Božje ime i prevodioci Biblije

POČETKOM drugog veka, nakon što je poslednji apostol umro, otpad od hrišćanske vere prorečen od Isusa i njegovih sledbenika, ozbiljno je počeo. Paganske filozofije i nauke uvukle su se u skupštinu; pojavile su se sekte i rascepi, a prvobitna čistoća vere se iskvarila. Božje ime se takođe prestalo upotrebljavati.

Kako se otpalo hrišćanstvo širilo, pojavila se potreba za prevođenjem Biblije sa njenog originala, hebrejskog i grčkog, u druge jezike. Kako su prevodioci prevodili Božje ime u svojim prevodima? Obično su koristili odgovarajući izraz „Gospod“. Veoma uticajni prevod tog vremena bila je latinska Vulgata, Jeronimov prevod Biblije na govorni latinski. Jeronim je zamenio tetragramaton (JHVH) rečju Dominus, „Gospod“.

Najzad i novi jezici, kao francuski, engleski i španski, su počeli da se javljaju u Evropi. Međutim, Katolička crkva obeshrabrivala je prevođenje Biblije na te nove jezike. Tako su mnogi „hrišćani“ slušali čitanje Biblije sa latinskih prevoda u kojima se nije nalazilo Božje ime, slično Jevrejima koji su koristili Bibliju na izvornom hebrejskom jeziku, ali su istovremeno odbijali da izgovaraju Božje ime kada bi na njega naišli.

Vremenom se Božje ime opet počelo upotrebljavati. Godine 1278. pojavilo se u latinskom delu Pugio Fidei (Bodež vere) od Rajmonda Martinija, španskog kaluđera. Rajmond Martini upotrebio je izgovor Johoua.a Ubrzo nakon toga, 1303. godine, Porhetus de Salvaticis završio je delo pod naslovom Victoria Porcheti adversus impios Hebraeos (Porhetova pobeda protiv bezbožnih Jevreja). U njemu je takođe spomenuo Božje ime, različito ga prikazavši Iohouah, Iohoua i Ihouah. Zatim, 1518. godine Petar Galatin izdao je delo pod naslovom De arcanis catholicae veritatis (O tajnama univerzalne istine) u kom piše Božje ime Iehoua.

U jednoj Bibliji na engleskom jeziku ime se prvi put javlja 1530. godine kada je Vilijam Tindejl izdao svoj prevod prvih pet knjiga Biblije. U njemu je uključio samo jednom Božje ime, ispisavši ga Iehouah u knjizi Izlazak 6:3. Zatim je u napomeni tog izdanja napisao: „Iehovah je Božje ime... Osim toga, kad god naiđeš na GOSPOD ispisanim velikim slovima (izuzev greške u štampanju) na hebrejskom je na tom mestu Iehovah“. Od tada se počelo Jehovino ime upotrebljavati samo u ponekim citatima, a reči „GOSPOD“ ili „BOG“ na mnogim drugim gde je u hebrejskom tekstu stajao tetragramaton.

Godine 1611. izdat je prevod Biblije Authorized Version (autorizovani prevod) koji je postao najviše upotrebljavan na engleskom jezičnom području. U njemu se Božje ime pojavljuje četiri puta u glavnom tekstu (Izlazak 6:3; Psalam 83:18; Isaija 12:2; 26:4). „Jah“, poetska skraćenica imena, pojavljuje se u Psalmu 68:4. Celo ime se javlja u imenima mesta kao što je „Jehova-jireh“ (Postanje 22:14; Izlazak 17:15; Sudije 6:24). Međutim, povodeći se za primerom Tindejla, prevodioci su u mnogim slučajevima Božje ime zamenili sa „GOSPOD“ ili „BOG“. Ali, ako se Božje ime moglo pojaviti u četiri citata, zašto se ne bi moglo pojaviti i na ostalih nekoliko hiljada mesta hebrejskog originala?

