Izvori materijala za Radnu svesku

3—9. septembra

BLAGO IZ BOŽJE REČI | JOVAN 1—2

Pronađimo dragulje u Božjoj Reči

nwtsty-E beleške za Jv 1:1

Reč

Grčki: o logos. Ovde se izraz „Reč“ koristi kao titula, a spominje se i u Jv 1:14 i Ot 19:13. Jovan je otkrio kome pripada ova titula, naime Isusu. Isus je ovu titulu imao tokom svog predljudskog postojanja kao duhovno stvorenje, tokom svoje službe na zemlji kao savršen čovek i nakon uznesenja na nebo. On je bio Reč Božja u smislu da je služio kao Govornik, to jest Zastupnik, i prenosio je Božje poruke i smernice drugim duhovnim stvorenjima i ljudima. Zato je logično da zaključimo da je, pre nego što je Isus došao na zemlju, Jehova komunicirao s ljudima preko Reči, to jest preko anđeoskog posrednika (Pst 16:7-11; 22:11; 31:11; Iz 3:2-5; Su 2:1-4; 6:11, 12; 13:3).

Kod

Doslovno „u blizini“. U ovom kontekstu, grčki predlog pros ukazuje na blizinu i zajednicu. Takođe ukazuje na različite osobe, u ovom slučaju na Reč i jedinog pravog Boga.

Reč je bila bog

Ili „Reč je bila božanskog porekla [ili ’bogu slična‘]“. Ova Jovanova izjava ukazuje na jednu odliku „Reči“ (grčki: o logos; vidi belešku Reč za isti stih), to jest Isusa Hrista. Zbog njegovog uzvišenog položaja kao prvorođenog Božjeg Sina preko koga je Bog stvorio sve drugo, Isus je opisan kao „bog, bogu sličan, božanskog porekla, božansko biće“. Mnogi prevodioci daju prednost izrazu „Reč je bila Bog“ i tako je izjednačuju sa Svemoćnim Bogom. Međutim, postoje dobri razlozi zbog kojih se može reći da Jovan nije smatrao da je „Reč“ zapravo Svemoćni Bog. Kao prvo, i u ovom i u narednom stihu se jasno kaže da je „Reč“ bila „kod Boga“. Takođe, grčka reč teos pojavljuje se tri puta u 1. i 2. stihu. Na prvom i trećem mestu, ispred te reči je određeni član, a na drugom mestu nema tog člana. Mnogi izučavaoci se slažu da je to važan detalj. Kada se u ovom kontekstu koristi određeni član ispred reči teos, onda ona ukazuje na Svemoćnog Boga. S druge strane, kada se određeni član ne koristi u ovakvoj glagolskoj konstrukciji, onda se značenje reči teos menja i tada ona označava neku odliku „Reči“. Prema tome, brojni prevodi Biblije na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku prevode ovaj stih na sličan način kao prevod Novi svet, prenoseći misao da je „Reč“ bila „bog, božanskog porekla, božansko biće, božanske prirode, bogu slična“. U prilog ovom gledištu, u drevnim prevodima Jovanovog jevanđelja na sahidski i bohairski dijalekt koptskog jezika, koji su verovatno nastali u III i IV veku n. e., reč teos se na prvom mestu u Jovanu 1:1 prevodi drugačije nego na drugom pojavljivanju. Tu se ukazuje na odliku „Reči“, to jest da je bila božanske prirode, ali da nije bila jednaka svom Ocu, svemoćnom Bogu. U skladu s tim, u Ko 2:9 se kaže da je „u Hristu utelovljena sva punina božanske naravi“. A prema 2Pe 1:4, čak će i Hristovi sunaslednici imati „udela u božanskoj prirodi“. Osim toga, u grčkom prevodu Septuaginti, reč teos je najčešći prevod hebrejskih reči za „Boga“, el i elohim. Smatra se da je njihovo osnovno značenje „Moćni, Snažni“. Ove hebrejske reči se koriste da ukažu na svemoćnog Boga, druge bogove i ljude. Proročanstvo iz Is 9:6 takođe potvrđuje da je Reč „bog“ ili „moćni bog“, jer se tu za Mesiju kaže da će biti „Moćni Bog“ (ne „Svemoćni Bog“) i „Večni Otac“ svih onih koji će imati čast da žive kao njegovi podanici. To će učiniti revnost njegovog Oca, „Jehove nad vojskama“ (Is 9:7).

