„Nek se sveti ime tvoje“ — koje ime?

DA LI si religiozan? Ako da, tada kao mnogi drugi, veruješ u vrhovno biće. I verovatno veoma poštuješ dobro poznatu molitvu tom biću, molitvu koju je Isus naučio svoje sledbenike a poznata je kao „Gospodnja molitva“ ili „Očenaš“. Ona počinje ovako: „Oče naš, koji si na nebesima, nek se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9).

Da li si se ikada pitao zašto je Isus izraz ,da se sveti’ Božje ime stavio na prvo mesto u molitvi? Kasnije je spomenuo ostale stvari, kao što je dolazak Božjeg Kraljevstva, da Božja volja bude na Zemlji i da nam se oproste gresi. Ispunjenje ostalih molbi značiće na kraju trajan mir na Zemlji i večni život za ljude. Da li možeš da zamisliš nešto važnije? Uprkos tome, Isus nam je rekao da pre svega molimo da se sveti Božje ime.

Nije bilo slučajno što je Isus svoje sledbenike učio da na prvo mesto u svojim molitvama stave Božje ime. Svetost tog imena bila je odlučujuća za njega i zato ga je ponavljao u svojim molitvama. Jednom prilikom dok se javno molio Bogu, čulo se kako kaže: „Oče, proslavi ime svoje!“ (Jovan 12:28).

Uveče pre smrti, Isus se molio u prisustvu svojih učenika i tada su ga još jednom čuli kako ističe važnost Božjeg imena. Rekao je: „Ja objavih ime tvoje ljudima koje si mi iz sveta dao.“ Kasnije je ponovio: „Ja im objavih ime tvoje, i objaviću im ga“ (Jovan 17:6, 26).

Zašto je Isusu Božje ime bilo toliko važno? Zašto je pokazao da je i za nas važno, rekavši da molimo neka se sveti? Da bi to razumeli, moramo da shvatimo kako se na imena gledalo u biblijska vremena.

Imena u biblijskim vremenima

Jehova Bog je očigledno usadio u čoveka želju da stvarima da ime. Prvi čovek je imao ime, Adam. U izveštaju o stvaranju, jedna od prvih stvari o kojoj se govori jeste da je Adam davao imena životinjama. Kada mu je Bog podario ženu, odmah ju je prozvao „ženom“ (hebrejski Iša). Kasnije joj je dao ime Eva, što znači „živa“ jer je kasnije „postala majka svih živih“ (Postanje 2:19, 23; 3:20). I danas je uobičajeno da se ljudima daju imena. Zaista, bilo bi teško i zamisliti kako bismo se snalazili bez imena.

U izraelsko doba imena nisu bila samo etiketa. Nešto su značila. Na primer ime Isak, „smeh“, podseća na smeh ostarelih roditelja kada su prvi put čuli da će imati dete (Postanje 17:17, 19; 18:12). Esavovo ime znači „dlakav“, što označava telesnu karakteristiku. Njegovo drugo ime, Edom, „crven“ ili „rumen“ podseća na njegovu prodaju prvenaštva za činiju crvenog variva (Postanje 25:25, 30-34; 27:11; 36:1). Jakov, iako neznatno mlađi od svog brata blizanca Esava, kupio je od njega prvenaštvo i dobio blagoslov prvenaštva svog oca. Značenje imena Jakov bilo je od rođenja „držati se za petu“ ili „onaj koji potiskuje“ (Postanje 27:36). Tako ime Solomon, tokom čije vladavine je Izrael uživao mir i napredak, znači „miroljubiv“ (1. Letopisa 22:9).

Zato, u The Illustrated Bible Dictionary (Ilustrovani rečnik Biblije, tom 1, 572. str.) stoji: „Proučavanje reči ’ime‘ u S(tarom) Z(avetu) otkriva koliko mnogo ono znači u hebrejskom. Ime nije samo etiketa, nego značaj stvarne ličnosti onoga kome pripada“.

Da Bog gleda na imena kao na nešto važno, vidi se iz toga što je preko anđela uputio buduće majke Jovana Krstitelja i Isusa kako da nazovu svoje sinove (Luka 1:13, 31). Povremeno je on menjao imena ili je ljudima dodavao imena kako bi pokazao koje mesto imaju u njegovoj nameri. Na primer, kada je Bog prorekao da će njegov sluga Abram („otac ushićenja“) postati otac mnogih naroda, promenio je njegovo ime u Abraham („otac mnoštva“). Promenio je i ime Avrahamove žene Saraje („svadljiva“), u Sara („princeza“), pošto je postala majka Avrahamovog semena (Postanje 17:5, 15, 16; uporedi Postanje 32:28; 2. Samuelova 12:24, 25).

Isus je takođe shvatio važnost imena ukazujući na Petrovo ime kada mu je davao prednost službe (Matej 16:16-19). I duhovna stvorenja imaju imena. Dva se spominju u Bibliji, Gabrijel i Mihailo (Luka 1:26; Juda 9). I kada čovek da ime beživotnim stvarima kao što su zvezde, planete, gradovi, planine i reke, on samo oponaša svog Stvoritelja. Na primer, u Bibliji stoji da Bog zove sve zvezde po imenu (Isaija 40:26).

