Ostati neukaljan, neuprljan i očuvati mir
„Dajte sve od sebe da vas on nađe neokaljane i neuprljane i u miru“ (2. PETROVA 3:14, NS).
1, 2. Šta je svetost?
JEHOVA BOG je svet. Njegov sin Isus Hrist oslovio ga je u molitvi sa „oče sveti“ (Jovan 17:1, 11). Za duhovna stvorenja na nebu rečeno je da jedni drugima uzvikuju: „Svet, svet, svet je Jehova nad vojskama“ (Isaija 6:3, NS). Ali, šta je svetost?
2 Izrazi „sveto“ i „svetost“ jesu prevod jevrejskih reči čiji koren, verovatno, znači „biti sjajan“ ili „biti nov ili svež, biti neokaljan ili čist“ u fizičkom pogledu. U Pismu se te reči uglavnom upotrebljavaju u moralnom ili duhovnom pogledu. Originalne reči na jevrejskom jeziku posreduju, takođe, ideju odvojenosti, isključivosti ili osećanja svom Bogu, Jehovi. U hrišćanskim grčkim spisima, reči prevedene sa „sveto“ ili „svetost“ znače, takođe, odvojenost za Boga. One isto označavaju svetost kao Jehovinu osobinu, te čistotu ili savršenstvo u pojedinačnom postupanju čoveka. Dakle, svetost znači čistoću, čistotu, i odvojenost.
Svetost se zahteva od Jehovinog naroda
3. Zašto pripada Jehovi čisto obožavanje?
3 Šta znači, onda, nebeski uzvik: „Svet, svet, svet je Jehova Bog, Svemogući“? (Otkrivenje 4:8, NS). Time se pripisuju Bogu svetost i čistota u najvišem obliku. Otuda Jehovi, „Presvetom“, pripada čisto obožavanje (Priče Solomunove 9:10). Prema tome, Jehova Bog je poučio proroka Mojsija da kaže Izraelcima: „Treba da se pokažete sveti, jer sam svet ja, Jehova, Bog vaš“ (3. Mojsijeva 19:1, 2, NS).
4. Kako je jedino moguće obožavati Jehovu na prihvatljiv način?
4 Ko god ,tvrdi da doprinosi Jehovi prihvatljivu službu, a istovremeno čini nečiste stvari, odvratan je u Božjim očima, jer obožavanje Boga na prihvatljiv način moguće je samo u božanskoj mudrosti i svetosti (Priče Solomunove 20:25; 21:27). Kada je Bog prorekao da će svom narodu poravnati put iz vavilonskog ropstva natrag u Jerusalim, rekao je: „Zvaće se ’put svetosti’. Neće ići po njemu nečisti“ (Isaija 35:8, NS). Ostatak se vratio 537. pre n. e. iz svetih motiva, naime, da ponovo uspostavi pravo obožavanje „Preovetoga“. I Izraelci su mogli da se pokažu sveti da su slušali Boga. Ali, oni nisu ostali u njegovim očima sveti ili neokaljani (Uporedi Jakov 1:27).
5. Kako je Pavle pokazao da duhovni Izraelci moraju da obožavaju Boga u svetosti?
5 Duhovni Izraelci ili pomazani hrišćani moraju, takođe, da obožavaju Jehovu u svetosti (Galatima 6:16). Zato je apostol Pavle svesrdno molio svoju braću po veri da ’prinesu svoja tela kao žrtvu živu, svetu, prihvatljivu Bogu’. Da bi to činili, ti vernici su morali da paze da vrše volju Božju, jer je Pavle dodao: „Nemojte više da se oblikujete po ovom sastavu stvari, nego se preobrazite obnovom uma svoga, da možete utvrditi šta je dobra, prihvatljiva i savršena volja Božja“ (Rimljanima 12:1, 2, NS).
6. Čega moraju da se čuvaju svi hrišćani?
