Izvori materijala za Radnu svesku
7—13. MAJA
BLAGO IZ BOŽJE REČI | MARKO 7—8
„Uzmite svoj mučenički stub i idite za mnom“
(Marko 8:34) Pozvao je k sebi narod i svoje učenike i rekao im: „Ako neko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj mučenički stub i neka ide za mnom.“
nwtsty-E beleška za Mr 8:34
Neka se odrekne sebe: Ili, „neka se odrekne svih svojih prava“. To označava spremnost te osobe da se odrekne svega ili da se u potpunosti preda u Božje ruke. Ovaj grčki izraz se može prevesti i kao „sebi mora reći ne“, što je i odgovarajuće jer može obuhvatati odricanje od ličnih želja, ambicija ili udobnosti (2Ko 5:14, 15). Marko koristi isti glagol kada opisuje Petrovo poricanje da poznaje Isusa (Mr 14:30, 31, 72).
14—20. MAJA
BLAGO IZ BOŽJE REČI | MARKO 9—10
„Vizija koja jača veru“
(Marko 9:7) I stvorio se oblak i zasenio ih je, a iz oblaka je došao glas: „Ovo je moj Sin, voljeni! Njega slušajte!“
nwtsty-E beleška za Mr 9:7
Glas: Ovo je drugo od ukupno tri mesta u jevanđeljima gde se Jehova direktno obraća ljudima.
Pronađimo dragulje u Božjoj Reči
(Marko 10:17, 18) Kad je polazio na put, dotrčao je jedan čovek, pao pred njim na kolena i upitao ga: „Učitelju dobri, šta moram da radim da nasledim večni život?“ Isus mu reče: „Zašto me zoveš dobrim? Niko nije dobar, osim jednoga, Boga.“
nwtsty-E beleške za Mr 10:17, 18
Učitelju dobri: Ovaj čovek je očigledno koristio reči „Učitelju dobri“ kao laskavu i zvaničnu titulu, pošto su takvo oslovljavanje uglavnom zahtevale verske vođe. Iako Isus nije branio da ga zovu „Učitelju“ i „Gospode“ (Jv 13:13), želeo je da svu slavu da svom Ocu.
Niko nije dobar, osim jednoga, Boga: Isus ovim rečima pokazuje da je Jehova taj koji postavlja kriterijume za dobro, jedini koji ima pravo da odredi šta je dobro, a šta je zlo. Time što su uprkos zabrani jeli s drveta spoznanja dobra i zla, Adam i Eva su hteli da to pravo prisvoje za sebe. Za razliku od njih, Isus je ponizno ostavio svom Ocu da postavlja kriterijume. Putem zapovesti koje se nalaze u Svetom pismu, Bog je rekao i objasnio šta je dobro (Mr 10:19).
HRIŠĆANSKI ŽIVOT
„Što je Bog sastavio...“
(Marko 10:4) Oni su rekli: „Mojsije je dozvolio mužu da napiše potvrdu o razvodu i da se razvede od žene.“
nwtsty-E beleška za Mr 10:4
Potvrda o razvodu: Zakon je nalagao da čovek koji želi razvod pripremi ovaj zakonski dokument, a najverovatnije i da se obrati starešinama. Time mu je dato malo vremena da još jednom razmisli o tako ozbiljnoj odluci. Očigledno je svrha te odredbe bila da spreči osobu da odluku o razvodu donese naprečac, kao i da se ženama pruži izvesna mera pravne zaštite (Pz 24:1). Međutim, u Isusovo vreme su verske vođe olakšale dobijanje razvoda. Josif Flavije, istoričar iz prvog veka, koji je i sam bio razvedeni farisej, rekao je da je razvod bio moguć „iz bilo kog razloga (a muškarci pronalaze mnoge takve razloge)“.
(Marko 10:11) I on im je rekao: „Ko se razvede od svoje žene i oženi se drugom, čini preljubu prema prvoj.“
nwtsty-E beleške za Mr 10:11
Razvede od svoje žene: Ili, „otera je“. Isusove reči u ovom stihu treba sagledati u svetlu potpunije izjave zabeležene u Mt 19:9, u kojoj stoji „osim zbog bluda“. U Mr 10:11 Isus govori o bračnim parovima koji se razvode iz nekog drugog razloga a ne zbog bluda (grčki pornia), to jest neverstva bračnog druga.
Čini preljubu prema prvoj: Na taj način je opovrgao uvreženo rabinsko učenje po kome su muškarci mogli da se razvode od žena „iz bilo kog razloga“ (Mt 19:3, 9). Većini Judejaca bila je strana pomisao na to da se preljuba čini prema ženi. Rabini su učili da muž nikada ne može počiniti preljubu, već da samo žena može biti neverna. Prema jednom biblijskom priručniku, „time što je izjednačio moralnu obavezu muža i žene, Isus je uzdigao položaj žena u društvu i njihovo dostojanstvo“.
