Štetno brbljanje kako ga poraziti?
„Postavi, o Jehova, stražu kod usta mojih, čuvaj vrata usana mojih“ (PSALAM 141:3, NS).
1. Kojim sposobnostima raspolaže od Boga nam dani mozak?
KAKAV divan mozak nam je dao Jehova! U Knjizi Neverovatna mašina (The Incredible Machine) čitamo: „Čak najkomplikovaniji kompjuteri koje bi mogli da izmislimo, primitivni su u odnosu na gotovo beskrajno složen i fleksibilan ljudski mozak ... Svakog momenta našim mozgom prolaze milioni signala opremeljeni s neobično mnogo informacija. Oni donose informacije iz unutrašnjosti i okoline našeg tela. ... Drugi signali služe obradi i analizi informacija i tako nastaju osećaji, sećanja, misli ili planovi koji vode do donošenja odluka. Ti signali iz mozga odmah obaveštavaju druge delove tela šta treba da urade. . . U isto vreme mozak nadgleda disanje, regulaciju hemijskog sastava krvi, temperaturu, kao i ostale važne procese koji nisu podložni svesnosti“ (Strana 326).
2. Koje pitanje zaslužuje da bude razmotreno?
2 Sigurno, taj divan dar od Boga nikada ne bi smeli da koristimo kao korpu za otpad ili smeće. A ipak bi moglo da se dogodi da zloupotrebljavamo naš mozak, slušajući ili šireći štetno brbljanje. Kako možemo izbeći takav razgovor, a i drugima pomoći da se uzdrže od uključivanja u njega?
Ceni razum koji ti je Bog dao
3 Zašto ni jedan pravi hrišćanin ne učestvuje u štetnom razgovoru?
3 Cenjenje razuma koji smo dobili od Boga, sačuvaće nas da ne slušamo i ne prenosimo štetno brbljanje. Jehovin duh ne navodi nikoga da puni svoj um takvim idejama, niti da svojim jezikom nanosi drugima štetu. Naprotiv, u Božjoj Reči čitamo: „Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje“ (Isaija 55:7, NS). Bezbožnik je napunio svoj um zlim idejama i brzo je spreman da kleveće pravednika. Ali, takve izjave nikada ne očekujemo od osoba koje cene razum koji im je Bog dao.
4. Kako ćemo koristiti svoj um i jezik, ako cenimo svoj mozak i sposobnost govora?
4 Ako posedujemo ispravno cenjenje nećemo da koristimo svoj um i jezik za zadovoljavanje svog grešnog tela, nego ćemo svoje misli i govor sačuvati na uzvišenom nivou. Možemo da izbegnemo štetno brbljanje, ako se kroz molitvu oslonimo na onoga čije su misli mnogo više od naših. Apostol Pavle je dao sledeći savet: „Što je god istinito (ne lažno ili klevetničko), što je god časno (ne sitničavo), što je god pravedno (ne zlo ili štetno), što je god čisto (nikakvo nečisto klevetanje ili zlo sumnjičenje), što je god ljubazno (ne pakosno ili ponižavajuće), što god zaslužuje priznanje (ne uvredljivo), i sve što je kreposno (nikakva pokvarenost) i vredno hvale (ništa osuđujuće), to mislite“ (Filipljanima 4:8, Ba).
5. Šta su braća u veri videla i čula o Pavlu?
5 Pavle nastavlja: „Ono što ste od mene naučili i primili, što ste od mene čuli i na meni videli, to nastavite činiti, pa će Bog, izvor mira, biti s vama!“ (Filipljanima 4:9, St). Šta su drugi videli i čuli u vezi sa Pavlom? Ono što je bilo čisto i duhovno izgrađujuće. On nije punio njihove uši najnovijim pričama o Lidiji ili Timoteju. Ti možeš da budeš siguran da Pavle nije slušao glasine o starešinama u Jerusalimu, niti je širio takve glasine.a Verovatno mu je cenjenje razuma koji je dobio od Boga pomoglo da ne sudeluje u štetnom brbljanju. I mi možemo oponašati njegov primer ako zaista cenimo razum i jezik, koje smo dobili od Jehove.
