Šta moramo raditi da bismo bili spaseni?
JEDNOM je jedan čovek pitao Isusa: „Gospode, je li malo onih koji će biti spaseni?“ Kako je Isus odgovorio? Da li je rekao: ’Samo me prihvati kao svog Gospoda i Spasitelja i bićeš spasen?‘ Ne! Isus je rekao: „Borite se da uđete na tesna vrata, jer vam ja kažem: mnogi će tražiti da uđu i neće moći“ (Luka 13:23, 24).
Da li je Isus propustio da odgovori na pitanje ovog čoveka? Ne, taj čovek nije pitao koliko će biti teško biti spasen; on je pitao da li će ih biti malo. Tako je Isus samo ukazao da će se manje ljudi nego što bi čovek mogao očekivati snažno naprezati da dobije ovaj veličanstveni blagoslov.
’To nije ono što mi je rečeno‘, mogu protestovati neki čitaoci. ’Oni mogu citirati Jovana 3:16 gde se kaže: „Jer Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni.“‘ Međutim, mi odgovaramo: ’U šta onda moramo verovati? Da je Isus zaista živeo? Naravno. Da je on Sin Božji? Svakako! I pošto Biblija naziva Isusa „Učiteljem“ i „Gospodom“ zar ne moramo verovati i u ono što je naučavao, slušati ga i slediti?‘ (Jovan 13:13; Matej 16:16).
Sleđenje Isusa
Ah, ovde nastaje problem! Mnogi ljudi kojima je rečeno da su „spaseni“ izgleda da baš nemaju nameru da slede ili da slušaju Isusa. U stvari, jedan protestantski sveštenik je pisao: „Naravno, naša vera u Hrista treba da se nastavi. Ali tvrdnja da se apsolutno mora nastaviti, ili da se neminovno nastavlja uopšte nema potpore u Bibliji.“
Nasuprot tome, Biblija nabraja nemoralne navike koje su uobičajene među nekim ljudima koji misle da su „spaseni“. Što se tiče one osobe koja je i dalje išla takvim putevima, ona je poučila hrišćane: „Izbacite zloga iz svoje sredine.“ Sigurno je da Bog ne bi želeo da zli ljudi zagađuju njegovu hrišćansku skupštinu! (1. Korinćanima 5:11-13).
Šta onda znači slediti Isusa, i kako mi to možemo raditi? Pa, šta je Isus radio? Da li je bio nemoralan? bludnik? alkoholičar? lažov? Da li je bio nepošten u biznisu? Naravno da nije! ’Ali‘, možda pitaš, ’zar moram očistiti sve te stvari iz svog života?‘ Radi odgovora razmotri Efescima 4:17 do 5:5 (Ča). Tu se ne kaže da će nas Bog prihvatiti bez obzira na to šta radimo. Umesto toga, govori nam se da budemo drugačiji od svetovnih nacija koje su ’izgubile moralno osećanje, ali vi niste tako upoznali Hrista. U odnosu na svoj raniji način života vi treba da skinete sa sebe staroga čoveka. Kradljivac da ne krade više. Blud i svaka nečistota ili lakomstvo da se i ne spominje među vama kao što dolikuje svetima. Ovo, naime, dobro znajte da ni jedan bludnik, ili nečisti, ili lakomac, koji je isto što idolopoklonik, nema nasledstva u Hristovom i Božijem carstvu‘.
Da li sledimo Isusa ako nismo barem pokušali da živimo u skladu s njegovim primerom? Zar ne moramo raditi na tome da naš život bude sličniji Hristovom? To vitalno pitanje retko, ako i uopšte, razmatraju ljudi koji kažu kao što kaže jedan religiozni traktat: „Dođite Hristu sada — baš onakvi kakvi ste.“
Jedan od Isusovih učenika je upozorio da neki bezbožni ljudi ’milost Boga našega pretvaraju u razuzdanost [„u izgovor za razuzdano ponašanje“, NW], i odriču se jedinoga gospodara i Gospoda našega Isusa Hrista‘ (Juda 4). U stvari, kako bismo mogli pretvoriti Božju milost „u izgovor za razuzdano ponašanje“? To bismo mogli učiniti time što pretpostavljamo da Hristova žrtva pokriva namerne grehe koje nameravamo da i dalje činimo umesto grehe ljudske nesavršenosti koje nastojimo da ostavimo iza nas. Sigurno ne bismo želeli da se složimo s jednim od poznatijih američkih jevanđelista, koji je rekao da ne moraš da se „očistiš, odustaneš ili okreneš“. (Kontrastiraj s Delima apostolskim 17:30; Rimljanima 3:25; Jakov 5:19, 20.)
