešto ako bi osećala da bi joj to bilo od koristi. Đavo je izvrnuo činjenice da bi je naveo da poveruje da joj se uskraćuje nešto dobro ako sluša Boga. Apelovao je na sebičnost, na stav: „prvo ja, pa onda drugi“. Uskoro joj se priključio i muž u njenom bezakonitom postupanju i tako su svi potomci bili inficirani tim duhom (1. Mojsijeva 3:1—6, 23, 24; Rimljanima 5:12).
4, 5. a) U kojoj meri je sotoni uspelo da utiče na način mišljenja ljudi? b) Kako se to odrazilo na napore ljudi za mirom?
4 Nije samo mali deo čovečanstva odbacio Božji zakon. Sveto pismo nam pokazuje da sotona ’zavodi celu nastanjenu zemlju’ (Otkrivenje 12:9). Neki ljudi su izričito bezakoniti time što pokazuju potpuno nepoštovanje Boga i bližnjih; kod drugih to ne dolazi tako jako do izražaja. Ali, sotona je bio veoma uspešan u vršenju uticaja na način razmišljanja čovečanstva, pa je apostol Jovan mogao reći: „Sav svet leži u vlasti onoga ko je zao“ (1. Jovanova 5:19, NS). Bez obzira da li ljudi veruju u postojanje đavola ili ne, čine ono što on želi. Slušaju ga i zato je on njihov vladar. Zato je čovečanstvo otuđeno od Boga, da, u neprijateljstvu je sa njim. Da li je, onda, čudo da u takvoj sredini ne uspevaju ljudski napori za mirom? (Kološanima 1:21).
5 Pa ipak sve više ljudi iz svih naroda oseća na sebi božanski mir, mir koji potiče od Boga. Kako je do toga došlo?
Ugodan mir koji daje Bog
6. a) Kako vrednuje Biblija mir? b) Preko koga nam je omogućeno da osetimo mir koji daje Bog?
6 U Rimljanima 15:33 označen je Jehova s pravom kao „Bog koji daje mir“. Od samog početka Bog je imao nameru da se sva njegova stvorenja raduju miru. U svojoj inspirisanoj Reči, Bibliji osvrće se 300 puta na mir. Njegova Reč jasno govori da je Isus Hrist „Knez mira“ (Isaija 9:6, 7). Bog ga je zadužio da prekine dela sotone, đavola, najgoreg smutljivca (1. Jovanova 3:8). Preko „Kneza mira“ moguće je svakom od nas da oseti ugodan mir koji daje Bog.
7. a) Šta uključuje mir koji daje Bog? b) Zašto na ovaj mir ne moramo da čekamo dok nestane stari sistem i mi konačno steknemo savršenost?
7 Kako je samo divan taj mir! To je više nego odsustvo rata. Hebrejska reč šalom, koja se obično prevodi sa „mir“, ukazuje na zdravlje, napredovanje i blagostanje. Božji mir koji poseduju pravi hrišćani jeste jedinstven zato što ne zavisi od okoline. To ne znači da ih ne opterećuju neprijatne okolnosti. Ali oni razvijaju unutrašnju snagu koja im omogućuje da izbegnu pogoršanje jedne nesreće, jer ne vraćaju isto za isto (Rimljanima 12:17, 18). Čak i ako su fizički bolesni ili u materijalnom pogledu imaju malo, mogu u duhovnom pogledu da budu zdravi i imućni, te da se raduju miru koji im daje Bog. Sigurno će taj mir koji osećaju biti još izraženiji kada bude nestao sebičan svet i postaće još dublji kada budu svi ljudi dostigli savršenstvo. Božanski mir čemu možemo već danas da se radujemo, jeste unutrašnji mir i staloženost, bez obzira na to šta se oko nas događa (Psalam 4:8). On počiva na Božjem priznanju. Kakvog li dragocenog poseda!