Poštuj Boga i njegovu Reč
6. 7. (a) Kako nam Jakov pokazuje efekte nepokornog jezika? (b) Šta neće da se dogodi, ako poštujemo Boga i njegovu Reč?
6 Od srca dolazeće poštovanje Boga i njegove svete Reči takođe će nam pomoći da porazimo štetno brbljanje. Da, takvo poštovanje će nas navesti da sledimo savet učenika Jakova koji se kritički razračunao s upotrebom jezika (Jakov 3:2-12). Ako osoba može da savlada jezik u stanju je da obuzda celo telo, kao što je moguće upravljati konjem, kad mu se stave uzde u usta. I kao što samo jedna iskra može da zapali celu šumu, tako i mali jezik može da bude vatra koja će zapaliti celi točak života. Čovek je u stanju da ukroti divlje životinje, ptice, gmizavce i morske životinje. „Ali jezika niko od ljudi ne može konačno ukrotiti“, rekao je Jakov. Mećutim, to ne može da bude opravdanje ako se ne trudimo da porazimo štetno brbljanje.
7 Prema Jakovljevim rečima, iz istih usta jezik izriče blagoslov i prokletstvo. To nije u redu, jer izvor ne toči na isti otvor slatko i gorko. Smokva ne može roditi masline, niti slana voda daje slatku vodu. Naravno sve dok hri šćani budu nesavršeni neće moći u potpunosti da ukrote jezik. Ta okolnost treba da nas navodi da budemo milosrdni s prestupnikom koji se kaje; ali, time se ipak ne opravdava štetno brbljanje. A koliko zavisi od nas, ako zaista poštujemo Boga i njegovu Reč, neće se desiti takva otrovna zloupotreba jezika.
Kako može molitva da pomogne
8. Kako može molitva da nam pomogne da sprečimo (prekinemo) štetno brbljanje?
8 Iskušenje da se sluša i dalje prenosi štetno brbljanje, može biti vrlo jako. Ako si u prošlosti podlegao tom iskušenju, zar ne bi onda trebao da moliš Boga za oproštenje i pomoć? Isus nas je učio da molimo: „I ne uvedi nas u napast, nego izbavi nas od zla“ (Matej 6:13, St). Hrišćani koji ozbiljno mole Boga da ne dozvoli da podlegnu iskušenju zlog govora, neće podleći tom Satanskom napadu; biće oslobođeni tog velikog klevetnika.
9. Kako treba da molimo kad upadnemo u iskušenje da nekoga klevetamo?
9 Ako dođemo u iskušenje da nekoga klevetamo, treba da se molimo: „Postavi, o Jehova, stražu kod usta mojih, čuvaj vrata usana mojih“ (Psalam 141:3, NS). Mogli bi da izgubimo izgled za večni život, ako popustimo iskušenju i tako počnemo oponašati Đavola, krvoločnog opadača, prožetog mržnjom (Jovan 8:44). Apostol Jovan je pisao: „Svako ko svoga brata mrzi, ubica je, a vi znate da nijedan ubica ne dobiva večni život“ (1. Jovanova 3:15, NS).
Ljubav rasteruje brbljanje
10. Šta dugujemo drugima, umesto da brbljamo o njima?
10 Svi mi dugujemo nešto drugima — ali ne mržnju iz koje izvire štetno brbljanje. „Ne budite nikome ništa dužni, osim da se uzajamno ljubite“, pisao je Pavle (Rimljanima 13:8, NS). Moramo nastojati da taj dug svakodnevno plaćamo, umesto da govorimo protiv drugih i tako štetimo njihovom glasu. Ako tvrdimo da ljubimo Jehovu, ne možemo klevetati našu braću u veri, jer „ko ne ljubi svoga brata koga vidi, ne može ljubiti Boga, koga ne vidi“ (1. Jovanova 4:20, NS).
