12. poglavlje

„Čvrsto se drži onoga što imaš“

FILADELFIJA

 1. U kom gradu se nalazila skupština kojoj je Isus uputio svoju šestu poruku i šta znači ime tog grada?

BRATSKA LJUBAV je predivna odlika. Isus je nesumnjivo ima na umu kada iznosi svoju šestu poruku, upućenu skupštini u Filadelfiji, gradu čije ime znači „bratska ljubav“. Ostareli Jovan još uvek se seća kako je pre više od 60 godina Petar uveravao Isusa u svoju duboku ljubav prema njemu (Jovan 21:15-17). Da li hrišćani u Filadelfiji pokazuju bratsku ljubav? Očigledno je tako.

 2. Kakav je grad bila Filadelfija, kakvo je bilo duhovno stanje tamošnje skupštine i šta Isus kaže njenom anđelu?

² Filadelfija se nalazila oko pedeset kilometara jugoistočno od Sarda, na mestu današnjeg turskog grada Alasehira, i u Jovanovo vreme je bila prilično bogat grad. Međutim, značajnije je zapaziti da je tamo bila duhovno bogata skupština. Tamošnja braća su verovatno bila veoma srećna kada je kod njih došao glasnik s porukom, verovatno iz pravca Sarda. Poruka koju im on nosi sadrži podsticajan savet. Ali u njoj se prvo ukazuje na autoritet koji ima njen slavni Pošiljalac, koji kaže: „Anđelu skupštine u Filadelfiji napiši: Ovo govori onaj koji je svet i istinit, koji ima Davidov ključ, koji kad otvori niko ne može zatvoriti, a kad zatvori niko ne može otvoriti“ (Otkrivenje 3:7).

 3. Zašto je prikladno to što Isus za sebe kaže da je „svet i istinit“?

³ Jovan je čuo kada je Petar rekao Isusu Hristu: „Ti imaš reči večnog života. Mi smo poverovali i spoznali da si ti Božji Sveti“ (Jovan 6:68, 69). Budući da je Jehova Bog oličenje svetosti, sigurno je i njegov jedinorođeni Sin svet (Otkrivenje 4:8). Osim toga, Isus za sebe kaže da je „istinit“. Grčka reč alethinos koja je ovde prevedena sa „istinit“ takođe znači „pravi, stvaran“. U tom smislu može se reći da je Isus istinita svetlost i pravi hleb koji je sišao s neba (Jovan 1:9; 6:32). On je pravi čokot (Jovan 15:1). Isus je istinit i u tom smislu što mu se može verovati. On uvek govori istinu. (Videti Jovana 8:14, 17, 26.) Taj Sin Božji je u svakom pogledu dostojan da bude Kralj i Sudija (Otkrivenje 19:11, 16).

„Davidov ključ“

4, 5. S kojim je savezom povezan „Davidov ključ“?

⁴ Isus ima „Davidov ključ“. Pomoću njega on ’otvara tako da niko ne može zatvoriti, a kad zatvori, niko ne može otvoriti‘. Šta predstavlja taj „Davidov ključ“?

⁵ Jehova je s izraelskim kraljem Davidom sklopio savez za večno kraljevstvo (Psalam 89:1-4, 34-37). David i njegovi potomci vladali su u Jerusalimu s Jehovinog prestola od 1070. do 607. pre n. e., kada je Bog kaznio to kraljevstvo jer je bilo ogrezlo u zlu. Tako je Jehova počeo da ispunjava svoje proročanstvo iz Jezekilja 21:27: „Uništiću, uništiću, uništiću krunu [to jest zemaljski Jerusalim], i ona [kruna Davidovog kraljevstva] neće biti ničija dok ne dođe onaj koji ima zakonsko pravo na nju, i njemu ću je dati.“

6, 7. Kada i kako se pojavio „onaj koji ima zakonsko pravo“ na krunu?

⁶ Kada i kako će se pojaviti „onaj koji ima zakonsko pravo“ na krunu? Kako će on dobiti krunu kao naslednik Davidovog kraljevstva?

