Otkrivenje – poruka za nas

1-2. Zašto treba da nas zanima ono što piše u Otkrivenju?

ZAMISLI da prelistavaš nečiji foto-album. Dok pogledom prelećeš preko slika, većina ljudi koje vidiš nije ti poznata. A onda ti jedna slika privlači posebnu pažnju. To je zato što si i ti na njoj. Dok je posmatraš, pokušavaš da se setiš gde i kada je slikana. Pokušavaš da prepoznaš i ostale ljude koje tu vidiš. Ta fotografija ti je sada posebno zanimljiva i draga.

² Knjiga Otkrivenje je poput te fotografije iz najmanje dva razloga. Kao prvo, ta biblijska knjiga je napisana za nas. Na samom početku, u njoj piše: „Otkrivenje Isusa Hrista, koje mu je dao Bog, da pokaže svojim robovima ono što će se uskoro dogoditi“ (Otkr. 1:1). Dakle, ono što u njoj stoji nije napisano za sve ljude, već za nas koji pripadamo Božjem narodu. Zato nas ne iznenađuje što i mi učestvujemo u ispunjenju proročanstava zapisanih u ovoj neverovatnoj knjizi. Drugim rečima, nalazimo se na toj „slici“.

3-4. Kada se ispunjavaju proročanstva iz Otkrivenja i na šta to treba da nas podstakne?

³ Drugi razlog se odnosi na vreme kada se ta proročanstva ispunjavaju. Apostol Jovan je govorio o tome kada je rekao: „Vođen svetim duhom dospeo sam u Gospodov dan“ (Otkr. 1:10). Jovan je to zapisao otprilike 96. godine, kada je „Gospodov dan“ još uvek bio daleko (Mat. 25:14, 19; Luka 19:12). Ali prema jednom biblijskom proročanstvu, taj dan je započeo 1914, kada je Isus postavljen za Kralja na nebu. Od te godine pa nadalje, ispunjavaju se proročanstva iz Otkrivenja koja uključuju i Božji narod. To znači da mi danas živimo u „Gospodovom danu“.

⁴ Budući da živimo u ovim uzbudljivim vremenima, moramo obratiti naročitu pažnju na savet koji je zapisan u Otkrivenju 1:3: „Srećan je onaj ko čita i oni koji čuju reči ovog proročanstva i koji se drže onoga što je u njemu napisano, jer je blizu vreme da se to ispuni.“ Sada je važnije nego ikad da čitamo „reči ovog proročanstva“, da ih slušamo i držimo ih se. Šta sve obuhvataju te „reči“?

 5. Kako se iz Otkrivenja vidi koliko je važno da Jehovi služimo na ispravan način?

⁵ Već u prvom poglavlju Otkrivenja saznajemo da Isus dobro zna šta se dešava u skupštinama njegovog naroda (Otkr. 1:12-16, 20; 2:1). To vidimo na osnovu poruka koje je poslao u sedam skupština u Maloj Aziji. Konkretni saveti iz tih poruka pomagali su prvim hrišćanima da služe Bogu na ispravan način. Ti saveti su važni i za današnje Božje sluge. Šta učimo iz toga? Naš vođa, Hrist Isus, zna koliko je čvrsto naše prijateljstvo s Jehovom. Isus nas vodi i štiti i ništa ne promiče njegovoj pažnji. On zna šta treba da radimo da bi Jehova bio zadovoljan našom službom. Kojih saveta i mi danas treba da se držimo?

 6. (a) Prema Isusovim rečima iz Otkrivenja 2:3, 4, koji problem su imali hrišćani iz skupštine u Efesu? (b) Šta učimo iz toga?

⁶ Pročitati Otkrivenje 2:3, 4. Ne smemo izgubiti ljubav koju smo imali u početku. Isusova poruka hrišćanima u Efesu pokazuje da su oni istrajno služili Jehovi uprkos ozbiljnim poteškoćama. Ali problem je bio što su izgubili ljubav koju su imali u početku. Bilo je važno da ponovo rasplamsaju tu ljubav. U suprotnom, Jehova ne bi bio zadovoljan njihovom službom. Slično je i danas. Istrajnost sama po sebi nije dovoljna. Moramo istrajati iz ispravnih razloga. Jehovi je važno ne samo šta radimo, već i zašto to radimo. Važni su mu naši motivi – on želi da mu služimo zato što nas na to pokreću duboka ljubav i zahvalnost za sve što čini za nas (Posl. 16:2; Mar. 12:29, 30).

 7. (a) Prema Otkrivenju 3:1-3, na koji problem je Isus skrenuo pažnju skupštini u Sardu? (b) Šta mi treba da radimo?

