Da li ćemo ponovo videti one koji su umrli?

1-3. Kog neprijatelja svi imamo i kako nam Sveto pismo pruža utehu?

ZAMISLITE da bežite od nekog opasnog neprijatelja. On je mnogo jači i brži od vas. Pošto je ubio neke vaše prijatelje, znate da nema milosti. Ma koliko se trudili da mu umaknete, on vam je sve bliže. Izgleda da vam nema spasa. Međutim, odjednom se pojavljuje neko ko želi da vas izbavi. On je daleko jači od tog neprijatelja i obećava da će vam pomoći. Sada vam je mnogo lakše!

² U izvesnom smislu, svima nama je jedan takav neprijatelj za petama. Kao što smo videli u prethodnom poglavlju, u Svetom pismu je smrt opisana kao neprijatelj kom niko ne može da umakne. Većini nas je smrt odnela neke drage osobe. Međutim, Jehova je daleko jači od smrti i već je pokazao da je može pobediti. On obećava da će je uništiti, i to zauvek. Biblija kaže: „Kao poslednji neprijatelj biće uništena smrt“ (1. Korinćanima 15:26). Zar to nije divno?

³ Štaviše, Jehova obećava da će mrtvi uskrsnuti, to jest da će ponovo živeti (Isaija 26:19). Kada razmislimo o tome koliko nas boli kada umre neko koga volimo, još više cenimo ovo divno obećanje.

 4. (a) Šta nam otkriva Isusova reakcija na smrt drage osobe? (b) Ko su bili Isusovi bliski prijatelji?

⁴ Da li ste izgubili neku dragu osobu? Kada doživimo takav gubitak, sigurno smo veoma tužni i osećamo se bespomoćno. U takvim trenucima nam Božja Reč može pružiti utehu. (Pročitati 2. Korinćanima 1:3, 4.) Sveto pismo nam otkriva kako Jehova i Isus gledaju na smrt. Budući da je Isus u svemu poput svog Oca, njegova reakcija na smrt drage osobe pomaže nam da razumemo kako se Jehova oseća kada neko umre (Jovan 14:9). Osmotrimo kako je Isus reagovao kada je umro Lazar. Pošto su Lazar i njegove sestre, Marija i Marta, živeli u Vitaniji, blizu Jerusalima, Isus je imao običaj da svrati kod njih kada je išao u Jerusalim. Tako su postali bliski prijatelji. U Bibliji stoji: „Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara“ (Jovan 11:5).

5, 6. (a) Kako je Isus reagovao kada je video Lazareve ožalošćene rođake i prijatelje? (b) Zašto je utešno razmišljati o ovom događaju?

⁵ Kako se Isus osećao kada mu je umro prijatelj? U Bibliji se kaže da je, videvši Lazareve ožalošćene rođake i prijatelje, bio „duboko dirnut i potresen“ i da je zaplakao (Jovan 11:33, 35). Da li to znači da je Isus izgubio svaku nadu? Naravno da ne. On je znao da će se ubrzo desiti nešto divno (Jovan 11:3, 4). Pa ipak, osećao je bol i tugu zbog smrti dragog prijatelja.

⁶ Utešno je razmišljati o ovom događaju jer iz njega saznajemo da Isus i njegov Otac, Jehova, mrze smrt. Ali Jehova Bog može da pobedi tog neprijatelja. Hajde da vidimo šta je Isus uradio pomoću Božje sile.

7, 8. (a) Zašto su ljudi mislili da za Lazara više nema nade? (b) Šta se dogodilo s Lazarem?

⁷ Budući da je Lazar bio sahranjen u jednoj pećini, Isus je rekao da se skloni kamen kojim je ona bila zatvorena. Marta je rekla da je Lazarevo telo, pošto je to bio već četvrti dan, sigurno počelo da se raspada (Jovan 11:39). Gledano iz ljudskog ugla, za Lazara nije bilo nikakve nade.

⁸ Kada su ljudi sklonili kamen, Isus je povikao: „Lazare, izađi!“ Šta se zatim dogodilo? „Umrli je izašao“ (Jovan 11:43, 44). Možemo zamisliti koliko su se obradovali svi koji su to videli. Lazareve sestre, rođaci, prijatelji i komšije bili su u žalosti zbog njegove smrti. A sada je on ponovo bio s njima. Nisu mogli da veruju svojim očima! Sigurno su jedva čekali da ga zagrle. Bila je to veličanstvena pobeda nad smrću.

9, 10. (a) Kako je Isus pokazao odakle je dobio moć da uskrsne Lazara? (b) Zašto je dobro da čitamo delove Biblije koji govore o osobama koje su uskrsnule?