21—27. MAJA
BLAGO IZ BOŽJE REČI | MARKO 11—12
„Ubacila je više od svih“
(Marko 12:41, 42) I seo je naspram kasica za priloge i posmatrao kako narod ubacuje novac u kasice za priloge. Mnogi bogataši su ubacivali mnogo. Došla je jedna siromašna udovica i ubacila dva novčića.
nwtsty-E beleške za Mr 12:41, 42
Kasice za priloge: Prema starim jevrejskim zapisima, te kasice, ili posude, bile su u obliku trube ili roga, po svemu sudeći s malim otvorom na vrhu. Ljudi su u njih stavljali različite priloge. Ista grčka reč koja se nalazi na ovom mestu pojavljuje se i u Jovanu 8:20, gde je prevedena kao „riznica“. Taj izraz verovatno ukazuje na deo hrama u Dvorištu za žene. (Vidi sgd deo 15.) Prema rabinskim tekstovima, oko tog dvorišta bilo je postavljeno 13 kasica za priloge. Veruje se da je u okviru hrama takođe postojala i jedna velika riznica u kojoj se čuvao novac sakupljen iz tih kasica.
Dva novčića: Doslovno: „dve lepte, to jest kodranta“. Lepta je množina grčke reči lepton, koja označava nešto malo i tanko. Lepton je bio novčić koji je vredeo 1/128 denara i po svemu sudeći bio je najmanji bakarni ili bronzani novčić koji se koristio u Izraelu. Kodrant je rimski bakarni ili bronzani novčić vrednosti 1/64 denara. Marko ovde spominje rimski novac da bi objasnio kolika je bila vrednost novčića koji su se koristili u Izraelu. (Videti sgd deo 18-B.)
Pronađimo dragulje u Božjoj Reči
(Marko 11:17) Poučavao je narod i govorio: „Zar nije pisano: ’Moj dom zvaće se dom molitve za sve narode‘? A vi ste od njega napravili razbojničku pećinu.“
nwtsty-E beleška za Mr 11:17
Dom molitve za sve narode: Od tri pisca jevanđelja koji citiraju Isaiju 56:7, jedino je Marko zapisao i reči „za sve narode“ (Mt 21:13; Lu 19:46). Hram u Jerusalimu je trebalo da bude mesto gde će i Izraelci i bogobojazni ljudi iz drugih naroda moći da obožavaju Jehovu i da mu upućuju molitve (1Kr 8:41-43). Isus je s pravom prekorio Izraelce koji su koristili hram za trgovinu, čime su od njega napravili razbojničku pećinu. Njihovi postupci su odvraćali ljude iz drugih naroda da pristupe Jehovi u njegovom domu molitve i lišavali ih mogućnosti da ga bolje upoznaju.
28. MAJA — 3. JUNA
BLAGO IZ BOŽJE REČI | MARKO 13—14
„Ne dozvoli da te savlada strah od ljudi“
(Marko 14:47) Ali jedan od onih koji su tamo stajali izvukao je mač i udario prvosveštenikovog roba i odsekao mu uho.
(Marko 14:54) Petar je izdaleka išao za njim sve do prvosveštenikovog dvorišta. Seo je sa slugama i grejao se uz vatru.
(Marko 14:66-72) Dok je Petar bio dole u dvorištu, došla je jedna od prvosveštenikovih sluškinja i videvši Petra kako se greje, pogledala je pravo u njega i rekla: „I ti si bio s onim Nazarećaninom, Isusom.“ A on je to porekao: „Niti ga znam niti razumem šta govoriš.“ I izašao je u predvorje. Kad ga je sluškinja ugledala, opet je rekla onima koji su tamo stajali: „Ovaj je jedan od njih.“ Ali on je to opet poricao. A malo kasnije su oni koji su tamo stajali još jednom rekli Petru: „Zaista, i ti si jedan od njih, jer si Galilejac.“ A on je počeo da se kune i zaklinje: „Ne poznajem tog čoveka o kome govorite.“ I odmah je petao zapevao po drugi put. I Petar se setio onoga što mu je Isus rekao: „Pre nego što petao dvaput zapeva, triput ćeš me se odreći.“ Tada je slomljen briznuo u plač.
it-2-E 619 ¶6
Petar
Petar je uz pomoć jednog drugog Isusovog učenika, s kojim je pratio Isusa, ušao pravo u dvorište prvosveštenikove kuće (Jv 18:15, 16). Nije se sakrio u neki mračni ćošak da ne bi privukao pažnju na sebe već je otišao kod vatre da se ugreje. Zato su ga na svetlosti vatre drugi prepoznali kao Isusovog sledbenika, a odao ga je i njegov galilejski akcenat. Braneći se od optužbi, Petar je tri puta rekao da i ne poznaje Isusa, a na kraju se u to čak i zaklinjao. Začuo se petao koji je zapevao po drugi put, a Isus se „okrenuo i pogledao Petra“. Tada je Petar izašao napolje i gorko zaplakao (Mt 26:69-75; Mr 14:66-72; Lu 22:54-62; Jv 18:17, 18). Ali Isus se ranije usrdno molio da Petar ne poklekne u veri i ta molitva mu je bila uslišena (Lu 22:31, 32).