⁷ Oko 600 godina kasnije, devica Marija, Jevrejka koja je poticala iz Davidove loze, zatrudnela je uz pomoć svetog duha. Bog je poslao anđela Gavrila da obavesti Mariju da će dobiti sina i da mu da ime Isus. Gavrilo je još rekao: „On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega. Jehova Bog daće mu presto Davida, njegovog oca, i on će vladati kao kralj nad Jakovljevim domom zauvek i njegovom kraljevstvu neće biti kraja“ (Luka 1:31-33).

 8. Kako je Isus pokazao da je dostojan da nasledi Davidov presto?

⁸ Isus je 29. n. e. nakon krštenja u Jordanu bio pomazan svetim duhom i naimenovan za budućeg Kralja iz Davidove loze. Nakon toga je revno propovedao dobru vest o Kraljevstvu, čime nam je pružio dobar primer. Takođe je opunomoćio i svoje učenike da i oni propovedaju (Matej 4:23; 10:7, 11). Isus se ponizio do te mere da je kao mučenik umro na stubu, čime je pokazao da ima sve potrebne osobine da bude naslednik Davidovog prestola. Jehova je uskrsnuo Isusa u duhovni život na nebu i dao mu besmrtnost i uzvisio ga da bude njemu zdesna. Tako je Isus postao punopravni naslednik Davidovog prestola. U određeno vreme on će s punim pravom ’krenuti među svoje neprijatelje i pokoriti ih‘ (Psalam 110:1, 2; Filipljanima 2:8, 9; Jevrejima 10:13, 14).

 9. Šta Isus „otključava“ i „zaključava“ Davidovim ključem?

⁹ U međuvremenu, Isus Davidovim ključem „otključava“ vrata raznih vidova službe i blagoslova vezanih za Božje Kraljevstvo. Posredstvom Isusa, Jehova izbavlja pomazane hrišćane koji su na zemlji „iz vlasti tame“ i prenosi ih „u kraljevstvo svog voljenog Sina“ (Kološanima 1:13, 14). Istim ključem „zaključavaju“ se vrata takvih službi i blagoslova za sve one koji se pokažu neverni (2. Timoteju 2:12, 13). Budući da tog večnog naslednika Davidovog kraljevstva podupire sam Jehova, niko ga ne može sprečiti u izvršavanju njegovih dužnosti. (Uporediti s Matejem 28:18-20.)

10. Na šta Isus hrabri skupštinu u Filadelfiji?

¹⁰ Pošto potiču od osobe koja ima tako veliki autoritet, reči upućene hrišćanima u Filadelfiji zaista su veoma utešne. Isus im upućuje pohvalu: „Znam tvoja dela. (Evo, otvorio sam pred tobom vrata, koja niko ne može da zatvori.) Znam da imaš malo snage, a ipak si držao moju reč i nisi se odrekao mog imena“ (Otkrivenje 3:8). Skupština je bila aktivna i pred njom su se otvorila vrata — što je nesumnjivo značilo da su okolnosti u kojima su živeli pogodovale njihovoj službi. (Uporediti s 1. Korinćanima 16:9; 2. Korinćanima 2:12.) Zato Isus hrabri pripadnike skupštine da dobro iskoriste te okolnosti za propovedanje. Oni su bili istrajni i pokazali su da uz pomoć Božjeg duha imaju dovoljno snage da vrše daljnja „dela“ u Jehovinoj službi (2. Korinćanima 12:10; Zaharija 4:6). Oni su slušali zapovesti Isusa Hrista i nisu ga se odrekli ni rečima ni delima.