Vera podstiče na akciju
Mnogim ljudima je rečeno da je „verovanje u Isusa“ jedan jedini postupak i da naša vera ne mora biti dovoljno jaka da podstiče na poslušnost. Ali Biblija se ne slaže s tim. Isus nije rekao da su ljudi koji su krenuli hrišćanskim putem spaseni. Umesto toga, rekao je: „Koji ustraje do kraja, taj će biti spasen“ (Matej 10:22). Biblija upoređuje naš hrišćanski put s jednom trkom na kraju koje je nagrada spasenje. I ona nas podstiče: „Tako trčite da je dobijete“ (1. Korinćanima 9:24).
Prema tome, „prihvatanje Hrista“ uključuje daleko više nego naprosto prihvatiti blagoslove koje nudi Isusova izvanredna žrtva. Zahteva se poslušnost. Apostol Petar kaže da suđenje počinje „od kuće Božije“ i dodaje: „Ako pak prvo od nas počinje, kakav će biti kraj onih koji su neposlušni Božijem evanđelju?“ (1. Petrova 4:17, Ča). Stoga moramo učiniti više nego da jednostavno slušamo i verujemo. Biblija kaže da moramo postati „ispunitelji reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe lažnim razlaganjima“ (Jakov 1:22).
Isusove vlastite poruke
Biblijska knjiga Otkrivenja sadrži Isusove poruke, prenete preko Jovana do sedam ranih hrišćanskih skupština (Otkrivenje 1:1, 4). Da li je Isus rekao da je dovoljno to što su ga ljudi u tim skupštinama već „prihvatili“? Ne. On je pohvalio njihova dela, trud i ustrajnost i govorio je o njihovoj ljubavi, veri i službi. Ali je rekao da će Đavo neke od njih stavljati na ispit i da će biti nagrađeni ’svako po delima svojim‘ (Otkrivenje 2:2, 10, 19, 23).
Tako je Isus opisao daleko veću obavezu nego što većina ljudi shvata kada im se kaže da je njihovo spasenje „svršeno delo“ čim su ga „prihvatili“ na nekom religioznom skupu. Isus je rekao: „Ako ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i ide za mnom. Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga, a ko izgubi život svoj mene radi, opet će ga naći“ (Matej 16:24, 25).
Odreći se sebe? Neprekidno slediti Isusa? To bi zahtevalo napor. To bi izmenilo naš život. Ipak, da li je Isus zaista rekao da će neki od nas možda čak morati da ’izgube život svoj‘ — da umru za njega? Da, takva vrsta vere proizlazi samo iz spoznanja veličanstvenih stvari koje možeš naučiti kroz proučavanje Božje Reči. To je bilo očigledno na dan kada su Stefana kamenovali religiozni fanatici koji „nisu mogli da se suprotstave mudrosti i Duhu kojim je govorio“ (Dela apostolska 6:8-12, Ča; 7:57-60). I takvu veru su u naše doba pokazale stotine Jehovinih svedoka koji su radije umrli u nacističkim koncentracionim logorima nego što su povredili svoju na Bibliji školovanu savest.a
Hrišćanska revnost
Moramo se čvrsto držati naše hrišćanske vere jer, nasuprot onome što si možda čuo u nekim crkvama ili na religioznim televizijskim programima, Biblija kaže da možemo otpasti. Ona govori o hrišćanima koji su napustili „pravi put“ (2. Petrova 2:1, 15). Stoga je potrebno da ’radimo na spasenju svome sa strahom i drhtanjem‘ (Filipljanima 2:12; 2. Petrova 2:20).