Sinovi poučeni od Jehove
8. Ko se prvi radovao tom miru sa Bogom preko Isusa Hrista?
8 Ko su ti ljudi koji imaju takav mir pošto su poučeni od Jehove i obraćaju pažnju njegovim zapovestima? Biblija, koja nam na to daje odgovor obraća našu pažnju prvo na one koji sačinjavaju duhovni Izrael. Za njih piše u Galatima 6:16: „Svi koji po tom pravilu ponašanja uredno žive, na njih dolazi mir i milost, da, na Izrael Božji“ (NS). Ovo su 144.000 koje je Bog izabrao da učestvuju sa Isusom Hristom u nebeskom životu (Otkrivenje 14:1).
9. Šta je bilo „pravilo ponašanja“ koje je bilo vezano za mir duhovnog Izraela?
9 U prvom veku saznali su članovi duhovnog Izraela temeljnu istinu, „pravilo ponašanja“, od čega je zavisilo da li će se radovati miru ili neće. Bilo je neophodno da se pridržavaju tog pravila ponašanja. Više od 15 vekova Jehova je upotrebljavao Mojsijev zakon da bi stvorio senke budućih dobara. Ali, posle žrtvene smrti Isusa Hrista, zahtevi Mojsijevog zakona nisu bili više obavezni (Jevrejima 10:1; Rimljanima 6:14). To proizilazi iz odluke koju je donelo hrišćansko vodeće telo u Jerusalimu povodom obrezanja (Dela apostolska 15:5, 28, 29). Ona je ponovo bila istaknuta u inspirisanom pismu Galatima. Stupila su na snagu dobra koje je predočavao Mojsijev zakon. Strpljivo je Jehova utisnuo u misli i srca Hristovih pomazanih sledbenika značaj njegove nezaslužene dobrote izražene preko Hrista. Ako su izražavali veru u tu pripremu i živeli u skladu sa njom, mogli su da se raduju miru koji nikada ranije u tom obliku nije bio moguć grešnim ljudima (Galatima 3:24, 25; 6:16, 18).
10. a) Šta su doživeli članovi duhovnog Izraela u vezi ispunjenja obećanja koje je zapisano u Isaiji 54:13? b) Koju ulogu za njihov mir igra činjenica da ih Jehova uzima u stegu?
10 Članovi duhovnog Izraela doživeli su ispunjenje divnog obećanja iz Isaije 54:13. Sam Bog je rekao svojoj organizaciji duhovnih stvorenja, upoređenoj sa ženom: „Svi tvoji sinovi biće poučeni od Jehove i biće obilan mir sinova tvojih“ (NS). Naravno, njen glavni sin je sam Isus Hrist, koji je rođen kao Mesija kada je bio pomazan svetim duhom 29. n.e. Ali, Jehovina nebeska „žena“ ima više sinova — 144.000 drugih koji čine sekundarni deo semena prorečenog u 1. Mojsijevoj 3:15. Jehova je obećao da će biti veliki učitelj svim tim sinovima. Poučio ih je istini o sebi i njegovim namerama. Rekao im je kako da mu služe. Ponekad je morao da ih uzme u stegu kada nisu sledili njegovu reč. Uzimanje u stegu može biti bolno. Ali, oni su ponizno priznali da im je to potrebno. Učinili su neophodne promene i to uzimanje u stegu donelo je dobre rezultate — ’plod mira, naime, pravednost’ (Jevrejima 12:7, 11; Psalam 85:8).
„Veliko mnoštvo poučeno Božjim putevima
11. a) Ko je još poučen od Jehove danas? b) Kako oni dokazuju da odgovaraju opisu iz Isaije 2:2, 3 i kako se to odražava na ostale?