„Klanjaće ti se“

11. Koji blagoslov Isus obećava hrišćanima i na koji način su se njegove reči ispunile?

¹¹ Zato im Isus obećava šta će učiniti za njih: „Evo, dovešću one iz Satanine sinagoge, koji kažu da su Judejci a nisu, nego lažu — evo, prisiliću ih da dođu i poklone se pred tvojim nogama i vide da te ja volim“ (Otkrivenje 3:9). Možda su ovoj skupštini, kao što je to bio slučaj i u Smirni, tamošnji Judejci stvarali probleme. Isus te Judejce naziva ’Sataninom sinagogom‘. Međutim, neki od njih su kasnije shvatili da je ono što hrišćani propovedaju o Isusu zaista istina. Oni su se verovatno „poklonili“ onako kako je to Pavle opisao u 1. Korinćanima 14:24, 25 i na taj način se iskreno pokajali i postali hrišćani, iskazavši time duboko cenjenje prema Isusovoj velikoj ljubavi koju je pokazao položivši život za svoje učenike (Jovan 15:12, 13).

12. Zašto su članovi judejske sinagoge u Filadelfiji verovatno bili zapanjeni kada su saznali da su se neki od njih „poklonili“ tamošnjoj hrišćanskoj zajednici?

¹² Članovi judejske sinagoge u Filadelfiji verovatno su bili zapanjeni kada su saznali da su se neki od njih „poklonili“ tamošnjoj hrišćanskoj zajednici. Budući da je u skupštini sigurno bilo mnogo onih koji nisu bili Judejci, oni su očekivali da se dogodi obratno. Zašto? Zato što je Isaija prorekao: „Kraljevi [koji nisu Judejci] će biti tvoji [Izraelovi] hranitelji, a njihove kneginje biće ti dadilje. Klanjaće ti se licem do zemlje“ (Isaija 49:23; 45:14; 60:14). Slično tome, Zaharija je pod nadahnućem napisao: „U to vreme deset ljudi [koji nisu Judejci] iz svih jezika kojima govore narodi uhvatiće jednog Judejca za skut i govoriće: ’Idemo s vama, jer smo čuli da je Bog s vama‘“ (Zaharija 8:23). Da, trebalo je da se oni koji nisu bili poreklom Judejci poklone Judejcima, a ne obratno!

13. Ko su Judejci koji su doživeli ispunjenje proročanstava upućenih drevnom Izraelu?

¹³ Ta proročanstva su bila upućena Božjem izabranom narodu. U vreme kada su izgovorena, Izraelci su bili povlašćen narod. Ali, kada je taj judejski narod odbacio Mesiju i Jehova je odbacio njih (Matej 15:3-9; 21:42, 43; Luka 12:32; Jovan 1:10, 11). Na Pedesetnicu 33. n. e. umesto njih izabrao je pravi Izrael Božji, hrišćansku skupštinu. Njegovi članovi su Judejci u duhovnom smislu i njihovo obrezanje zaista ima pravu vrednost jer predstavlja obrezanje srca (Dela apostolska 2:1-4, 41, 42; Rimljanima 2:28, 29; Galatima 6:16). Dakle, jedini način da onaj ko je po rođenju Judejac ponovo dođe u dobar odnos s Jehovom jeste da poveruje u Isusa kao Mesiju (Matej 23:37-39). To je očigledno trebalo uskoro da se dogodi s nekim pojedincima u Filadelfiji.a

14. Na koji način su se proročanstva iz Isaije 49:23 i Zaharije 8:23 ispunila u savremeno doba?

¹⁴ Proročanstva poput onih iz Isaije 49:23 i Zaharije 8:23 ispunila su se u savremeno doba na jedan veoma značajan način. „Jovanova klasa“ je svojim propovedanjem omogućila da mnogi uđu na otvorena vrata službe za Kraljevstvo.b Većina njih dolazi iz hrišćanskih crkava, koje lažno tvrde da sačinjavaju duhovni Izrael. (Uporediti s Rimljanima 9:6.) Oni sačinjavaju veliko mnoštvo koje je iskazujući veru u Isusovu žrtvenu krv opralo i ubelilo svoje haljine (Otkrivenje 7:9, 10, 14). Budući da su podložni Hristu kao svom Kralju, nadaju se da će naslediti blagoslove njegovog Kraljevstva ovde na zemlji. Oni prilaze Isusovoj pomazanoj braći i u duhovnom pogledu im se „klanjaju“, ’jer su čuli da je s njima Bog‘. Oni pomažu u službi tim pomazanicima, s kojima su ujedinjeni u međunarodno bratstvo (Matej 25:34-40; 1. Petrova 5:9).