6 U ovo vreme množenja mnogi novi dolaze u Jehovinu organizaciju. I oni obožavaju Jehovu u svetosti. Koliko razdragano kliču zbog izgleda da prežive „veliku nevolju“ i raduju se večnom životu na rajskoj Zemlji u Božjim pravednom novom poretku! (Matej 24.21; Luka 23:43). Ali, ako oni sa nebeskom nadom i „veliko mnoštvo“, čiji članovi imaju zemaljsku nadu, žele da se raduju beskrajnom životu, onda moraju da se čuvaju navika koje bi ih uprljale, kao i svega onoga što je protiv biblijskih moralnih načela i nauka (Otkrivenje 7:9, 14).
7. Kojim se Petrovim rečima ističe da je nužno biti primeran ,,u svetim postupcima vladanja“?
7 Apostol Petar je pisao o našem vremenu: „A dan Jehovin doći će kao lopov; toga dana nebesa (svetske vladavine) će uz snažnu huku proći, a elementi (svetska mišljenja i postupci) će se, od užarene vrućine, raspasti, i zemlja (ljudsko društvo od Boga otuđeno) i sva dela na njoj biće otkrivena“ da su isto tako, kao „nebesa“ i „elementi“, zapaljiva u razornoj „vatri“ Jehovinog dana. Zato je Petar dodao: „Pošto sve ovo treba tako da se raspadne, kakvi onda morate vi biti u svetim postupcima vladanja i delima odanosti Bogu, očekujući i čvrsto držeći u mislima prisutnost Jehovinog dana, u kome će se nebesa u vatri raspasti a elementi od užarene vrućine rastopiti!„ Da, svi Jehovini svedoci treba da budu primerni u „svetim postupcima vladanja“. Oni koji očuvaju svetost imaju izglede na sigurno mesto u Božjem novom poretku — ’novim nebesima i novoj zemlji’ (2. Petrova 3:7, 10—13, NS). Kakvi blagosloveni izgledi!
8. Šta mora da radi hrišćanin ako je skrenuo sa puta svetosti?
8 A šta ako je neki hrišćanin jedno vreme služio Jehovi na prihvatljiv način, a kasnije razvio navike koje su ga uprljale i postupao protivno naukama i moralnim načelima Biblije? Onda je skrenuo sa puta svetosti i mora da pokaže iskreno kajanje kao i da preduzme odgovarajuće korake lečenja. Pavle je pisao pomazanoj hrišćanskoj braći: „Budući da imamo ova obećanja, očistimo se, ljubljeni, od svakog kaljanja tela i duha, usavršavajući svetost u strahu Božjem“ (2. Korinćanima 7:1, NS). Svaki hrišćanin koji mora da se vrati sa pogrešnog puta smatraće blagoslovom biblijske savete ljubaznih nadglednika (Priče Solomunove 28:13; Jakov 5:13—20).
9. Koje pitanje se pojavljuje imajući u vidu 2. Petrovu 3:14?
9 Nakon što je ukazano na pravedan novi poredak, Petar je dodao: ,,Zato ljubljeni, pošto ovo čekate, dajte sve od sebe da vas on nađe neokaljane i neuprljane, i u miru“ (2. Petrova 3:14, NS). Te su reči bile upućene pomazanim hrišćanima, ali i svi Jehovini svedoci moraju, svakako, da se nađu „neokaljani i neuprljani, i u miru“. Pa šta, onda, moramo da radimo?
