Jehovu ne treba kriviti

„Kao što otac sinove svoje žali [„pokazuje milosrđe“, NW], tako žali Gospod [Jehova] one koji ga se boje; jer on zna građu našu, pamti da smo prah“ (PSALAM 103:13, 14).

 1, 2. Ko je bio Avraham, i kako je došlo do toga da njegov nećak Lot prebiva u zlom gradu Sodomi?

JEHOVA nije odgovoran za nevolje koje možda doživljavamo zbog svojih grešaka. S obzirom na to, razmotrimo šta se dogodilo pre oko 3 900 godina. Božji prijatelj Avraham (Avram) i njegov nećak Lot postali su veoma bogati (Jakov 2:23). U stvari, imali su toliko posedâ i stoke da im „zemlja nije bila dosta velika da bi oni mogli ostati zajedno“. Osim toga, došlo je do svađe između njihovih pastira (Postanje 13:5-7). Šta se moglo učiniti u vezi s tim?

² Da bi okončao svađu, Avraham je predložio da se razdvoje te je dozvolio Lotu da prvi izabere. Iako je Avraham bio stariji i moglo bi se očekivati da mu nećak dozvoli da uzme najbolje područje, Lot je odabrao najbolje — celu dobro navodnjenu oblast Donjeg Jordana. Spoljni izgled bio je varljiv, jer su se u blizini nalazili moralno propali gradovi Sodoma i Gomora. Konačno su se Lot i njegova porodica preselili u Sodomu, što ih je dovelo u duhovnu opasnost. Osim toga, bili su zarobljeni kad su kralj Kedorlaomer i njegovi saveznici porazili vladara Sodome. Avraham i njegovi ljudi su ih oslobodili, ali su se Lot i njegova porodica vratili u Sodomu (Postanje 13:8-13; 14:4-16).

 3, 4. Kad je Bog uništio Sodomu i Gomoru, šta se dogodilo Lotu i članovima njegove porodice?

³ Zbog seksualne izopačenosti i moralne pokvarenosti Sodome i Gomore, Jehova je odlučio da uništi te gradove. Iz samilosti je poslao dvojicu anđela koji su izveli Lota, njegovu ženu i njihove dve kćeri iz Sodome. Nisu se smeli osvrtati natrag, ali Lotova je žena to učinila, možda žudeći za materijalnim stvarima koje je tamo ostavila. Istog trenutka postala je stub soli (Postanje 19:1-26).

⁴ Kakve su samo gubitke pretrpeli Lot i njegove kćeri! Devojke su morale da ostave muškarce za koje je trebalo da se udaju. Lot je ostao bez žene i svog materijalnog bogatstva. U stvari, na kraju je bio prisiljen da sa svojim kćerima živi u pećini (Postanje 19:30-38). Ono što mu je izgledalo tako dobro pokazalo se upravo suprotno. Iako je očigledno učinio neke ozbiljne greške, kasnije je nazvan ’pravedni Lot‘ (2. Petrova 2:7, 8). A Jehovu Boga sigurno nije trebalo kriviti za Lotove greške.

„Ko će znati sve pogreške svoje?“

 5. Šta je David osećao u vezi s greškama i ohološću?

⁵ Pošto smo nesavršeni i grešni, svi mi pravimo greške (Rimljanima 5:12; Jakov 3:2). Poput Lota, možemo biti zavedeni spoljnim izgledom i možda pogrešiti u prosuđivanju. Zato je psalmista David molio: „Ko će znati sve pogreške svoje? Oprosti mi [„proglasi me nedužnim“, NW] one koje su mi tajne. Ali od oholih čuvaj slugu svoga, da ne obladaju mnome. Tako ću ja ceo i čist od velikog prestupa biti“ (Psalam 19:13, 14). David je znao da je mogao počiniti grehe kojih nije bio ni svestan. Zato je molio da mu budu oprošteni prestupi koji su možda bili sakriveni čak i od njega. Kada je učinio ozbiljnu grešku zato što ga je njegovo nesavršeno telo navelo da krene pogrešnim putem, on je jako želeo Jehovinu pomoć. Želeo je da ga Bog sačuva od oholih dela. David nije želeo da oholost postane njegov preovladavajući stav. Umesto toga, želeo je da bude potpuno odan Jehovi Bogu.

