Nastavite da hodate u Božanskoj svetlosti
’Bog je svetlost’ (1. JOVANOVA 1:5, NS).
1, 2. Kada i gde je bila napisana 1. poslanica Jovanova i na koga se odnosi?
JEHOVINI SVEDOCI su zahvalni za božansku svetlost, zato što žele da nastave hodati u njoj. Ali, to nije lako, jer su već i prvi učenici Isusa Hrista bili suočeni s otpadom. Isusovi verni apostoli su sprečavali njegovo širenje, a jedan od onih koji ’delovaše kao prepreka’ bio je apostol Jovan (2. Solunjanima 2:1—12). Kao već jako star čovek on je, oko 98. godine n. e., napisao svoju prvu od Boga nadahnutu poslanicu, a živeo je tada u Efesu, ili u blizini tog grada. U njoj sadržani saveti pomogli su hrišćanima prvog veka da nastave sa hodanjem u božanskoj svetlosti. A kako je s nama?
2 Jovanove reči nisu ništa manje korisne za hrišćane 20—tog veka. Zato se potrudi prilikom ličnog proučavanja ovog i sledeća dva članka, da pročitaš sva navedena mesta iz njegove prve nadahnute poslanice. Lične zamenice „mi“ i „nama“, koje se pojavljuju u poslanici apostola, kao i u našim odgovarajućim komentarima, odnose se uglavnom na Isusove pomazane sledbenike. Međutim, temeljna načela s obzirom na pravdu, ljubav, veru i slično, odnose se i na hrišćane sa zemaljskom nadom.
Zajedništvo koje donosi radost
3. Koji dokazi postoje da je Božji sin kao čovek živeo, trpeo i umro, i zašto je bio nazvan „reč života“?
3 Jovan govori najpre o jednom „zajedništvu“ koje donosi radost (Pročitaj 1. Jovanovu 1:1—4). Isus, „reč života“, je bio „ispočetka“ kod Jehove, kao Božje prvo stvorenje i kroz njega bejahu „stvorene sve druge stvari“ (Kološanima 1:15, 16, NS). Neki otpadnici prvog veka tvrdili su da su bezgrešni, negirali su Hristovo pravovaljano mesto u Božjoj pripremi. Međutim, apostoli su čuli Isusa kako govori, pažljivo su ga posmatrali, dodirivali ga. Znali su da je kroz njega delovala Božja sila. Dakle, postojali su dokazi očevidaca da je on bio Sin Božji, koji je kao čovek živeo, trpeo i umro. Isus je „reč života“, jer kroz njega „život (večni) se javi“, tako što je Bog kroz njega pribavio otkupninu (Rimljanima 6:23; 2. Timotiju 1:9, 10).
4. Šta se razume pod ,,zajednicom“ pomazanika?
4 Onim što su govorili i pisali, apostoli su svedočili o bezgrešnom čoveku Isusu Hristu. Jovan je ’izvestio’ te stvari kako bi pomazanici mogli da se raduju „zajednici“ s ostalim naslednicima Carstva, kao i s Ocem i Sinom. Ta „zajednica“ znači jedinstvo i prouzrokuje veliku radost (Psalam 133:1—3; Jovan 17:20, 21). Otpadnici koji mrze svoje nekadašnje saradnike u Jehovinoj službi, nemaju više takvu zajednicu s Bogom i Hristom.
’Bog je svetlost’
5. Koje su „obećanje“ (vest) primili apostoli od Isusa i kako ono deluje na ponašanje Jehovinih svedoka?
5 Kao sledeće govori se o „obećanju“ („vesti“, NS) koje su apostoli primili od Isusa. (Pročitaj 1. Jovanovu 1:5—7). Ona glasi: „da je Bog vidjelo i tame u njemu nema nikakve (ničeg nesvetog, nemoralnog, neistinitog ili zlog)“. Zato Jehovini svedoci izbegavaju sva grešna dela povezana s tamom (Jov 24:14—16; Jovan 3:19—21; Rimljanima 13:11—14; 2. Korinćanima 6:14; 1. Solunjanima 5:6—9). S obzirom da neki otpadnici nisu verovali da postoje grešna dela, nalazili su se u duhovnoj tami. Tvrdili su da poseduju tajnu spoznaju, ali Bog je svetlost, a ne mračna tajna. On daje duhovnu svetlost samo svojim vernim svedocima (Matej 5:14—16; 1. Petrova 2:9).