⁷ Pročitati Otkrivenje 3:1-3. Moramo i dalje biti budni i na oprezu. Hrišćani iz skupštine u Sardu imali su drugačiji problem. Iako su u prošlosti revno služili Jehovi, njihova revnost je sada prilično oslabila. Isus im je zato rekao da se „probude“. Šta mi učimo iz toga? Naravno, Jehova neće zaboraviti naša dela (Jevr. 6:10). Ali ne možemo se osloniti samo na ono što smo radili u prošlosti. Iako nam je sada možda teže da služimo Jehovi nego ranije, moramo ostati „zaokupljeni Gospodovim delom“ i biti budni i na oprezu do samog kraja (1. Kor. 15:58; Mat. 24:13; Mar. 13:33).

 8. Šta učimo iz onoga što je Isus rekao hrišćanima u Laodikiji? (Otkrivenje 3:15-17).

⁸ Pročitati Otkrivenje 3:15-17. Moramo biti revni i svim srcem služiti Jehovi. Isusova poruka hrišćanima u Laodikiji otkrila je koji su problem oni imali. Bili su „mlaki“ i s pola srca su služili Jehovi, zbog čega im je Isus rekao da su u duhovnom pogledu jadni i bedni. Trebalo je da rasplamsaju svoju revnost (Otkr. 3:19). Šta učimo iz toga? Ako je naša revnost oslabila, treba da jačamo zahvalnost za sve što Jehova i njegova organizacija čine za nas (Otkr. 3:18). Nikada ne treba da dozvolimo da nam težnja za lagodnim životom potisne službu Jehovi u drugi plan.

 9. Prema onome šta je Isus rekao skupštinama u Pergamu i Tijatiri, čega moramo da se klonimo?

⁹ Moramo se kloniti otpadničkih učenja. Isus je ukorio neke hrišćane u Pergamu zbog toga što su širili lažna učenja i stvarali podele među braćom (Otkr. 2:14-16). Pohvalio je hrišćane u Tijatiri koji su se držali podalje od takozvanih Sataninih dubina i podstakao ih je da se čvrsto drže istine (Otkr. 2:24-26). Duhovno slabim hrišćanima koji su bili zavedeni lažnim učenjima rekao je da se pokaju. Kako je s nama danas? Moramo odbaciti svako učenje koje je u suprotnosti s Jehovinim načinom razmišljanja. Otpadnici su naizgled pobožni, ali ne žive pobožno (2. Tim. 3:5). Biće nam lakše da prepoznamo i odbacimo njihova učenja ako redovno i temeljno proučavamo Božju Reč (2. Tim. 3:14-17; Jud. 3, 4).

10. Šta još učimo iz onoga što je Isus rekao skupštinama u Pergamu i Tijatiri?

¹⁰ Moramo se kloniti svakog oblika polnog nemorala. U Pergamu i Tijatiri je postojao još jedan problem. Isus je osudio neke u tim skupštinama zbog popustljivog stava prema nemoralu (Otkr. 2:14, 20). Koja je pouka za nas? Ne možemo očekivati da Jehova toleriše bilo koji oblik nemorala, čak i ako mu godinama služimo i imamo neka posebna zaduženja (1. Sam. 15:22; 1. Petr. 2:16). On od nas očekuje da se držimo njegovih visokih moralnih merila bez obzira na to koliko nisko su pala merila u svetu (Ef. 6:11-13).

11. Šta smo do sada naučili? (Videti i okvir „Pouke za nas“.)

¹¹ Šta smo do sada naučili? Videli smo koliko je važno da Jehovi služimo na ispravan način. Ako radimo nešto zbog čega bi Jehova odbacio našu službu, moramo to što pre ispraviti (Otkr. 2:5, 16; 3:3, 16). Međutim, Isus je u svojim porukama skupštinama istakao još nešto. O čemu je reč?

12. Šta možemo naučiti iz Isusovih poruka braći u Smirni i Filadelfiji? (Otkrivenje 2:10).

¹² Pogledajmo sada Isusove poruke skupštinama u Smirni i Filadelfiji. On je rekao tamošnjim hrišćanima da se ne plaše progonstva jer će ih Jehova nagraditi ako mu ostanu verni. (Pročitati Otkrivenje 2:10; 3:10.) Šta mi učimo iz toga? Progonstvo će sigurno nastupiti i moramo biti spremni da ga podnosimo (Mat. 24:9, 13; 2. Kor. 12:10). Zašto je važno da budemo svesni toga?

13-14. Kako na Božji narod utiču događaji opisani u 12. poglavlju Otkrivenja?

¹³ Iz Otkrivenja saznajemo da će Božji narod biti progonjen tokom „Gospodovog dana“, što je vreme u kom mi sada živimo. U 12. poglavlju se govori o ratu koji je izbio na nebu odmah nakon uspostave Božjeg Kraljevstva. Mihailo – proslavljeni Isus Hrist – borio se sa svojom vojskom protiv Satane i demona (Otkr. 12:7, 8). Kakav je bio ishod tog rata? Božji neprijatelji su poraženi i bačeni na zemlju, donoseći ljudima neizrecivu patnju (Otkr. 12:9, 12). Šta Božji narod doživljava zbog toga?