 6. Koja se uteha može crpsti iz Psalma 103:10-14?

⁶ Kao Jehovine današnje predane sluge, i mi smo nesavršeni i zato činimo greške. Na primer, možda, poput Lota, učinimo loš izbor s obzirom na mesto stanovanja. Možda propustamo priliku da proširimo svetu službu Bogu. Iako Jehova vidi takve greške, on poznaje one koji imaju srce koje naginje pravednosti. Čak i ako počinimo ozbiljan greh ali se kajemo, Jehova oprašta, pomaže i dalje gleda na nas kao na bogobojazne osobe. „Ne postupa s nama po gresima našim, niti vraća po nepravdama našim“, objavio je David. „Koliko je nebo od zemlje visoko, tolika je milost [„ljubazna dobrohotnost“, NW] njegova k onima koji ga se boje; koliko je istok daleko od zapada, toliko on udaljuje prestupe naše od nas. Kao što otac sinove svoje žali [„pokazuje milosrđe“, NW] tako žali [Jehova] one koji ga se boje; jer on zna za građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:10-14). Naš milosrdni nebeski Otac može nam takođe omogućiti da ispravimo svoju pogrešku ili nam može dati još jednu mogućnost da proširimo svoju svetu službu, njemu na hvalu.

Pogreška okrivljavanja Boga

 7. Zašto patimo zbog nesreća?

⁷ Kad stvari krenu loše, ljudi su skloni da okrive nekoga ili nešto za ono što se dogodilo. Neki čak okrivljuju Boga. Ali, Jehova ne nanosi ljudima takve nevolje. On čini dobre, a ne štetne stvari. Zaista, „on zapoveda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima“ (Matej 5:45). Najznačajniji je razlog zbog koga trpimo nedaće taj što živimo u svetu koji funkcioniše na sebičnim načelima i koji leži u vlasti Satane Đavola (1. Jovanova 5:19).

 8. Šta je Adam učinio kad mu stvari nisu krenule dobro?

⁸ Kriviti Jehovu Boga za nevolje koje nam nanose naše greške nemudro je i opasno. To nas može stajati i samog života. Prvi čovek, Adam, trebalo je da pripiše Bogu zaslugu za sve dobre stvari koje je dobio. Da, trebalo je da Adam bude duboko zahvalan Jehovi za sam život i blagoslove koje je uživao u parku sličnom domu, Edenskom vrtu (Postanje 2:7-9). Šta je Adam učinio kad stvari nisu krenule dobro zato što nije poslušao Jehovu i što je jeo zabranjeni plod? Adam se žalio Bogu: „Žena koju si pored mene postavio dade mi s drveta, te jedoh“ (Postanje 2:15-17; 3:1-12). Sigurno ne treba da krivimo Jehovu, kao što je to učinio Adam.

 9. (a) Ako naiđemo na teškoće zbog svojih nemudrih postupaka, iz čega možemo crpsti utehu? (b) Prema Poslovicama 19:3, šta neki čine kad sami sebi nanesu nevolje?

⁹ Ako naiđemo na teškoće zbog svojih nemudrih postupaka, možemo crpsti utehu iz spoznanja da Jehova razume naše slabosti bolje od nas i da će nas izbaviti iz našeg nepovoljnog položaja ako smo mu isključivo odani. Treba da cenimo božansku pomoć koju primamo, nikad ne okrivljujući Boga za nevolje i poteškoće za koje smo sami krivi. S obzirom na to, mudra poslovica glasi: „Ludost ljudi kvari [„iskrivljuje“, NW] njihov put, i srce se njihovo na Gospoda ljuti“ (Poslovice 19:3). Drugi prevod kaže: „Neki ljudi upropašćuju sami sebe vlastitim glupim postupcima a zatim okrivljuju GOSPODA“ (Today’s English Version). A još jedan drugi prevod navodi: „Čovekovo neznanje kvari njegove poslove a on se istrčava protiv Jehove“ (Byington).

10. Kako je Adamova ludost ’iskrivila njegov put‘?

¹⁰ U skladu s načelom ove poslovice, Adam je postupao sebično, a njegovo je nerazumno razmišljanje ’iskrivilo njegov put‘. Njegovo se srce odvratilo od Jehove Boga, te je krenuo vlastitim sebičnim, nezavisnim pravcem. Zaista, Adam je postao toliko nezahvalan da je okrivio svog Stvoritelja i time je postao neprijatelj Najvišeg! Adamov greh je upropastio njegov put i put njegove porodice. Kakvo upozorenje! Oni koji su skloni da krive Jehovu za nepovoljne okolnosti mogu se s razlogom upitati: Da li Bogu pripisujem zaslugu za dobre stvari koje uživam? Jesam li zahvalan što sam živ kao jedno od njegovih stvorenja? Zar mi nisu moje vlastite pogreške nanele nevolju? Zaslužujem li Jehovinu naklonost ili pomoć zato što sledim njegovo vođstvo, kako je izloženo u njegovoj nadahnutoj Reči, Bibliji?