Nešto slično se dogodilo i na nemačkom jeziku. Godine 1534. izdao je Martin Luter svoj kompletan prevod Biblije koji se temelji na originalnim jezicima. Zbog nekog razloga nije u njega uključio ime Božje nego ga je zamenio npr. sa HERR („GOSPOD“). Međutim, poznavao je božansko ime, pošto je u svojoj propovedi održanoj 1526. godine o Jeremiji 23:1-8 rekao: „To ime Jehova, Gospod, pripada isključivo pravom Bogu“ (D. Martin Luter. . . Celokupna dela, izdao V.J.G. Valh 6, deo 1741, Sp. 1393).

Godine 1543. Luter je pisao karakterističnom iskrenošću: „To što (Jevreji) tvrde da se ime Jehova sada ne može izgovarati, zaista ne znaju šta govore... Ako se može ispisati perom i mastilom, zašto se ne bi i izgovaralo, što je mnogo bolje nego ispisivanje perom i mastilom? Jer prema njima, morali bi ga nazivati neispisivim, nečitkim ili nerazumljivim. U svim tim razmotrenim stvarima ima nečeg nepoštenog“. Ali, Luter nije u svom prevodu Biblije popravio stvar.

Nemački prevod Biblije iz 1537. godine od dr Johanesa Eka sadržavao je Božje ime u belešci na margini u Izlasku 6:3. Ostali nemački prevodi koji su sledili sadržavali su ime u Izlasku 6:3, a 1575. latinski prevod izdat u Nemačkoj, sadržavao je na svim mestima ime Jehova.

U vekovima koji su sledili, prevodioci Biblije usmerili su se u dva pravca. Jedni su izbegavali upotrebu Božjeg imena u potpunosti, dok su ga drugi u velikoj meri koristili u Hebrejskim spisima, bilo u formi Jehova ili Jahve. Razmotrimo dva prevoda u kojima se izbegla upotreba imena, i zašto je, prema njihovim prevodiocima, to učinjeno.

Zašto su ga izostavili

Kada su J. M. Povis Smit i Edgar J. Gudspid 1935. godine izdali svoj savremeni biblijski prevod, čitaoci su mogli da vide da su izrazi GOSPOD i BOG upotrebljeni najvećim delom kao zamena Božjem imenu. Razlog tome naveli su u predgovoru. „U ovom prevodu sledili smo ortodoksnu jevrejsku tradiciju i zamenili ime ’Jahve‘ izrazom ’Gospod‘, a ’Gospod Jahve‘ — ’Gospod Bog‘. U svim slučajevima gde izraz ’Gospod‘ ili ’Bog‘ predstavlja prvobitan ’Jahve‘ upotrebljena su smanjena velika slova.“

Zatim se nešto predlaže što odgovara pravom izvrtanju jevrejske tradicije da se JHVH čita a izgovara „Gospod“. Dalje se kaže: „Svako, zbog toga, ko želi da zadrži koren originalnog teksta, neka na ovim mestima gde vidi GOSPOD ili BOG, čita ’Jahve‘!“ (Slično je u prevodu Bakotić).

Čitajući ovo, odmah se postavlja pitanje: Ako čitanje imena „Jahve“ umesto „GOSPOD“ čuva koren originalnog teksta, zašto ga prevodioci nisu upotrebili u svom prevodu? Zašto su dakle, prema njihovim ličnim izjavama zamenili Božje ime rečju „GOSPOD“ i time zamaskirali koren prvobitnog teksta?

Prevodioci navode da su sledili ortodoksnu jevrejsku tradiciju. Da li je to za hrišćane mudro? Priseti se, fariseji su držali ortodoksnu jevrejsku tradiciju i odbili Isusa, a on im je rekao: „Obezvredili ste Reč Božju zbog svoje tradicije“ (Matej 15:6, NW). Takva zamena za Božje ime zaista je oslabila snagu Božje reči.

