Najveći dar čovečanstvu — zašto je toliko dragocen?

Neki dar nam je posebno vredan jer smo ga dobili od osobe koju veoma poštujemo ili koja nam je posebno draga, na primer od člana porodice ili bliskog prijatelja. Iako taj poklon možda nije skupocen, za nas je od neprocenjive vrednosti. To se vidi iz Džordanovog primera, spomenutog u prethodnom članku. Zato vredi razmisliti o tome ko se pobrinuo da budemo otkupljeni.

U Bibliji stoji: „Bog je poslao svog jedinorođenog Sina u svet da preko njega dobijemo život“ (1. Jovanova 4:9). Isusova otkupna žrtva nam je naročito dragocena jer smo je dobili od najuzvišenije osobe — od samog Boga. Jedan psalmista je u pesmi rekao Bogu: „Jedino [si] ti, kome je ime Jehova, Svevišnji nad celom zemljom“ (Psalam 83:18).

Osim toga što je najuzvišenija osoba, Bog je i „naš Otac“ (Isaija 63:16). U kom smislu? On nam je dao život. Pored toga, on brine o nama baš kao što dobar otac brine o svojoj deci. Bog je u drevno doba rekao svom narodu: „Zar nije [Izrael] moj dragi sin, moje voljeno dete [...] Zato se moja utroba uznemirila zbog njega. Zaista ću mu se smilovati“ (Jeremija 31:20). Bog i danas isto toliko voli ljude koji su mu verni. Dakle, Bog je naš Stvoritelj, ali i naš Otac i prijatelj. Zar nije čast dobiti dar od samog Boga?

Kada vidimo da nam je neko poklonio nešto jer nas voli, a ne samo reda radi ili zato što očekuje nešto zauzvrat, tada to još više cenimo.

Bog je dao svog Sina za nas upravo iz ljubavi. Biblija kaže: „Po ovome se pokazala Božja ljubav prema nama: Bog je poslao svog jedinorođenog Sina u svet da preko njega dobijemo život“ (1. Jovanova 4:9). Da li je Bog bio dužan da to uradi? Nije. Isusova otkupna žrtva je izraz Božje nezaslužene dobrote (Rimljanima 3:24).

Šta to znači? Biblija objašnjava: „Bog nam je pokazao svoju ljubav tako što je Hrist, dok smo još bili grešnici, umro za nas“ (Rimljanima 5:8). Ne očekujući ništa zauzvrat, Bog je dao svog Sina za slabe, bespomoćne i grešne ljude. To ničim nismo zaslužili, niti mu se možemo odužiti. Koliko samo Bog voli čovečanstvo kada je bio spreman na sve to!

Kada se neko žrtvuje da bi nam nešto dao, primera radi, odrekne se nečega što mu je veoma vredno, tada nam je njegov poklon još dragoceniji.

Bog je „dao svog jedinorođenog Sina“, najdraže biće koje je imao (Jovan 3:16). Iz Biblije saznajemo da je Isus „slika nevidljivog Boga“ i da ga je Bog stvorio pre svega drugog (Kološanima 1:13-15). Pošto su zajedno proveli milijarde godina, postali su veoma bliski.

Pa ipak, Bog „nije poštedeo ni sopstvenog Sina“ (Rimljanima 8:32). Dao nam je najdragocenije što je imao! Ništa ga nije više koštalo.

Veoma nam znači kada nam neko pokloni ono što nam je preko potrebno. Na primer, kako biste se osećali kada bi se neko ponudio da vam plati lečenje od kog vam zavisi život, a koje sami ne biste mogli priuštiti?

U Bibliji stoji: „Kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti“ (1. Korinćanima 15:22). Šta znači to što „u Adamu svi umiru“? Pošto smo Adamovi potomci i rađamo se grešni, nismo čisti pred Bogom i niko od nas ne može umaći bolesti i smrti. Sami sebe ne možemo izbaviti iz tog nezavidnog položaja. Biblija to potvrđuje sledećim rečima: „Niko ni na koji način ne može brata otkupiti, niti za njega Bogu otkup dati. Otkupnina za dušu njihovu toliko je velika da doveka ostaje neplaćena“ (Psalam 49:7, 8). Da smo prepušteni sami sebi, ne bismo imali nikakvu nadu.

Jehova je poput pomenutog dobrotvora koji nam je „platio lečenje“. Naime, u prethodno citiranom stihu je bilo rečeno da će „u Hristu svi oživeti“. Šta to znači? Biblija kaže: „Krv Isusa, njegovog Sina, čisti nas od svakog greha.“ Prema tome, ako verujemo u otkupnu žrtvu Isusa Hrista, mogu nam biti oprošteni gresi i možemo dobiti večni život (1. Jovanova 1:7; 5:13). Da li ta otkupna žrtva može spasti i one koji su umrli? Da. To se vidi iz sledećih reči: „Pošto je smrt došla posredstvom čoveka [Adama], i uskrsenje mrtvih dolazi posredstvom čoveka [Isusa]“ (1. Korinćanima 15:21).a

Otkupna žrtva je najdragoceniji dar iz barem četiri razloga: (1) dao ju je sam Bog, (2) izraz je Božje ogromne ljubavi prema ljudima, (3) Bog je žrtvovao nešto najdragocenije i (4) zahvaljujući njoj možemo postati savršeni i živeti večno. Ne postoji dar koji nam više znači!