Takvi jahači i njihovi konji ostavljaju utisak na nas. Ali, pogled na konje i jahače kakav se pružao piscu knjige Otkrivenja (apokalipse) zastrašujuć je. Tajanstveni su, ulivaju strah. Ti jahači su u opšte poznati kao „jahači apokalipse“.

Predstavi sebi četiri vešta jahača koji ti se u ovom trenutku približavaju gromoglasnim udarcima kopita. Jedan od njih čak vitla mačem. Zapazi i boju njihovih konja, svaki izgleda drugačije. Jedan je konj beli, jedan riđi, drugi pak crni, a konj bolesnog izgleda je bled. Svi su zaista čudnovatog, tajanstvenog izgleda.

Prati sada jezgrovit izveštaj o onome što je video apostol Jovan, pisac ove biblijske knjige. „I videh i gle! KONJ BELI, a onaj što je jahao na njemu držao je luk i dade mu se kruna te on, pobednik, ode da potpuno pobedi. ... I iziđe drugi, RIĐI KONJ, a onome što je jahao na njemu dade se da uzme mir sa Zemlje, da se ljudi ubijaju međusobno i dade mu se veliki mač. ... I videh i gle! VRANI KONJ i onaj što je jahao na njemu imao je vagu u ruci svojoj. I čuh glas: ’Mera pšenice za denar (dnevna zarada) i tri mere ječma za denar!’ ... I videh i gle! KONJ BLED, a onome što je jahao na njemu beše ime smrt. A hades iđaše za njim. I dade im se vlast nad četvrtinom Zemlje, da ubijaju dugim mačem, nestašicom hrane, kugom i divljim zverima zemaljskim“ (Otkrivenje 6:2—8, Američki prevod).

Od vremena zapisivanja ove vizije bezbrojni čitaoci su pokušali da odgonetnu značenje tajanstvenih konja i njihovih jahača. Šta oni predstavljaju? Kada su počeli da jašu? Utiče li njihovo jahanje bilo kako na naš život? Postoje nebrojena objašnjenja šta bi mogli da predočavaju konji i njihovi jahači, te kada je započelo njihovo jahanje.

Tumačenja se najviše razilaze u pogledu belog konja i njegovog jahača. Na primer, u Novoj katoličkoj enciklopediji se objašnjava da beli konj predstavlja ’ili pobedu jevanđelja ili pobedu imperijalizma’.

U knjizi Danilo i Otkrivenje Uria Smit daje sledeće objašnjenje: „Beli konj je odgovarajući simbol za pobedu jevanđelja u prvom veku... Bela boja konja ukazuje na čistoću vere u ono vreme.“

U Tumaču Biblije čitamo s tim u vezi: „Prvi jahač ne predstavlja osobu, nego Hristovu stvar, i to u prvoj fazi njenog pobedonosnog napredovanja s obećanjem buduće pobede... Mi znamo da je ta stvar u svetu, da se to kraljevstvo nalazi u našoj sredini, te da će oni koji mu se protive pretrpeti poraz.“ Vudrou Krol iz Hrišćansko—jevrejske fondacije je mišljenja da jahač na belom konju predstavlja antihrista.

KO MOŽE da objasni značenje tajanstvenih jahača apokalipse? U Bibliji, i to u Danilu 2:47, Jehova Bog je označen „Otkrivaocem tajni“. Budući da je on nadahnuo pisanje Biblije uključivši i viziju o jahačima, može dati potrebno objašnjenje. Budemo li zato tražili dokaze u njegovoj otkrivenoj Reči, biće nam moguće odgonetnuti značenje raznobojnih konja i njihovih jahača (Amos 3:7; 2. Timoteju 3:16; 2. Petrova 1:21).

Prva tri stavka Otkrivenja ili Apokalipse sadrže ključ koji nam pomaže otkriti tajnu. Pokazuju da je to otkrivenje redosleda vizija koje se odnose na buduće događaje, dakle događaje koji će nastupati nakon godine 96. n.r.vr. u kojoj je apostol Jovan video i zapisao te vizije. To je u skladu s njegovim objašnjenjem u Otkrivenju 1:10, koje govori da će se sve što je video u vizijama dogoditi tek nakon što nastupi „dan Gospodnji“ (Uporedi 1. Korinćanima 1:8; 5:5).

Imajući na umu te misli, osmotrimo konje i njihove jahače. Kao prvo, potrebno nam je ispravno razumevanje o tome koga predstavlja beli konj i njegov jahač. Potom ćemo istražiti i značenje ostalih jahača.

Neka tumačenja

U prethodnom članku je spomenuto tumačenje koje kaže da beli konj i njegov jahač predstavljaju pobedu jevanđelja ili pobedu imperijalizma. Ipak, svet se nije dao obratiti na jevanđelje (dobru vest) o Hristu, niti na s tim povezane Božje namere. Takođe nije došlo do pobede imperijalizma, nego je on doživeo slom u ovom našem veku.