Godine 1951. izdat je Revised Standard Version (Revidirani standardni prevod Hebrejskih spisa na engleskom jeziku), a u toj Bibliji upotrebljene su zamene za Božje ime. Vredno je kod toga zapaziti da original American Standard Version (Američki standardni prevod) od kog je revizija sačinjena, sadrži ime Jehova svuda u Hebrejskim spisima. Zbog toga je, ispuštanje imena, značajno odstupanje. Zašto je tako učinjeno?

U predgovoru Revised Standard Version stoji: „Zbog dva razloga Komitet se vratio mnogo poznatijem postupku kao u King Džejms prevodu (tj. ispuštanju Božjeg imena): (1) reč Jehova ne predstavlja tačno bilo koji oblik imena koji se ikada koristio u hebrejskom jeziku i (2) upotreba bilo kog odgovarajućeg imena za jednog jedinog Boga, kao da su postojali drugi bogovi od kojih ga je trebalo razlikovati, prestala je kod Jevreja pre hrišćanske ere i sasvim je neumesna za sveopštu veru hrišćanske crkve“.

Da li su to razumni argumenti? Dakle, kao što se raspravljalo ranije, ime Isus ne predstavlja tačno originalan oblik imena za Božjeg sina koje su upotrebljavali njegovi sledbenici. Ipak, to nije uverilo Komitet da izbegava upotrebu njegovog imena i umesto toga da koristi titulu kao što je „Posrednik“ ili „Hrist“. I stvarno, te titule se koriste, ali dodatno Isusovom imenu, a ne umesto njega.

A i argumenti da ne postoje drugi bogovi od kojih bi se istiniti Bog morao razlikovati, takođe ne odgovaraju istini. Postoje milioni bogova koje čovečanstvo obožava. Apostol Pavle je rekao: „Postoji mnogo ’bogova‘“ (1. Korinćanima 8:5, NW; Filipljanima 3:19). Naravno da zato postoji samo jedan istiniti Bog, kao što je Pavle i naveo. Zato je velika prednost koristiti ime istinitog Boga jer ga to odvaja od svih krivih bogova. Osim toga, ako je upotreba Božjeg imena „sasvim neumesna“ zašto se ono pojavljuje skoro 7 000 puta u originalnim Hebrejskim spisima?

Istina je da mnogi prevodioci ne misle da je upotreba tog imena, sa njegovim savremenim izgovorom, neumesna u Bibliji. Uključuju ga u svoje prevode, a rezultat toga je da su takvi prevodi mnogo više slavili autora Biblije i krčili put ka vernijem originalnom tekstu. Neki svetom rašireni prevodi koji uključuju Božje ime su Valera prevod (na španskom iz 1602. godine), Almeida (na portugalskom izašao 1681. godine), prvobitan Elberfelder prevod (na nemačkom izdat 1871. godine) kao i Američki Standardni prevod (engleski, objavljen 1901). Neki prevodi, a naročito Jerusalimska Biblija, takođe dosledno koriste Božje ime s izgovorom Jahve.

Pročitaj sada komentar nekih prevodilaca koji su uključili Božje ime u svoje prevode i uporedi njihova rezonovanja sa onima koji su ga ispustili.

Zašto drugi upotrebljavaju ime?

Navodimo komentar prevodioca American Standard Version iz 1901. godine: „(Prevodioci) su došli do jednodušnog uverenja da jevrejsko praznoverje, da je božansko ime previše sveto da bi se izgovaralo, ne može više imati važnost u engleskom, a i u bilo kom drugom prevodu Starog zaveta... To spomen ime koje je objašnjeno u Izlasku 3:14, 15 i koje se stalno ističe u originalnom tekstu Starog zaveta, označava Boga kao ličnost, kao zavetnog Boga, Boga otkrivenja, osloboditelja i prijatelja svom narodu... Ovo lično ime, koje je povezano sa mnoštvom svetih stvari, sada je stavljeno u Svetom tekstu, na mesto, na koje ono neosporno ima pravo.“

Slično, u predgovoru originalnog nemačkog prevoda Elberfelder Bibel piše: „Jehova. Zadržali smo to ime zavetnog Boga Izraela jer su čitaoci već godinama navikli na njega“.