’Čas kušnje‘

15. (a) Šta je Isus obećao hrišćanima u Filadelfiji i na šta ih je podstakao? (b) Šta je bila nagrada koju su ti hrišćani iščekivali?

¹⁵ Isus nadalje kaže: „Pošto si se držao reči o mojoj istrajnosti, i ja ću tebe sačuvati u času kušnje koji će doći na ceo svet, da bi se iskušali oni koji žive na zemlji. Dolazim brzo. Čvrsto se drži onoga što imaš, da ti niko ne uzme nagradu“ (Otkrivenje 3:10, 11). Premda hrišćani iz Jovanovog vremena nisu doživeli Gospodov dan (jer je on započeo tek 1914), vera u to da će Isus doći davala im je snagu da istraju u propovedanju (Otkrivenje 1:10; 2. Timoteju 4:2). Na nebu ih je čekala nagrada — večni život (Jakov 1:12; Otkrivenje 11:18). Znali su da ukoliko ostanu verni do smrti niko im ne može uzeti tu nagradu (Otkrivenje 2:10).

16, 17. (a) Šta je ’čas kušnje koji će doći na ceo svet‘? (b) U kakvim su se okolnostima pomazanici našli kada je započeo ’čas kušnje‘?

¹⁶ Međutim, šta je ’čas kušnje‘? Nema sumnje da su se ti azijski hrišćani uskoro suočili s još jednim talasom teškog progonstva koje su pokrenule vlasti u Rimskom carstvu.c Međutim, glavno ispunjenje tih reči nastupa u času rešetanja i suđenja tokom Gospodovog dana i sve više se pojačava od 1918. To ispitivanje pokazuje da li je neko na strani Božjeg uspostavljenog Kraljevstva ili na strani Sataninog sveta. Radi se o relativno kratkom periodu — „času“ — koji se još nije završio. Dokle god on traje, nikad ne smemo zaboraviti da živimo „u času kušnje“ (Luka 21:34-36).

¹⁷ Poput nepokolebljive filadelfijske skupštine, „Jovanova klasa“, sačinjena od pomazanih hrišćana, morala se 1918. godine suočiti s protivljenjem savremene ’Satanine sinagoge‘. Verske vođe hrišćanskih crkava, koje su tvrdile da njihovi članovi sačinjavaju duhovni Izrael, prepredeno su manipulisale vlastima navodeći ih da progone prave hrišćane. Pa ipak, pravi hrišćani su se svim silama trudili da se ’drže reči o Isusovoj istrajnosti‘. Tako su se uz duhovnu pomoć — ’malu snagu‘, koja je ipak bila značajna — održali i prihvatili podsticaj da uđu na vrata koja su se tada otvorila pred njima. A kakva su se to vrata otvorila?

’Otvorena vrata‘

18. Koje je naimenovanje Isus izvršio 1919. i po čemu je onaj ko je tada bio naimenovan bio sličan vernom Jezekijinom upravitelju?

¹⁸ Godine 1919. Isus je ispunio svoje obećanje i malu grupu pravih pomazanih hrišćana priznao za svog ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47). Oni su tada dobili odgovornu službu, kakvu je vršio verni upravitelj Elijakim u vreme vladavine kralja Jezekije.d Jehova je o Elijakimu rekao: „Staviću mu na rame ključ Davidovog doma, pa kad on otvori, niko neće zatvoriti, a kad on zatvori, niko neće otvoriti.“ Elijakim je nosio veliku odgovornost kao dvoranin kralja Jezekije, Davidovog potomka. Slično tome, „Jovanovoj klasi“ je danas poveren „ključ Davidovog doma“, naime, oni su zaduženi da kao zastupnici Mesijanskog Kraljevstva organizuju teokratske aktivnosti na zemlji. Jehova je ojačao svoje sluge za izvršenje tog zadatka, a njihovu malu snagu pretvorio je u veliku, dovoljnu za obavljanje ogromnog dela svedočenja po celom svetu (Isaija 22:20, 22; 40:29).