Da, imena su važna u Božjim očima, i on je nama usadio želju da njima označavamo ljude i stvari. Zato i anđeli, ljudi, životinje, zvezde, kao i ostale beživotne stvari imaju imena. Da li je logično da Stvoritelj svih stvari ostane bez imena? Naravno da nije, naročito s obzirom na reči psalmiste: „. . . Nek blagosilja svako telo sveto ime njegovo kroz sve vekove!“ (Psalam 145:21).

U The New International Dictionary of New Testament Theology (Novi međunarodni rečnik teologije Novog zaveta, tom 2, str. 649) stoji: „Jedna od najbitnijih i temeljnih oznaka biblijskog otkrivenja je činjenica da Bog nije bez imena, on poseduje lično ime, kojim se on može pozvati i poziva se.“ Isus je sigurno na to ime mislio kada je poučavao sledbenike u molitvi „Oče naš, koji si na nebesima, nek se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9).

S obzirom na sve izneseno, očigledno je važno za nas da znamo kako glasi Božje ime. Da li ti poznaješ ime Božje?

Kako glasi Božje ime?

Iznenađujuće je, da bi se većina od stotina miliona članova crkava hrišćanstva verovatno našla u poteškoći da odgovori na pitanje u podnaslovu. Neki bi rekli da je Božje ime „Isus Hrist“. Ali, Isus Hrist se molio nekom drugom kada je rekao: „Ja objavih ime tvoje ljudima koje si mi iz sveta dao“ (Jovan 17:6). Molio je oca na nebu, kao sin kad govori ocu (Jovan 17:1). Iz toga, dakle, proizilazi da je trebalo da se „sveti“ ili „slavi“ ime njegovog oca.

Ali, mnogi savremeni biblijski prevodi ne sadrže Božje ime, a retko se upotrebljava i u crkvama. Zato, ne samo što je daleko od „slavljenja“ nego je ostalo nepoznato za milione biblijskih čitalaca. Kao primer, kako prevodioci Biblije gledaju na Božje ime, razmotri samo jedan stih gde se ono pojavljuje: Psalam 83:18 (19). Ovde sledi kako je taj stih preveden u četiri različite Biblije:

„I neka znadu da si ti, kojemu je ime Gospod, jedini najviši nad svom zemljom“ (Daničić—Karadžić).

„Da se nauče da si ti, o Večni, da si ti svevišnji Bog nad celim svijetom“ (A New Translation of the Bible, od Džejmsa Mofata iz 1922. godine).

„Nek poznaju: ti si kome je ime Jahve, jedini Višnji nad svom zemljom“ (Prevod izdavačke kuće Stvarnost iz Zagreba iz 1969. godine).

„I nek znaju da si ti sam, kome je ime Jehova, Svevišnji nad celom zemljom“ (Elberfelder Bibel iz 1891. godine).

Zašto je Božje ime tako različito u navedenim verzijama? Da li je njegovo ime Gospod, Večni, Jahve ili Jehova? Da li su sva ta četiri obeležja prihvatljiva?

Da bismo na to odgovorili, treba da se setimo da Biblija nije prvobitno pisana na srpskohrvatskom jeziku. Biblijski pisci bili su Hebreji i većinu pisama napisali su na hebrejskom i grčkom jeziku svoga vremena. Većina od nas ne govori te stare jezike. Ali, zato je Biblija prevedena na mnogobrojne savremene jezike, tako da možemo koristiti te prevode kada poželimo da čitamo Božju reč.

Hrišćani duboko poštuju Bibliju i zato s pravom veruju da „Celo je Pismo od Boga nadahnuto“ (2. Timoteju 3:16). Zato je prevođenje Biblije velika odgovornost. Ako bi neko namerno promenio ili ispustio deo njenog sadržaja, navlači na sebe gnjev opisan u toj nadahnutoj Božjoj reči. Za takve postoji upozorenje: „Ako neko nadoda ovim stvarima, Bog će mu dodati zla napisana u ovome svitku, i ako neko oduzme od reči ovog proročanskog svitka, Bog će oduzeti njegov deo od drveta života“ (Otkrivenje 22:18, 19, New World Translation; pogledaj Deuteronom 4:2).

Većina biblijskih prevodilaca svakako poštuje Bibliju i iskreno želi da je učini razumljivijom u ovom savremenom dobu. Ali, prevodioci nisu nadahnuti. Većina ima čvrsta mišljenja u vezi religioznih stvari i tako na njih mogu da utiču lične ideje i sklonosti. Osim toga, mogu da učine ljudske greške u prosuđivanju.

Zato imamo pravo da postavimo veoma važna pitanja: Koje je Božje stvarno ime? Zašto različiti biblijski prevodioci daju drugačija imena Bogu? Dok dajemo temelj tom odgovoru vratićemo se našem prvobitnom problemu: Zašto je slavljenje Božjeg imena toliko važno?

[Istaknuti tekst na 4. strani]

Anđeli, ljudi, životinje, kao i zvezde i ostale nežive stvari imaju imena. Da li je logično da Tvorac svih ovih stvari nema ime?

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Božje ime je bilo odlučujuće za Isusa, zato ga je i ponavljao u svojim molitvama