Sačuvajmo unutrašnji mir uprkos promenama

1, 2. (a) Kako neočekivane promene mogu uticati na naš život? (Videti sliku na početku članka.) (b) Šta nam prema 131. psalmu može pomoći da sačuvamo unutrašnji mir?

NAKON više od 25 godina službe u Betelu, Lojd i Aleksandra su zamoljeni da nastave da služe na području. To ih je veoma rastužilo. Lojd kaže: „Osećao sam kao da su Betel i ono što sam tamo radio postali deo mog identiteta. Razumeo sam zašto je došlo do promene, ali tokom narednih nedelja i meseci često sam imao osećaj da sam odbačen. U emotivnom smislu sam imao velikih uspona i padova. U jednom trenutku sam bio pun optimizma, a u sledećem potpuno slomljen.“

² Kada nam život krene u neočekivanom pravcu, promene s kojima moramo da se suočimo stvaraju nam zebnju i stres (Posl. 12:25). Možda nam je čak teško da prihvatimo te promene. Kako u takvim situacijama možemo umiriti i utišati svoju dušu? (Pročitati Psalam 131:1-3.) Pogledajmo kako su neke biblijske ličnosti, kao i neka naša braća i sestre u današnje vreme uspeli da sačuvaju unutrašnji mir uprkos promenama u životu.

 3. U kakvoj se situaciji našao Josif?

³ Josif je imao otprilike 17 godina kada su ga braća prodala u ropstvo. To su učinili iz ljubomore jer ga je otac voleo više nego njih (Post. 37:2-4, 23-28). On je oko 13 godina proveo u ropstvu i u zatočeništvu u Egiptu, daleko od svog voljenog oca, Jakova. Šta mu je pomoglo da se ne pretvori u očajnog i ogorčenog čoveka?

 4. (a) O čemu je Josif razmišljao dok je bio u zatvoru? (b) Kako je Jehova uslišio njegove molitve?

⁴ Dok je bio u zatvoru, Josif je sigurno razmišljao o tome kako mu je Jehova pomagao (Post. 39:21; Ps. 105:17-19). Proročanski snovi koje je još kao mlađi usnio bili su za njega dokaz da je Jehova s njim (Post. 37:5-11). Verovatno se često molio Jehovi i iskreno mu govorio šta mu je na srcu (Ps. 145:18). Jehova je uslišio njegove usrdne molitve i uverio ga da će biti s njim u svim njegovim kušnjama (Dela 7:9, 10).a

 5. Kako nam „Božji mir“ pomaže da nastavimo da služimo Jehovi?

⁵ Koliko god da je teška situacija u kojoj smo se našli, i mi možemo osetiti kako „Božji mir“ čuva naše misli. (Pročitati Filipljanima 4:6, 7.) Ako se obratimo Jehovi kad nas pritisnu problemi, njegov mir će nam dati snage da nastavimo da mu služimo i da se odupremo želji da dignemo ruke od svega. Pogledajmo neke primere naše braće i sestara koji to potvrđuju.

6, 7. Koji primer pokazuje da nam konkretne molitve mogu vratiti unutrašnji mir?

⁶ Kada su Rajan i Džulijet saznali da više neće služiti kao privremeni specijalni pioniri, bili su veoma potišteni. „Odmah smo u molitvi rekli Jehovi kako se osećamo“, kaže Rajan. „Znali smo da je to posebna prilika da pokažemo pouzdanje u njega. Mnogi u našoj skupštini su bili novi u istini i zato smo se molili Jehovi da nam pomogne da im budemo dobar primer vere.“

⁷ Kako je Jehova uslišio njihovu molitvu? Rajan kaže: „Čim smo se pomolili, negativna osećanja i brige koje smo imali jednostavno su nestali. Božji mir je štitio naše srce i naše misli. Razumeli smo da i dalje možemo biti korisni Jehovi ako zadržimo ispravan stav.“

8-10. (a) Kako nam Božji duh pomaže kad nas more brige? (b) Kako će nam Jehova pomoći ako smo usredsređeni na službu?

