6. poglavlje
Otkrivanje svete tajne
1. Kako na nas treba da utiče opis veličanstvene vizije iz Otkrivenja 1:10-17?
VIZIJA koja prikazuje Isusa na nebu zaista budi strahopoštovanje! Da smo je posmatrali zajedno s Jovanom i mi bismo nesumnjivo bili zadivljeni blistavom slavom i pali bismo ničice poput njega (Otkrivenje 1:10-17). Zapis o toj čudesnoj nadahnutoj viziji ostao je do danas sačuvan da bi nas podsticao na delovanje. Poput Jovana, trebalo bi da i mi s cenjenjem i ponizno prihvatimo sve ono o čemu govori ta vizija. Zato uvek duboko poštujmo Isusa kao ustoličenog Kralja, Prvosveštenika i Sudiju! (Filipljanima 2:5-11).
„Prvi i Poslednji“
2. (a) Kojom titulom se Isus predstavlja? (b) Šta znače Jehovine reči: „Ja sam prvi i ja sam poslednji“? (v) Na šta Isus ukazuje titulom „Prvi i Poslednji“?
2 Naše strahopoštovanje ne treba da preraste u bolestan strah. Isus je umirio Jovana, što je apostol Jovan zapisao: „A on je položio svoju desnicu na mene i rekao mi: ’Ne boj se. Ja sam Prvi i Poslednji, i živ sam‘“ (Otkrivenje 1:17b, 18a). U Isaiji 44:6 Jehova je s pravom opisao položaj koji zauzima kao jedini svemoćni Bog, rekavši: „Ja sam prvi i ja sam poslednji, osim mene nema Boga.“a To što se Isus predstavlja titulom „Prvi i Poslednji“ ne znači da želi da se izjednači s Jehovom, Veličanstvenim Stvoriteljem. On sebe tako naziva jer je to titula koju mu je Bog s pravom dodelio. Za razliku od toga, Jehova je u Isaiji govorio o svom jedinstvenom položaju koji zauzima kao istiniti Bog. On je večni Bog i ne postoji drugi Bog osim njega (1. Timoteju 1:17). U Otkrivenju Isus koristi svoju titulu koju je dobio kako bi ukazao na svoje jedinstveno uskrsenje.
3. (a) U kom smislu je Isus „Prvi i Poslednji“? (b) Šta znači Isusova izjava da ima „ključeve od smrti i groba“?
3 Isus je zaista bio „Prvi“ čovek koji je uskrsnuo u duhovni život i dobio besmrtnost (Kološanima 1:18). On je i „Poslednji“ kog je uskrsnuo lično Jehova. Tako je on ’živ u svu večnost‘ i dobio je besmrtnost. Po tome je sličan svom besmrtnom Ocu, kog Biblija naziva ’živim Bogom‘ (Otkrivenje 7:2; Psalam 42:2). Za sve druge ljude Isus je „uskrsenje i život“ (Jovan 11:25). U skladu s tim, on kaže Jovanu: „Bio sam mrtav, ali, evo, živim u svu večnost, i imam ključeve od smrti i groba“ (Otkrivenje 1:18b). Jehova mu je dao moć da uskrsava mrtve. Zato Isus može reći da ima ključeve kojima može otključati vrata smrti i groba, i pustiti na slobodu one koji su zarobljeni u smrti. (Uporedi s Matejem 16:18.)
4. Koju zapovest Isus ponavlja i za čiju pouku?
4 Isus zatim ponovo zapoveda Jovanu da zapiše viziju i kaže mu: „Zapiši ono što si video i ono što se sada događa i ono što će se dogoditi posle ovoga“ (Otkrivenje 1:19). Koje će još zanimljive pojedinosti Jovan opisati nama za pouku?
Zvezde i svećnjaci
5. Koga, po Isusovim rečima, predstavljaju „sedam zvezda“ i „sedam svećnjaka“?
5 Jovan vidi Isusa kako stoji među sedam zlatnih svećnjaka i drži u desnici sedam zvezda (Otkrivenje 1:12, 13, 16). Sada Isus objašnjava šta to znači: „Ovo je sveta tajna sedam zvezda koje si video u mojoj desnici i sedam zlatnih svećnjaka: sedam zvezda predstavljaju anđele sedam skupština, a sedam svećnjaka predstavljaju sedam skupština“ (Otkrivenje 1:20).
