Božje ime — njegovo značenje i njegovo izgovaranje

JEDAN biblijski pisac je upitao: „Ko je vetar rukom svojom hvatao? Ko je vodu u plašt svoj svezao? Ko je zemlji krajeve otkrio? Znaš li kako li je njemu ime, kako li se sinak njegov zove?“ (Poslovice 30:4). Kako pronaći koje je Božje ime? To je veoma važno pitanje. Božja dela stvaranja su snažan dokaz da Bog mora da postoji, ali ona nam ne kazuju njegovo ime (Rimljanima 1:20). U stvari, Božje ime nikada ne bismo upoznali da ga Stvoritelj nije sam otkrio. I on je to učinio u svojoj knjizi, Svetom Pismu.

Prilikom jednog svečanog povoda, Bog je objavio svoje ime, ponavljajući ga Mojsiju. Mojsije je napisao izveštaj koji se u Bibliji sačuvao do naših dana (Izlazak 34:5). Bog je čak napisao svoje ime vlastitim „prstom“. On ga je na čudesan način ispisao kada je davao Mojsiju ono što mi danas nazivamo deset zapovesti. Izveštaj glasi: „Kad (Bog) završi razgovor s njim na brdu Sinaju, dade Mojsiju dve ploče svedočanstva, ploče kamene, i ispisane prstom Božjim“ (2. Mojsijeva 31:18, NW). Božje ime se pojavljuje osam puta u prvobitnih deset zapovesti (2. Mojsijeva 20:1-17, NW). Tako je otkrio Bog svoje ime usmeno i pismeno. Dakle, koje je to ime?

U hebrejskom jeziku piše se יהוה. Ta četiri slova nazivaju se tetragramaton i čitaju se na hebrejskom jeziku s desna na levo. U mnogim savremenim jezicima mogu se prikazati ovako: JHWH ili JHVH. Božje ime prikazano sa ta četiri suglasnika, pojavljuje se skoro 7 000 puta u originalnom „Starom zavetu“ ili Hebrejskim spisima.

Ime je oblik hebrejskog glagola hava (הוה) što znači „postati“, a stvaran značaj mu je „on prouzrokuje da postane“.a Tako, Božje ime označava Boga kao onoga koji sigurno ispunjava svoja obećanja i nepogrešivo ostvaruje svoje namere. Samo istiniti Bog može da nosi tako značajno ime.

Da li se sećaš različitih načina izražavanja Božjeg imena u Psalmu 83:18, u prethodnom poglavlju (str. 5)? Dva su u prevodu samo titule („Gospod“ i „Večni“) kao zamena za Božje ime. No, u dva preostala, Jahve ili Jehova, možeš prepoznati četiri slova Božjeg imena. Međutim, izgovor je drugačiji. Zašto?

Kako se izgovara Božje ime?

Istina je, niko ne zna sigurno kako se Božje ime prvobitno izgovaralo. A zašto ne? Prvi jezik, koji se upotrebio u pisanju Biblije, bio je hebrejski i kada se njim pisalo, pisci su pisali samo suglasnike — ne i samoglasnike. Kada su nadahnuti pisci ispisivali Božje ime, prirodno je da su isto tako činili, pisali su samo suglasnike.

Dok je starohebrejski bio svakodnevni govorni jezik, izražavanje nije bilo problem. Izraelcima je izgovor Božjeg imena bio blizak i kada bi ga videli napisanog umetnuli bi samoglasnike u izgovoru bez razmišljanja (upravo kao što bismo mi to učinili kada naiđemo na skraćenice itd. ili npr.).

Dve stvari su dovele do promene te situacije. Prvo, praznoverna ideja koja se pojavila među Jevrejima da je pogrešno glasno izgovarati božansko ime, zatim su došli do toga da se kod čitanja Biblije izvrće hebrejska reč Adonaj („suvereni gospod“). Nadalje, kako je vreme prolazilo, starohebrejski je prestao da se govori u svakodnevnom govoru, i tako se prvobitni hebrejski izgovor Božjeg imena konačno zaboravio.