6. Koji su nam blagoslovi osigurani ako „tvorimo istinu“?
6 Ako kažemo da se radujemo „zajednici“ s Bogom, „a u tami hodimo“, vodeći grešan život, tada „lažemo i ne tvorimo istine“, to znači da ne živimo u saglasnosti s njom. Ali, ako sledimo pravac koji je saglasan sa istinom, tada smo u svetlosti, kao što je i Bog u svetlosti. Radujemo se „zajednici“ sa suhrišćanima koji su svi ujedinjeni u nauci, u duhovnom stanovištu, u delu pravljenja učenika, i u svim ostalim područjima pravog obožavanja.
7. Zašto nas Isusova krv može ’očistiti od svakoga greha’?
7 Za razliku od nekih otpadnika onog vremena, mi koji „hodimo u svetlosti“ razumemo da je greh nečist. Isusova krv nas „čisti od svakoga greha“, jer nismo namerni grešnici (Matej 12:31, 32). Mi smo zaista zahvalni da Bog pokazuje milosrđe čak hrišćanima koji su učinili neki prestup, ali su se pokajali (Psalam 103:8—14; Mihej 7:18, 19).
Temelj pomirenja
8, 9. a) Na temelju čega će nam Jehova oprostiti? b) Šta su govorili neki otpadnici s obzirom na greh, i zašto je to bilo neispravno?
8 Jovan nastavlja, spominjući temelj za očišćenje od greha. (Pročitaj 1. Jovanovu 1:8 do 2:2). Ako kažemo „da greha nemamo“, poričemo činjenicu da su svi nesavršeni ljudi grešni, i tada „istine nema u nama“ (Rimljanima 5:12). Ali, Bog je „veran“ i oprašta nam ako ’priznajemo svoje grehe’ i to kajući se, što će nas navesti da prekinemo s neispravnim postupcima (Priče Solomunove 28:13). Za one koji se nalaze u novom zavetu, Bog kaže: „Greha njihovih neću više pominjati“ (Jeremija 31:31—34, NS; Jevrejima 8:7—12). On im oprašta, ostajući veran ovom obećanju.
9 Osim toga, Bog je „pravedan“, jer se uvek drži svog merila pravednosti. On je kroz otkupninu udovoljio pravdi, i može nam ’oprostiti grehe i očistiti nas od svake nepravednosti’ ako priznajemo svoje grehe, verujući u Isusovu žrtvu (Jevrejima 9:11—15). Mesija je svojom smrću odneo grehe, kao što je na dan pomirenja grehom opterećeni jarac bio poslat u pustinju (3. Mojsijeva 16:20—22; Isaija 53:5, 8, 11, 12; 1. Petrova 2:24). Neki otpadnici su govorili: „Mi nismo zgrešili“, čime „učiniše Jehovu lažovom“. Ali, ’Bog ne može da laže’, i njegova Reč pokazuje da su svi nesavršeni ljudi grešni (Titu 1:2; Propovednik 7:20; Rimljanima 3:23). Reći: „Mi nismo sagrešili“, značilo bi da Reč Božja nije „u nama“, u našim srcima (Uporedi Jevrejima 8:10).
10. U kom smislu je Isus „žrtva pomirenja?“
10 Jovan je napisao „ove stvari“ o grehu, opraštanju i očišćenju, da ne bismo grešili. Njegove reči treba da nas navedu da se ozbiljno borimo protiv grešenja (1. Korinćanima 15:34). Ali, kad učinimo „greh“, pa se pokajemo imamo „pomoćnika kod oca“ — „Isusa Hrista, pravednika“, koji nas zastupa pred Bogom (Jevrejima 7:26; uporedi Jovan 17:9, 15, 20). Isus je „žrtva pomirenja“. Njegovom smrću je bila zadovoljena pravda, a Bogu je bilo omogućeno da pokaže milosrđe i ukloni s puta optužbu (teret) greha u slučaju duhovnih Izraelaca i „celog sveta“, uključujući tu i „veliko mnoštvo“ (Rimljanima 6:23; Galatima 6:16; Otkrivenje 7:4—14). Koliko samo cenimo tu žrtvu!
