’Opašite se poniznošću‘
„Bog se suprotstavlja oholima, a nezasluženu dobrotu daje poniznima“ (1. PETROVA 5:5, NW).
1, 2. Koja dva suprotna mentalna stava imaju veliki uticaj na ljudsko ponašanje?
MEĐU mentalnim stavovima na koje nam Božja Reč skreće pažnju nalaze se dva sasvim suprotna stava. Oba vrše snažan uticaj na ljudsko ponašanje. Jedan se opisuje kao ’poniznost‘ (1. Petrova 5:5). Jedan rečnik definiše „ponizan“ kao „ponizan u držanju ili duhu: bez samopouzdanog ponosa“. Poniznost je s Božjeg stanovišta vrlo poželjna osobina.
2 Na suprotnoj strani je ponos. On se definiše kao „preterano samopoštovanje“, stanje „prezrivosti“. Ponos je egocentričan, i teži za materijalnim, egoističnim i drugim koristima bez obzira koliko nepovoljno uticao na druge. Biblija beleži jednu posledicu: „Čovek nad čovekom vlada, da ga nesrećnim učini.“ Ona govori o ’zavisti [„rivalstvu“, NW] čoveka prema bližnjemu‘ kao o ’lovljenju vetra‘, jer prilikom smrti „on odlazi kao što je došao“. Takav ponos je s Božjeg stanovišta vrlo nepoželjan (Propovednik 4:4; 5:15; 8:9).
Dominantan svetski duh
3. Koji je dominantan svetski duh?
3 Koji od ta dva mentalna stava karakteriše današnji svet? Koji je dominantan svetski duh? World Military and Social Expenditures 1996, zapaža: „Nijedan drugi zabeleženi vek ne može se izjednačiti s 20. vekom po necivilizovanom... nasilju.“ Takmičenja za političku i ekonomsku moć — kao i nacionalna, religiozna, plemenska i etnička rivalstva — ubila su preko 100 miliona ljudi u ovom veku. Egocentrično ponašanje pojedinaca takođe je uznapredovalo. Chicago Tribune je naveo: „Društvena bolest uključuje bezumno nasilje, zloupotrebu dece, razvod, pijanstvo, sidu, tinejdžerska samoubistva, drogu, ulične bande, silovanja, vanbračni život, abortus, pornografiju... laganje, varanje, političku korupciju... Poništeni su moralni koncepti za ispravno i neispravno.“ Zato je UN Chronicle upozorio: „Društva se raspadaju.“
4, 5. Kako je svetski duh tačno opisan u biblijskom proročanstvu za naše vreme?
4 Ovakvo stanje srećemo širom sveta. To je baš onako kako je biblijsko proročanstvo naznačilo za naše vreme: ’U poslednje dane nastaće teška vremena, jer će ljudi postati sebični, lakomi, tašti, oholi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, neduševni, neosetljivi, neverni, klevetnici, neuzdržnici, svirepi, neprijatelji dobrih ljudi, izdajnici, nagli, naduveni‘ (2. Timoteju 3:1-4).
5 To je tačan opis dominantnog duha ovog sveta. To je sebičan stav „prvo ja“. Rivalstvo među nacijama ogleda se u rivalstvu među pojedincima. Na primer, u takmičarskim sportovima mnogi sportisti žele da budu broj jedan, bez obzira koliko to povređuje druge emocionalno ili čak fizički. Taj egocentrični duh se unapređuje kod dece i nastavlja se na mnogim područjima u kasnijem uzrastu. On dovodi do ’neprijateljstava, svađa, pakosti, srdnji, prkosa, raspri, podvojenosti‘ (Galatima 5:19-21).
6. Ko unapređuje sebičnost, i šta Jehova misli o tom obrascu razmišljanja?
6 Biblija pokazuje da egocentrični duh ovoga sveta odražava duh ’onoga koji se zove Đavo i Sotona, koji obmanjuje celu nastanjenu zemlju‘. U vezi sa Sotoninim uticajem na ljude koji žive u ovim kritičnim poslednjim danima, Biblija proriče: „Teško zemlji... Jer đavo siđe k vama pun srdnje velike, znajući da je kratko vreme njegovo“ (Otkrivenje 12:9-12). Zato on i s njim udruženi demoni pojačavaju svoje napore u unapređivanju sebičnog obrasca razmišljanja u ljudskoj porodici. A šta Jehova misli o jednom takvom stavu? Njegova Reč kaže: „Mrzak je Gospodu ko je god ponosita srca“ (Poslovice 16:5, DK).