⁸ Božji duh ne samo što nas može umiriti već može usmeriti našu pažnju na biblijske stihove koji će nam pomoći da nam duhovne stvari i dalje budu prioritet. (Pročitati Jovana 14:26, 27.) Pogledajmo primer jednog bračnog para, Filipa i Meri, koji su služili u Betelu skoro 25 godina. U roku od četiri meseca i njemu i njoj je preminula majka, a Filipu je preminuo još jedan rođak. Osim toga, morali su da preuzmu brigu o Merinom ocu, koji ima demenciju.

⁹ Filip kaže: „Smatrao sam da se dobro držim, ali nešto je falilo. U jednom članku za razmatranje u Stražarskoj kuli naišao sam na stih iz Kološanima 1:11. Jesam istrajavao, ali ne onako kako treba. Trebalo je da to činim s dugotrpljivošću i radošću. Ovaj stih me je podsetio da moja radost u životu ne zavisi od mojih okolnosti, već od toga koliko Božji duh deluje u mom životu.“

¹⁰ Budući da su ostali usredsređeni na službu, Jehova ih je blagoslovio na mnoge načine. Ubrzo nakon što su izašli iz Betela, oboje su pronašli osobe koje su želele da proučavaju Bibliju više puta sedmično. Osvrćući se na to vreme, Meri kaže: „Oni su bili naša radost i način na koji nam je Jehova govorio da će sve biti u redu.“

11, 12. (a) Kako je Josif dao Jehovi razlog da ga blagoslovi? (b) Kako je Josif bio nagrađen za svoju istrajnost?

¹¹ Kad nam se život iznenada promeni, lako se može desiti da se zaokupimo svojim problemima. To se moglo desiti i Josifu. Ali on je očigledno rešio da u svojim okolnostima učini sve što može i tako je Jehova imao razloga da ga blagoslovi. Premda je bio u zatvoru, marljivo se trudio da uradi sve što je upravitelj zatvora tražio od njega, baš kao što je to ranije činio i za Petefrija (Post. 39:21-23).

¹² Upravitelj zatvora mu je jednog dana poverio na brigu dvojicu ljudi koji su ranije služili na važnim mestima na faraonovom dvoru. Pošto je Josif bio dobar prema njima, obojica su mu poverila svoje brige i ispričala zbunjujuće snove koje su prethodne noći sanjali (Post. 40:5-8). Josif nije znao da će ga taj razgovor na kraju dovesti do slobode. Iako je u zatvoru morao da provede još dve godine, još istog dana kada je izašao iz zatvora postavljen je na visok položaj, odmah do faraona (Post. 41:1, 14-16, 39-41).

13. Na osnovu čega nas Jehova može blagosloviti bez obzira u kakvoj smo situaciji?

¹³ I mi se, poput Josifa, možemo naći u situaciji koja je skoro potpuno van naše kontrole. Ali ako ostanemo strpljivi i dajemo sve od sebe u tim okolnostima, pružićemo Jehovi razlog da nas blagoslovi (Ps. 37:5). Tačno je da smo ponekad „u nedoumici“, kako se apostol Pavle izrazio, ali ipak „ne očajavamo“ (2. Kor. 4:8). Jehova će biti uz nas, naročito ako ostanemo usredsređeni na službu.

14-16. Kako je Filip ostao usredsređen na službu uprkos promenama u svom životu?

¹⁴ Filip, propovednik dobre vesti, ostavio je dobar primer jer je ostao usredsređen na službu uprkos promenama u životu. On je u Jerusalimu imao jedno posebno zaduženje (Dela 6:1-6). A onda se sve promenilo. Nakon Stefanovog ubistva usledio je talas žestokog progonstva hrišćana.b Zbog toga su hrišćani pobegli iz Jerusalima. Filip je želeo da ostane aktivan u službi i zato je otišao u grad Samariju, čiji stanovnici u to vreme uglavnom nisu imali prilike da čuju dobru vest (Mat. 10:5; Dela 8:1, 5).

¹⁵ Filip je bio spreman da ide kud god bi ga Božji duh uputio. Zato ga je Jehova koristio da propoveda tamo gde ljudi još uvek nisu čuli dobru vest. Samarićanima se sigurno dopalo što, za razliku od Judejaca koji su ih s prezirom gledali, Filip nije imao predrasuda prema njima. Zato nije čudo što ga je mnoštvo ljudi jednodušno slušalo (Dela 8:6-8).

