Poglavlje 10

Biblijsko proročanstvo koje se ispunjava pred tvojim očima

Da li si se ikada pitao, zašto je danas mnogo toga drugačije nego pre sto godina? Istina, mogu se primetiti izvesna poboljšanja; na primer, danas su u mnogim zemljama izlečive bolesti koje su pre neminovno završavale smrću, a prosečni građanin uživa životni standard o kom njegovi preci nisu mogli ni da sanjaju. Ali, naš vek je doživeo i najgore ratove i najstrašnija zlodela ljudske istorije. Osim toga, ugrožen je prosperitet čovečanstva, pa čak i daljnji opstanak — demografskom eksplozijom, zagađenjem okoline i ogromnim međunarodnim arsenalima atomskog, biološkog i hemijskog oružja. Zašto se 20. vek toliko razlikuje od pređašnjih vekova?

 1. (Uključujući uvod.) (a) Kako se 20. vek razlikuje od prethodnih vekova? (b) Šta nam pomaže da razumemo zašto je naše vreme toliko različito?

ODGOVOR na ovo pitanje povezan je s pažnje vrednim biblijskim proročanstvom koje se ispunjava pred tvojim očima. Ovo proročanstvo je izrekao sam Isus i ono s jedne strane pruža dokaz o nadahnutosti Biblije, ali s druge strane pokazuje da neposredno predstoje vrlo drastične promene na svetskoj pozornici. Kakvo je to proročanstvo? I kako znamo da se ispunjava?

Isusovo veliko proročanstvo

 2, 3. Koja su pitanja postavili Isusu njegovi učenici, i gde se može naći njegov odgovor?

² Kako Biblija izveštava, Isusovi učenici su neposredno pred njegovu smrt razgovarali s njim o veličanstvenim građevinama hrama u Jerusalimu. Bili su impresionirani njihovom veličinom i naizglednom neprolaznošću. Ali, Isus je rekao: „Ne vidite li sve ovo? Zaista vam kažem: Nikako ovde neće ostati ni kamen na kamenu koji neće biti srušen“ (Matej 24:1, 2, NW).

³ Isusovi učenici su sigurno bili iznenađeni njegovim rečima. Kasnije su došli k njemu, moleći za daljnje razjašnjenje: „Kaži nam kad će to biti i šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka sistema stvari?“ (Matej 24:3, NW). Isusov odgovor može se naći u daljnjim stihovima 24. i 25. poglavlja Mateja. Njegove reči takođe su zabeležene i u Marku, 13. poglavlje i Luki, 21. poglavlje. Ovo je, jasno, bilo najvažnije proročanstvo koje je Isus izrekao za vreme svog zemaljskog života.

 4. Za koje su dve različite stvari Isusovi učenici postavili pitanje?

⁴ Učenici su ustvari pitali Isusa o više stvari. Najpre su postavili pitanje: „Kada će to biti?“ Drugim rečima: Kada će Jerusalim i njegov hram biti razoreni? Osim toga, hteli su da znaju koji znak će označavati početak Isusove prisutnosti kao kralja nebeskog Božjeg Kraljevstva i predstojeći kraj sadašnjeg sistema stvari.

 5. (a) Koje je prvo ispunjenje imalo Isusovo proročanstvo, ali kada je trebalo da se njegove reči potpuno ispune? (b) Kako je Isus započeo svoj odgovor na pitanje učenika?

⁵ U svom odgovoru Isus se osvrnuo na obe tačke. Mnoge njegove reči ispunile su se već u prvom veku, u vremenu koje je još bilo preostalo do strašnog razorenja Jerusalima godine 70. n. e. (Matej 24:4-22, NW). Ali, njegovo proročanstvo trebalo je kasnije, ustvari u našim danima, imati veće ispunjenje. Šta je Isus sve naveo? Prema 7. i 8. stihu, govorio je najpre o sledećem: „Ustaće narod protiv naroda i kraljevstvo protiv kraljevstva i biće nestašica hrane i zemljotresi u jedom mestu za drugim. Sve je to početak bolnih nevolja.“

 6. Na koje nas paralelno proročanstvo podsećaju Isusove reči iz Mateja 24:7, 8?

⁶ Isusova prisutnost kao kralja trebalo je očigledno da bude obeležena velikim metežom na Zemlji. To potvrđuje jedno paralelno proročanstvo iz Otkrivenja: vizija o četiri jahača Apokalipse (Otkrivenje 6:1-8). Prvi od ovih jahača predstavlja samog Isusa kao pobedonosnog kralja. Jahači na drugim konjima predočavaju događaje na Zemlji koji obeležavaju početak Isusovog vladanja: rat, glad i prevremenu smrt od različitih uzroka. Da li može danas da se vidi ispunjenje ova dva proročanstva?