Da li su hrišćani iz prvog veka, ljudi koji su u stvari čuli pouke Isusa i njegovih apostola, tako razumeli ovu stvar? Da. Oni su znali da moraju uraditi nešto. Isus je rekao: „Idite dakle i naučite sve narode ... i učite ih da izvrše sve zapovesti što sam vama dao“ (Matej 28:19, 20).
Dva meseca nakon što je Isus ovo rekao, samo u jednom danu krstilo se 3 000 ljudi. Broj vernika je brzo porastao na 5 000. Oni koji su verovali poučavali su druge. Kad su zbog progonstva bili rasejani, to je samo poslužilo širenju njihove poruke. Biblija kaže da su i ’oni što su se razbegli išli od mesta do mesta, propovedajući vest dobre reči‘, a ne samo nekolicina vođa. Stoga je nekih 30 godina kasnije apostol Pavle mogao napisati da je dobra vest ’propovedana svakom stvorenju pod nebom‘ (Dela apostolska 2:41; 4:4; 8:4; Kološanima 1:23).
Pavle nije preobraćao, kao što to rade neki TV jevanđelisti time što govore: ’Upravo sada prihvatite Isusa i zauvek ćete biti spaseni.‘ Niti je imao poverenje kao jedan američki sveštenik koji je napisao: „Kao tinejdžer... već sam bio spasen.“ Više od 20 godina nakon što je Isus lično izabrao Pavla da prenosi hrišćansku poruku ljudima nacija, ovaj vredan apostol je pisao: „Nego morim telo svoje i uzdržavam ga, da ne budem ja sam izbačen pošto sam drugima propovedao“ (1. Korinćanima 9:27; Dela apostolska 9:5, 6, 15).
Spasenje je besplatan dar od Boga. Ono se ne može zaraditi. Ipak ono zahteva napor s naše strane. Ako ti je neko ponudio veoma dragocen dar i ti ne pokazuješ dovoljno cenjenja da ga uzmeš i poneseš sa sobom, tvoj nedostatak zahvalnosti mogao bi podstaći darovaoca da ga pokloni nekom drugom. Pa, koliko je dragocena životna krv Isusa Hrista? Ona je besplatan dar, ali mi moramo pokazati duboko cenjenje prema njoj.
Pravi hrišćani su u spasenom stanju tako što imaju priznat položaj pred Bogom. Kao grupa, njihovo spasenje je sigurno. Pojedinačno, oni moraju udovoljiti Božjim zahtevima. Međutim, mi možemo pasti, jer je Isus rekao: „Ko u meni ne ostane, on se izbacuje kao loza, i osuši se“ (Jovan 15:6).
’Božja Reč je živa‘
Razgovor koji je spomenut na početku prethodnog članka dogodio se pre skoro 60 godina. Džoni još uvek veruje da spasenje dolazi jedino kroz Isusa Hrista, ali on shvata da mi moramo posegnuti za njim. On ostaje ubeđen da Biblija ističe jedini pravi izvor nade za čovečanstvo i da moramo proučavati tu veličanstvenu knjigu, biti pokrenuti njom i dozvoliti da nas motiviše na dela ljubavi, vere, ljubaznosti, poslušnosti i istrajnosti. On je vaspitao svoju decu da veruju u iste stvari i sada je ushićen što vidi da i oni vaspitavaju svoju decu na isti način. On želi da svi imaju tu vrstu vere i on čini sve što može da je usadi u srca i misli drugih.
Apostol Pavle je bio nadahnut da napiše da je ’reč Božja živa i jaka‘ (Jevrejima 4:12). Ona može promeniti živote. Ona te može motivisati na iskrena dela ljubavi, vere i poslušnosti. Ali ti moraš učiniti više nego samo mentalno „prihvatiti“ ono što Biblija kaže. Proučavaj je i dozvoli da tvoje srce bude motivisano njom. Neka te vodi njena mudrost. Oko 5 000 000 voljnih Jehovinih svedoka u više od 230 zemalja nude besplatne kućne biblijske studije. Da bi saznao šta možeš naučiti iz takvog studija, piši izdavaču ovog časopisa. Oduševiće te vera i duhovna snaga koju ćeš dobiti!