6. Koga predstavljaju sedam zvezda i zašto su poruke upućene posebno njima?
6 „Sedam zvezda predstavljaju anđele sedam skupština.“ Zvezde u Otkrivenju ponekad predstavljaju doslovne anđele, ali Isus sigurno ne bi koristio nekog čoveka da zapiše poruke koje želi uputiti nevidljivim duhovnim stvorenjima. Prema tome, ’zvezde‘ sigurno predstavljaju nadglednike, to jest starešine u skupštinama, na koje se moglo gledati kao na Isusove glasnike.b Poruke su upućene ’zvezdama‘, jer su starešine odgovorne za nadgledanje Jehovinog stada (Dela apostolska 20:28).
7. (a) Kako znamo da to što se Isus obraća jednom anđelu u svakoj skupštini ne znači da svaka skupština ima samo jednog starešinu? (b) Koga zapravo predstavljaju sedam zvezda u Isusovoj desnici?
7 Budući da se Isus obraća samo jednom „anđelu“ u svakoj skupštini, da li to znači da je svaka od njih imala samo jednog starešinu? Ne. Još u Pavlovo vreme u efeškoj skupštini je bilo više starešina, a ne samo jedan (Otkrivenje 2:1; Dela apostolska 20:17). Prema tome, kada su sedam zvezda dobile poruke koje je trebalo pročitati u skupštinama Jovanovog vremena (među kojima je bila i efeška skupština), sasvim je sigurno da su zvezde predstavljale celo starešinstvo Jehovine pomazane skupštine. Slično tome, i današnji nadglednici svojim skupštinama čitaju pisma od Vodećeg tela, koje sačinjavaju pomazani nadglednici koji služe pod vođstvom svog poglavara Isusa. Skupštinska starešinstva moraju se pobrinuti da se Isusovi saveti primenjuju u njihovim skupštinama. Naravno, ti saveti su upućeni svima koji služe u skupštinama, a ne samo starešinama. (Videti Otkrivenje 2:11a.)
8. Šta nam govori to što su starešine u Isusovoj desnici?
8 Budući da je Isus Glava skupštine, može se reći da su starešine u njegovoj desnici, to jest, da ih on nadzire i vodi (Kološanima 1:18). On je Vrhovni Pastir, a oni služe kao pastiri pod njegovim vođstvom (1. Petrova 5:2-4).
9. (a) Šta predstavljaju sedam svećnjaka i zašto su svećnjaci prikladan simbol za to? (b) Na šta je ova vizija verovatno podsetila apostola Jovana?
9 Sedam svećnjaka predstavljaju sedam skupština u koje je Jovan poslao zapisano Otkrivenje. To su bile skupštine u Efesu, Smirni, Pergamu, Tijatiri, Sardu, Filadelfiji i Laodikiji. Zašto su skupštine predstavljene svećnjacima? Zato što hrišćani, bilo kao pojedinci bilo kao skupština, moraju pustiti da njihova „svetlost svetli pred ljudima“ u ovom mračnom svetu (Matej 5:14-16). Osim toga, svećnjaci su se nalazili i u Solomonovom hramu. To što su skupštine predstavljene svećnjacima verovatno je podsetilo Jovana na to da je svaka skupština pomazanika u simboličnom smislu „Božji hram“, to jest mesto u kom Bog prebiva svojim duhom (1. Korinćanima 3:16). Isto tako, članovi skupštine pomazanika služe kao „kraljevsko sveštenstvo“ u Jehovinom velikom duhovnom hramu. U njemu Isus služi kao Prvosveštenik, a u nebeskoj Svetinji nad svetinjama prebiva sam Jehova, što je sve davno bilo predstavljeno doslovnim hramom (1. Petrova 2:4, 5, 9; Jevrejima 3:1; 6:20; 9:9-14, 24).
Veliki otpad
10. Šta se nepokajničkim Jevrejima dogodilo 70. n. e.?
10 U vreme kad je Jovan napisao Otkrivenje, hrišćanstvo je postojalo već više od 60 godina. Prvih 40 godina, hrišćanstvo je bilo izloženo stalnom protivljenju Jevreja. Ali, 70. n. e. nepokajnički Jevreji su doživeli veliku tragediju kada su izgubili svoj nacionalni identitet i ono što su gotovo smatrali idolom — jerusalimski hram.
