samo 16 imena za isti period kad daje svoje vlastito rodoslovlje u Ezri 7:1-5. To nije neslaganje, već jednostavno sažimanje. Pored toga, u skladu s piščevom namerom u zapisivanju događaja, on je isticao, umanjivao, uključivao ili izostavljao detalje koje je drugi pisac Biblije izrazio na drugačiji način u zapisivanju tog istog događaja. To nisu protivrečja već, umesto toga, različiti izveštaji koji odražavaju piščevo gledište i koji imaju na umu čitaoce.b

¹¹ Često se naizgledne nedoslednosti mogu rešiti ako jednostavno pogledamo kontekst. Na primer, često se čuje pitanje: „Gde je Kain našao ženu?“, što ističe verovanje da to otkriva neslaganje u biblijskom izveštaju. Pretpostavlja se da su Adam i Eva imali samo dva sina, Kaina i Avelja. Ta poteškoća može se lako rešiti ako se čita dalje. Postanje 5:4 kaže: „Dani Adamovi posle Setova rođenja behu osam stotina godina; i on rodi sinove i kćeri.“ Tako se Kain oženio jednom od svojih sestara ili možda rođakom, što je bilo u potpunom skladu s Božjom prvobitnom namerom za proširenje ljudske rase (Postanje 1:28).

¹² Očigledno postoje mnogi detalji ljudske istorije koji nisu zapisani kao deo Božanskog Zapisa. Ali, uključen je svaki potreban detalj, kako za one koji su ih prvi čitali tako i za nas danas, tako da nam nije teško ili nemoguće da to čitamo.

Da li treba da je razumeju samo naučnici?

13-15. (a) Zašto neki veruju da je Biblija preteška da je razumemo? (b) Kako znamo da je Bog nameravao da njegova Reč bude razumljiva?

¹³ Da li si se ikada pitao: „Zašto ima tako mnogo konfliktnih tumačenja Biblije?“ Kad čuju da religiozni autoriteti protivreče jedni drugima, neki iskreni ljudi se zbune i obeshrabre. Zaključak do koga mnogi dolaze je taj da je Biblija nejasna i protivrečna. Kao rezultat, mnogi potpuno odbacuju Bibliju, verujući da je preteška za čitanje i razumevanje. Drugi, kad se suoče s tim velikim mnoštvom religioznog tumačenja, nisu spremni da preduzmu ozbiljno istraživanje Pisama. Neki kažu: „Učeni ljudi su godinama proučavali u religioznim bogoslovijama. Kako mogu imati bilo koji temelj za sumnju u ono što oni uče?“ Ali, da li Bog tako gleda na te stvari?

¹⁴ Kad je Bog naciji Izrael dao Zakon, on nije ukazao da im daje sistem obožavanja koji ne bi mogli razumeti, koji se morao prepustiti u ruke teoloških mudraca ili „naučnika“. Bog je preko Mojsija, u Deuteronomu 30:11, 14, objavio: ’Ova zapovest koju ti ja danas propisujem, niti je iznad snage tvoje, niti preko domašaja tvoga. Nego ti je ona sasvim blizu, u ustima tvojim i u srcu tvome, da je izvršiš.‘ Celoj naciji, ne samo vođama, bilo je rečeno: „Ove zapovesti koje ti ja danas dajem drži u srcu svome. Objasnićeš ih sinovima svojim, i govorićeš o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležiš i ustaješ“ (Deuteronom 6:6, 7). Božje zapovesti, sve zapisane, bile su dovoljno jasne za celu naciju, kako za roditelje tako i za decu, da bi ih mogli slediti.c

¹⁵ Sve do Isaijinog vremena, religiozne vođe su navukle Božju osudu time što su prisvajale pravo da dodaju Božjim zakonima i da ih tumače. Prorok Isaija je pisao: „Kad se ovaj narod meni približuje on me ustima i usnama poštuje ali srce njegovo daleko je od mene, a strah kojim me se boji zapovest je samo ljudskoga predanja“ (Isaija 29:13). Njihovo obožavanje postalo je čovečja zapovest, ne Božja (Deuteronom 4:2). Protivrečne su bile te ’zapovesti ljudske‘, njihova vlastita tumačenja i objašnjenja. Božje reči nisu bile protivrečne. Isti je slučaj i danas.