[Fusnota]
a U svojoj knjizi The Nazi State and the New Religions: Five Case Studies in Non-Conformity, dr Kristina E. King je izvestila: „Svaki drugi nemački [Jehovin] svedok bio je zatvoren, svaki četvrti je izgubio život.“
[Okvir na 7. strani]
Zašto se ’boriti za veru‘?
Biblijska knjiga Jude je upućena „onima koji su ... sačuvani za Isusa Hrista“. Da li ona kaže da je njihovo spasenje sigurno zato što su ’prihvatili Isusa‘? Ne, Juda je rekao takvim hrišćanima da se ’bore za veru‘. Pružio im je tri razloga da to čine. Prvo, Bog je ’izbavio narod iz zemlje egipatske‘, ali mnogi od njih su kasnije otpali. Drugo, čak su se i anđeli pobunili i postali demoni. Treće, Bog je uništio Sodom i Gomor zbog velikog seksualnog nemorala koji se praktikovao u tim gradovima. Juda je predstavio ove biblijske izveštaje „kao upozoravajuć primer“ (NW). Da, čak i vernici „sačuvani za Isusa Hrista“ moraju iskazivati brigu da ne otpadnu od prave vere (Juda 1-7).
[Okvir na 8. strani]
Šta je tačno?
Biblija kaže: „Čovek [se] opravdava verom bez dela zakona.“ Ona takođe kaže: „Delima [se] opravda čovek, a ne samom verom.“ Šta je tačno? Da li smo opravdani verom ili delima? (Rimljanima 3:28; Jakov 2:24).
Skladan odgovor iz Biblije jeste da je i jedno i drugo ispravno.
Vekovima je Zakon koji je Bog dao preko Mojsija od jevrejskih obožavalaca zahtevao da prinose posebne žrtve i darove, da slave praznike i da se prilagode načinu ishrane i drugim zahtevima. Takva „dela zakona“, ili jednostavno „dela“ nisu više bila potrebna nakon što je Isus obezbedio savršenu žrtvu (Rimljanima 10:4).
Ali činjenica da su ova dela koja su izvršavana pod Mojsijevim zakonom bila zamenjena Isusovom najvišom žrtvom ne znači da možemo ignorisati biblijsku pouku. Ona kaže: „Koliko će više krv Hrista ... očistiti našu savest od [starijih] mrtvih dela da možemo prinositi svetu službu živom Bogu?“ (Jevrejima 9:14, NW).
Kako mi ’prinosimo svetu službu živom Bogu‘? Između ostalog Biblija nam kaže da se borimo protiv dela tela, da se odupiremo svetskom nemoralu i da izbegavamo njegove zamke. Ona kaže: „Bori se u dobroj borbi vere“, odbaci „greh koji je za nas prionuo“ i „odvažno trčimo u bitku koja nam je određena, gledajući na začetnika i izvršitelja vere, Isusa.“ I Biblija nas podstiče da ’ne malakšemo i da ne klonu duše naše‘ (Ča) (1. Timoteju 6:12; Jevrejima 12:1-3; Galatima 5:19-21).
Mi ne zarađujemo spasenje činjenjem ovih stvari, jer ni jedan čovek nikada ne bi mogao učiniti dovoljno da zasluži takav izvanredan blagoslov. Ipak, mi nismo vredni ovog veličanstvenog dara ako propustimo da pokazujemo našu ljubav i poslušnost čineći stvari za koje Biblija kaže da Bog i Hrist ne žele da činimo. Bez dela koja pokazuju našu veru, naša tvrdnja da sledimo Isusa ne bi ispunila očekivanja, jer Biblija jasno navodi: „Vera ako nema dela, mrtva je po sebi“ (Jakov 2:17).
[Slika na 7. strani]
Proučavaj Bibliju i budi motivisan njom