Jehova je s poniznima
7. Kako Jehova gleda na ponizne, i čemu ih poučava?
7 S druge strane, Jehova blagosilja one koji su ponizni. U pesmi Jehovi, kralj David je rekao: „Ti ponizna spasavaš ali oči besne ponižavaš“ (2. Samuilova 22:1, 28). Zato Božja reč savetuje: „Tražite Jehovu svi koji ste krotki u zemlji... Tražite pravdu, tražite smernost! Valjda će vas poštedeti dan gneva Jehovinog“ (Sofonija 2:3). One koji ga ponizno traže, Jehova poučava da gaje jedan potpuno drugačiji duh od duha ovoga sveta. ’Put svoj krotkima kazuje‘ (Psalam 25:9; Isaija 54:13). Taj put je put ljubavi. Put ljubavi se zasniva na činjenju onoga što je ispravno prema Božjim merilima. Prema Bibliji, ta principijelna ljubav „se ne uznosi, ne nadima se... nije koristoljubiva“ (1. Korinćanima 13:1-8). Ona se takođe ispoljava u poniznosti.
8, 9. (a) Odakle potiče principijelna ljubav? (b) Koliko je važno oponašati ljubav i poniznost koju je ispoljavao Isus?
8 Pavle i drugi hrišćani iz prvog veka spoznali su tu vrstu ljubavi iz Isusovih učenja. A Isus ju je spoznao od svog Oca, Jehove, o kome Biblija kaže da je ’ljubav‘ (1. Jovanova 4:8). Isus je znao da je Božja volja za njega bila da živi po zakonu ljubavi, i on je tako i živeo (Jovan 6:38). Zato je imao samilosti prema podjarmljenima, siromašnima, grešnicima (Matej 9:36). Govorio im je: „Dođite k meni vi svi koji se trudite i koji ste opterećeni, i ja ću vam odmor dati. Uzmite jaram moj na sebe, i primite nauk moj, jer sam ja blag i smeran [„ponizan“, NW] u srcu“ (Matej 11:28, 29, kurziv naš).
9 Isus je svojim učenicima pokazao koliko je važno oponašati njegovu ljubav i poniznost kada im je rekao: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako se među sobom ljubite“ (Jovan 13:35). Oni će se isticati po tome što su odvojeni od ovog egocentričnog sveta. Zato je Isus za svoje sledbenike mogao da kaže: „Oni nisu od sveta“ (Jovan 17:14). Ne, oni ne oponašaju ponosan, sebičan duh Sataninog sveta. Umesto toga, oni oponašaju duh ljubavi i poniznosti koji je pokazao Isus.
10. Šta Jehova radi s poniznima u naše vreme?
10 Božja reč je prorekla da će u ovim poslednjim danima ponizne osobe biti sakupljene u jedno svetsko društvo zasnovano na ljubavi i poniznosti. Tako, usred sveta koji postaje sve ponosniji, Jehovin narod ispoljava suprotan stav – stav poniznosti. Oni govore: „Dođite da se popnemo na goru Jehovinu [njegovo uzvišeno pravo obožavanje]... da nas svojim putevima uči, da hodimo stazama njegovim“ (Isaija 2:2, 3). To svetsko društvo koje hodi Jehovinim stazama sačinjavaju Jehovini svedoci. Oni uključuju sve brojnije „mnoštvo veliko, koje ne mogaše niko izbrojiti, od svakoga roda i plemena, naroda i jezika“ (Otkrivenje 7:9). To veliko mnoštvo sada je sastavljeno od više miliona ljudi. Kako ih Jehova poučava da budu ponizni?
Učimo da budemo ponizni
11, 12. Kako Božje sluge ispoljavaju poniznost?
11 Božji duh koji deluje na njegov voljan narod omogućuje im da nauče da savladaju loš duh ovoga sveta i da zatim pokažu plodove Božjeg duha. To se manifestuje u ’ljubavi, radosti, miru, trpljenju, dobroti, milosrđu, vernosti, krotosti, uzdržanju‘ (Galatima 5:22, 23). Kao pomoć da razviju te osobine, Božjim slugama se savetuje da ne budu ’puni praznog slavoljublja, da ne izazivaju jedan drugoga, da ne zavide jedan drugome‘ (Galatima 5:26, Ča). Slično tome, apostol Pavle je rekao: „Kažem svakome od vas: Nemojte imati preveliko mišljenje o sebi, nego imajte smerne misli“ (Rimljanima 12:3).