A šta da kažemo o tumačenju da beli konj predstavlja pobedu jevanđelja i čistoću vere u prvom veku? Ono se ne obazire na činjenicu da se radi o viziji o stvarima koje treba da se dogode u budućnosti. Budući da je Jovan napisao Otkrivenje godine 96. nr.vr., dok se kao zatvorenik nalazio u zatočeništvu na ostrvu Patmosu, nemoguće je da bi moglo predstavljati nešto što se odnosi na prvi vek.

Jedno drugo objašnjenje govori da beli konj ne predstavlja osobu, nego Hristovu stvar, kao i činjenicu da se njegovo Kraljevstvo nalazi ’u našoj sredini’, to jest u našim srcima. Ali, stvar Isusa Hrista i hrišćanstvo nisu nipošto započeli tek nakon zapisivanja Otkrivenja. Ista stvar je bila dobro poznata među hrišćanima prvog veka još pre nego što je Jovan zapisao Otkrivenje.

Kada je Isus rekao: „Kraljevstvo je u vašoj sredini“, govorio je licemernim farisejima, odgovarajući tako na jedno pitanje koje su mu postavili. Dakle, nije to rekao svojim vernim sledbenicima, što bi značilo da je Kraljevstvo ’u njihovoj sredini’ u tom smislu što bi se nalazilo u njihovim srcima. Umesto toga, objasnio je nevernim farisejima da je on, Isus ovom prilikom među njima kao predstavnik budućeg Božjeg Carstva (Luka 17:21; vidi takođe objašnjenje u Jerusalimskoj Bibliji i Luterovoj Bibliji).

Šta reći o razmišljanju da je jahač na belom konju antihrisg? Biblija ne govori nigde o tome da će antihristu uspeti tako velik prodor da bi se moglo reći: „Ode da potpuno pobedi“, što čitamo za, jahača na belom konju (Otkrivenje 6:2). Ko god to jahao na belom konju — sigurno je da će izvojevati potpunu pobedu. Njegov pobednički pohod ne može se zaustaviti, zato će biši uništeni svi njegovi neprijatelji.

Biblija pomaže u tumačenju

Ko je jahač na belom konju objašnjava na potpuno jasan način „Otkrivaoc tajni“ još u istom redosledu vizija, U Otkrivenju 19:11—16 opet vidimo belog konja i ovoga puta se jasno može razumeti ko je jahač.

Činjenica da u proročanskim vizijama dva puta vidimo belog konja, ukazuje na to da se radi o istom konju, te da su predočeni različiti zadaci ili delatnosti jahača. U poslednjoj viziji spominju se nazivi jahača. Oni glase: „Veran i istinit“, „Reč Božja“ te „Kralj nad kraljevima i gospodar nad gospodarima“.

Ove oznake ne ostavljaju mesta sumnji u vezi identiteta jahača na belom konju. To nije niko drugi nego Gospod Isus Hrist (Uporedi Otkrivenje 17:14). Ali, u kom razdoblju njegovog života? U svakom slučaju bilo kada po završetku prvog veka, nakon vremena kada je bilo posredovano Otkrivenje. Zapazi takođe da on sada prima Kraljevsku krunu. Dakle, Isus Hrist će u budućnosti preuzeti posebnu ulogu kao Kralj ili vladar. I na tom položaju je predočen kao ratnik naoružan s lukom, koji izlazi „da i dalje pobeđuje“.

I sledeća činjenica pokazuje da će se apokaliptična vizija ispuniti u budućnosti: Kada ju je Jovan video, prošlo je već više od 60 godina otkako je Isus završio svoj zemaljski život, vaskrsnuo iz mrtvih i uzašao na nebo. Kada se Isus vratio na nebo bilo mu je rečeno da čeka s desne strane Bogu do vremena dok neprijatelji ne budu postavljeni u „podnožje njegovih nogu“ (Jevrejima 10:12, 13).

Jahanje počinje

Dakle, jahanje na belom konju počinje u budućnosti, to jest u vreme kada Isus Hrist bude ustoličen za nebeskog kralja Božjeg kraljevstva. U to vreme će mu Bog uputiti zapovest: „Vladaj posred svojih neprijatelja“ (Psalam 110:2). Ali, kada će se to dogoditi?

Krunisanje Isusa Hrista za nebeskog kralja opisano je u Psalmu 45:3—7. Apostol Pavle citira deo tog Psalma u Jevrejima 1:8, 9 primenjujući stavke 6 i 7 na Isusa Hrista, Sina Božjeg. Jehovini svedoci su objavili opširne pojedinosti i biblijske dokaze koji pokazuju da je krunisanje Isusa Hrista usledilo na nebu, na kraju vremena pagana, „određenih vremena naroda“, dakle godine 1914. (Luka 21:24)a.

Zato ne može da zadovolji nijedno tumačenje prema kom jahanje jahača datira iz vremena pre 1914. godine. Budući da je jahač na belom konju prvi po redu, to mora da ostali konji i njihovi jahači predočavaju događaje koji će se odvijati istovremeno ili ubrzo nakon početka njegovog jahanja. Dakle, četiri jahača nalaze se na putu od početka „vremena svršetka“ (godine 1914). Otada je jasno vidljivo da mi živimo u „poslednjim danima“ (Danilo 12:4; 2. Timoteju 3:1—5, 13).