11 Jehova danas ne poučava samo članove duhovnog Izraela. U prošlih 50 godina obraćena je pažnja i drugima. Isaija je bio inspirisan da napiše o njima sledeće u 2. glavi, 2. i 3. stavku: „Dogodiće se na kraju dana: gora doma Jehove biće postavljena iznad svih gora, uzvišena iznad svih bregova, k njoj će se sticati svi narodi“ (NS). Da, oni koji prihvate obožavanje jedinog istinitog Boga, daju mu najuzvišenije mesto u životu. Zato je to obožavanje uzvišeno iznad svakog drugog oblika obožavanja, koji su oni vršili i koji vrše ljudi oko njih u svetu. To posmatraju ljudi iz svih naroda. Oni vide da obožavaoci Jehove svoj odnos sa njim pretpostavljaju svemu ostalome, bez obzira na zahteve svetskih vlasti ili na nehrišćanske običaje koji preovlađuju u svetu. Posmatrači vide i plodove koje donose ovi obožavaoci Boga u svom životu i mnogi imaju želju da im se priključe u pravom obožavanju. Zato sada govori preko 3 miliona ljudi drugima: „Hajde, uziđimo na goru Jehovinu, pođimo u dom Boga Jakovljeva. On će nas naučiti svojim putevima, hodićemo stazama njegovim“ (NS). (Vidi takođe Zahariju 8:23).
12. Koje koristi imaju spomenuti ljudi iz Isaije 2:2, 3 od toga da je Bog njihov Učitelj i o čemu se radi, između ostalog, u toj pouci?
12 Razmislimo šta znači imati Boga za učitelja! Svi oni koji prihvate tu pouku i zaista cene njen izvor neće biti stalno mučeni duhovnim i duševnim konfliktima. Neće se stalno natezati između dva mišljenja, niti će biti nesigurni u pitanju šta je ispravno. Istina iz Božje reči jasna je kao kristal. A o čemu se radi, između ostalog, u toj izvanrednoj pouci, kako to proizilazi iz Isaije 2:4? Ona nam pokazuje kako možemo da imamo mir u podeljenom svetu. Oni koji su poučeni od Jehove preuzimaju stoga inicijativu — bez obzira na to za šta se drugi odlučuju — da prekuju mačeve u plugove, a koplja u srpove. Ne uče se više ratu.
13. Odakle potiče „veliko mnoštvo“ i šta ih je učinilo takvim kakvi jesu sada?
13 Ta ista grupa ljudi, opisana je u Otkrivenju 7:9, 10, 14, a koja će preživeti dolazeću „veliku nevolju“ i zatim živeti na Božjoj mirnoj novoj zemlji. Preživelo „veliko mnoštvo“ dolazi iz svih etničkih grupa, plemena, naroda i jezika. Mnogi od njih pripadali su ranije grupama koje su se borile jedna protiv druge. Drugi su vodili, uglavnom, sebičan život; i to je smetalo miru. Međutim, ti ljudi, koji su potekli iz svih nacija, čine sada narod koji ljubi mir i promiče ga. Kako je to postalo moguće? Tako što su poučeni od Jehove (Isaija 11:9).
Jedinstveni mir
14. Na čemu počiva mir Jehovinog naroda i zašto je to tako?
14 Mir koji Bog pruža ovom narodu jeste zaista jedinstven. On nije rezultat nesigurnog dogovora dveju stranki, koje nemaju poverenja jedna u drugu. On ne počiva na kompromisima nego na pravednosti (Isaija 32:17). Ali, kako je to moguće kada je tu posredi mir sa nesavršenim ljudima? Kakvu pravednost pokazujemo mi kao grešnici? Putem vere možemo da se radujemo pravednosti, koja je omogućena preko otkupne vrednosti Isusove žrtve.
15. Čemu je poučavao Jehova za vreme zemaljske službe Isusa, svoje buduće sinove, a što je bilo bitno za postizanje mira?
