Šta Sveto pismo otkriva o anđelima i demonima?

 1. Zašto je dobro da saznamo nešto više o anđelima?

AKO želimo da upoznamo nekoga, dobro je da saznamo nešto i o njegovoj porodici. Slično tome, da bismo bolje upoznali Jehovu Boga, dobro je da saznamo nešto više o anđelima, za koje možemo reći da su njegova porodica. Za anđele se u Svetom pismu kaže da su „sinovi Božji“ (Jov 38:7). Međutim, koji je njihov zadatak? Kako su pomagali ljudima u prošlosti? Da li i nama mogu pomoći?

 2. Ko je stvorio anđele i koliko ih ima?

² Biblija na stotine puta spominje anđele. Ako osmotrimo neke biblijske stihove, možemo saznati nešto više o njima. Na primer, ko ih je stvorio? U Kološanima 1:16 piše da je preko Isusa Hrista „sve bilo stvoreno na nebesima i na zemlji“. Dakle, anđele je stvorio Jehova Bog i u njihovom stvaranju je učestvovao Isus Hrist. A koliko ih ima? Biblija kaže da ih ima na stotine miliona i da svi oni imaju veliku moć (Psalam 103:20).a

 3. Šta nam Jov 38:4-7 govori o anđelima?

³ Sveto pismo takođe kaže da su „svi sinovi Božji klicali od radosti“ kada je Zemlja stvorena (Jov 38:4-7). Iz toga vidimo da su anđeli stvoreni davno pre čoveka, pa čak i pre naše planete. Takođe saznajemo da anđeli imaju osećanja, pošto se kaže da su „klicali od radosti“. Osim toga, u tim stihovima se kaže da su se „svi sinovi Božji“ radovali, iz čega vidimo da su u to vreme svi anđeli služili Jehovi Bogu i bili poput jedne porodice.

 4. Kako znamo da su anđeli zainteresovani za ljude?

⁴ Anđeli su se veoma radovali kada su stvoreni ljudi. Od tada s velikim zanimanjem prate ono što se dešava na zemlji i sve što Bog čini za ljude (Poslovice 8:30, 31; 1. Petrova 1:11, 12). Sigurno im je bilo žao kada su videli kako je s vremenom većina ljudi okrenula leđa Bogu. S druge strane, kada mu se makar i jedan čovek vrati, vlada „radost među Božjim anđelima“ (Luka 15:10). Dakle, anđelima je stalo do ljudi koji služe Bogu. Zato nije neobično što on svojim slugama na zemlji često pomaže upravo preko anđela. (Pročitati Jevrejima 1:7, 14.) Osmotrimo neke primere.

 5. Kako su anđeli pomagali Božjim slugama u prošlosti?

⁵ Kada je Bog odlučio da uništi Sodom i Gomoru, dva anđela su odvela Lota i njegove ćerke na sigurno mesto i tako im spasla život (Postanak 19:15, 16). Vekovima kasnije, prorok Danilo je bačen u lavovsku jamu, ali lavovi mu nisu naudili. On je objasnio: „Moj Bog poslao je svog anđela i zatvorio usta lavovima“ (Danilo 6:22). U prvom veku, jedan anđeo je oslobodio apostola Petra iz zatvora (Dela apostolska 12:6-11). Anđeli su ohrabrili Isusa u vreme kada je započeo sa službom na zemlji (Marko 1:13). Takođe, kratko pre nego što je Isus umro, jedan anđeo mu se pojavio i „jačao ga“ (Luka 22:43). Sigurno mu je to mnogo značilo u tim važnim trenucima u životu.

 6. (a) Kako danas anđeli štite Božje sluge? (b) Na koja pitanja ćemo dobiti odgovore?

⁶ Danas se anđeli više ne pojavljuju ljudima. Iako ih ljudi ne mogu videti, anđeli i dalje štite Božje sluge, prvenstveno tako što im pomažu da sačuvaju prijateljstvo s Bogom. Biblija kaže: „Anđeo Jehovin ulogoren stoji oko onih koji se Boga boje, i izbavlja ih“ (Psalam 34:7). Zašto nam je takva pomoć potrebna? Zato što postoje duhovna bića koja su opasna i žele nam zlo. Ko su ta bića i kako su postala zla? Kako pokušavaju da nas prevare? Da bismo dobili odgovore na ta pitanja, pogledajmo šta se desilo na samom početku ljudske istorije.

 7. Šta je Satana uspeo da uradi na početku ljudske istorije?