Rat

 7. Šta je bilo proročanski predstavljeno jahanjem drugog jahača Apokalipse?

⁷ Pogledajmo proročanstvo malo pobliže. Najpre je Isus rekao: „Ustaće narod protiv naroda i kraljevstvo protiv kraljevstva.“ Time je bio prorečen rat. Drugi od četiri jahača Apokalipse takođe je simbol rata. Čitamo: „I izašao je drugi, konj plamene boje, a onome koji je jahao na njemu dato je da uzme mir sa zemlje, da ubijaju jedni druge; i dan mu je veliki mač“ (Otkrivenje 6:4, NW). Ljudi hiljadama godina ratuju jedni protiv drugih. Zašto bi onda trebalo da ove reči baš za naše dane imaju posebno značenje?

 8. Zašto očekujemo da ratovi budu istaknuto obeležje znaka?

⁸ Vredno je zapaziti da ratovi sami po sebi nisu znak Isusove prisutnosti. Ovaj znak je sastavljen iz svih pojedinosti Isusovog proročanstva koje se mogu videti u jednom određenom vremenskom razdoblju. Ali, rat je prvo spomenuto obeležje, zbog čega je trebalo da se očekuje neobično, upadljivo ispunjenje. A svako mora da prizna da su ratovi 20. veka bez premca u istoriji.

 9, 10. Kako su počela da se ispunjavaju proročanstva o ratu?

⁹ Na primer, nijedan od pređašnjih ratova — koliko god okrutni i razorni bili — nije ni izdaleka bio toliko razoran koliko su bila dva svetska rata 20. veka. Konačno, prvi svetski rat je odneo približno 14 miliona žrtava; mnoge zemlje nemaju ni toliko stanovnika. Zaista je bilo „dato da uzme mir sa zemlje, da ubijaju jedni druge“.

¹⁰ Prema proročanstvu, ratničkom drugom jahaču Apokalipse bio je dat „veliki mač“. Na šta to ukazuje? Na sve smrtonosnija oružja. Opremljeni tenkovima, avionima, smrtonosnim otrovnim gasovima, podmornicama i artiljerijom koja može da izbacuje eksplozivne granate na nekoliko kilometara, ljudi su mogli da sve delotvornije ubijaju svoje bližnje. A od prvog svetskog rata „veliki mač“ je postao još razorniji — što treba pripisati radio-komunikaciji i radaru, kao i uvođenju usavršenog vatrenog oružja, bakteriološkog i hemijskog oružja, bacača plamena, napalma, novih vrsta bombi, interkontinentalnih balističkih raketa, nuklearnih podmornica, modernih aviona i ogromnih ratnih brodova.

„Početak bolnih nevolja“

11, 12. Na koji način je prvi svetski rat bio samo „početak bolnih nevolja“?

¹¹ Prvi stihovi Isusovog proročanstva završavaju rečima: „Sve je to početak bolnih nevolja“ Ovo se sasvim sigurno odnosilo na prvi svetski rat. Njegov kraj godine 1918. nije doneo trajni mir. Nedugo zatim usledile su, doduše ograničene, ali s velikom okrutnošću vođene militarističke akcije u Etiopiji, Libiji, Španiji, Rusiji, Indiji i u drugim državama. Onda je izbio strašni drugi svetski rat koji je odneo živote oko 50 miliona vojnika i civila.