19. Kako „Jovanova klasa“ izvršava dužnosti koje joj je Isus dao 1919. i koji su plodovi njenog rada?

¹⁹ Oponašajući Isusov primer, pomazani ostatak je 1919. godine započeo s revnim propovedanjem dobre vesti o Kraljevstvu širom sveta (Matej 4:17; Rimljanima 10:18). Zbog toga su neki iz savremene „Satanine sinagoge“, to jest iz crkava hrišćanstva, prišli pomazanom ostatku, pokajali se i „poklonili“ pred tim robom, priznajući da su mu podložni. Pridružili su se „Jovanovoj klasi“ da bi zajedno s njenim starijim članovima služili Jehovi. To se odvijalo sve dok nije bio popunjen broj Isusove pomazane braće. Nakon toga, pomazanom robu je počelo da se priključuje ’veliko mnoštvo iz svih naroda‘ i da mu se ’klanja‘ (Otkrivenje 7:3, 4, 9). Taj rob i spomenuto veliko mnoštvo ujedinjeno služe u organizaciji Jehovinih svedoka.

20. Zašto danas Jehovini svedoci treba da budu posebno jaki u veri i aktivni u Božjoj službi?

²⁰ Današnje Jehovine svedoke povezuje iskrena bratska ljubav kakva je postojala i među hrišćanima u Filadelfiji. Oni shvataju da delo propovedanja treba obaviti što hitnije. Uskoro će izbiti velika nevolja i Satanin zli svet će biti uništen. Zato dajmo sve od sebe da nas taj dan zatekne jake u veri i aktivne u Božjoj službi, kako nam ime ne bi bilo izbrisano iz Jehovine knjige života! (Otkrivenje 7:14). Upozorenje koje je Isus uputio skupštini u Filadelfiji trebalo bi da shvatimo veoma ozbiljno. Ono nam može pomoći da se čvrsto držimo službe koja nam je poverena i da dobijemo svoju nagradu — večni život.

Blagoslovi koji čekaju pobednike

21. Na koji način se „Jovanova klasa“ ’drži reči o Isusovoj istrajnosti‘ i koje im obećanje Isus daje?

²¹ „Jovanova klasa“ se ’drži reči o Isusovoj istrajnosti‘, to jest oponaša njegov primer i istrajava u službi (Jevrejima 12:2, 3; 1. Petrova 2:21). Zato su za njih veoma ohrabrujuće daljnje reči koje Isus upućuje skupštini u Filadelfiji: „Onoga ko pobedi učiniću stubom u hramu mog Boga i on više neće izaći odatle“ (Otkrivenje 3:12a).

22. (a) Na koji je hram Isus mislio kada je rekao „u hramu mog Boga“? (b) Kako će pomazani hrišćani koji pobede postati „stubovi“ u tom hramu?

²² Zaista je velika čast da neko postane stub u Jehovinom hramu. U drevnom Jerusalimu doslovni hram je bio središte obožavanja Jehove. Određenog dana svake godine prvosveštenik je u hramu prinosio krv žrtvenih životinja pred čudesnim svetlom koje je predočavalo Jehovinu prisutnost u ’Svetinji nad svetinjama‘ (Jevrejima 9:1-7). Prilikom Isusovog krštenja nastao je jedan drugi hram, naime, Jehovin veliki duhovni hram. Svetinja nad svetinjama tog hrama nalazi se na nebu, gde je Isus uzašao da bi se ’pojavio pred Božjim licem‘ (Jevrejima 9:24). Isus je Prvosveštenik i prineo je samo jednu žrtvu za potpuno očišćenje greha — i to svoju krv koju je prolio kao savršen čovek (Jevrejima 7:26, 27; 9:25-28; 10:1-5, 12-14). Dokle god su verni, pomazani hrišćani na zemlji služe kao sveštenici u zemaljskom dvorištu tog hrama (1. Petrova 2:9). Ali kad postignu konačnu pobedu, oni ulaze u nebesku svetinju nad svetinjama i postaju poput postojanih „stubova“ tog simboličnog Božjeg hrama (Jevrejima 10:19; Otkrivenje 20:6). Nema opasnosti da će ikada morati da napuste taj hram — što znači da „više neće izaći odatle“.