Postoji li ikakav biblijski temelj za usmenu Toru?

16, 17. (a) Šta neki veruju s obzirom na usmeni zakon? (b) Na šta Biblija ukazuje s obzirom na usmeni zakon?

¹⁶ Neki veruju da je Mojsije pored „Pisane Tore“ primio „Usmenu Toru“. Prema tom verovanju, Bog je naredio da se određene zapovesti ne zapišu već da se prenose usmenim putem iz naraštaja u naraštaj, čime bi bile sačuvane samo usmenom tradicijom. (Vidi okvir, strana 10.) Međutim, biblijski izveštaj jasno pokazuje da Mojsiju nikad nije bilo zapoveđeno da prenese neki usmeni zakon. Izlazak 24:3, 4 nam govori: „Mojsije dođe i kaza narodu sve reči Gospodnje i sve zakone. I ceo narod odgovori u jedan glas: Činićemo sve što je Gospod kazao.“ Mojsije je tada ’napisao sve reči Gospodnje‘. Nadalje, u Izlasku 34:27 rečeno nam je: „Gospod reče Mojsiju: Napiši te reči, jer tim rečima zaključujem savez s tobom i s Izraelom“. Nepisani usmeni zakon nije imao mesta u savezu koji je Bog sklopio s Izraelom. (Vidi okvir, strana 8.) Nigde u Bibliji ne spominje se postojanje nekog usmenog zakona.d Što je još važnije, učenja usmenog zakona protivreče Pismima, povećavajući pogrešan utisak da Biblija protivreči sama sebi. (Vidi okvir, strana 22.) Ali, za tu zabunu odgovoran je čovek, a ne Bog (Isaija 29:13). (Vidi okvire, strane 20, 21.)

¹⁷ Nasuprot protivrečnim tumačenjima čoveka, sama Biblija je jasna i pouzdana. Bog nam je u svojoj Reči obezbedio obilne dokaze da miroljubivi svet predviđen u Isaiji 2:2-4 nije samo san već predstojeća stvarnost. To će ostvariti niko drugi do sam Bog, Bog proročanstva, Bog Biblije.

Koja je Božja namera za čovečanstvo?

 1-4. (a) Koja je bila Božja prvobitna namera za čovečanstvo? (b) Zašto se čovek pokazao neposlušnim? (Vidi okvir, strana 13.)

OBEĆANJE o svetu bez rata, kako je otkriveno u Isaiji 2:2-4 i Miheju 4:1-4, pruža nam ne samo dobro utemeljenu nadu za blisku budućnost, već nam takođe govori nešto veoma važno o našem Stvoritelju. On je Bog namere. Proročanstvo iz 2. poglavlja Isaije u stvari je deo dugog niza proročanstava koja se protežu od prvih strana Biblije pa sve do poslednje, jasno nam razjašnjavajući kako će Bog ostvariti svoju prvobitnu nameru.

² Kad je Bog stvorio prvi ljudski par, jasno im je rekao koja je bila njegova namera za njih. U 1. poglavlju Postanja, stihu 28, čitamo: „Blagoslovi ih, i reče im Bog: Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču.“ Kad tu zapovest povežemo s onim što je navedeno u sledećem poglavlju Postanja — „Gospod, Bog, uze čoveka i namesti ga u vrtu Edenskom da ga radi i da ga čuva“ — postaje jasno da je Bog nameravao da taj prvobitni par, zajedno sa svojim potomstvom, proširi Raj izvan granica Edenskog vrta, tako da konačno obuhvata celu planetu Zemljua (Postanje 2:15).

³ Koliko bi dugo uživali u svom rajskom domu? Pisma indirektno ukazuju da je čovek stvoren da živi večno na Zemlji. Smrt bi došla na čovečanstvo samo ako ne bi bili poslušni svom Stvoritelju, kao što je navedeno u 2. poglavlju Postanja, stihovima 16 i 17: „Gospod Bog, dade čoveku ovu zapovest: Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš.“ Prema tome, razumno je zaključiti da bi neprestana poslušnost dovela do neprestanog života, večnog života, u tim rajskim uslovima (Psalam 37:29; Poslovice 2:21, 22).

⁴ Međutim, jedan anđeo, o kome se kasnije govori kao o Satani (što znači „Protivnik“), uticao je da prvi par zloupotrebi