¹² Osim toga, čovečanstvo se uprkos privremenim mirovnim sporazumima i prolaznim borbenim zatišjima nalazi još uvek u ratnom stanju. Godine 1987. bilo je izvešteno da je od 1960. vođen 81 veliki rat, u kom je izginulo 12 555 000 ljudi, žena i dece. Godine 1987. besnelo je u isto vreme više ratova nego bilo kada pre u pisanoj ljudskoj istoriji.⁠¹ Osim toga, godišnji vojni izdaci sada dostižu bilion dolara, što znatno opterećuje svetsku privredu.⁠² Isusovo proročanstvo da će ’ustati narod protiv naroda i kraljevstvo protiv kraljevstva‘ ispunilo se u svakom pogledu. Crveni konj rata nastavlja svoj divlji galop po Zemlji. Ali, šta je s drugim obeležjem znaka?

Nestašice hrane!

13. Koje je tragične događaje prorekao Isus, i kako vizija o trećem jahaču Apokalipse podupire njegovo proročanstvo?

¹³ Isus je prorekao: „Biće nestašica hrane... u jednom mestu za drugim.“ Zapazimo kako je to u skladu s jahanjem trećeg jahača Apokalipse. O njemu čitamo: „I video sam i gle! Crni konj i onaj koji je sedeo na njemu imao je vagu u ruci. I čuo sam glas kao da govori između četiri živa stvorenja: ’Litra pšenice za denar i tri litre ječma za denar, a maslinovom ulju i vinu ne naudi‘“ (Otkrivenje 6:5, 6, NW). Zaista, teška nestašica hrane!

14. Koje su veće gladi u ispunjenju Isusovog proročanstva nastupile od 1914?

¹⁴ Da li može ovo proročanstvo da se ispuni danas, kad su neke zemlje dostigle zaista visok životni standard? Razmatranje globalne situacije daje jasan odgovor. Istorija pokazuje da gladi uzrokuju ratovi i prirodne katastrofe. Zato ne iznenađuje da naš vek, u kom je bilo više katastrofa i ratova nego u pređašnjim, uvek iznova snalaze gladi. Mnoga područja Zemlje su od 1914. doživela takve katastrofe. U jednom popisu navodi se više od 60 većih gladi do kojih je od 1914. godine došlo u toliko međusobno udaljenim zemljama kao što je Grčka, Nizozemska, Sovjetski Savez, Nigerija, Čad, Čile, Peru, Bangladeš, Bengal, Kambodža, Etiopija i Japan.⁠³ Neke gladi potrajale su više godina i mnogima donele smrt.

15, 16. Koji je drugi oblik nestašice hrane poprimio danas zaista razorne razmere?

¹⁵ O teškim gladima obično izveštavaju mediji širom sveta. Kad se posle nekog vremena savladaju, preživeli se postepeno vraćaju relativno normalnom životu. Međutim, tokom 20. veka razvila se još opasnija vrsta nestašice hrane. Ona je manje dramatična i zato se često previđa. Ali, ona postoji iz godine u godinu. Radi se o teškom biču neishranjenosti od koje je pogođena oko petina stanovništva naše planete i od koje godišnje umire između 13 i 18 miliona ljudi.⁠⁴

¹⁶ Drugim rečima: Ova vrsta nestašice hrane uzme za dva dana toliko žrtava koliko ih je poginulo u Hirošimi od atomske bombe. Za dve godine umrlo je više ljudi od posledica gladi, nego što je poginulo vojnika zajedno u prvom i drugom svetskom ratu. Da li je, dakle, od 1914. bilo „nestašica hrane... u jednom mestu za drugim“? Sasvim sigurno!

Zemljotresi

17. Koji se razorni zemljotres dogodio ubrzo posle 1914?

¹⁷ Dana 13. januara 1915, samo nekoliko meseci posle izbijanja prvog svetskog rata, zemljotres je pogodio Abruci (Italija) i odneo 32 610 ljudskih života. Ova katastrofa je podsetila na to da je trebalo da rat i glad za vreme Isusove prisutnosti budu propraćeni još nečim: „Biće... zemljotresa u jednom mestu za drugim.“ Zemljotres u Abruciju bio je, kao i rat i glad, samo „početak bolnih nevolja“.a