⁷ Kao što smo saznali u 3. poglavlju, jedan anđeo je poželeo da vlada nad drugima i tako je postao Božji protivnik. On se u Bibliji naziva Satana Đavo (Otkrivenje 12:9). Satana je najpre prevario Evu. U narednih 1 600 godina je uspeo da obmane gotovo sve ljude, osim nekoliko osoba kao što su Avelj, Enoh i Noje (Jevrejima 11:4, 5, 7).

 8. (a) Kako su se neki anđeli pobunili protiv Jehove? (b) Šta su demoni morali da urade da bi preživeli Potop?

⁸ U Nojevim danima su se još neki anđeli pobunili protiv Jehove. Napustili su nebo i došli na zemlju da bi živeli kao ljudska bića. Zašto? U Postanku 6:2 piše: „Sinovi istinitog Boga počeli su da primećuju kako su ljudske kćeri lepe, pa su ih uzimali sebi za žene, sve koje su izabrali.“ Čovečanstvo se zbog njihovog uticaja iskvarilo. Ali Jehova nije dozvolio da to traje večno, već je putem Potopa uništio sve zle ljude. Međutim, zaštitio je one koji su mu bili verni (Postanak 7:17, 23). Da bi preživeli Potop, buntovni anđeli nisu mogli da ostanu u ljudskom telu, već su morali da se vrate na nebo kao duhovna bića. Sveto pismo ove buntovne anđele naziva demonima, a za Đavola kaže da je „vladar demonâ“ (Matej 9:34).

 9. (a) Šta je bilo s demonima kada su se vratili na nebo? (b) Šta ćemo sada osmotriti?

⁹ Kada su se buntovni anđeli vratili na nebo, više nisu bili deo Božje simbolične porodice, baš kao ni njihov vladar, Satana (2. Petrova 2:4). Iako demoni više ne mogu da se pojavljuju u ljudskom obliku, oni i dalje utiču na ljude. Zapravo, Satana uz njihovu pomoć „zavodi ceo svet“ (Otkrivenje 12:9; 1. Jovanova 5:19). Demoni se služe raznim metodama da bi zaveli ljude. (Pročitati 2. Korinćanima 2:11.) Sada ćemo osmotriti neke od njih.

10. Zašto je okultizam opasan?

¹⁰ Da bi prevarili ljude, demoni koriste spiritizam i druge oblike okultizma. Ljudi putem okultizma dolaze u kontakt s demonima, bilo direktno, bilo preko nekog posrednika. Biblija osuđuje bavljenje spiritizmom i podstiče nas da se klonimo svake vrste okultizma (Galatima 5:19-21). Kao što ribolovac koristi razne mamce da bi ulovio različite vrste riba, tako i demoni koriste razne oblike okultizma kako bi uticali na različite ljude.

11. (a) Koji oblici gatanja su uobičajeni? (b) Zašto treba da ih izbegavamo?

¹¹ Jedan mamac koji demoni koriste jeste gatanje. Neki oblici gatanja su astrologija, korišćenje tarot karata, gledanje u šolju ili dlan, tumačenje snova i gledanje u kuglu. Iako mnogi smatraju da je gatanje bezopasno, Biblija pokazuje da je ono povezano s demonima. Na primer, u Delima apostolskim 16:16-18 govori se o devojci koja je proricala jer je u njoj bio „gatarski demon“. Međutim, kada je demon isteran iz nje, ona je izgubila sposobnost da proriče.

12. Zašto prizivanje mrtvih nije bezazleno?

¹² Još jedna zamka koju demoni koriste jeste prizivanje mrtvih. Ponekad u tu zamku upadaju oni kojima je umrla neka draga osoba. Oni možda misle da su videli ili čuli umrlu osobu ili da im se ona pojavila u snu. Zato su uvereni da mrtvi zapravo žive na nekom drugom mestu i da im mogu pomoći, i možda nalaze utehu u tome. Međutim, glas za koji misle da dolazi od umrle osobe može poticati od demona (1. Samuilova 28:3-19). Kao što smo saznali u 6. poglavlju, mrtvi više nigde ne postoje (Psalam 115:17). Zato se za osobu koja „pita mrtve“, to jest pokušava da komunicira sa umrlim osobama, može reći da su je demoni prevarili i da ne postupa u skladu s Božjom voljom. (Pročitati Ponovljene zakone 18:10, 11; Isaija 8:19.) Pazimo da se ne uhvatimo u tu zamku.

13. Šta su uspeli mnogi koji su nekada bili u strahu od demona?