Stiven T. Bajington, prevodilac The Bible in Living English (Biblija u govornom engleskom jeziku), objašnjava zašto upotrebljava Božje ime: „Pisanje i izgovor (Božjeg imena) nije najvažnija stvar. Najvažnije je biti na čisto da je to lično ime. Postoji više biblijskih citata koji se ne mogu pravilno razumeti ako se Božje ime prevede zajedničkom imenicom kao što je ’Gospod‘ ili što je mnogo gore, imeničkim pridevom (kao što je na primer Večni)“.

Primer jednog drugog prevoda, od J. B. Rotherhama, je zanimljiv. On upotrebljava Božje ime u svom prevodu, ali daje prednost obliku Jahve. Međutim, u svom kasnijem delu Studies in the Psalms (Studije o Psalmima) izdatom 1911. godine, vraća se obliku Jehova. A zašto? On objašnjava: „JEHOVA. — Upotreba ovog engleskog oblika Božjeg spomen imena (Izlazak 3:18) u sadašnjoj verziji Psaltira, ne proizlazi iz bilo kakve bojazni da je ono pravilnijeg izgovora nego Jahve; ne, nego jedino iz praktičnog razloga, samo izabrano sa željom da se ono održi u kontaktu s uhom i okom javnosti, a kod čega je glavna stvar, lako prepoznavanje određenog božanskog imena“.

U Psalmu 34:3, (NW) obožavaoci Jehove se podstiču: „Veličajte Jehovu sa mnom, vi narode, i slavimo zajednički ime njegovo.“ Kako mogu čitaoci biblijskih prevoda, koji ispuštaju Božje ime, u potpunosti da odgovore na taj poziv? Hrišćani su srećni da su bar neki prevodioci imali hrabrosti da unesu Božje ime u svoje prevode Hebrejskih spisa, i tako sačuvaju ono što su Smit i Gudspid nazvali „koren prvobitnog teksta“.

Međutim, većina prevoda, čak i onih koji sadrže Božje ime u Hebrejskim spisima, ispuštaju ga iz Hrišćansko-grčkih spisa ili „Novog zaveta“. Koji je razlog? Postoji li bilo kakvo opravdanje da se ono uključi i u zadnji deo Biblije?

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 17. strani]

Prevodioci Authorized Version, sačuvali su Božje ime, Jehova, samo u četiri citata, zamenivši ga sa GOD (BOG) i LORD (GOSPOD) na svim drugim mestima

[Istaknuti tekst na 22. strani]

Ako je upotreba Božjeg imena „sasvim neumesna“, zašto se skoro 7 000 puta pojavljuje u originalnom hebrejskom tekstu?

[Okvir/Slike na 21. strani]

Neprijateljstvo prema Božjem imenu?

Do sada ne postoji u upotrebi prevod Biblije na afrikans jeziku (kojim govore u južnoj Africi, potomci Holanđana) koji bi sadržavao Božje ime. To je začuđujuće, pošto ga mnogi prevodi na plemenskim jezicima te zemlje slobodno koriste. Pogledajmo kako je do toga došlo.

24. avgusta 1878. godine preduzet je energičan korak na sastanku Društva pravih Afrikanaca (G.R.A) da se sačini prevod Biblije na afrikans jeziku. Šest godina kasnije, stvar se osmatrala ponovo i na kraju se odlučilo da se krene napred i da se prevede Biblija s originalnih jezika. Posao je poveren S. J. di Toitu, nadzorniku prosvete u Transvalu.

Pismo sa uputstvima di Toitu uključivalo je i sledeću smernicu: „Pravo ime Gospodovo, Jehova ili Jahve, treba da se ostavi neprevedeno (to jest ne zamenjeno titulom Gospod ili Bog) i to svuda“. S. J. di Toit preveo je sedam biblijskih knjiga na afrikans, a ime Jehova svuda se u njima pojavilo.