nwtsty-E beleška za Jv 1:29

Jagnje Božje

Nakon što se Isus krstio i nakon što ga je Đavo iskušavao, Jovan Krstitelj ga je predstavio kao „Jagnje Božje“. Ovaj izraz se pojavljuje samo u ovom stihu i u Jv 1:36 (Videti brošuricu Istražujmo Božju Reč, 4. deo). Ovaj naziv je sasvim prikladan za Isusa. Na mnogim mestima u Bibliji pominje se da su se ovce prinosile kao žrtva za greh i da bi se ljudi pomirili s Bogom. To je predočavalo žrtvu koju je Isus prineo kada je položio svoj savršen ljudski život u korist svih ljudi. Izraz „Jagnje Božje“ može se povezati s mnogim delovima nadahnutog Svetog pisma. S obzirom da je Jovan Krstitelj poznavao hebrejske spise, možda je ovim rečima ukazivao na sledeće: Avraham je prineo ovna umesto svog sina Isaka (Pst 22:13); u Egiptu je zaklano pashalno jagnje prilikom oslobođenja izraelskih robova (Iz 12:1-13); svakog jutra i svake večeri na Božjem oltaru u Jerusalimu prinosio se mladi ovan (Iz 29:38-42). Moguće je da je Jovan imao u mislima Isaijino proročanstvo, gde se za onog koga Jehova zove „moj sluga“ kaže da su ga „odveli [...] kao jagnje na klanje“ (Is 52:13; 53:5, 7, 11). Kada je apostol Pavle napisao svoju prvu poslanicu Korinćanima, on je Isusa nazvao „pashalna žrtva“ (1Ko 5:7). Apostol Petar je govorio da smo izbavljeni „dragocenom Hristovom krvlju, koja je poput krvi nevinog i čistog jagnjeta“ (1Pe 1:19). Preko 25 puta u Otkrivenju, na proslavljenog Isusa se ukazuje kao na simbolično „Jagnje“ (Ot 5:7; 6:1; 7:9; 12:11; 13:8; 14:1; 15:3; 17:14; 19:7; 21:9; 22:1).

10—16. septembra

BLAGO IZ BOŽJE REČI | JOVAN 3—4

„Isus je svedočio Samarićanki“

nwtsty-E beleška za Jv 4:6

Umoran

Ovo je jedino mesto u Svetom pismu gde se za Isusa kaže da je bio umoran. Bilo je oko podneva i Isus je tog jutra najverovatnije prešao put od Jordanske doline u Judi do Sihara u Samariji, koji se nalazio na oko 900 metara većoj nadmorskoj visini (Jv 4:3-5; videti brošuricu Istražujmo Božju Reč, 4. deo.)

Pronađimo dragulje u Božjoj Reči

nwtsty-E beleška za Jv 3:29

Mladoženjin prijatelj

U biblijska vremena, mladoženju je zastupao njegov blizak prijatelj i on je imao ključnu ulogu prilikom ugovaranja braka svog prijatelja. Njegov zadatak je bio da izvrši sve što je neophodno kako bi se taj brak sklopio. Na dan venčanja svadbena povorka bi došla na mesto gde će se održavati svadbeno veselje, što je obično bilo u mladoženjinoj kući ili u kući njegovog oca. Tokom svadbene ceremonije, mladoženjin prijatelj se radovao kada bi čuo mladoženjin glas dok razgovara sa svojom nevestom, jer je to smatrao potvrdom da je dobro obavio svoj posao. Jovan Krstitelj je sebe uporedio s mladoženjinim prijateljem. Isus je predočavao mladoženju, a njegovi učenici nevestu. Pripremajući put Mesiji, Jovan Krstitelj je prve pripadnike „neveste“ predstavio Isusu Hristu (Jv 1:29, 35; 2Ko 11:2; Ef 5:22-27; Ot 21:2, 9). Ukoliko bi prilikom predstavljanja sve proteklo kako treba, „mladoženjin prijatelj“ bi ispunio svoj zadatak i povukao bi se. Slično tome, govoreći o sebi u odnosu na Isusa, Jovan je rekao: „On mora da raste, a ja moram da se umanjujem“ (Jv 3:30).