12 Božja Reč kaže pravim hrišćanima da ’ništa ne čine za prkos ili za praznu slavu, nego poniznost neka čini da smatraju druge [Božje sluge] većima od sebe. I svako umesto da gleda samo svoju korist, neka uzme u obzir i tuđu korist‘ (Filipljanima 2:3, 4). „Niko da ne gleda na svoju korist, nego svaki korist drugoga neka traži“ (1. Korinćanima 10:24). Da, „ljubav uzdiže“ druge nesebičnim rečima i delima (1. Korinćanima 8:1). Ona unapređuje saradnju, a ne takmičenje. Duhu „prvo ja“ nema mesta među Jehovinim slugama.
13. Zašto poniznost mora da se uči, i kako je čovek uči?
13 Međutim, zbog nasleđene nesavršenosti, mi nismo rođeni ponizni (Psalam 51:7). Ta osobina mora da se uči. I to može biti teško onima koji nisu Jehovinim putevima poučavani od detinjstva nego su ih prihvatili kasnije. Oni su već formirali ličnost zasnovanu na stavovima ovog starog sveta. Zato moraju da nauče da ’skinu staru ličnost koja odgovara [njihovom] ranijem načinu ponašanja‘ i da ’obuku novu ličnost koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i lojalnosti‘ (Efešanima 4:22, 24, NW). Uz Božju pomoć, iskrene osobe mogu da učine ono što Bog traži od njih: „Obucite se dakle kao izabrani Božji, sveti i ljubljeni, u srdačnu milost, dobrotu, poniznost, blagost i u strpljivost“ (Kološanima 3:12, kurziv naš).
14. Kako je Isus govorio protiv želje za isticanjem?
14 Isusovi učenici su morali to da nauče. Bili su odrasle osobe kada su postali njegovi učenici i imali su u sebi izvesnu meru svetskog duha rivalstva. Kada je majka dvojice njih tražila istaknuto mesto za svoje sinove, Isus je rekao: „Vi znate da poglavari narodni gospodare nad narodima, i da velikaši vladaju njima. Neće tako biti među vama, nego koji god hoće da bude velik među vama, da vam bude sluga, i koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga. Tako ni Sin čovečji [Isus] nije došao da mu služe, nego da služi, i da da život svoj u otkup za mnoge“ (Matej 20:20-28). Kada je Isus rekao svojim učenicima da ne koriste titule u nastojanju da se uzdignu, dodao je: „Vi ste svi braća“ (Matej 23:8).
15. Koji stav treba da imaju oni koji teže za službom nadglednika?
15 Pravi Isusov sledbenik je sluga, da, rob svojim suhrišćanima (Galatima 5:13). To je naročito tako s onima koji žele da se kvalifikuju za nadgledanje u skupštini. Oni nikada ne treba da se takmiče za istaknutost ili moć; oni nisu tu da ’vladaju nad onima koji su Božje nasleđe već treba da im budu primeri‘ (1. Petrova 5:3, NW). Zaista, koristoljubiv duh je pokazatelj toga da osoba nije podesna za nadgledanje. Takav čovek bi bio štetan po skupštinu. Istina, ispravno je ’težiti za službom nadglednika‘, ali to treba da proističe iz želje da se služi drugim hrišćanima. Ta služba nije neki položaj istaknutosti ili moći, jer oni koji nadgledaju treba da budu među najponiznijima u skupštini (1. Timoteju 3:1, 6, NW).
16. Zašto je Diotref osuđen u Božjoj Reči?
16 Apostol Jovan nam skreće pažnju na jednu osobu koja je imala neispravan stav, kada kaže: „Napisao sam nešto skupštini, ali Diotref, koji voli da ima prvo mesto među njima, ništa od nas ne prima s poštovanjem.“ Taj čovek se prema drugima odnosio s nepoštovanjem u nastojanju da unapredi svoj položaj. Umesto toga, Božji duh je pokrenuo Jovana da u Bibliju unese osudu Diotrefa zbog njegovog stava „prvo ja“ (3. Jovanova 9, 10, NW).
Ispravan stav
17. Kako su Petar, Pavle i Varnava ispoljavali poniznost?
17 Postoje mnogi biblijski primeri ispravnog stava – stava poniznosti. Kad je Petar ušao u kuću Kornelija, taj čovek „padnuvši pred noge [Petrove], pokloni mu se“. Ali umesto da prihvati laskanje, ’Petar ga podiže, govoreći: Ustani, i ja sam čovek‘ (Dela apostolska 10:25, 26). Kad su Pavle i Varnava bili u Listri, Pavle je izlečio čoveka hromog od rođenja. Kao rezultat toga, narod je govorio da su ti apostoli bogovi. Međutim, Pavle i Varnava „razdreše haljine svoje i skočiše među narod vičući: Ljudi, šta to činite? I mi smo ljudi kao i vi“ (Dela apostolska 14:8-15). Ti ponizni hrišćani nisu želeli da prihvate slavu od ljudi.