23. (a) Koje još obećanje Isus daje pomazanim hrišćanima koji budu pobedili? (b) Šta otkriva Jehovino ime i ime novog Jerusalima napisano na hrišćanima koji pobede?

²³ Isus u poruci dalje kaže: „Napisaću na njemu ime mog Boga i ime grada mog Boga, novog Jerusalima koji silazi s neba od mog Boga, i svoje novo ime napisaću na njemu“ (Otkrivenje 3:12b). Ti pobednici imaju na sebi napisano ime Jehove — svog i Isusovog Boga. To jasno pokazuje da su Jehova i Isus dve odvojene osobe, a ne dva dela trojednog boga, to jest Trojstva (Jovan 14:28; 20:17). Sva stvorenja će shvatiti da ti pomazanici pripadaju Jehovi. Oni su njegovi svedoci. Pored toga, oni na sebi imaju napisano ime novog Jerusalima, nebeskog grada koji će sići s neba u tom smislu što će svoju dobrotvornu vlast proširiti na sve ljude koji su verni Bogu (Otkrivenje 21:9-14). I svi hrišćani na zemlji, to jest sve Hristove zemaljske ovce, tada će videti da su ti pomazanici građani Kraljevstva, nebeskog Jerusalima (Psalam 87:5, 6; Matej 25:33, 34; Filipljanima 3:20; Jevrejima 12:22).

24. Šta predočava Isusovo novo ime i u kom je smislu ono napisano na vernim pomazanim hrišćanima?

²⁴ Na kraju, pomazani hrišćani koji pobede imaju na sebi napisano i Isusovo novo ime. Ono predočava Isusove nove dužnosti i jedinstvenu čast koju mu je Jehova iskazao (Filipljanima 2:9-11; Otkrivenje 19:12). Niko drugi ne zna to ime zato što niko drugi nije tako nešto doživeo niti su mu bile poverene takve dužnosti i ukazane takve časti. Ali kad Isus napiše svoje ime na svojoj vernoj braći, oni tada stupaju u prisan odnos s njim na nebu i čak dele njegove dužnosti i časti (Luka 22:29, 30). Nije nikakvo čudo što poruku upućenu tim pomazanicima Isus zaključuje pobudom koju često ponavlja: „Ko ima uho, neka čuje šta duh govori skupštinama“ (Otkrivenje 3:13).

25. Kako svaki hrišćanin može da primenjuje načela na kojima se temelje Isusovi saveti upućeni skupštini u Filadelfiji?

²⁵ Ova poruka je sigurno mnogo ohrabrila verne hrišćane u Filadelfiji. A i danas, tokom Gospodovog dana, „Jovanova klasa“ u njoj nalazi snažne pouke. Međutim, njena načela su važna za svakog hrišćanina, bez obzira na to da li je pomazanik ili druga ovca (Jovan 10:16). Dobro je da svi neprestano donosimo plodove u službi za Kraljevstvo, poput hrišćana iz Filadelfije. Svako od nas ima barem malo snage. Svako od nas može učiniti nešto u Jehovinoj službi. Zato iskoristimo snagu koju imamo! Bez oklevanja uđimo na svaka vrata koja nam se otvore u pogledu većeg učestvovanja u teokratskim aktivnostima. Čak se možemo moliti Jehovi da nam otvori takva vrata (Kološanima 4:2, 3). Ukoliko budemo oponašali Isusovu istrajnost i dokazali da smo dostojni da nosimo njegovo ime, pokazaćemo da imamo uho koje čuje šta Božji sveti duh govori skupštinama!