11. Kako nas Isusova ilustracija o jarcima i ovcama podstiče na razmišljanje o štetnom brbljanju?
11 Setimo se Isusove parabole o ovcama i jarcima. Za osobe upoređene s jarcima kaže se, da se ono što su učinili Hristovoj braći, smatra kao da su njemu učinili. Da li bi ti brbljao o Hristu? Ako ne bi govorio protiv svog Gospoda i učitelja, tada ne govori niti protiv njegove pomazane braće. Nemoj da praviš istu grešku koju prave jarci,koji „će otići u večno odrezanje“. Ako ljubiš Isusovu braću, pokaži to i svojim govorom o njima (Matej 25:31-46).
12. Šta bitno proizilazi iz Priča Solomonovih 16:2 i kako to treba da utiče na naše misli, postupke i govor?
12 Svi smo mi grešnici kojima je potrebna Isusova otkupna žrtva. Zato bi onaj ko želi nepovoljno da govori o nama, mogao mnogo toga da nabroji (1. Jovanova 2:1, 2). A mi naravno mislimo da postupamo potpuno ispravno. „Čoveku se svi njegovi putevi čine čisti, a Jahve ispituje duhove.“ Na Božju vagu ne utiče pristrasnost, on ne daje prednost nikome (Priče Solomunove 16:2; Dela apostolska 10:34, 35). On ispituje naš duh i posmatra naše prirođene sklonosti, kao i osećaje koji nas motivišu na razmišljanje, postupke i govor. Sigurno ne bismo želeli da Bog utvrdi, kako mi sami sebe neopravdano smatramo čistim, a druge naprotiv ukaljanim, tako da zaslužuju te štetne primedbe. Slično Jehovi i mi moramo da budemo nepristrasni, milosrdni i puni ljubavi.
13. (a) Kako može činjenica da „je ljubav strpljiva i dobrostiva“ pomoći u sprečavanju štetnog brbljanja? (b) Šta će nas sprečiti da govorimo protiv nekoga ko ima službenu prednost kakvu mi nemamo?
13 Primena onoga što je Pavle rekao prema 1. Korinćanima 13:4-8, može da nam pomogne u sprečavanju štetnog brbljanja. On je pisao: „Ljubav je strpljiva, ljubav je dobrostiva.“ Možda nas neka sestra koja je izložena progonstvu u razdeljenom domu, nije baš ljubazno pozdravila. Ili, neki su sporiji od drugih, možda iz zdravstvenih razloga. Zar ne bi ljubav trebala da nas motiviše da takve osobe susrećemo strpljivo i ljubazno, umesto da budu meta kritizerskog brbljanja? „Ljubav ne zavidi, ne hvališe se, ne oholi se“. Ako neki drugi hrišćanin dobije službenu prednost koju mi nemamo, ljubav neće dopustiti da govorimo protiv njega,misleći kako on nije sposoban za taj posao. Ljubav će takođe sprečiti da se hvalimo svojim sposobnostima, jer bi to moglo obeshrabriti one koji imaju manje prednosti.
14. Koje još osobine ljubavi utiču na naše izjave o drugima?
14 Pavle je, takođe rekao: „Ljubav . . . nije nepristojna, ne traži svoje, ne razdražuje se, zaboravlja i prašta zlo.“ Umesto da na nepristojan način kažemo nešto što ne pristoji hrišćaninu, neka nas ljubav navede da dobro govorimo o drugima, imajući u vidu njihove interese. Ljubav će sprečiti da budemo isprovocirani da govorimo protiv nekoga zbog stvarnih ili čak izmišljenih uvreda. Pošto se ljubav „ne raduje nepravdi, a raduje se istini“ to će nas čak sačuvati od toga da sudelujemo u štetnom brbljanju o protivnicima, kojima je učinjena nepravda.
15. (a) Kako bi na nas trebala da deluje okolnost da „ljubav sve veruje, svemu se nada“? (b) Koje druge osobine ljubavi mogu da nam pomognu da se držimo Jehovine organizacije, čak ako drugi govore protiv nje?