Neokaljani i neuprljani
10. Kako su članovi „velikog mnoštva“ očistili svoje ,,dugačke haljine“ u krvi Isusovoj?
10 Moramo da damo sve od sebe da se nađemo „neokaljani i neuprljani“. Članovi „velikog mnoštva“, „oprali su svoje dugačke haljine i obelili ih u krvi Jagnjetovoj“. Nekada su bili deo grešnog sveta i zato su bile njihove haljine, tj. znaci prepoznavanja, okaljane i uprljane u Jehovinim očima. Kako su skinuli mrlje sa svojih dugačkih haljina u „krvi Jagnjetovoj“ (Isus Hrist)? Tako što su pokazali da veruju da ’nema oproštaja bez prolivene krvi’ i da je Isus „Jagnje Božije koji uklanja greh sa sveta“ (Otkrivenje 7:9, 14, NS; Jevrejima 9:22; Jovan 1:29,36). To su učinili time što su se bezuslovno predali Bogu i to simbolizovali krštenjem, potpunim potapanjem u vodu. Takvo predanje moralo je da usledi preko Isusa Hrista, u ubeđenju da je Isusovom prolivenom krvlju Bogu moguće da im oprosti grehe i učini ih prihvatljivim u svojim očima.
11. U kom stanju moramo da ostanemo pošto greh remeti naš mir sa Jehovom?
11Članovi „velikog mnoštva“ moraju da čuvaju svoje ’dugačke haljine’ da ostanu bele time što paze da se ne okaljaju svetskim stavom, te tako izgube svoju hrišćansku ličnost i znake prepoznavanja kao Jehovini priznati svedoci. Da, svi pravi hrišćani ne smeju da dopuste da se okaljaju svetskim metodama, postupcima i nazorima. Pošto greh remeti naš mir sa Jehovom, mi možemo da se nađemo „u miru“ kod dolaska velikog „dana Jehovinog“ samo ako ostanemo u stanju u kojem mogu da se izmire naši gresi. Ne smemo da se okaljamo običajima lažne religije i nemoralom sveta.
12. Kako može 2. Petrova 2:13 da se primeni i unutar hrišćanske skupštine?
12 Očuvanje neokaljanosti i neuprljanosti zahteva način života i stav suprotan onom od „lažnih učitelja“ o kojima je pisao Petar: „Oni luksuzan život danju smatraju za užitak. Oni su ljaga i mrlje, koji se neobuzdano naslađuju svojim prevarnim naukama dok se s vama goste“ (2. Petrova 2:1, 13 NS). Da, čak i unutar skupštine moramo da se čuvamo lažnih učitelja koji „luksuzan život danju smatraju za užitak“. Danju, kada se toliko toga može učiniti u duhovnu korist drugih, osobe koje nisu duhovno nastrojene predaju se lumpovanju i prekomernom jelu i piću. One mogu pokušati da pretvore društvene događaje, kao što su svadbene svečanosti, u priliku za sviranje muzike koja uzbuđuje strasti, čulne plesove, žderanje i preteranu upotrebu alkohola. Ništa od toga ne bi trebalo dopustiti da se dogodi među Jehovinim narodom (Isaija 5:11,12; vidi Kulu stražaru od 1. avgusta 1984. str. 24—28).
13. Šta može da učini domaćin da bi društveni skup bio duhovno izgrađujuć?
13 Domaćin društvenog skupa odgovoran je za ono što se događa na takvom skupu. Da bi takav skup bio duhovno izgrađujuć, razumno je da ne treba da bude tako veliki da se izgubi svaki pregled i da ne treba pozvati nikoga ko bi mogao negativno da utiče na skup. Iz Pavlovih reči u 2. Timoteju 2:20—22 razivdno je da nisu svi koji su povezani sa skupštinom obavezno poželjni drugovi. Dakle, hrišćanski domaćin nije obavezan da pozove osobe za koje se zna da su neobuzdane u izražavanju ili neumerene u jelu i piću. On misli na to da ’ako jedemo, ako pijemo, ako ma šta činimo, sve činimo na slavu Božju’ (1. Korinćanima 10:31).