¹⁶ Božji duh je zatim odveo Filipa u Azot i Cezareju, dva grada u kojima je živelo dosta nejevreja (Dela 8:39, 40). Dok je tamo boravio, život mu se po svemu sudeći ponovo promenio. Tamo se nastanio i zasnovao porodicu. Ali bez obzira na sve te promene, i dalje je bio veoma aktivan u službi i Jehova je blagosiljao njega i njegovu porodicu (Dela 21:8, 9).

17, 18. Kako nam aktivnost u službi pomaže da ostanemo duhovno stabilni kad nam se život promeni?

¹⁷ Mnoge punovremene sluge mogu posvedočiti da im je to što su se usredsredili na službu pomoglo da ostanu duhovno stabilni uprkos promenama. Kada su Ozborn i Polajt, jedan bračni par iz Južnoafričke Republike, izašli iz Betela, mislili su da će brzo naći stan i posao koji im neće oduzimati mnogo vremena. Ozborn kaže: „Nažalost, nismo uspeli da nađemo posao tako brzo kao što smo mislili.“ Njegova supruga, Polajt, dodaje: „Tri meseca nismo mogli da nađemo posao, a nismo imali nikakvu ušteđevinu. Uopšte nam nije bilo lako.“

¹⁸ Šta im je pomoglo u toj stresnoj situaciji? Ozborn je to sažeo sledećim rečima: „Služba propovedanja sa skupštinom mnogo nam je pomogla da zaokupimo misli korisnim i pozitivnim stvarima. Smatrali smo da je bolje da idemo u službu nego da sedimo kod kuće i da se sekiramo. Zahvaljujući tome smo ostali radosni. Svuda smo tražili posao i na kraju smo ga našli.“

19-21. (a) Šta će nam pomoći da sačuvamo unutrašnji mir? (b) Zašto je dobro da se prilagodimo novim okolnostima?

¹⁹ Kao što smo iz ovih primera videli, ako se trudimo da u svojim okolnostima učinimo sve što možemo i ako strpljivo čekamo na Jehovu, uspećemo da sačuvamo unutrašnji mir. (Pročitati Miheja 7:7.) S vremenom ćemo možda shvatiti da smo upravo zahvaljujući tim promenama u duhovnom pogledu još jači. Polajt na osnovu svog iskustva kaže: „Otkad smo izašli iz Betela naučili smo šta stvarno znači uzdati se u Jehovu čak i kada nam se čini da su šanse da uspemo ravne nuli. Moj odnos s Jehovom sada je mnogo jači.“

²⁰ Meri, koju smo ranije spomenuli, i dalje se brine o svom ocu i istrajava u pionirskoj službi. Ona kaže: „Naučila sam da kada me obuzmu brige i strepnja moram da stanem, da se pomolim i da se zatim opustim. Prepustiti stvari Jehovi u ruke verovatno je najvažnija lekcija koju sam naučila, a to je nešto što će nam u budućnosti i te kako biti potrebno.“

²¹ Lojd i Aleksandra, o kojima smo na početku govorili, otvoreno su rekli da je promena okolnosti ispitala njihovu veru onako kako nisu očekivali. Ali oni kažu: „Ispiti vere otkrivaju koliko je naša vera iskrena i da li je dovoljno jaka da nas podrži i pruži nam utehu u teškim vremenima. Iz ovoga možemo izaći kao bolji ljudi.“

22. U šta možemo biti sigurni ako u svojim okolnostima učinimo sve što možemo?

²² Kad ti život krene u neočekivanom pravcu, možda zbog toga što više nisi u nekom obliku punovremene službe, zbog zdravstvenih problema ili novih porodičnih odgovornosti, budi siguran da se Jehova brine za tebe i da će ti u pravom trenutku priteći u pomoć (Jevr. 4:16; 1. Petr. 5:6, 7). Trudi se da u svojim okolnostima učiniš sve što možeš. Približi se svom nebeskom Ocu u molitvi i nauči da se potpuno oslanjaš na njega. Tako ćeš i ti sačuvati unutrašnji mir šta god da se desi.