Slušaj Boga i pokazuj ljubav
11. Po kojim dokazima znamo da smo ,,u zajednici“ s Bogom?
11 Da bi mogli nastaviti hodanjem u božanskoj svetlosti mi moramo da slušamo Jehovu (Pročitaj 1. Jovanovu 2:3—6). Mi smo svesni toga da ’smo upoznali’ Boga, dakle razumemo njega i njegova svojstva ’ako nastavljamo držati njegove zapovesti’. Svako ko tvrdi da poznaje Boga, ali ga ne sluša „laža je“. Nasuprot tome, „ljubav prema Bogu dolazi do savršenstva“, ako slušamo njegovu Reč. „Po tome“, naime dokazujući poslušnost i ljubav prema Bogu, mi znamo da smo „u zajednici s njim“ (NS). Takođe smo obavezni da postupamo kao njegov sin što se tiče dela pravljenja učenika, međuljudskih odnosa itd.
12. Koju „staru zapovest“ su imali hrišćani, ali kako je ona bila i „nova“?
12 Takođe je bezuslovno potrebno da pokazujemo bratsku ljubav. (Pročitaj 1. Jovanovu 2:7, 8). Jovan je pisao ’staru zapovest’, koju su verni imali od ’početka’ svog hrišćanskog života. „Stara“ je u tom smislu jer ju je Isus već pre mnogo godina dao svojim sledbenicima, kad im je rekao da ljube jedan drugoga, kao što je on njih ljubio (Jovan 13:34). Ipak, i „nova“ je, jer prevazilazi ljubav prema bližnjem koju je Zakon tražio, zahtevajući spremnost da polaže svoju dušu za druge vernike (3. Mojsijeva 19:18; Jovan 15:12, 13). Pošto svojom samopožrtvovanom ljubavlju dokazujemo da se sleđenje te „nove zapovesti“ obistinjuje kako u Hristovom tako i u našem slučaju, tama prolazi, a ’pravo svetlo već svetli’ među nama.
13. Ko je prema 1. Jovanovoj 2:9—11 u „svetlosti“, a ko nije?
13 Međutim, ko se stvarno nalazi „u svetlosti“? (Pročitaj 1. Jovanovu 2:9—11). „Ko govori da je u vidjelu, a mrzi na svojega brata, još je u duhovnoj tami“. Ali, „ko ljubi brata svojega, u vidjelu živi i sablazni u njemu nema“. Ovde, za osnovu uzeta grčka reč, označava zamku za životinje s mamcem, ukazujući na nešto što može da prouzrokuje upadanje u greh. U stvari, onaj ko tvrdi da je hrišćanin ali mrzi svoga brata „ne zna kuda ide, jer je tama zaslepila njegove oči“ (Matej 13:13—15, NS). Hoće li ovo upozorenje da te navede da izbegavaš duhovnu tamu, ne dopuštajući da lični nesporazumi, laži otpadnika ili bilo šta drugo, razori tvoju ljubav prema braći?
Temelj za poverenje
14. Ko su „dečica“ i „očevi“ kojima se Jovan obraća?
14 Kao sledeće, Jovan pokazuje poverenje „dečici“, misleći pri tome, izgleda, na celu skupštinu. (Pročitaj 1. Jovanovu 2:12—14). Naši gresi su ’bili oprošteni Hristovog imena radi’, jer je samo kroz njega Bog omogućio spasenje (Dela apostolska 4:12). Pomazanici ’poznaju Oca’, jer ih je on stvorio svojim duhom. Neki su ’očevi’ — verovatno stariji, iskusniji i duhovno napredniji vernici. Oni poznaju Isusa, koji postoji „od početka“, otkako ga je Bog stvorio, pre svih drugih stvari.
15. a) Ko su „mladići“ kojima se obraćao Jovan i kako su „pobedili zloga“? b) Navedi primer kako možemo danas „pobediti“ sotonu.
15 „Mladići“ kojima se Jovan obraća, mogu biti mlađi, manje iskusni hrišćani. Oni su „pobedili zloga“, to jest sotonu, time što nisu popustili njegovim „udarcima“ (2. Korinćanima 2:11). Danas bi to značilo, na primer, izbegavanje nečistih zabavnih programa, nemoralne muzike i pornografije, jer bi to moglo da ima za posledicu potkopavanje hrišćanskih temeljnih načela i upadanje u nemoral. „Mladići“ su pobedili sotonu jer su duhovno „jaki“ i tako „Reč Božja“ ostaje u njima. Prihvatimo i mi kao i oni Božje duhovne pripreme, odbijajmo otpadništvo, nastavljajući sa hodanjem u božanskoj svetlosti.