nwtsty-E beleška za Jv 4:10

Živa voda

Na ovom mestu se nalazi grčki izraz koji se doslovno odnosi na tekuću, izvorsku vodu ili vodu iz bunara koji se napaja s vrela. To je nešto potpuno drugačije od ustajale vode uskladištene u nekom bunaru. Hebrejski izraz u Le 14:5 za „vodu sa izvora“ doslovno znači „živa voda“. U Jer 2:13 i 17:13, Jehova je opisan kao „izvor žive vode“, to jest kao voda života u simboličnom smislu. Kada je razgovarao sa Samarićankom na bunaru, Isus je izraz „živa voda“ koristio u simboličnom smislu, ali izgleda da je ona isprva mislila da on doslovno govori o vodi (Jv 4:11).

17—23. septembra

BLAGO IZ BOŽJE REČI | JOVAN 5—6

„Sledimo Isusa iz ispravnih motiva“

nwtsty-E beleška za Jv 6:10

Ljudi su posedali, a među njima je bilo oko pet hiljada muškaraca

Jedino je Matej u svom jevanđelju zabeležio da su prilikom ovog Isusovog čuda bili prisutni i žene i deca (Mt 14:21). Moguće je da je tom prilikom Isus nahranio više od 15 000 ljudi.

nwtsty-E beleška za Jv 6:14

Prorok

Mnogi Judejci u prvom veku n. e. očekivali su da će prorok kao što je Mojsije o kome se govori u Pz 18:15, 18 zapravo biti Mesija. Izraz koji treba da dođe u svet u ovom kontekstu po svemu sudeći ukazuje na to da je narod očekivao dolazak Mesije. Jedino je Jovan zabeležio događaje koji se spominju u ovom biblijskom stihu.

nwtsty-E beleške za Jv 6:27, 54

Hrana koja propada [...] hrana koja ostaje za večni život

Isus je bio svestan da su neki ljudi sledili njega i njegove učenike samo zbog materijalne koristi. Fizička hrana omogućava ljudima da iz dana u dan budu živi, ali hrana iz Božje Reči omogućava im da žive večno. Isus je one koji su se okupili podstakao da rade za „hranu koja ostaje za večni život“, to jest da se silno naprežu da zadovolje svoje duhovne potrebe i da iskazuju veru u njegova učenja (Mt 4:4; 5:3; Jv 6:28-39).

Ko se hrani mojim telom i pije moju krv

Kontekst ovih reči pokazuje da oni koji jedu Isusovo telo i piju njegovu krv čine to u simboličnom smislu tako što iskazuju veru u njega (Jv 6:35, 40). Isus je ovo izjavio 32. n. e., što znači da nije govorio o Gospodovoj večeri, koju je uspostavio tek godinu dana kasnije. On je to rekao neposredno pred judejski praznik, Pashu (Jv 6:4), čime je podsetio one koji su ga slušali na predstojeći praznik i na to koliko je krv jagnjeta bila važna za spasenje života u noći kada su Izraelci napustili Egipat (Iz 12:24-27). Isus je želeo da istakne činjenicu da će i njegova krv imati presudnu ulogu u tome da li će njegovi učenici dobiti večni život.

Pronađimo dragulje u Božjoj Reči

nwtsty-E beleška za Jv 6:44

Ako ga ne privuče

Iako grčki glagol za „privući“ ukazuje na izvlačenje ribarske mreže (Jv 21:6, 11), on ne navodi na misao da Bog vuče ljude k sebi protiv njihove volje. Ovim rečima Isus je možda aludirao na Jer 31:3, gde Jehova kaže svom narodu: „Privlačim [te] svojom dobrotom.“ (U Septuaginti se na ovom mestu koristi isti grčki glagol.) Nešto slično stoji i u Jv 12:32 gde se kaže da će Isus privući k sebi sve vrste ljudi. Sveto pismo kaže da je Jehova ljudima dao slobodnu volju. Svako može sâm da izabere da li želi da mu služi ili ne (Pz 30:19, 20). Bog privlači k sebi one koji imaju ispravan stav srca (Ps 11:5; Psl 21:2; Del 13:48). Jehova to čini putem svoje Reči i svog svetog duha. Proročanstvo iz Is 54:13, citirano u Jv 6:45, odnosi se na one koje je Otac privukao k sebi (Uporedi sa Jv 6:65).