[Fusnote]

[Okvir na 63. strani]

Pomoći mnogima da se „poklone“

Izgleda da od 144 000 pomazanika koji će naslediti nebesko Kraljevstvo zemaljsku službu još nije završio samo jedan mali broj, koji sačinjava „Jovanovu klasu“ i broji manje od 9 000 osoba. Istovremeno veliko mnoštvo raste i sada ih ima preko 6 600 000 (Otkrivenje 7:4, 9). Šta je doprinelo tom ogromnom porastu? Velik doprinos su dale različite škole koje održavaju Jehovini svedoci. U potpunoj suprotnosti s obrazovanjem koje nude crkve u svojim teološkim školama, gde se naučava svetska filozofija, a umanjuje vrednost Biblije, škole Jehovinih svedoka izgrađuju u ljudima čvrstu veru u Božju Reč. One ističu njenu praktičnost i razjašnjavaju kako se uz primenu njenih načela može voditi čist, moralan život i predano služiti Bogu. Od 1943. godine, u Dvoranama Kraljevstva Jehovinih svedoka širom sveta održava se Teokratska škola propovedanja. Svake sedmice milioni prisustvuju toj biblijskoj školi, koja se u celom svetu sprovodi po jedinstvenom nastavnom programu.

Od 1959. Jehovini svedoci održavaju i Seminare za naimenovanu braću, koji su namenjeni obuci skupštinskih starešina i slugu pomoćnika. A od 1977. kroz Školu za pionire prošle su stotine hiljada braće i sestara koji punovremeno služe Jehovi pokazujući duh kakav je vladao i u filadelfijskoj skupštini. Godine 1987. počela je s radom i Škola za obučavanje naimenovane braće. Braći koja završe tu školu dodeljuju se posebni vidovi službe po celom svetu.

Istaknuta škola Jehovinih svedoka jeste njihova misionarska škola Galad. Otkad je 1943. započela s radom, ovu misionarsku školu, koja se nalazi u američkoj saveznoj državi Njujork, gotovo svake godine završavaju dva razreda. U njoj je dosad školovano više od 7 000 Jehovinih slugu, koji su kao misionari poslati u razne zemlje. Misionari koji su je završili služili su dosad u više od sto zemalja, a u mnogima od njih upravo su oni pokrenuli propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu. Neki koji su Galad završili pre više od 60 godina i danas služe kao misionari. Oni sarađuju s mlađim misionarima i zajedno s njima doprinose globalnom porastu Jehovine organizacije. Taj porast je zaista zadivljujuć!

[Tabela na 64. strani]

Godine 1919. Isus je kao Kralj „otvorio vrata“ hrišćanske službe, to jest omogućio povoljne okolnosti za njeno odvijanje. Sve je više predanih hrišćana koji ulaze na ta vrata koristeći povoljne okolnosti za službu.

1918. 14 3 868 591

1928. 32 23 988 1 883

1938. 52 47 143 4 112

1948. 96 230 532 8 994

1958. 175 717 088 23 772

1968. 200 1 155 826 63 871

1978. 205 2 086 698 115 389

1988. 212 3 430 926 455 561

1998. 233 5 544 059 698 781

2005. 235 6 390 022 843 234

[Fusnote]

[Tabela na 65. strani]

Jehovini svedoci svoju službu obavljaju celim srcem. To se može videti iz sledeće tabele koja pokazuje koliko su sati proveli u propovedanju i poučavanju drugih ljudi i vođenju besplatnih biblijskih studija sa zainteresovanim osobama.

1918. 19 116 Nema izveštaja

1928. 2 866 164 Nema izveštaja

1938. 10 572 086 Nema izveštaja

1948. 49 832 205 130 281

1958. 110 390 944 508 320

1968. 208 666 762 977 503

1978. 307 272 262 1 257 084

1988. 785 521 697 3 237 160

1998. 1 186 666 708 4 302 852

2005. 1 278 235 504 6 061 534

[Slika na 59. strani]

Rimski ključ iz prvog veka