Ljubav koju ne smemo imati
16. Koju ljubav ne smemo imati, ali šta bi se dogodilo ako bi imali svetska gledišta i namere?
16 Postoji ljubav koju mi, bez obzira da li smo mlađi ili stariji hrišćani, ne smemo imati. (Pročitaj 1. Jovanovu 2:15—17). Mi ne smemo „biti ljubitelji sveta, ni stvari u svetu“. Umesto toga moramo se čuvati da ne budemo uprljani pokvarenošću nepravednog ljudskog društva, da ne udišemo njegov „duh“, i da ne dozvolimo uticaj njegovih grešnih stanovišta koja preovladavaju (Efescima 2:1, 2; Jakov 1:27). Ako bi imali svetska gledišta i namere, tada ne bi u nama bilo „očeve ljubavi“ (Jakov 4:4). Nije li to razlog za razmišljanje kroz molitvu?
17. Koje svetske želje hrišćani ne smeju zadovoljavati?
17 „Sve što je u svetu“ ne potiče od Boga. U to su uključene „želje tela“, čije zadovoljavanje znači da popuštamo grešnim zahtevima, na primer, nemoralnim polnim željama (1. Korinćanima 6:15—20; Galatima 5:19—21). Ne smemo popuštati ni „željama očiju“. Evu je privukao zabranjeni plod, koji je požudno gledala očima, a David je gledajući Vitsaveju kako se kupa, bio naveden da počini težak greh (1. Mojsijeva 3:6; 2. Samuilova 11:2—17). Zato moramo, da bismo mogli nastaviti hodati u božanskoj svetlosti, izbegavati pokvarenu razonodu i sve drugo što bi moglo da potakne grešne želje i pokvari srce (Priče Solomunove 2:10—22; 4:20—27).
18. Zašto je nerazumno „upadljivo isticanje svojih životnih sredstava“ i šta se time ne može postići?
18 Iz sveta potiče i „upadljivo isticanje svojih životnih sredstava“. Ponosan čovek se može hvaliti svojim blagostanjem, garderobom i sličnim — sve samo prolaznim stvarima. Njegovo „upadljivo isticanje“ može zadiviti neke, a njemu doneti prolazno zadovoljstvo, ali ne i Božji blagoslov (Matej 6:2, 5, 16, 19—21; Jakov 4:16).
19. Šta će se dogoditi s ovim svetom i kako to treba da deluje na nas?
19 Setimo se da „svet prolazi“ i da će biti uništen (2. Petrova 3:6). S njim će propasti njegove želje i nade, kao i svi oni koji ga ljube. „A ko“, kaže Jovan „tvori volju Božju ostaje zauvek“. Zato, zadržimo u mislima večni život, time da ’odbijemo od sebe svetske želje’ i nastavimo hodati u božanskoj svetlosti (Titu 2:11—14, NS).
Čuvaj se otpada
20. Kako su označeni oni koji su bili protiv Hrista i dokaz čega je bilo njihovo pojavljivanje?
20 Jovan upozorava sada na antihriste (Pročitaj 1. Jovanovu 2:18, 19). On podseća svoje drugove u veri kako su čuli od apostola da „dolazi antihrist“. Pojavljivanje ’mnogih antihrista’ dokazuje da je nastupio „poslednji čas“, zadnji deo apostolskog vremenskog razdoblja. Iako su oni koji su bili protiv Hrista sačinjavali kolektivnog „antihrista“, mnogi pojedini antihristi su tvrdili da obožavaju Boga, ali takvi „nisu bili naše vrste“, te su napustili pravo hrišćanstvo. Mi smo srećni da se odlaskom ili isključivanjem takvih osoba sprečava danas kvarenje skupštine.
21. Zašto duhom pomazani hrišćani imaju ’spoznanje’ i koju to oni ,,istinu“ znaju?
21 Duhom pomazani verni hrišćani odbacuju gledišta otpadnika. ’Svi oni imaju spoznanje’, jer im ’pomazanje od sveca’ Jehove, pomaže da razumeju Reč Božju. (Pročitaj 1. Jovanova 2:20, 21). Oni sigurno znaju „istinu“ o Isusu Hristu, dok otpadnici imaju zabludne predstave o njemu. Budući da „nikakva laž ne potiče od istine“, svi koji ljube Jehovu odbijaju takva kriva gledišta i njihove branitelje.
22. Šta je učinio Č. T. Rasel kada je jedan od njegovih nekadašnjih saradnika zatajio otkupnu žrtvu?