¹³ Demoni ne samo što zavode ljude već ih i plaše. Satana i demoni znaju da im je ostalo još „malo vremena“ i zato su sada veoma gnevni i aktivniji nego ikada (Otkrivenje 12:12, 17). Pa ipak, na hiljade ljudi koji su živeli u strahu od demona uspeli su da se oslobode tog straha. Kako? Šta ako se neko već bavi okultizmom?

14. Kako se možemo osloboditi uticaja demona?

¹⁴ Sveto pismo otkriva kako se možemo zaštititi od demona. Takođe pomaže onima koji su se bavili okultizmom da se oslobode njihovog uticaja. Osmotrimo primer hrišćana iz prvog veka koji su živeli u gradu Efesu. Neki od njih su se bavili okultizmom, ali odlučili su da prekinu s tim da bi postali hrišćani. Šta su uradili? U Bibliji piše: „Mnogi koji su se bavili magijom sakupili su svoje knjige i spalili ih pred svima“ (Dela apostolska 19:19). Time što su uništili svoje knjige o magiji, oni su se oslobodili uticaja demona. Tako su pružili primer nama danas. Oni koji žele da služe Jehovi moraju uništiti sve što ima veze sa okultizmom. Tu spadaju knjige, časopisi, filmovi, posteri i muzika — sve ono gde se okultizam prikazuje kao nešto poželjno i zabavno. Takođe treba da se oslobodimo amajlija i drugih predmeta koji navodno štite od zla (1. Korinćanima 10:21).

15. Kako se možemo zaštititi od demona?

¹⁵ Nekoliko godina nakon što su hrišćani iz Efesa uništili svoje knjige o magiji, apostol Pavle je napisao da se oni i dalje bore „protiv zlih duhovnih sila“ (Efešanima 6:12). Demoni nisu odustali, već su i dalje pokušavali da utiču na njih. Kako su ovi hrišćani mogli da se zaštite? Pavle im je rekao: „Iznad svega, uzmite veliki štit vere, kojim ćete moći da ugasite sve goruće strele Zloga“, to jest Satane (Efešanima 6:16). Ako je naša vera u Jehovu jaka, ona će za nas biti poput velikog štita koji nas štiti od demona (Matej 17:20).

16. Kako možemo ojačati veru?

¹⁶ Kako možemo ojačati veru? Tako što ćemo proučavati Sveto pismo. Uzmimo za primer jednu građevinu. Njena stabilnost zavisi od čvrstine njenog temelja. Slično tome, poznavanje Božje Reči je poput temelja od kog zavisi koliko će naša vera biti jaka. Ako svakog dana čitamo i proučavamo Sveto pismo, imaćemo jaku veru koja će nas štititi od uticaja demona (1. Jovanova 5:5).

17. Šta još treba da radimo da bismo se zaštitili od demona?

¹⁷ Pošto je Efes bio grad pun okultizma, hrišćani iz tog grada su morali još nešto da preduzmu da bi se zaštitili od demona. Šta je to bilo? Pavle im je rekao da se mole „u svakoj prilici“ (Efešanima 6:18). Pošto i mi danas živimo u svetu u kom demoni imaju jak uticaj, treba usrdno da se molimo Bogu da nas zaštiti od njih. Važno je da pritom koristimo njegovo ime, Jehova. (Pročitati Poslovice 18:10.) Dakle, treba da se molimo Jehovi da nas „izbavi od Zloga“, to jest Satane Đavola (Matej 6:13). Jehova će uslišiti takve iskrene molitve (Psalam 145:19).

18, 19. (a) Zašto možemo biti sigurni da ćemo pobediti u borbi protiv demona? (b) O čemu će biti reči u sledećem poglavlju?

¹⁸ Iako su demoni opasni, ne treba da živimo u strahu od njih. Bićemo zaštićeni ako se suprotstavljamo Đavolu i radimo ono što Bog želi. (Pročitati Jakovljevu 4:7, 8.) Ne zaboravimo da demoni nemaju neograničenu moć. Bili su kažnjeni u Nojevo vreme, a u budućnosti će biti i uništeni (Judina 6). Takođe treba da zadržimo na umu da nas Jehovini verni anđeli štite (2. Kraljevima 6:15-17). Oni žarko žele da se mi uspešno suprotstavimo Satani i demonima. Ostanimo zato na strani Jehove i njegovih anđela. Klonimo se okultizma i uvek primenjujmo savete iz Božje Reči (1. Petrova 5:6, 7; 2. Petrova 2:9). Tada ćemo sigurno pobediti u borbi protiv demona.

¹⁹ Međutim, zašto Bog dozvoljava da zlo i dalje postoji? O tome će biti reči u sledećem poglavlju.