15 Ljubav „sve veruje, svemu se nada“, piše u Reči Božjoj, navodeći nas da cenimo duhovnu hranu koju priprema klasa „vernog roba“, umesto da slušamo klevete koje dolaze od lažljivih otpadnika (Matej 24:45-47; 1. Jovanova 2:18-21). Pošto ljubav „sve podnosi i nigda ne prestaje“ ona nam pomaže da ostanemo lojalni prema Božjoj organizaciji, čak ako „lažna braća“ ili neko drugi govori protiv organizacije ili njenih članova (Galatima 2:4).
Poštovanje obuzdava brbljanje
16. Kako su lažna braća iz Korinta postupala s Pavlom?
16 Ako poštujemo braću u veri to će nam takođe pomoći da porazimo brbljanje. Pošto ih Bog prihvata, mi ne smemo da ih preziremo. Ne postupajmo nikada kao „lažna braća„ s kojima se Pavle susretao, a koji su nesumnjivo govorili loše o njemu (2. Korinćanima 11:26). I otpadnici su ga prezirali (Uporedi Juda 3, 4). Neki iz Korinta su govorili: „Njegova pisma su teška i snažna, ali kada je lično prisutan tada je slab, a njegova reč prezira vredna“ (2. Korinćanima 10:10, NS). Tako se ne govori o nekome koga volimo.
17. Kojim se rečima Diotref izražavao o apostolu Jovanu?
17 Setimo se apostola Jovana kome se suprotstavio Diotref. On je rekao: „Pisao sam nešto skupštini, ali Diotref, koji želi da bude prvi među njima, ništa od nas ne prima s poštovanjem. Zato ću ga, ako dođem, podsetiti na njegova dela koja stalno čini, brbljajući o nama zlobne reči“ (3. Jovanova 9, 10, NS). Takvo brbljanje je vrlo ozbiljna stvar, pa ako slušamo ili prenosimo dalje razgovore takve vrste, potrebno je da odmah s tim prekinemo.
18. Kako je Dimitrije bio drugačiji od Diotrefa i kako bi to poređenje trebalo da utiče na naše ponašanje?
18 Jovan je pozivao da se poštuju čestiti, kad je rekao Gaju: „Ne oponašaj zlo, nego dobro. Ko čini dobro potiče od Boga. Ko čini zlo nije video Boga. Za Dimitrija su svi svedočili — i sama istina. U stvari i mi svedočimo, a znaš da je naše svedočanstvo istinito“ (3. Jovanova 1, 11, 12, NS). Svako od nas bi mogao da se pita: Jesam li brbljivac Diotref ili verni Dimitrije? Ako poštujemo našu braću u veri nećemo o njima negativno da govorimo, nećemo drugima dati povod da nas smatraju brbljivima.
19. Kako su lažna braća pokušala da ocrne Č.T. Rasela?
19 Lažne braće nije bilo samu u prvom veku. U 1890-im godinama, neke osobe koje su bile povezane s Božjom organizacijom, su pokušale da stave pod svoju kontrolu Društvo Kule stražare. Oni su skovali zaveru protiv Čarls Tejz Rasela, prvog predsednika Društva i pokušali da ga uklone sa mesta prvog predsednika Društva. Posle oko dve godine priprema, zavera je buknula 1894. Cenatralni navodi u toj lažnoj optužbi su se uglavnom kretali oko Raselovog nepoštenja u poslovanju. Neke od sitničavih optužbi otkrile su nameru tužilaca — da oklevetaju Rasela. Nepristrasni hrišćani su ispitali tu stvar i utvrdili da je on u pravu. Tako je propao plan, da „Gospodin Rasel i njegovo delo odlete u vazduh“. Dakle, i brata Rasela su kao i Pavla napala lažna braća, ali se u tom pokušaju prepoznao Satanin udarac. Zaverenici su proglašeni nedostojnima da i dalje uživaju hrišćansku zajednicu.
Dobra dela guše štetno brbljanje
20. Šta je Pavle zamerao nekim mlađim udovicama?