18. Kako se ispunilo Isusovo proročanstvo o zemljotresima?

¹⁸ Dvadeseti vek je vek zemljotresa i, zahvaljujući savremenim sredstvima javnog informisanja, čitavo čovečanstvo je vrlo dobro upoznato s razaranjima koja prouzrokuju. Da spomenemo samo neka: 1920. je 200 000 ljudi poginulo u jednom zemljotresu u Kini; u Japanu je 1923. bilo prilikom jednog zemljotresa oko 99 300 mrtvih; 1935. jedan daljnji zemljotres je pobio 25 000 ljudi u današnjem Pakistanu; 1939. u Turskoj je u zemljotresu poginulo 32 700 osoba. U jednom zemljotresu koji se dogodio 1970. u Peruu bilo je 66 800 mrtvih. A 1976. u Tangšanu (Kina) poginulo je oko 240 000 (ili prema drugim izvorima 800 000) ljudi. Nedavno, godine 1988, u jednom razornom zemljotresu u Jermeniji bilo je 25 000 mrtvih.b Nema sumnje, ’zemljotresi su u jednom mestu za drugim‘!⁠⁶

’Smrtni pomor‘

19. Koju je daljnju pojedinost znaka, a koja je bila predstavljena četvrtim jahačem Apokalipse, prorekao Isus?

¹⁹ Jedna daljnja pojedinost Isusovog proročanstva govori o bolestima. Evanđelist Luka izveštava da je Isus prorekao da će „u jednom mestu za drugim [biti] pošasti“ (Luka 21:11, NW). I to je u skladu s proročanskom vizijom o četiri jahača Apokalipse. Ime četvrtog jahača glasi smrt. On predočava prevremenu smrt različitih uzroka, između ostalog „smrtnim pomorom i divljim zverima zemaljskim“ (Otkrivenje 6:8, NW).

20. Koja je neobična epidemija predstavljala delimično ispunjenje Isusovog proročanstva o pošastima?

²⁰ Godine 1918. i 1919. više od milijardu ljudi obolelo je od španske groznice, a odnela je više od 20 miliona ljudskih života, dakle, još više žrtava nego veliki rat.⁠⁷ A našu generaciju, uprkos pažnje vrednom medicinskom napretku, i dalje snalazi ’smrtni pomor‘ ili „pošasti“. Kako to? Zato što siromašnije zemlje uvek ne uživaju prednosti naučnog napretka. Siromašni ljudi pate i umiru od bolesti koje bi mogle da se izleče kad bi na raspolaganju bilo više novca.

21, 22. Kako ljudi i u bogatim i u siromašnim zemljama pate od ’smrtnih pomora‘?

²¹ Tako je, na primer, širom sveta oko 150 miliona ljudi obolelo od malarije. Oko 200 miliona inficirano je bilharciozom. Od Šagasove bolesti pogođeno je otprilike 10 miliona ljudi. Prema proceni, oko 40 miliona ljudi pati od onhozerkoze („rečno slepilo“). Od akutnih bolesti proliva umiru godišnje milioni dece.⁠⁸ Tuberkuloza i lepra još su uvek ozbiljna pretnja zdravlju. Posebno siromašne ovoga sveta snalaze ’pošasti u jednom mestu za drugim‘.

²² Ali, ni bogatima nije bolje. Od gripa, na primer, oboljevaju i siromašni i bogati. Godine 1957. jedna epidemija gripa je samo u Sjedinjenim Američkim Državama prouzročila 70 000 smrtnih slučajeva. Procenjuje se da u Nemačkoj svaka šesta osoba oboli od raka.⁠⁹ Polno prenosive bolesti pogađaju i siromašne i bogate. U nekim delovima Afrike od gonoreje boluje do 18,9 posto stanovništva, a u Sjedinjenim Američkim Državama to je najčešća zarazna bolest.⁠¹⁰ Sifilis, hlamidija i herpes genitalis neke su daljnje pandemične polno prenosive „pošasti“.

23. Koji ’smrtni pomor‘ u poslednje vreme izaziva pažnju javnosti?

²³ Poslednjih godina ’smrtni pomor‘ side pridodat je popisu „pošasti“. Sida je zastrašujuća bolest zato što se (u vreme sastavljanja ove knjige) ne nazire lek, a broj žrtava stalno raste. Dr. Jonathan Mann, direktor globalnog programa za sidu u WHO (Svetska zdravstvena organizacija) je rekao: „Procenjujemo da je danas u svetu otprilike pet do deset miliona ljudi zaraženo virusom nedostatka ljudskog imuniteta (HIV).“⁠¹¹ Prema jednoj proceni, virus side svake minute nalazi novu žrtvu. Zaista, ’smrtni pomor‘! Ali, šta je s proročanstvom o smrti prouzročenoj od divljih zveri?