Opasnost čak i za Božje sluge

11. S obzirom na Boga, za šta su bile krive jevrejske religiozne vođe prvog veka?

¹¹ Jevrejske religiozne vođe prvog veka n. e. tvrdile su da služe Bogu, ali zanemarivale su njegovu reč istine i oslanjale se na vlastito razumevanje (Matej 15:8, 9). Zato što je Isus Hrist razotkrio njihovo pogrešno razmišljanje, oni su ga ubili. Kasnije su ispoljili veliki bes prema njegovim učenicima (Dela apostola 7:54-60). Put tih ljudi bio je tako iskrivljen da su se u stvari razbesneli protiv samog Jehove. (Uporedi Dela apostola 5:34, 38, 39.)

12. Koji primer pokazuje da čak i neki pojedinci povezani s hrišćanskom skupštinom pokušavaju da okrive Jehovu za svoje nevolje?

¹² Čak i neki pojedinci u hrišćanskoj skupštini počeli su opasno razmišljati, pokušavajući na Boga da prebace odgovornost za nevolje koje su ih snašle. Na primer, imenovane starešine u izvesnoj skupštini ustanovili su da je jednoj mladoj udatoj ženi potrebno pružiti dobrohotan ali odlučan biblijski savet da se ne druži s nekim svetovnim čovekom. U jednom razgovoru, ona je okrivila Boga što joj nije pomogao da se odupre iskušenju u koje je upala zato što se stalno družila s tim čovekom. U stvari rekla je da je bila ljuta na Boga! Biblijsko raspravljanje i ponavljani napori da joj se pomogne bili su uzaludni, tako da je zbog nemoralnog postupka kasnije bila isključena iz hrišćanske skupštine.

13. Zašto treba izbegavati stav prigovaranja?

¹³ Duh prigovaranja može navesti osobu da okrivljuje Jehovu. „Bezbožni“ koji su se uvukli u skupštinu prvog veka imali su takav loš duh, što je bilo propraćeno drugim oblicima duhovno pokvarenog razmišljanja. Kao što je rekao učenik Juda, ti ljudi „milost [„nezasluženu dobrohotnost“, NW] Boga našega pretvaraju u razuzdanost [„izgovor za raspušteno ponašanje“, NW], i odriču se jedinoga gospodara i Gospoda našega Isusa Hrista“. Juda je takođe naveo: „To su ljudi koji mrmljaju, koji se tuže na sudbinu svoju“ (Juda 3, 4, 16). Jehovine lojalne sluge učiniće mudro ako mole za to da imaju duh cenjenja, a ne stav prigovaranja koji ih konačno može ogorčiti do te mere da izgube veru u Boga i ugroze svoj odnos s njim.

14. Kako bi neko mogao reagovati ako ga suhrišćanin uvredi, ali zašto to ne bi bilo ispravno?

¹⁴ Možda misliš da se to tebi ne bi dogodilo. Ipak, stvari koje krenu loše zbog naših grešaka ili grešaka drugih mogu na kraju prouzrokovati da okrivljujemo Boga. Na primer, osoba može biti uvređena onim što suvernik kaže ili učini. Uvređeni pojedinac — možda neko ko je mnoge godine lojalno služio Jehovi — može tada reći: ’Ako je ta osoba u skupštini, ja neću posećivati sastanke.‘ Pojedinac može postati tako uzrujan da u svom srcu kaže: ’Ako se tako nešto događa, ne želim više da budem deo skupštine.‘ Ali, da li hrišćanin sme imati takav stav? Ako je nekoga uvredio drugi nesavršeni čovek, zašto se treba ljutiti na celu skupštinu ljudi koji su prihvatljivi Bogu i lojalno mu služe? Zašto neko ko se predao Jehovi treba prestati da vrši božansku volju i time iskaliti ljutnju na Boga? Koliko je mudro dozvoliti nekom pojedincu ili spletu okolnosti da unište nečiji dobar odnos s Jehovom? Zaista, bila bi ludost i greh prestati da obožavamo Jehovu Boga zbog bilo kog razloga (Jakov 4:17).

15, 16. Radi čega je Diotref bio kriv, ali kako se Gaj ponašao?

¹⁵ Zamisli da si bio u istoj skupštini s ljubaznim hrišćaninom Gajem. On je ’verno radio‘ u proširivanju gostoljubivosti prema gostujućim suvernicima — kao i strancima! Ali, očito je u istoj skupštini bio ponosan Diotref. On od Jovana, jednog od apostola Isusa Hrista, nije ništa prihvatao s poštovanjem. U stvari, Diotref je čak zlim rečima brbljao o Jovanu. Apostol je rekao: „I nije mu to dosta, nego [Diotref] sam braću ne prima, i zabranjuje to i onima koji bi hteli da ih primaju, i izgoni ih iz Crkve [„skupštine“, NW]“ (3. Jovanova 1, 5-10).