nwtsty-E beleške za Jv 6:64

Isus je [...] znao [...] ko je onaj koji će ga izdati

Isus je ukazivao na Judu Iskariotskog. Pre nego što je izabrao svojih 12 apostola, Isus se cele noći molio svom Ocu (Lu 6:12-16). Juda je isprva bio veran Bogu. Međutim, Isus je na osnovu proročanstava iz hebrejskih spisa znao da će ga izdati njegov blizak saradnik (Ps 41:9; 109:8; Jv 13:18, 19). Kada je Juda počeo da postupa loše, Isus je primetio tu promenu budući da je mogao da čita tuđa srca i misli (Mt 9:4). Pošto Bog ima sposobnost da vidi budućnost, on je znao da će Isusa izdati neko kome on veruje. Međutim, bilo bi pogrešno zaključiti da je Juda morao biti onaj koji će izdati Isusa, kao da je to predodređeno, jer to nije u skladu s Božjim osobinama i načinom na koji postupa.

Od početka

Ovaj izraz se ne odnosi na Judino rođenje, niti na vreme kada je izabran za jednog od apostola, budući da se Isus cele noći molio pre donošenja te odluke (Lu 6:12-16). Taj izraz se zapravo odnosi na vreme kada je Juda počeo neverno da postupa, a Isus je to mogao odmah da uoči (Jv 2:24, 25; Ot 1:1; 2:23; Jv 6:70; 13:11). To takođe pokazuje da se Juda nije promenio preko noći, već da je sve unapred osmislio i planirao. Izraz „početak“ (na grčkom, arke) u grčkom delu Svetog pisma može imati različito značenje u zavisnosti od konteksta. Na primer, izraz „početak“ u 2Pe 3:4 odnosi se na trenutak kada je Bog počeo sa stvaranjem. Ali u većini slučajeva se koristi u nešto užem smislu. Na primer, Petar je rekao da je sveti duh sišao na neznabošce „baš kao i na nas u početku“ (Del 11:15). Petar nije želeo da kaže da je to bilo u vreme kada se rodio niti u vreme kada je bio izabran za apostola. On je zapravo govorio o Pedesetnici 33. n. e., to jest o događaju kada je sveti duh prvi put izliven sa jednom posebnom svrhom (Del 2:1-4). Još neki primeri toga kako kontekst utiče na značenje izraza „početak“ mogu se naći u Lu 1:2; Jv 15:27; 1Jv 2:7.

24—30. septembra

BLAGO IZ BOŽJE REČI | JOVAN 7—8

Pronađimo dragulje u Božjoj Reči

nwtsty-E beleška za Jv 8:58

Ja sam postojao

Jevreji koji su se protivili Isusu želeli su da ga kamenuju zato što je tvrdio da je video Avrahama, premda, kako su rekli, tada nije imao „još ni pedeset godina“ (Jovan 8:57). Isus im je ukazao na svoje predljudsko postojanje, to jest na vreme kada je živeo na nebu kao moćno duhovno stvorenje, pre nego što se Avraham rodio. Neki tvrde da ovaj biblijski stih potvrđuje da su Isus i Bog ista osoba. Oni grčki izraz egoeimi (u nekim Biblijama preveden kao „ja jesam“) dovode u vezu sa Iz 3:14 u Septuaginti i smatraju da oba ta stiha treba prevesti na isti način, u sadašnjem vremenu. Međutim, radnja koju u ovom kontekstu grčki glagol eimi označava započela je „pre nego što se Avraham rodio“ i trajala je i dalje. Zato na tom mestu ne stoji „ja jesam“ već „ja sam postojao“, a slična formulacija se koristi i u mnogim drevnim i savremenim prevodima. Zapravo, isti oblik grčkog glagola eimi koristi se i u Jv 14:9, gde Isus kaže: „Već sam toliko vremena s vama, a ti me, Filipe, još nisi upoznao?“ U većini prevoda se ta misao prenosi na sličan način, što pokazuje da ne postoji opravdan gramatički razlog da se u zavisnosti od konteksta reč eimi ne prevodi u prošlom vremenu. Pored toga, Isusove reči zapisane u Jv 8:54, 55 pokazuju da on nije želeo sebe da prikaže jednakim Bogu.