I druge južnoafričke publikacije takođe su u jednom razdoblju sadržavale Božje ime. Na primer u De Korte Catechismus (Kratak katekizam) od J. A. Malerbeja iz 1914. godine, objavljeno je sledeće: „Koje je Božje istaknuto ime?“ Odgovor? „Jehova, koje je ispisano s GOSPOD, velikim slovima u našim Biblijama. To (ime) nikada još nije dato ni jednom stvorenju.“

U Die Katkisasieboek (katekizam koji je izdala Savezna komisija Nedeljne škole reformisane holandske crkve u Južnoj Africi), pojavilo se sledeće pitanje: „Zar da nikada ne upotrebimo ime Jehova ili GOSPOD? To je ono što čine Jevreji... To nije značenje zapovesti... Mi možemo upotrebljavati njegovo ime, ali nikada uzalud.“ Sve do nedavno, novo izdanje Die Halleluja (knjiga himni) takođe je sadržavalo ime Jehova u nekim himnama.

Međutim, prevod di Toita nije bio popularan i 1916. godine imenovana je Komisija za prevod Biblije na afrikans jeziku. Ta komisija držala se načela da ime Jehova treba ispustiti iz Biblije. 1971. godine Biblijsko Društvo Južne Afrike izdalo je „privremeni prevod“ nekoliko biblijskih knjiga na afrikans jeziku. Božje ime je bilo doduše spomenuto u uvodu, ali nije upotrebljeno u tekstu prevoda. Slično tome, 1979. godine u novom prevodu „Novog zaveta“ i Psalama takođe je ispušteno Božje ime.

Osim toga, od 1970. godine spomen imenu Jehova uklonjen je iz knjige Die Halleluja. A i šesto izdanje revidiranog izdanja Die Katkisasieboeka, izdato od Holandske reformisane crkve u Južnoj Africi, takođe je izostavilo Božje ime.

U stvari, nastojanja da se odstrani oblik Jehova nisu ograničena samo na knjige. Holandska reformisana crkva u Parlu nosila je na ugaonom kamenu natpis s rečima JEHOVAH JIREH („Jehova će zbrinuti“). Slika te crkve i njen ugaoni kamen pojavila se u Probudite se! od 22. oktobra 1974. godine na afrikans jeziku. Otada je ugaoni kamen zamenjen drugim sa sledećim rečima: DIE HERE SAL VOORSIEN! („GOSPOD će zbrinuti“). Biblijski tekst i datum na ugaonom kamenu su ostavljeni, ali ime Jehova je uklonjeno.

Zbog toga, mnogi Afrikaneri ne znaju to Božje ime. Članovi crkava koji ga poznaju uplašili su se njegove upotrebe. Neki čak navode razloge i tvrde da je ono GOSPOD i optužuju Jehovine svedoke da su ga izmislili.

[Slike]

Holandska reformisana crkva u Parlu, Južna Afrika. Prvobitno je ime Jehova bilo uklesano u ugaoni kamen (desno gore). Kasnije je zamenjeno (gore levo).

[Slika na 18. strani]

Božje ime u formi Yohoua pojavljuje se 1278. u delu Pugio Fidei (bodež vere) kao što se vidi u ovom manuskriptu (koji datira iz 13. ili 14. veka), iz pariske biblioteke St. Ženeviev, Pariz, Francuska (list 162b)

[Slika na 19. strani]

U svom prevodu prvih pet knjiga Biblije, izdatom 1530. godine, Vilijam Tindejl je uključio Božje ime u knjizi Izlazak 6:3. Objasnio je zašto je tako postupio u napomeni prevoda

[Izvor]

(fotografija, sa dopuštenjem Biblioteke American Bible Society Library, [Američkog biblijskog društva] u Njujorku)