11. Zašto je bio pravi trenutak da Vrhovni Pastir upozori skupštine na pojave koje su uzimale maha?
11 Apostol Pavle je prorekao da će se među pomazanim hrišćanima pojaviti otpadnici, a Isusove poruke otkrivaju da se u vreme kad je Jovan zašao u godine taj otpad već pojavio. Jovan je bio poslednji od onih koji su ’zadržavali‘ taj sveopšti Satanin napad kojim je on pokušao da iskvari ženino potomstvo (2. Solunjanima 2:3-12; 2. Petrova 2:1-3; 2. Jovanova 7-11). Zato je bio pravi trenutak da Jehovin Vrhovni Pastir piše skupštinskim starešinama kako bi ih upozorio na pojave koje su uzimale maha i kako bi pravedne osobe ohrabrio da nepokolebljivo zastupaju pravednost.
12. (a) Kako je nakon Jovanove smrti tekao viševekovni razvoj otpadništva? (b) Kako je došlo do formiranja zvanične religije pod nazivom „hrišćanstvo“?
12 Nije nam poznato kako su 96. n. e. skupštine prihvatile Isusove poruke. Ali znamo da se nakon Jovanove smrti otpad vrlo brzo proširio. Mnogi koji su se izjašnjavali kao hrišćani prestali su da koriste Jehovino ime, i u prepisima biblijskih tekstova zamenili su ga izrazima „Gospod“ i „Bog“. Do četvrtog veka, lažno učenje o Trojstvu već se naučavalo u skupštinama. U istom periodu prihvaćeno je i učenje o besmrtnosti duše. Na kraju je rimski car Konstantin zasigurao toj navodno hrišćanskoj veri podršku države, i tako je počeo da se širi taj oblik „hrišćanstva“ u kom su crkva i država udružile snage i tako vladale hiljadu godina. Bilo je lako postati takav „hrišćanin“. Cela plemena su samo prilagodila svoja dotadašnja paganska verovanja i tako su nastajali različiti oblici „hrišćanske“ religije. Mnogi „hrišćanski“ vladari postali su diktatori koji su mačem nametali drugima svoja otpadnička gledišta.
13. Šta se u otpadničkom hrišćanstvu počelo zbivati uprkos tome što je Isus upozorio na pojavu sekti?
13 Otpadnički hrišćani su u potpunosti zanemarili poruke koje je Isus uputio u sedam skupština. Isus je podstakao Efešane da obnove ljubav koju su imali u početku (Otkrivenje 2:4). Međutim, lažni hrišćani, koji više nisu bili ujedinjeni ljubavlju prema Jehovi, vodili su krvave ratove i žestoko progonili jedni druge (1. Jovanova 4:20). Skupštinu u Pergamu Isus je upozorio na pojavu sekti. Međutim, sekte su se pojavile već u drugom veku, a danas u „hrišćanskom“ svetu ima na hiljade međusobno zavađenih sekti i crkava (Otkrivenje 2:15).
14. (a) Šta su učinili oni koji su se izjašnjavali kao hrišćani, uprkos tome što ih je Isus upozorio da ne budu duhovno mrtvi? (b) Po čemu se vidi da su lažni hrišćani odbili da poslušaju Isusovo upozorenje na idolopoklonstvo i nemoral?
14 Skupštinu u Sardu Isus je prekorio zato što je bila duhovno mrtva (Otkrivenje 3:1). Poput hrišćana u Sardu, oni koji su se izjašnjavali kao hrišćani ubrzo su zaboravili hrišćanska dela i uskoro su važnu službu propovedanja prepustili malobrojnom, plaćenom svešteničkom staležu. Skupštinu u Tijatiri Isus je prekorio zbog idolopoklonstva i bluda (Otkrivenje 2:20). Uprkos tome, lažno hrišćanstvo je počelo da otvoreno odobrava upotrebu verskih slika i kipova i zagovara nacionalizam i materijalizam, što su prikriveni oblici idolopoklonstva. Pored toga, iako se ponekad govori protiv polnog nemorala, ipak se oduvek u velikoj meri tolerisao.
15. Šta u vezi s lažnim hrišćanima jasno pokazuju Isusove poruke upućene u sedam skupština i čime se zapravo sveštenstvo može smatrati?