¹⁶ Jovan je nameravao, kad dođe u skupštinu, da podseti na ono što Diotref čini. Kako su u međuvremenu reagovali Gaj i drugi gostoljubivi hrišćani iz te skupštine? Ne postoji biblijski nagoveštaj da je bilo ko od njih rekao: ’Sve dok je Diotref u skupštini, ne želim biti deo nje. Nećete me videti na sastancima.‘ Gaj i drugi poput njega nesumnjivo su ostali čvrsti. Nisu dozvolili da ih bilo šta zaustavi u vršenju božanske volje i sigurno se nisu razgnevili na Jehovu. Zaista nisu, a nisu ni podlegli podmuklim varkama Satane Đavola, koji bi se radovao da su postali neverni Jehovi i okrivljavali Boga (Efescima 6:10-18).

Nikad se nemoj razgneviti na Jehovu!

17. Kako treba da reagujemo ako nas uvredi ili nam se ne sviđa neki pojedinac ili neka situacija?

¹⁷ Čak i ako se Božjem sluzi ne sviđa ili ga je uvredio neki pojedinac ili situacija u skupštini, onaj ko bi se osećao uvređenim iskrivljavao bi u stvari vlastiti put ako bi se prestao družiti s Jehovinim narodom. Takva osoba ne bi ispravno koristila svoju moć zapažanja (Jevrejima 5:14). Zato budi odlučan da se kao čuvar besprekornosti odupreš svim teškoćama. Održavaj lojalnost prema Jehovi Bogu, Isusu Hristu i hrišćanskoj skupštini (Jevrejima 10:24, 25). Istina koja vodi do večnog života ne može se naći nigde drugde.

18. Iako uvek ne razumemo božansko postupanje, u šta možemo biti sigurni s obzirom na Jehovu Boga?

¹⁸ Imaj na umu i to da Jehova nikad nikoga ne kuša zlim stvarima (Jakov 1:13). Bog, koji je sâmo oličenje ljubavi, čini dobro, posebno onima koji ga vole (1. Jovanova 4:8). Iako uvek ne razumemo božansko postupanje, možemo biti uvereni da Jehova Bog neće nikad prestati da čini ono što je najbolje za njegove sluge. Kao što je Petar rekao: „Ponizite se dakle pod silnu ruku Božiju, da vas on povisi kad dođe vreme. Sve svoje brige metnite na njega, jer se on brine za vas“ (1. Petrova 5:6, 7). Da, Jehova zaista brine za svoj narod (Psalam 94:14).

19, 20. Kako treba da postupamo, čak i ako nas naše kušnje ponekad deprimiraju?

¹⁹ Prema tome, ne dozvoli da te spotakne bilo šta ili bilo ko. Kao što je psalmista tako dobro rekao: „Veliki mir imaju oni koji tvoj [Jehove Boga] zakon ljube; u njih nema spoticanja“ (Psalam 119:165). Svi mi doživljavamo kušnje, a one ponekad mogu prouzrokovati da budemo donekle deprimirani i obeshrabreni. Ipak, nemoj nikada dozvoliti da se u tvom srcu razvije gorčina, posebno protiv Jehove (Poslovice 4:23). Uz njegovu pomoć i na temelju Biblije, rešavaj probleme koje možeš rešiti i ustraj u onima koji potraju (Matej 18:15-17; Efescima 4:26, 27).

²⁰ Nikad nemoj dozvoliti svojim osećanjima da te navedu da reaguješ nerazumno i time iskriviš svoj put. Govori i postupaj na način koji će obradovati Božje srce (Poslovice 27:11). Prizivaj Jehovu gorljivom molitvom, znajući da on zaista brine za tebe kao svog slugu i da će ti dati razumevanje potrebno da ostaneš na putu života s njegovim narodom (Poslovice 3:5, 6). Iznad svega, nemoj se razgneviti na Boga. Kad stvari krenu loše, uvek imaj na umu da Jehovu ne treba kriviti.

Kako bi odgovorio?

◻ Koju je grešku učinio Lot, ali kako je Bog gledao na njega?

◻ Šta je David osećao u vezi s greškama i ohološću?

◻ Kad stvari krenu loše, zašto ne treba da krivimo Boga?

◻ Šta će nam pomoći da izbegavamo da se razgnevimo na Jehovu?

[Slika na 15. strani]

Kad se razdvojio od Avrahama, Lot je učinio loš izbor s obzirom na mesto stanovanja