¹⁴ U Otkrivenju je prorečeno kako će Satana reagovati na to što je zbačen na zemlju. Pošto više nema pristup nebu, on je sav svoj gnev usmerio na Božje pomazane sluge koje na zemlji predstavljaju Božje Kraljevstvo i „kojima je povereno da svedoče o Isusu“ (Otkr. 12:17; 2. Kor. 5:20; Ef. 6:19, 20). Kako se ovo proročanstvo ispunjava?

15. Koga predočavaju „dva svedoka“ iz 11. poglavlja Otkrivenja i šta im se dogodilo?

¹⁵ Satana je pokrenuo napad na pomazanu braću koja su predvodila u propovedanju dobre vesti o Kraljevstvu. Tu braću u knjizi Otkrivenje predočavaju „dva svedoka“ koja su bila ubijena (Otkr. 11:3, 7-11).b Njih osmorica su 1918. bila lažno optužena, proglašena krivima i osuđena na duge zatvorske kazne. Gledano iz ljudskog ugla, činilo se da je to kraj svim njihovim aktivnostima.

16. Do kog neočekivanog preokreta je došlo 1919, ali šta je Satana nastavio da radi?

¹⁶ U 11. poglavlju Otkrivenja se kaže da će „dva svedoka“ ubrzo biti vraćena u život. To proročanstvo se ispunilo na neočekivan način za manje od godinu dana nakon što su braća bila zatvorena. Početkom 1919, oni su pušteni iz zatvora i kasnije su optužbe protiv njih odbačene. Braća su odmah nastavila da predvode u propovedanju i poučavanju. Ali to nije bio kraj Sataninim napadima na Božji narod. Od tog vremena, on je pokrenuo „reku“ progonstva protiv svih Božjih slugu (Otkr. 12:15). Zbog toga su svakome od nas „potrebne istrajnost i vera“ (Otkr. 13:10).

17. Koju neočekivanu pomoć Božji narod dobija uprkos tome što je meta Sataninih napada?

¹⁷ U 12. poglavlju Otkrivenja čitamo da će Božji narod dobiti pomoć iz jednog neočekivanog izvora. U proročanstvu se kaže da će „zemlja“ progutati „reku“ progonstva (Otkr. 12:16). Upravo to se dešava u nekim situacijama. Ponekad Božjem narodu pomognu stabilniji elementi Sataninog sveta, kao što je pravosudni sistem. U mnogim sudskim slučajevima Jehovini svedoci su dobili povoljne presude koje su im omogućile određenu meru slobode. Kako su koristili tu slobodu? U potpunosti su se posvetili zadatku koji im je Jehova poverio (1. Kor. 16:9). Šta sve taj zadatak obuhvata?

18. Koji je naš najvažniji zadatak tokom poslednjih dana?

¹⁸ Isus je prorekao da će pre nego što dođe kraj njegovi sledbenici propovedati dobru vest o Kraljevstvu po celom svetu (Mat. 24:14). Dok to rade, mogu računati na pomoć i podršku anđela. U Otkrivenju se kaže da jedan anđeo nosi „večnu dobru vest da je objavi onima koji žive na zemlji – svim narodima, plemenima, jezicima i narodnostima“ (Otkr. 14:6).

19. Koju još poruku moraju objavljivati oni koji vole Jehovu?

¹⁹ Dobra vest o Kraljevstvu nije jedina poruka koju Božji narod treba da objavljuje. Jehova od nas očekuje da pružimo podršku i anđelima o kojima se govori od osmog do desetog poglavlja Otkrivenja. Ti anđeli objavljuju niz teških nevolja koje će zadesiti one koji odbacuju Božje Kraljevstvo. Prema tome, Jehovini svedoci objavljuju poruku koja je upoređena s grâdom i vatrom i otkriva Božju osudu nad različitim elementima Sataninog zlog sveta (Otkr. 8:7, 13). Ljudi moraju znati da je kraj blizu kako bi mogli da iz korena promene svoj život i prežive dan Jehovinog gneva (Sof. 2:2, 3). Ali ta poruka nije popularna. Potrebna nam je hrabrost da bismo je objavljivali. Završna poruka osude, koju ćemo objavljivati tokom velike nevolje, biće još oštrija (Otkr. 16:21).

20. O čemu će biti reči u naredna dva članka?

²⁰ Budući da smo uključeni u ispunjenje onoga što čitamo u Otkrivenju, važno je da se držimo „reči [tog] proročanstva“ (Otkr. 1:3). Ali kako možemo ostati verni Jehovi uprkos progonstvu i nastaviti da hrabro objavljujemo ove poruke? U tome nam mogu pomoći dve stvari. Kao prvo, ono što Otkrivenje govori o Božjim neprijateljima i kao drugo, budući blagoslovi koje ćemo dobiti ako ostanemo verni. O tome će biti reči u naredna dva članka.