15 Dakle, poruke koje je Isus uputio u sedam skupština jasno pokazuju da nijedna crkva hrišćanskog sveta ne predstavlja Jehovin narod. Zapravo, njihovo sveštenstvo je najistaknutiji deo Sataninog potomstva. Govoreći o tom sveštenstvu kao o ’bezakoniku‘, apostol Pavle je prorekao da će njihova ’prisutnost, koju Satana omogućuje svojim delovanjem, biti propraćena svakim silnim delom i lažnim čudesnim znakovima i znamenjem i svakom nepravdom i prevarom‘ (2. Solunjanima 2:9, 10).
16. (a) Prema kome su „hrišćanske“ vođe iskazivale posebno snažnu mržnju? (b) Šta se u otpadničkom hrišćanstvu zbivalo tokom srednjeg veka? (v) Da li je protestantska reformacija, navela „hrišćanstvo“ da odbaci otpadništvo?
16 Iako su tvrdili da su pastiri Božjeg stada, „hrišćanske“ vođe, kako verske tako i svetovne, iskazivali su snažnu mržnju prema svakom ko je podsticao ljude na čitanje Biblije ili je razotkrivao njihove nebiblijske postupke. Jan Hus i prevodilac Biblije Vilijam Tindejl bili su proganjani, mučeni i na kraju pogubljeni. Najmračnije obeležje otpadništva u mračnom srednjem veku bila je opaka inkvizicija. Svi oni koji su osporavali učenja ili autoritet Crkve bili su nemilosrdno ućutkani, a na hiljade takozvanih jeretika bili su do smrti mučeni ili spaljeni na lomači. Na taj način je Satana nastojao da brzo uništi svakog potomka Božje žene, to jest Božje organizacije. Kad je došlo do protestantske reformacije (koja je započela 1517), mnoge protestantske crkve su pokazale istu netrpeljivost. I one su bile krive za krvoproliće jer su mučile i ubijale one koji su želeli da ostanu verni Bogu i Hristu. Zaista je ’krv svetih Božjih slugu‘ tekla u potocima! (Otkrivenje 16:6; uporedi s Matejem 23:33-36).
Potomstvo je preživelo
17. (a) Šta je prorečeno u Isusovom poređenju o pšenici i kukolju? (b) Šta se dogodilo 1918. i ko je tada bio odbačen, a ko je dobio novo zaduženje?
17 U svom poređenju o pšenici i kukolju Isus je prorekao da će doći mračno doba neograničene vlasti lažnog hrišćanstva. Međutim, tokom svih tih vekova u kojima će preovladavati otpadništvo postojaće pojedini pšenici slični hrišćani, pravi pomazanici (Matej 13:24-29, 36-43). Zato, kad je u oktobru 1914. osvanuo Gospodov dan, na zemlji je još uvek bilo pravih hrišćana (Otkrivenje 1:10). Po svemu sudeći, tri i po godine kasnije, to jest 1918, Jehova je u pratnji Isusa, svog ’glasnika saveza‘ došao u svoj duhovni hram da sudi (Malahija 3:1; Matej 13:47-50). Došlo je vreme da Gospodar konačno odbaci lažne hrišćane i da ’postavi vernog i razboritog roba nad svim svojim imanjem‘ (Matej 7:22, 23; 24:45-47).
18. Koji ’čas‘ je došao 1914. i šta je bilo vreme da rob učini?
18 Takođe je došlo vreme da taj rob obrati posebnu pažnju na poruke koje je Isus uputio u sedam skupština, što se može videti iz njihovog sadržaja. Na primer, Isus govori o tome da dolazi da sudi skupštinama, a to suđenje je započelo 1918. (Otkrivenje 2:5, 16, 22, 23; 3:3). Takođe kaže da će zaštititi skupštinu u Filadelfiji „u času kušnje koji će doći na ceo svet“ (Otkrivenje 3:10, 11). Taj ’čas kušnje‘ je došao tek kad je 1914. osvanuo Gospodov dan nakon čega je bila ispitana vernost hrišćana Božjem uspostavljenom Kraljevstvu. (Uporedi s Matejem 24:3, 9-13.)
19. (a) Šta u današnje vreme predstavljaju sedam skupština? (b) Ko se u velikom broju pridružuje pomazanim hrišćanima i zašto se i njih tiču Isusovi saveti i prilike koje je opisao? (v) Kako treba da gledamo na poruke koje je Isus u prvom veku uputio u sedam skupština?