14. Kakav stav treba da zauzmemo prema lažnim učiteljima?
14 Malo je onih koji su ’ljage i mrlje i neobuzdano se naslađuju prevarnim naukama’, a istovremeno su povezani sa nama. Pa ipak, nadglednici i drugi u skupštini moraju da budu budni i odlučno odbijaju svakog lažnog učitelja, koji se ušunja u skupštinu i želi da promiče nemoral ili lažne nauke (Juda 3, 4). Samo ako se čvrsto držimo Božjih pravednih merila, biće nam moguće da očuvamo neokaljanost i neuprljanost skupštine.
Biti „u miru“ — šta se zahteva?
15. a) Kako može neko da postigne mir sa Bogom? b) Šta moramo da radimo da bismo se našli ,,u miru“ kod dolaska velikog dana Jehovinog?
15 Jehovin narod mora da očuva mir sa Bogom da bi se našao „u miru“ (2. Petrova 3:14). Nama je zagarantovan taj položaj zahvaljujući Isusu Hristu o kome je Pavle pisao: „Bog je našao za dobro da se u njemu nastani sva punina i da posredstvom njega sve drugo izmiri sa sobom, uspostavivši mir njegovom krvlju, koju je prolio na mučeničkom stubu — bilo da je to ono što je na Zemlji ili što je na nebu“ (Kološanima 1:19, 20, NS). Teški gresi opterećuju nečiji odnos sa Jehovom i izazivaju kod dotičnoga grižu savesti i uznemirenost, dok mir poseduju oni koji poštuju Božje zapovesti (Psalam 38:3; Isaija 48:18). Da bi se našli „u miru“ kod dolaska velikog dana Jehovinog, moramo da ostanemo u Bogu dopadljivom položaju, u kojem mogu da se izmire vaši gresi Isusovom krvlju koja je prolivena na mučeničkom stubu.
16. Kako možemo da težimo za mirom sa svojom braćom u veri, prema rečima apostola Pavla?
16 Takođe moramo da živimo u miru sa ostalim obožavaocima Jehove. Pavle pobuđuje: „Težimo za onim što stvara mir i doprinosi uzajamnoj izgradnji“ (NS). Kontekst pokazuje da moramo paziti da ne sablažnjavamo svoju braću u veri jelom, pićem ili bilo čim drugim (Rimljanima 14:13—23). Ali, tu se ne radi samo o tome, jer je Pavle pisao hrišćanima u Efesu: „Preklinjem vas.... da živite dostojno poziva kojim ste pozvani, sa potpunom poniznošću i blagošću, dugotrpljivošću, snoseći jedan drugoga u ljubavi, ozbiljno se trudeći da zadržite jedinstvo duha u sjedinjavajućoj svezi mira“ (Efescima 4:1—3, NS). Sigurno želimo da dokažemo svoje jedinstvo time što izbegavamo bilo kakve reči i dela koja remete mir i čvrsto stojimo kao nepokolebljivi pobornici Jehovinog suvereniteta.
17. Šta je uključeno u ’traženje mira’ prema 1. Petrovoj 3:10—12?
17 ’Traženje mira’ zahteva da pazimo na svoja dela i reči, jer je apostol Petar pisao: „Ko hoće da voli život i vidi dobre dane, neka zadrži svoj jezik od zla i usne svoje da ne govore prevaru, neka se ukloni od zla i neka čini dobro, neka traži mir i teži za njim. Jer su Jehovine oči upravljene na pravednike i uši su njegove priklonjene njihovom moljenju“ (1. Petrova 3:10 —12, NS; Psalam 34:12—16). Jehovine lojalne sluge moraju na različite načine da nastave da ’traže mir’ ako hoće da se nađu „u miru“.
Osloni se na Jehovinu pomoć
18. Šta možemo da radimo kada nas privlače svetske metode i postupci ili nazori?