15 To nam pomaže da razumemo šta je Isus rekao prema Jovanu 6:45—47. Govorio je Jevrejima koji se nisu osećali privučeni k njemu, kao Mesiji i zato su gunđali protiv njega. Pa ipak, u pogledu svojih učenika rekao je: „U prorocima (naročito u Isaiji 54:13) je napisano: ’I biće svi od Jehove poučeni’. Svako ko je čuo od Oca i naučio dolazi k meni. Ne da je ko video Oca, sem onoga ko je od Boga, taj je video Oca. Zaista, zaista, kažem vam, ko veruje ima večan život“ (NS). Ti učenici su prihvatili pouku od Jehove. Osećali su se privučeni ka Isusu. Kad su drugi odbacili ono što je Isus naučavao i napustili ga, apostoli su ostali kod Isusa. Petar je rekao: „Mi smo poverovali i saznali da si ti svetac Božji“ (Jovan 6:69, NS). Na temelju svoje vere u Isusa Hrista mogli su da postignu miroljubiv odnos sa Jehovom Bogom, odnos koji uključuje i pouzdanje u večni život.
16. a) Kako su Isusovi sledbenici izvlačili koristi iz pripreme učinjene preko Hrista od Duhova 33. n.e.? b) Šta se zatim od njih zahtevalo?
16 Od Duhova 33. n.e. pa naovamo bili su ti verni sledbenici Isusa korisnici Hristove žrtve. Za njih je važilo ono što je Pavle pisao kasnije Rimljanima: „Pošto smo, dakle, opravdani verom, radujmo se miru s Bogom posredstvom Gospoda našega Isusa Hrista“ (Rimljanima 5:1, NS). Svi su oni bili Adamovi potomci. Kao grešnici bili su otuđeni od Boga. Bilo koja dobra dela, koja su možda učinili, nisu mogla da izbrišu njihovu nasleđenu grešnost. Ali, Jehova je u svojoj nezasluženoj dobroti prihvatio žrtvu koju je Isus prineo u korist Adamovih potomaka — svoj savršeni ljudski život. Svima koji su poverovali u tu pripremu, mogla je. sada da se pripiše pravednost i Bog je mogao da ih usvoji kao sinove sa izgledom za nebeski život (Efescima 1:5—7). Da li se još više od toga od njih zahtevalo? Da, oni su morali da hode Jehovinim putevima. Nisu smeli da upražnjavaju greh. Ali, oni su priznali da svaka pravednost počiva na Božjoj nezasluženoj dobroti, koja je došla do izražaja preko Hrista. Zato su se radovali, kako piše u Svetom pismu, ’miru sa Bogom preko Isusa Hrista’.
17, 18. a) Raduju li se „druge ovce“ takvom miru sa Bogom? b) Koja daljnja pitanja zaslužuju našu pažnju?
17 A kako stoji sa onima koje je Isus označio kao svoje „druge ovce“? (Jovan 10:16). Raduju li se oni takvom miru sa Bogom? Ne kao sinovi Božji, ali i oni, prema Kološanima 1:19, 20, izvlače korist iz božanskog mira. Tamo piše da je Bog našao za dobro da posredstvom Hrista „ove drugo izmiri sa sobom, uspostavivši mir njegovom krvlju, koju je (Isus) prolio na mučeničkom stubu — bilo da je to ono što je na Zemlji (to znači oni koji će imati prednost da žive večno na rajskoj Zemlji) ili ono što je na nebu“ (NS). Oni koji imaju zemaljsku nadu neće biti proglašeni pravednima kao sinovi, nego kao ’prijatelji Božji’ i već sada se raduju miru sa Bogom. Kakav li je to privilegovan položaj (Jakov 2:23).
18 Raduješ li se ti lično tom miru? Doživljavaš li ga toliko koliko je to moguće ljudima koji žive u ovoj najznačajnijoj epohi? U sledećem članku razmotrićemo neke stvari koje ti mogu u tome pomoći.
Pitanja za ponavljanje
◻ Zašto svet nema mir?
◻ Kakav mir daje Bog danas?
◻ Ko može da se raduje takvom miru?
◻ Koliko je pravednost bitan faktor za mir?