19 Iz tog razloga, glavno ispunjenje Isusovih poruka skupštinama primenjuje se na period nakon 1914. Zato sedam skupština predstavljaju sve skupštine pomazanih hrišćana tokom Gospodovog dana. Povrh toga, tokom proteklih više od 70 godina, pomazanim hrišćanima, koje predočava Jovan, pridružuje se veliki broj vernika koji se nadaju da će večno živeti u Raju na zemlji. Saveti proslavljenog Isusa Hrista i prilike koje je zatekao kad je došao da proveri duhovno stanje u sedam skupština u istoj meri se tiču i tih hrišćana, pošto za sve Jehovine sluge važe ista merila pravednosti i vernosti (Izlazak 12:49; Kološanima 3:11). Dakle, poruke koje je Isus u prvom veku uputio u sedam skupština u Maloj Aziji nisu samo istorijska zanimljivost. One svakom od nas znače život ili smrt. Stoga obratimo punu pažnju na Isusove reči!
[Fusnote]
a U izvornom hebrejskom tekstu u Isaiji 44:6 ispred reči „prvi“ i „poslednji“ nema određenog člana. Međutim, u izvornom grčkom u Otkrivenju 1:17 postoji određeni član ispred izraza kojim Isus opisuje sebe. Dakle, gramatički gledano, u Otkrivenju 1:17 spomenuti izraz upotrebljen je kao titula, a u Isaiji 44:6 njime se opisuje Jehova kao jedini pravi Bog.
b Grčka reč angelos može da znači i „glasnik“ i „anđeo“. U Malahiji 2:7 levitski sveštenik je nazvan „glasnik“ (hebrejski: malak), a u fusnoti za tu reč u jednom biblijskom prevodu stoji sledeće: „’Glasnik‘ — hebrejski: malak; grčki: angelos; latinski: angelus“ (New World Translation Reference Bible).
[Okvir na 32. strani]
Vreme kušnji i suđenja
Isus se negde u oktobru 29. n. e. krstio u Jordanu i tada je pomazan za budućeg Kralja. Tri i po godine kasnije, 33. n. e., došao je u jerusalimski hram i isterao iz njega sve one koji su ga pretvorili u razbojničku pećinu. To je izgleda paralela troipogodišnjem razdoblju od Isusovog ustoličenja na nebu oktobra 1914. pa do njegovog dolaska da proveri duhovno stanje onih koji su se izjašnjavali kao hrišćani, jer je suđenje počelo od Božjeg doma (Matej 21:12, 13; 1. Petrova 4:17). Početkom 1918. Jehovin narod se suočio s velikim protivljenjem propovedanju o Kraljevstvu. Bilo je to vreme kušnji na svetskom nivou i plašljivi su otpali. U maju 1918. sveštenstvo hrišćanskih crkava nahuškalo je vlasti da strpaju u zatvor istaknutu braću u Jehovinoj organizaciji, ali su oni nakon devet meseci pušteni na slobodu. Kasnije su bile odbačene lažne optužbe iznesene protiv njih. Tako je od 1919. Božji narod, koji je sada bio prokušan i pročišćen, nastavio s revnim objavljivanjem da je Jehovino Kraljevstvo pod upravom Isusa Hrista jedina nada za čovečanstvo (Malahija 3:1-3).
Kada je Isus 1918. krenuo da proverava duhovno stanje onih koji su se izjašnjavali kao hrišćani, nema sumnje da je sveštenstvo hrišćanskih organizacija primilo nepovoljnu presudu. Ne samo što su proganjali Božji narod već su bili krivi i za krv time što su podupirali sukobljene narode u Prvom svetskom ratu (Otkrivenje 18:21, 24). Pored toga, sveštenstvo tog lažnog hrišćanstva polagalo je svoje nade u organizaciju koju su osnovali ljudi — Društvo naroda. Poput ostalog dela svetskog carstva krive religije, to lažno hrišćanstvo je 1919. u potpunosti izgubilo Božju milost.
[Mapa na stranama 28, 29]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
PERGAM
SMIRNA
TIJATIRA
FILADELFIJA
SARD
EFES
LAODIKIJA
[Slike na 31. strani]
Lažno hrišćanstvo snosi veliku krivicu za krv jer je progonilo i ubijalo one koji su prevodili, čitali ili samo posedovali Bibliju