20 Pavle je znao da je zlobno brbljanje često povezano s besposličenjem, a ne s množinom dobrih dela. Nije se obradovao kad je saznao da se neke mlađe udovice, kako je pisao „nauče i besposlici obilazeći po kućama; Ne samo da postanu besposlene već i brbljave i tračare, pa govore ono što ne treba. Koje je rešenje tada dao? Korisne aktivnosti. Zato je Pavle pisao: „Hoću, dakle, da se mlađe udovice udaju, da decu rađaju, da vode domađinstvo, da protivniku ne daju nikakva povoda za vređanje“ (1. Timoteju 5:11-14, Ba)
21. Kako su reči iz 1. Korinćanima 15:58 pomoć da se izbegne štetno brbljanje?
21 Ako žene vode domaćinstvo, ako odgajaju decu u skladu s Božjim merilima ili su zaposlene na bilo koji drugi koristan način, ostaje im malo vremena za prazne razgovore, koji se mogu pretvoriti u štetno brbljanje. I muškarci će imati manje vremena za takve razgovore ako su zaposleni korisnim poslovima. „Uvek bogato zaposleni u delu Gospodnjem“ svima je pomoć da izbegavamo štetno brbljanje (1. Korinćanima 15:58). Naročito ako sudelujemo u hrišćanskoj službi propovedanja, na skupštinskim sastancima, kao i u drugim Bogu dopadljivim aktivnostima, naše misli će se baviti duhovnim stvarima i tada nećemo postati besposleni brbljivci, niti ćemo se mešati u tuđe poslove.
22. Kako gleda Bog na klevetnika, prema Pričama Solomonovim 6:16-19?
22 Ako smo zaposleni u Bogu dopadljivim delima i ako nastojimo da drugima posredujemo duhovne blagoslove, nećemo nelojalno brbljati o njima, nego ćemo im biti lojalni prijatelji (Priče Solomunove 17:17). I ako izbegavamo štetno brbljanje imaćemo najboljeg od svih prijatelja — Jehovu Boga. Setimo se da Jehova mrzi sedam stvari, naime: „... ohole oči, lažljiv jezik i ruke koje prolivaju nevinu krv, srce koje kuje štetne zamisli, noge koje hitaju na zlo, lažan svedok koji širi laži i čovek koji zameće svađe među braćom“ (Priče Solomunove 6:16-19, NS). „Brbljivci“ preteruju i izvrću stvari, a klevetnici govore lažljivim jezikom. Njihove reči pokreću noge onih koji jedva čekaju da ispričaju novosti, što gotovo bezuslovno prouzrokuje napetosti. Ali, ako mrzimo ono na šta Bog mrzi, odustaćemo od brbljanja koje može da nanese štetu pravednima, a obraduje Satanu, Đavola, velikog klevetnika.
23. Kako možemo našim govorom da obradujemo Jehovino srce?
23 Obradujmo radije Jehovino srce (Priče Solomunove 27:11). Izbegavajmo razgovore koje on mrzi, ne slušajmo klevete i dajmo najbolje od sebe u sprečavanju štetnog brbljanja. Sigurno ćemo biti u stanju da to učinimo uz pomoć našeg svetog Boga Jehove.
[Fusnota]
a Niti danas nije preporučljivo slušati ili dalje pričati senzacionalne izveštaje (koji se u većini slučajeva ne temelje na činjenicama) o članovima Vodećeg tela ili njihovim zastupnicima, o tome šta su oni navodno rekli ili učinili.
Kako bi odgovorio
◻ Kako nam molitva može pomoći da ne klevetamo druge?
◻ Kako nam primena 1. Korinćanima 13:4-8 može pomoći u sprečavanju štetnog brbljanja?
◻ Kako nam samopoštovanje može pomoći da se odupremo svakom iskušenju da brbljamo o našoj braći u veri?
◻ U koliko su reči iz 1. Korinćanima 15:58 pomoć u izbegavanju štetnog brbljanja?