⁹ Isus nije tvrdio da je svojom snagom učinio to čudo. Iz molitve koju je uputio neposredno pre nego što je uskrsnuo Lazara, bilo je jasno da Jehova stoji iza tog čuda. (Pročitati Jovana 11:41, 42.) To nije bio jedini slučaj kada je Jehova upotrebio svoju moć na taj način. Lazar je samo jedna od devet osoba čije je uskrsenje zabeleženo u Božjoj Reči.a Stvarno je divno pročitati i proučiti delove Biblije koji govore o tome. Iz njih saznajemo da Bog nije pristran, jer je među onima koji su uskrsnuli bilo i mladih i starih, i muškaraca i žena, i Izraelaca i neizraelaca. Takođe vidimo koliku je radost uskrsenje donelo ljudima. Na primer, kada je Isus vratio u život jednu devojčicu, njeni roditelji su bili „van sebe od ushićenja“ (Marko 5:42). Sigurno nikada nisu zaboravili ono što je Jehova učinio za njih.

¹⁰ Naravno, osobe koje je Isus uskrsnuo na kraju su ponovo umrle. Da li su onda oni uzalud bili uskrsnuti? To nikako ne bismo mogli reći. Kada čitamo o tim događajima, to jača našu veru da će se nešto slično dogoditi i u budućnosti. Takođe nam pomaže da razumemo istinu o smrti.

11. Kako Lazarevo uskrsenje potvrđuje ono što piše u Propovedniku 9:5?

¹¹ Biblija kaže da „mrtvi nisu svesni ničega“ (Propovednik 9:5). Oni nigde ne postoje. To potvrđuje i Lazarevo uskrsenje. Da li je Lazar, nakon što je uskrsnuo, pričao o tome kako je bilo divno na nebu? Ili možda o tome kako je strašno u paklu? Biblija ne kaže da je Lazar rekao bilo šta slično tome. Tokom četiri dana, koliko je bio mrtav, on nije bio svestan ničega. Bilo je to kao da spava (Jovan 11:11).

12. Zašto možemo biti sigurni da je Lazar uskrsnuo?

¹² Lazarevo uskrsenje nam potvrđuje i to da je uskrsenje nešto realno. Isus je uskrsnuo Lazara pred mnogim očevicima. Čak ni verske vođe, koje su mrzele Isusa, nisu to poricale. Zato su se i pitale: „Šta da radimo? Ovaj čovek [Isus] čini mnoga čuda“ (Jovan 11:47). Mnogi su došli da vide uskrsnulog Lazara i zbog toga je još više njih počelo da veruje u Isusa. Lazar je za njih bio živi dokaz da je Isus poslat od Boga. Taj dokaz je bio tako snažan da su neke jevrejske verske vođe otišle toliko daleko da su planirale da ubiju i Isusa i Lazara (Jovan 11:53; 12:9-11).

13. Zašto možemo verovati da će Jehova uskrsnuti mrtve?

¹³ Da li je zaista realno verovati u uskrsenje? Jeste, jer je Isus rekao da će jednog dana uskrsnuti „svi koji su u grobovima“ (Jovan 5:28). Jehova je Stvoritelj života. Da li je onda teško verovati da on može ponovo da stvori život? Naravno, da bi uskrsnuo nekoga, on mora da se seti svih detalja u vezi s tom osobom. Da li on to može? Uzmimo u obzir da u svemiru postoji bezbroj milijardi zvezda, a Bog svakoj od njih zna ime (Isaija 40:26). Prema tome, Jehova Bog može da se seti svakog detalja u vezi s našim dragim umrlima. Osim toga, on ima moć da ih vrati u život.

14, 15. Kako iz Jovovih reči vidimo da Jehova želi da uskrsne mrtve?

¹⁴ Iz Biblije saznajemo da Jehova ima veliku želju da uskrsne mrtve. Verni Božji sluga Jov je postavio pitanje: „Kad čovek umre, može li se u život vratiti?“ Zatim je rekao da će čekati u grobu dok ga se Bog ne bude ponovo setio. Obraćajući se Jehovi, rekao je: „Pozvaćeš me, i ja ću ti se odazvati. Uželećeš se dela ruku svojih“ (Jov 14:13-15).

¹⁵ Dakle, Jehova jedva čeka da vrati mrtve u život. To je zaista utešno! Ali kako će izgledati uskrsenje? Ko će uskrsnuti i gde?

16. Kako će svet izgledati kada mrtvi budu uskrsnuli?

¹⁶ Ljudi koji su bili vraćeni u život bili su ponovo sa svojim porodicama. Slično će biti i u budućnosti, samo što mrtvi neće uskrsnuti u svetu punom ratova, kriminala i bolesti. Kao što smo videli u 3. poglavlju, Bog će celu planetu pretvoriti u raj. Oni koji uskrsnu imaće priliku da žive večno na zemlji u miru i sreći.

17. Ko će uskrsnuti?

¹⁷ Ko će uskrsnuti? Isus je rekao da će „svi koji su u grobovima čuti njegov glas i izaći“ (Jovan 5:28, 29). Slično piše i u Otkrivenju 20:13: „More je predalo mrtvace koji su bili u njemu i smrt i grob predali su mrtvace koji su bili u njima.“ (Videti Dodatak, deo pod nazivom „Šta su ’šeol‘ i ’had‘?“.) Dakle, milijarde ljudi će oživeti. Apostol Pavle je takođe rekao da će Bog „uskrsnuti i pravednike i nepravednike“ (Dela apostolska 24:15). Šta to znači?