’Divlje zveri zemaljske‘

24, 25. (a) Na koju se vrstu ’divljih zveri‘ osvrnuo prorok Ezekjel? (b) Šta je Isus rekao o tome kako će za vreme njegove prisutnosti ’divlje zveri‘ po Zemlji praviti nered?

²⁴ Ako se u sadašnje vreme spominju u novinama divlje zveri, to je uglavnom zato što su određene vrste ugrožene ili gotovo istrebljene. ’Divlje zveri zemaljske‘ su daleko ugroženije od čoveka nego čovek od njih. U nekim zemljama, međutim, sve više ljudi postaje žrtva divljih zveri, na primer tigrova u Indiji.

²⁵ Ali, Biblija skreće našu pažnju na još jednu drugu vrstu divljih zveri koje u poslednjih nekoliko godina šire strah i trepet. Prorok Ezekjel je uporedio nasilne ljude s divljim zverima kad je rekao: „Knezovi su njezini usred nje kao vuci, koji grabe plijen, proljevajući krv, gubeći duše sramotnoga dobitka radi“ (Jezekilj 22:27, DK). Kad je Isus prorekao ’porast bezakonja‘, ustvari je rekao da će za vreme njegove prisutnosti takve ’divlje zveri‘ po Zemlji praviti nered (Matej 24:12). Biblijski pisac Pavle je nadodao da će ljudi za vreme ’poslednjih dana‘ biti „ljubitelji novca... bez samosavladavanja, brutalni, bez ljubavi prema dobru“ (2. Timoteju 3:1-3, NW). Da li je to od 1914. slučaj?

26-28. Koji izveštaji iz celog sveta pokazuju da zločinačke ’divlje zveri‘ tumaraju Zemljom?

²⁶ Sasvim sigurno! Skoro svako ko živi u bilo kom velegradu na Zemlji može to da potvrdi. Ako neko u to posumnja, neka samo pogleda sledeće izveštaje iz novina. Kolumbija: „Prošle godine policija je registrovala... oko 10 000 ubistava i 25 000 oružanih pljački.“ Viktorija (Australija): „Veliki porast teških zločina.“ Sjedinjene Države: „Ubistva u Njujorku pred novim rekordnim brojem.“ „Detroit je prošle godine pretekao Gari (Indiana) kao velegrad s najvećom stopom ubistava u naciji — 58 na 100 000 stanovnika.“

²⁷ Zimbabve: „Ubistva dece poprimaju krizne razmere.“ Brazil: „Ovde ima toliko zločina i toliko mnogo ljudi nosi oružje da vesti o nasilju više ne izazivaju mnogo uzbuđenja.“ Novi Zeland: „Seksualni napadi i teški kriminal i dalje glavna briga policije.“ „Nasilje među Novozelanđanima može se samo označiti varvarskim.“ Španija: „Španija se bori protiv rastućeg problema kriminala.“ Italija: „Sicilijanska mafija se posle zatišja ponovo javlja s talasom ubistava.“

²⁸ Ovo je samo mala zbirka novinskih izveštaja koji su izašli nedugo pre izdavanja ove knjige. Bez sumnje, ’divlje zveri‘ tumaraju Zemljom, navodeći ljude da drhću nad svojom sigurnošću.

Propovedanje dobre vesti

29, 30. Kakva religiozna situacija vlada u tzv. hrišćanstvu, u ispunjenju Isusovog proročanstva?

²⁹ Šta će biti s religijom u teškim vremenima Isusove prisutnosti? Isus je s jedne strane prorekao pojačanu religioznu aktivnost: „Pojaviće se mnogi lažni proroci i zavešće mnoge“ (Matej 24:11, NW). S druge strane, pokazao je da će zanimanje za Boga u hrišćanstvu kao celini biti na izmaku: „Ohladnjeće ljubav mnogijeh“ (Matej 24:12, DK).