Da bi osigurali izgovor hebrejskog jezika, kako se u potpunosti ne bi izgubio, jevrejski naučnici druge polovine prvog milenijuma n. e. izmislili su sistem tačaka koje su predstavljale izgubljene samoglasnike i umetnuli ih između suglasnika u hebrejske Biblije. Tako su i samoglasnici i suglasnici bili napisani, a time je sačuvan i izgovor, kakav je bio u to vreme.

Kada bi se u tekstu došlo do Božjeg imena, umesto da se stave pravi znakovi za samoglasnike između tetragramatona, u većini slučajeva oni bi stavili druge znakove za samoglasnike kako bi podsetili čitaoca da čita Adonaj. Odatle proizilazi sricanje Jehouah i konačno se prihvatio izgovor Jehova, za božansko ime. Time su se zadržali temeljni elementi za Božje ime iz originalnog hebrejskog jezika.

Kako ćeš ga izgovarati?

Ali, odakle se pojavio izgovor Jahve? To su oblici koje su predložili savremeni naučnici pokušavajući da utvrde poreklo prvobitnog izgovora Božjeg imena. Neki — iako ne svi — misle da su Izraelci pre Isusovog vremena verovatno izgovarali Božje ime Jahve. Ali, niko ne može da bude u to siguran. Možda su izgovarali tako, a možda i ne.

Uprkos tome mnogi daju prednost izgovoru Jehova. Zašto? Zato jer oblik Jahve nije tako raširen i poznat. Zar ne bi ipak bilo bolje koristiti oblik koji izgleda bliži originalnom izgovoru? Ne sasvim, jer to nije običaj u vezi biblijskih imena.

Uzmimo najistaknutiji primer — razmotrimo Isusovo ime. Da li ti znaš kako su se Isusu obraćali članovi njegove porodice i prijatelji u svakodnevnom razgovoru dok je rastao u Nazaretu? Istina, nijedan čovek to ne zna sa sigurnošću, iako je moglo da bude kao Ješua (ili možda Jehošua). Sigurno ga nisu zvali Isus.

Ali, kada su pisali o njegovom životu na grčkom jeziku, nadahnuti pisci nisu pokušavali da zadrže originalni hebrejski izgovor. Radije su ime izrazili grčki, Iēsús. Danas se prevodi drugačije, u skladu s jezikom na kom se čita Biblija. Čitaoci Biblije u Španiji susreću se s Jēsús, (što se izgovara Hezus), Italijani pišu Gesù (izgovara se Đezu). I Nemci pišu Jesus (a izgovaraju Jezus).

Da li moramo da prestanemo sa upotrebom Isusovog imena jer većina od nas, ili čak niko, ne zna njegov izvorni izgovor? Do sada to nije predložio ni jedan prevodilac. Mi želimo da upotrebljavamo to ime jer označava voljenog Božjeg sina, Isusa Hrista, koji je za nas dao svoju životnu krv. Da li bismo pokazali poštovanje prema Isusu ako bismo njegovo ime sasvim odstranili iz Biblije i zamenili nekom titulom, kao što je „Učitelj“ ili „Posrednik“. Naravno da ne! Mi se možemo lično obratiti Isusu ako koristimo njegovo ime na način koji je uobičajen na našem jeziku.

Slični komentari mogli bi da se daju s obzirom na sva imena koja čitamo u Bibliji. Izgovaramo ih na svom jeziku i ne pokušavamo da oponašamo njihov originalni izgovor. Tako kažemo „Jeremija“ a ne Jirmejahu. Slično tome kažemo Isaija, iako je taj prorok u svoje doba bio poznat nešto kao Ješajahu. Naučnici koji poznaju originalni izgovor tih imena koriste moderan izgovor, a ne drevni, kada o njima govore.

Tako je i sa imenom Jehova. Iako savremeni izgovor Jehova možda nije sasvim jednak originalu, to ne umanjuje njegovo značenje. Ono označava Stvoritelja, živog Boga, Svevišnjeg kome je Isus rekao: „Oče naš, koji si na nebesima, nek se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9).