18. Šta je jedan moćni anđeo s poniznošću rekao Jovanu?
18 Kad je apostolu Jovanu dato „otkrivenje Isusa Hrista“, ono je bilo preneseno preko jednog anđela (Otkrivenje 1:1). Možemo razumeti zašto je Jovan bio obuzet strahopoštovanjem zbog moći anđela, jer je jedan anđeo u jednoj noći uništio 185 000 Asiraca (2. Kraljevima 19.35). Jovan priča: „Kad čuh i videh, padoh da se poklonim na noge anđela koji mi ovo pokaza. Ali mi on reče: Gle, nemoj, jer sam ja drug tvoj u službi i braće tvoje... Bogu se pokloni!“ (Otkrivenje 22:8, 9). Kakva poniznost tog moćnog anđela!
19, 20. Kako oholost pobedničkih rimskih generala stoji u suprotnosti sa Isusovom poniznošću.
19 Isus je bio najbolji primer ponizne osobe. Bio je Božji jedinorođeni Sin, budući Kralj Božjeg nebeskog Kraljevstva. Kad se kao takav predstavio narodu, nije to učinio onako kako su to radili pobednički generali iz rimskog doba. Njima su priređivane ogromne parade – svečane povorke – a oni su stajali na kolima ukrašenim zlatom i slonovačom, koja su vukli beli konji, ili čak slonovi, lavovi ili tigrovi. U tim procesijama bilo je muzičara koji su pevali pobedničke pesme, kao i teretnih kola natovarenih plenom i ogromnih platformi koje su prikazivale scene iz bitaka. Bilo je i zarobljenih kraljeva, prinčeva i generala s njihovim porodicama, koji su često bili skidani da bi bili ponižavani. Ti događaji su odisali ponosom i ohološću.
20 Nasuprot tome osmotri način na koji se Isus prikazao. Bio je voljan da se ponizno podloži ispunjenju proročanstva o njemu, proročanstva koje je navelo: „Gle, dolazi ti kralj, tvoj! Pravedan je i pobeđuje, krotak je; na magaretu jaše.“ Ponizno je jahao na jednoj životinji za vuču, umesto da bude na kolima koja bi vukle veličanstvene paradne životinje (Zaharija 9:9; Matej 21:4, 5). Kako su samo ponizni ljudi srećni što će Jehovin naimenovani kralj čitave zemlje u novom svetu, biti Isus koji je zaista ponizan, pun ljubavi, samilostan, milosrdan! (Isaija 9:6, 7; Filipljanima 2:5-8).
21. Na šta poniznost ne ukazuje?
21 Činjenica da su Isus, Petar, Pavle i drugi ljudi i žene vere u biblijska vremena bili ponizni odbacuje ideju o tome da je poniznost slabost. Umesto toga, poniznost pokazuje snagu karaktera, jer su oni bili hrabri i revni. S velikom mentalnom i moralnom snagom, izdržali su teške kušnje. (Jevrejima, 11. poglavlje.) I danas, kad su Jehovine sluge ponizne, oni imaju sličnu snagu zato što Bog podupire ponizne svojim moćnim svetim duhom. Zato smo podstaknuti: „Među sobom se s poniznošću lepo pazite, jer odoleva Bog silnicima, ali milost poniznima čini. Ponizite se dakle pod silnu ruku Božju, da vas on povisi kad dođe vreme“ (1. Petrova 5:5, 6; 2. Korinćanima 4:7).
22. Šta će biti osmotreno u sledećem članku?
22 Postoji još jedan pozitivan aspekt poniznosti koji Božje sluge treba da praktikuju. To je aspekt koji mnogo doprinosi izgrađivanju duha ljubavi i saradnje u skupštinama. Zaista, to je bitan deo poniznosti. O čemu je reč, biće osmotreno u sledećem članku.
Kratak osvrt
◻ Opiši dominantan duh ovoga sveta.
◻ Kako Jehova pokazuje naklonost prema onima koji su ponizni?
◻ Zašto poniznost mora da se uči?
◻ Koji su neki biblijski primeri osoba koje su ispoljavale poniznost?
[Slika na 15. strani]
Anđeo je Jovanu rekao: „Gle, nemoj, jer sam ja drug tvoj u službi“