18 Petar je nagovestio da će se „elementi“, tj. svetski duh ili svetski napori i postupci, „raspasti“, ili biti uništeni, u „dan Jehovin“ (2. Petrova 3:7, 10). Ali, šta treba da radimo kada nas privlače svetske metode, postupci ili nazori? Moramo, svakako, potpuno da se okoristimo iz duhovnih priprema koje nam Jehova nudi preko svoje organizacije. Između ostalog, treba redovno da studiramo Božju reč i hrišćansku literaturu koju nam pruža „verni i razboriti rob“ (Matej 24:45—47). Osim toga, uvek moramo da pokazujemo zahvalnost za pripremu otkupnine, ’za skupocenu krv Isusa kao neokaljana i neuprljana Jagnjeta’ (1. Petrova 1:18, 19, NS).
19. Kako može molitva da nam pomogne kada smo pod uticajem svetskih nazora?
19 Treba da se molimo Bogu da nam pomogne da ’težimo za pravednošću’ (1. Timoteju 6:11—14). Kada primetimo da smo pod uticajem svetskih nazora, ili ako nam neki zabrinuti brat po veri skrene na to pažnju, tada bi bilo mudro da baš taj problem spomenemo u svojim molitvama i zamolimo Jehovu da nam pomogne da prevaziđemo to naginjanje. Bilo bi prikladno da molimo za Božiji duh i njegovu pomoć kako bismo mogli da doprinosimo plodove duha, sasvim drukčije od svetskog mišljenja i postupanja (Galatima 5:16—26; Psalam 25:4, 5; 119:27, 35). Jehova može da nam pomogne da se koncentrišemo na pravedne, čestite, pune vrlina i pohvalne stvari. Koliko je na mestu da ga ozbiljno preklinjemo kako bi neuporedivi „mir Božji“ čuvao naša srca i misaonu snagu! (Filipljanima 4:6,7). Tada brige, iskušenja i drugi problemi neće se namnožiti do tog stepena da ih više ne možemo kontrolisati. Mesto toga, naš život biće obeležen spokojnošću koja potiče od Boga. Svakako , „obilje mira pripada onima koji ljube (Jehovin) zakon“ (Psalam 119:165, NS).
Ostani ’neokaljan, neuprljan i u miru’
20. Zašto možemo reći da je moguće stanje duhovne neuprljanosti?
20 Srećom, svi unutar Jehovine organizacije, uključujući i nove koji u nju dolaze, mogu da budu prihvatljivi za Boga (Dela apostolska 10:34, 35). Uz Jehovinu pomoć moguće je „da se odreknemo bezbožnosti i svetskih požuda“ i živimo kako dolikuje pravim hrišćanima (Titu 2:11—14). Mada smo nekada bili otuđeni od Jehove i um nam je bio upravljan na zla dela, smrću Hristovom izmireni smo sa Bogom. Otuda je moguće stanje duhovne neuprljanosti, pod uslovom da ostanemo u veri i ne okrenemo od nade dobre vesti (Kološanima 1:21—23).
21. Kako nas može Bog, na kraju, naći ’neokaljane, neuprljane i u miru’?
21 Uz pomoć Jehove, njegove Reči i njegove organizacije možemo sačuvati sebe da se ne okaljamo i uprljamo ovim svetom i njegovim metodama, postupanjem i nazorima. Na taj način možemo doživeti pravi mir. Da, ako istrajemo u ovom svetom obožavanju Jehove, on nas, na kraju, može naći ’neokaljane, neuprljane i u miru’.
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto se zahteva svetost od Jehovinog naroda?
◻ Kako možemo ostati neokaljani i neuprljani?
◻ Šta se sve zahteva da bismo ostali „u miru“?
◻ Na koji način možemo pokazati da se oslanjamo na Jehovinu pomoć?
[Slike na 16. i 17. strani]
KAKO MOŽEMO OSTATI NEOKALJANI I NEUPRLJANI I OČUVATI MIR
Služiti Bogu iz svesrdnog predanja
Razvijati hrišćansku ličnost
Biti u društvu koje je duhovno izgrađujuće
U molitvi tražiti mir sa Bogom