³⁰ To je tačan opis onoga što se danas događa u tzv. hrišćanstvu. Posvuda velike crkve idu nizbrdo, jer im nedostaje podrška. U nekad strogim protestantskim zemljama severne Evrope i u Engleskoj religija je gotovo mrtva. Katolička crkva pati od nedostatka sveštenika i od sve slabije podrške. S druge strane, dolazi do bujanja elemenata na granici religije. Sekte istočnjačkih religija se šire, a lakomi televizijski propovednici iznuđuju od ljudi milione dolara.

31. Šta je Isus prorekao, što nam pomaže danas da prepoznamo prave hrišćane?

³¹ Ali, šta je s pravim hrišćanstvom, s religijom koju je utemeljio Isus i koju su propovedali njegovi apostoli? Ona će za vreme Isusove prisutnosti još uvek postojati. Ali, po čemu se može prepoznati? Postoji čitav niz obeležja prepoznavanja pravog hrišćanstva, a jedno se spominje i u Isusovom velikom proročanstvu. Pravi će hrišćani biti zaposleni svetskim propovedničkim delom. On je prorekao: „A ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim narodima; i tada će doći kraj“ (Matej 24:14, NW).

32. Samo koja grupa je ispunila Isusovo proročanstvo iz Mateja 24:14?

³² Ovo propovedanje vrši se sada u svetskim razmerama. Religiozna grupa po imenu Jehovini svedoci sprovodi danas najopsežnije propovedničko delo u istoriji hrišćanstva (Isaija 43:10, 12). Godine 1919, kad su se politički nastrojene velike crkve tzv. hrišćanstva zalagale za Ligu naroda, koja je bila osuđena na propast, Jehovini svedoci su bili pripremljeni za ovu globalnu propovedničku akciju.

33, 34. U kom se obimu propoveda dobra vest o Kraljevstvu po celoj Zemlji?

³³ Tada je bilo samo oko 10 000 Svedoka, ali oni su bili svesni dela koje je trebalo da se izvrši. Hrabro su započeli s delom propovedanja. Shvatili su da je podela na sveštenike i laike protivrečila, kako biblijskoj zapovesti, tako i apostolskom uzoru. Zato su svi bez izuzetka naučili da razgovaraju sa svojim bližnjima o Božjem Kraljevstvu. Postali su organizacija propovednika.

³⁴ Tokom vremena ovi su propovednici doživljavali žestoki otpor. U Evropi su im se usprotivili razni totalitarni režimi. U Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi morali su da vode pravne sporove i bili su izloženi napadima svetine. U drugim zemljama morali su da izlaze nakraj s fanatičnim religioznim predrasudama i s okrutnim progonstvom od strane tiranskih diktatora. Sada se moraju součavati s duhom skepticizma i hedonizma koji se razvio. Ali, oni su do danas izdržali, a njihov broj je u međavremenu porastao na preko tri i po miliona u 212 zemalja. Nikada pre dobra vest nije se propovedala u tolikom obimu — očigledno ispunjenje ovog dela znaka!

Šta sve to znači?

35. (a) Kako je ispunjenje proročanstava u sadašnjosti dokaz za božansku nadahnutost Biblije? (b) Šta za naše dane znači ispunjenje znaka koji je dao Isus?

³⁵ Nema nikakve sumnje, mi smo svedoci ispunjenja velikog znaka koji je dao Isus. Ova činjenica je daljnji dokaz da je Biblija zaista nadahnuta od Boga. Nijedan čovek ne bi mogao toliko unapred da opiše događaje koji su se odigrali u našem, 20. veku. Osim toga, ispunjenje znaka pokazuje da živimo u vremenu Isusove prisutnosti i svršetka sistema stvari (Matej 24:3). Šta to znači? Šta je povezano s Isusovom prisutnošću? I šta je sistem stvari koji stoji pred svojim svršetkom? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo razmotriti još jedan jasni dokaz za nadahnutost Biblije: njen izvanredan unutrašnji sklad. Ovo obeležje razmotrićemo kao sledeće, a takođe ćemo videti kako u vezi glavne teme Biblije upravo sada predstoji strahopoštovanja vredan vrhunac.

[Fusnote]