„Ono se ne može zameniti“

Dok mnogi prevodioci daju prednost izgovoru Jahve, New World Translation a i mnogi drugi i dalje koriste oblik Jehova jer je ljudima bliži već vekovima. Osim toga, ono sadrži, isto kao i kod drugih oblika četiri slova tetragramatona JHWH ili JHVH.b

Već ranije je nemački profesor Gustav Fridrih Eler doneo sličnu odluku iz skoro istog razloga. On razmatra različite izgovore i zaključuje: „Od sada ću upotrebljavati reč Jehova jer je činjenica da se to ime odomaćilo u našem rečniku i ne može se potisnuti“ (Theologie des Alten Testaments, [Teologija Starog zaveta], drugo izdanje, objavljeno 1882, str. 143).

Slično tome, u svom delu Grammaire de l’hébreu Biblique (Gramatika biblijskog hebrejskog jezika), u fusnoti na 49. str. jezuitski naučnik Pol Žoion navodi: „U našim prevodima umesto (hipotetskog) oblika Yahweh, upotrebili smo ime Jehovah... što je konvencionalni (dogovoreni) književni oblik u francuskom jeziku“. Prevodioci Biblije u mnogim drugim jezicima koriste slične oblike, kao što je pokazano u uokvirenom tekstu na 8. str.

Da li je zato pogrešno upotrebiti oblik kao što je Jahve? Ne, nikako. Verovatno se oblik Jehova prima s bržim odazivom od strane čitalaca jer je on „odomaćen“ u većini jezika. Važna stvar je da to ime upotrebljavamo i objavljujemo drugima. „Hvalite Jahvu, prizivajte ime njegovo! Objavite narodima djela njegova, razglašujte uzvišenost imena njegova!“ (Izaija 12:4, St).

Pogledajmo kako su, tokom vekova, Božje sluge delovale u skladu sa ovom zapovešću.

[Fusnote]

[Okvir na 7. strani]

Razni naučnici imaju različite ideje o tome kako se izvorno izgovaralo ime JHVH:

U knjizi The Mysterious Name of Y.H.W.H. (Tajanstveno ime J.H.V.H.), na 74. str., dr M. Rajzel kaže da je „vokalizacija tetragramatona morala da bude YeHuaH ili YaHuaH“.

Kanoničar D. D. Biliems sa Kembridža zastupa shvatanje da „dokazi ne samo pokazuju, nego skoro dokazuju da Jahve nije tačan izgovor tetragramatona... Ono se veroatno izgovaralo JAHOH“ Zeitschrift für die alttestamentliche Wissenschaft (Naučni časopis o Starom zavetu, 1936, sveska 54, strana 269).

U glosaru (rečnik sa tumačenjem) francuskog Revised Segond Version, na 9. strani dat je sledeći komentar: „Izgovor Yahve upotrebljen u nekim novijim prevodima temelji se na nekoliko drevnih svedoka, ali oni nisu uverljivi. Ako bi neko uzeo u obzir lična imena, koja uključuju božansko ime, kao hebrejsko ime proroka Ilije (Elijahou) izgovor bi mogao da bude Jaho ili Jahou.“

Godine 1749. nemački naučnik Romanus Teler govorio je o nekoliko različitih izgovora Božjeg imena, koje je on pročitao: „Diodor sa Sicilije, Makrobije, Klemens Aleksandrinac, Sveti Jerom i Origen pisali su Jao; Samarićanin, Epifanije, Teodor, Jahe ili Jave; Ludvig Kapel čitao je Javoh; Druzije–Jahve; Hotinger–Jehva; Mercer–Jehovah; Kastelio–Jovah; i Le Klerk–Javoh.“

Prvobitan izgovor Božjeg imena nije više poznat. On takođe i zaista nije važan. Kada bi to bio, Bog bi se pobrinuo da ga sačuva da ga mi upotrebljavamo. Važno je da mi upotrebljavamo Božje ime onako kako je ono uobičajeno u našem jeziku.