18. (a) Ko su „pravednici“ koji će uskrsnuti? (b) Kako nam pomaže nada u uskrsenje?

¹⁸ U „pravednike“ spadaju mnogi ljudi o kojima čitamo u Svetom pismu i koji su živeli pre Isusovog dolaska na zemlju. Među njima su Noje, Avraham, Sara, Mojsije, Ruta, Jestira i mnogi drugi koji su bili verni Bogu. Neki od njih se spominju u 11. poglavlju poslanice Jevrejima. Međutim, u „pravednike“ koji će uskrsnuti spadaju i Jehovine sluge koje umru u naše vreme. Pošto imamo nadu u uskrsenje, ne moramo da se plašimo smrti (Jevrejima 2:15).

19. Ko su „nepravednici“ i koju će im priliku Jehova pružiti?

¹⁹ Šta će biti s milijardama ljudi koji nisu služili Jehovi jer ga nisu upoznali? Oni se u Bibliji nazivaju „nepravednicima“. Ni oni neće biti zaboravljeni, već će takođe uskrsnuti. Dobiće dovoljno vremena da upoznaju istinitog Boga i odluče da li će mu služiti. Tokom perioda od hiljadu godina, mrtvi će uskrsnuti i biće im data prilika da zajedno s vernim ljudima na zemlji služe Jehovi. To će biti divno vreme. Biblija ukazuje na taj period kao na Sudnji dan.b

20. Šta je „gehena“ i ko tamo odlazi?

²⁰ Da li to znači da će uskrsnuti svaki čovek koji je ikada živeo? Ne, jer Sveto pismo govori da se neki koji su umrli nalaze u „geheni“ (Luka 12:5). Izraz „gehena“ potiče od naziva doline koja se nalazila van zidina drevnog Jerusalima, u kojoj se spaljivalo smeće i leševi životinja. Tamo su se bacali i leševi pogubljenih zločinaca, na koje se gledalo kao na one koji nisu dostojni sahrane i uskrsenja. Zato je „gehena“ odgovarajuć simbol večnog uništenja. Tamo, simbolično rečeno, odlaze oni koji neće uskrsnuti. Međutim, ko određuje da li će neko uskrsnuti? Jehova je Sudija koji donosi konačnu odluku, ali će i Isus učestvovati u suđenju živima i mrtvima (Dela apostolska 10:42). Jehova nikada neće uskrsnuti one koje je prosudio kao zle osobe koje ne žele da se promene.

21, 22. (a) Gde će nakon uskrsenja živeti neke osobe? (b) Ko je prvi uskrsnuo kao duhovno biće?

²¹ Sveto pismo takođe govori da će neki uskrsnuti da bi živeli na nebu. Oni neće uskrsnuti kao ljudi, već kao duhovna bića. I sam Isus Hrist je uskrsnuo na takav način.

²² Jehova nije dozvolio da njegov verni Sin ostane u grobu (Psalam 16:10; Dela apostolska 13:34, 35). Bog ga je uskrsnuo, ali ne kao čoveka. Apostol Petar objašnjava da je Hrist bio „ubijen u telu, ali je oživljen u duhu“ (1. Petrova 3:18). To je stvarno bilo veliko čudo. Hrist je bio ponovo živ kao moćno duhovno biće. (Pročitati 1. Korinćanima 15:3-6.) Iako je on prvi koji je uskrsnuo na takav poseban način, nije i jedini (Jovan 3:13).

23, 24. Koja grupa hrišćana se naziva „malo stado“ i koliko ih ima?

²³ Znajući da će se uskoro vratiti na nebo, Isus je svojim vernim sledbenicima rekao da će im tamo pripremiti mesto (Jovan 14:2). Na one koji idu na nebo, Isus je ukazao kao na „malo stado“ (Luka 12:32). Koliko njih će biti u toj relativno maloj grupi vernih hrišćana? Prema Otkrivenju 14:1, apostol Jovan kaže: „Pogledao sam, kad gle — Jagnje [Isus Hrist] stoji na gori Sionu i s njim sto četrdeset i četiri hiljade onih koji imaju njegovo ime i ime njegovog Oca napisano na svojim čelima.“

²⁴ Tih 144 000 hrišćana, među kojima su i Isusovi verni apostoli, živeće na nebu. Kada oni uskrsavaju? Prema rečima apostola Pavla, oni uskrsavaju za vreme Hristove prisutnosti (1. Korinćanima 15:23). Kao što ćemo videti u 9. poglavlju, mi živimo upravo u tom vremenu. To znači da oni od 144 000 koji umru u naše vreme odmah uskrsavaju kao duhovna bića (1. Korinćanima 15:51-55). Međutim, velika većina onih koji budu uskrsnuli živeće u raju na zemlji.

25. O čemu će biti reči u narednom poglavlju?

²⁵ Jehova će zaista pobediti našeg neprijatelja, smrt, i to jednom za sva vremena! (Pročitati Isaiju 25:8.) Ali šta će raditi oni koji budu živeli na nebu? Vladaće sa Isusom u Božjem Kraljevstvu. O tom Kraljevstvu ćemo više saznati u narednom poglavlju.