22 I na kraju, „ko je lažljivac ako ne onaj koji poriče da je Isus Hrist?“, (NS) Božji pomazanik? (Pročitaj 1. Jovanova 2:22—25). Dakle, ’onaj ko se odriče oca i sina, taj je antihrist’. Kada je nekadašnji saradnik istraživač Biblije Čarlsa T. Rasela negirao otkupnu žrtvu, Rasel se prestao družiti s njim i počeo je da izdaje ovaj časopis, koji je uvek objašnjavao istinu o Isusovom poreklu, njegovoj mesijanskoj ulozi i službi iz ljubavi kao „žrtva pomirenja“.
23. Kako se ’poznavanje Sina’ odražava na naš odnos s Bogom, te na naše izglede za budućnost?
23 Otpadnici koji se odriču Hrista nemaju Jehovu za prijatelja (Jovan 5:23). Ali, mi, koji javno ’priznajemo Sina imamo i Oca’, tako što se nalazimo u priznatom odnosu s Bogom (Matej 10:32, 33). Isusovi prvi, verni sledbenici držali su se onoga što su čuli o sinu Božjem od „početka“ svog hrišćanskog života. Ako su u našem srcu jednake istine i mi ćemo ’ostati u zajednici’ s Bogom i Hristom, te primiti „obećanje“, život večni (Jovan 17:3).
Poučeni od Jehove Boga
24. Ko ima „pomazanje“ svetog duha i zašto njima „nije potreban niko da ih uči“?
24 Da bismo mogli hodati u božanskoj svetlosti, ne dajući se zavesti od otpadnika, moramo imati ispravnu duhovnu pouku (Pročitaj 1. Jovanova 2:26—29). Duhom rođene osobe imaju „pomazanje“ kroz sveti duh, i oni su upoznali Boga i njegovog Sina, zato ’im nije potreban nikakav otpadnik da ih uči’. Svojim duhom pomazanja Bog „poučava“ duhovne Izraelce „o svim stvarima“ koje su potrebne da bi ga obožavali na prihvatljiv način (Jovan 4:23, 24; 6:45). Mi se radujemo da kao Jehovini svedoci dobijamo takvu duhovnu pouku od Boga, kroz „vernog i razboritog roba“ (Matej 24:45—47).
25, 26. a) Zašto mogu pomazanici imati ’slobodu govora’? b) Šta znači ’činiti što je pravedno’?
25 Jovan je poticao dobro poučene pomazanike ,,da ostanu u zajednici s Bogom“. Oni koji su „u zajednici“ s Jehovom, raduju se i jedinstvu s njegovim Sinom (Jovan 14:19—21). Takvo je jedinstvo potrebno da bismo „kad se on (Hrist) pojavi imali slobodu govora, da nas ne bi posramljene odbacio od sebe o svom dolasku“, to znači tokom svoje parusije.
26 Pošto mi sada živimo u vremenu Isusove „prisutnosti“, postavlja se pitanje: Kako možemo biti sigurni da nećemo morati zbog ničega da se postidimo i da zaista hodamo u božanskoj svetlosti? Tako da ’činimo što je pravedno’. ’Ako znamo da je Bog pravedan’, zaključuje Jovan, ’razumemo da je svaki koji čini što je pravedno rođen od njega’. ’Činiti što je pravedno’, znači slušati Božje zapovesti, izbegavati nepravdu i sarađivati u tako izvrsnim delima kao što su pravljenje učenika i pomaganje drugim vernicima (Marko 13:10; Filibljanima 4:14—19; 1. Timotiju 6:17, 18). Biti ’rođen od Boga’ znači biti „ponovo rođen“ kao njegovo duhovno dete (Jovan 3:3—8).
27. Šta će nam apostol Jovan pokazati kao sledeće?
27 Dakle, Jovan je pokazao kako je moguće nastaviti hodati u božanskoj svetlosti. Zatim pokazuje kako se živi kao dete Božje. Šta to zahteva?
Šta bi ti odgovorio?
◻ Koje je dokaze naveo Jovan kao potvrdu činjenice da je Božji sin kao čovek živeo, trpeo i umro?
◻ U kom smislu je Isus Hrist „žrtva pomirenja“?
◻ Koju zapovest, a koja je kako „stara“ tako i „nova“ imaju hrišćani?
◻ Šta će se dogoditi ovom svetu i kako bi ta činjenica morala delovati na nas kao hrišćane?
◻ Kako mogu pomazanici biti sigurni da hodaju u božanskoj svetlosti?
[Istaknuti tekst na 20. strani]
Da li pokazuješ da ceniš Isusovu žrtvu?