[Okvir na 8. strani]

Oblici Božjeg imena u različitim jezicima ukazuju na međunarodno prihvaćeni oblik Jehova

avabakal — Yehóa

bugotu — Jihova

venda — Yehova

danski — Jehova

engleski — Jehovah

efik — Jehovah

zulu — uJehova

igbo — Jehova

italijanski — Geova

japanski — Ehoba

joruba — Jehofah

kantonski — Yehwowah

ksosa — uYehova

mađarski — Jehova

maori — Ihowa

motu — Iehova

mvala-malu — Jihova

narinjeri — Jehovah

nemački — Jehova

nembe — Jihova

petats — Jihouva

poljski — Jehowa

portugalski — Jeová

rumunski — Iehova

samoanski — Ieova

svahili — Jehova

suto — Jehova

tagalog — Jehova

tahićanski — Jehovah

tonga — Jihova

finski — Jehova

fidži — Jiova

francuski — Jéhovah

holandski — Jehovah

švedski — Jehova

španski — Jehová

[Okvir na 11. strani]

„Jehova“ je oblik Božjeg imena naširoko poznat i u nebiblijskim tekstovima

Franc Šubert je komponovao muziku za lirsku pesmu, koju je napisao Johan Ladislav Pirker, pod naslovom „Svemoć“, a ime Jehova spominje se u njoj dva puta. Takođe se ono koristi na kraju posljednje scene Verdijeve opere „Nabuko“.

Osim toga, francuski kompozitor Artur Honeger u oratoriju „Kralj-David“ daje istaknuto mesto imenu Jehova. I slavni francuski pisac Viktor Igo upotrebljava ga u više od 30 svojih dela. I on i Lamartin napisali su pesme pod naslovom „Jehova“.

U knjizi Deutsche Taler (Nemački taliri) koju je izdala 1967. godine Nemačka federalna banka, nalazi se slika za koju se kaže da prikazuje jedan od najstarijih oblika kovanog novca na kom se nalazi ime „Jehova“, Rajhstaler koji se kovao 1634. godine u vojvodstvu Šlezija. U vezi slike na naličju novca stoji: „Pod blještavim imenom IEHOVA, koje se probija iz oblaka, nalazi se ovenčani štit sa šleskim grbom.“

Posetioc Državnog muzeja Hajdeksburg u Rudolštatu, Nemačka, mogao bi da se iznenadi kada vidi na okovratniku oklopa, kog je nosio Gustav II Adolf, švedski kralj iz 17. veka, ispisano ime IEHOVA velikim slovima.

Tako je, vekovima, oblik Jehova postao međunarodno prihvaćen način izgovora Božjeg imena i ljudi kada ga čuju odmah shvataju o kome je reč. Kao što je i profesor Eler rekao: „To se ime veoma odomaćilo u našem jeziku i ne može se potisnuti“ — Theologie des Alten Testaments (Teologija starog zaveta).

[Slika na 6. strani]

Detalj anđela s Božjim imenom na grobu pape Klimenta XIII, u vatikanskoj bazilici Sv. Petra

[Slika na 7. strani]

Kovano je mnogo novca na kom je bilo ispisano Božje ime. Ovaj iz 1661. godine je iz Nirnberga, Nemačka. Latinski tekst znači: „Pod senkom tvojih krila“.

[Slike na 9. strani]

U prošlim vremenima Božje ime u obliku tetragramatona činilo je deo ukrasa mnogih religioznih građevina

Furvjer katolička bazilika, Lion, Francuska

Katedrala iz Burža, Francuska

Crkva u La Sel Dinoaz, Francuska

Crkva u Dinju, južna Francuska

Crkva u Sao Paulu, Brazil

Katedrala u Strasburu, Francuska

Katedrala Sv. Marka u Veneciji, Italija

[Slike na 10. strani]

Jehovino ime pojavljuje se u manastiru Bordesholm u Nemačkoj;

na nemačkom kovanom novcu iz 1635. godine;

nad crkvenim vratima u Femarnu, Nemačka;

i na nadgrobnom spomeniku 1845. u Harmanšlagu, Donja Austrija