Vernost donosi Božju naklonost

1, 2. S kojim izazovom su se suočili Jeftaj i njegova ćerka?

STREPNJI je došao kraj. Kada je videla da joj se otac živ i zdrav vratio iz bitke, devojka mu je potrčala u susret, radujući se njegovoj velikoj pobedi. Ali umesto da joj se otac pridružio u pesmi i igri, on je razderao svoje haljine i rekao joj: „Jao, kćeri moja! Zavila si me u veliku tugu!“ Zatim je izgovorio reči koje će joj zauvek promeniti život, reči koje će raspršiti njene snove i nade. Ipak, ona je bez ikakvog premišljanja rekla ocu da treba da ispuni ono što je obećao Jehovi. Iz njenih reči se videlo kolika je bila njena vera. Ona je bila sigurna da je sve što Jehova traži od nje za njeno dobro (Sud. 11:34-37). Njen otac je bio ponosan na nju jer je znao da njena spremnost da podrži njegovu odluku raduje Jehovino srce.

² Jeftaj i njegova ćerka su bili uvereni da treba da učine ono što Jehova očekuje od njih, čak i kada im to nije bilo lako. Bili su sigurni da je Božje odobravanje vredno svake žrtve.

 3. Zašto su Jeftaj i njegova ćerka dobar primer za nas?

³ Znamo da nije uvek lako ostati veran Jehovi. Činjenica je da se moramo snažno boriti za svoju veru (Jud. 3). Razmotrimo kako su Jeftaj i njegova ćerka savladali određene prepreke i šta im je pomoglo da ostanu verni Jehovi.

4, 5. (a) Koju je zapovest Jehova dao Izraelcima kada su stigli u Obećanu zemlju? (b) Prema 106. psalmu, kakve su bile posledice njihove neposlušnosti?

⁴ Jeftaj i njegova ćerka su svakog dana mogli da vide strašne posledice nevernosti Jehovi. Oko 300 godina ranije, njihovi praočevi su dobili zapovest da istrebe sve paganske narode koji su živeli na području Obećane zemlje (Pon. zak. 7:1-4). Izraelci su se oglušili o tu zapovest i zbog toga su mnogi od njih potpali pod uticaj Hananaca tako da su počeli da obožavaju lažne bogove i postali su izopačeni i nemoralni. (Pročitati Psalam 106:34-39.)

⁵ Zbog te pobune izgubili su Jehovinu naklonost i zaštitu (Sud. 2:1-3, 11-15; Ps. 106:40-43). Nema sumnje da je to bilo veoma teško vreme za sve porodice koje su želele da ostanu verne Jehovi. Ipak, u Bibliji se kaže da su neke osobe ostale verne Bogu. Među njima su bili Jeftaj i njegova ćerka, kao i Elkana, Ana i Samuilo. Svi oni su čvrsto rešili da steknu Božju naklonost (1. Sam. 1:20-28; 2:26).

 6. Kako svet danas utiče na ljude i šta moramo raditi da bismo se zaštitili od njegovog uticaja?

⁶ Živimo u svetu u kom ljudi razmišljaju i postupaju poput Hananaca. Oni veličaju seks, nasilje i materijalizam. Jehova nam je, baš kao i Izraelcima, dao jasna upozorenja kako bi nam pomogao da se zaštitimo od takvog uticaja. Da li ćemo učiti na njihovim greškama? (1. Kor. 10:6-11). Na nama je da se potrudimo da iz svog života izbacimo svaki trag svetskog načina razmišljanja (Rimlj. 12:2). Da li ćemo u tom pogledu dati sve od sebe?

 7. (a) Kakvu je nepravdu Jeftaj doživeo od svojih sunarodnika? (b) Kako je Jeftaj reagovao?

⁷ U Jeftajevo vreme Jehova je dozvolio da Filisteji i Amonci porobe Izraelce zato što su mu bili neposlušni (Sud. 10:7, 8). Jeftaj je trpeo nepravdu čak i od svoje polubraće i izraelskih starešina. Njegova polubraća su bila ljubomorna na njega i mrzela su ga tako da su ga oterala i lišila prava koja je imao kao prvenac (Sud. 11:1-3). Jeftaj nije dozvolio da njihovi bezobzirni postupci utiču na njegov stav prema njima. On nije ignorisao poziv za pomoć koji su mu uputile starešine naroda, već se odazvao na njihove molbe (Sud. 11:4-11). Šta je moglo navesti Jeftaja da postupa kao duhovno zrela osoba?

8, 9. (a) Koja načela iz Mojsijevog zakona su verovatno duboko uticala na Jeftaja? (b) Šta je za Jeftaja bilo najvažnije?

⁸ Osim što je bio hrabar ratnik, Jeftaj je dobro poznavao istoriju izraelskog naroda. To mu je pomoglo da razume šta je dobro a šta zlo u Jehovinim očima (Sud. 11:12-27). Načela iz Mojsijevog zakona su duboko uticala na Jeftajev način razmišljanja i na njegova osećanja. On je znao da Jehova osuđuje osvetu i da od svojih slugu očekuje da vole jedni druge. Znao je i da Božje sluge moraju pomagati onima kojima je to potrebno, čak i ako se radi o onima koji ih mrze. (Pročitati Izlazak 23:5 i Levitsku 19:17, 18.)

⁹ Možda su primeri vernih Božjih slugu poput Josifa, koji je pokazao milost svojoj braći iako su ga mrzeli, uticali na Jeftaja (Post. 37:4; 45:4, 5). Razmišljanje o tim primerima moglo je pomoći Jeftaju da postupi na način koji Jehova odobrava. Nema sumnje da su ga njegova polubraća duboko povredila, ali on nije dozvolio da ga to udalji od Jehove i njegovog naroda (Sud. 11:9). On se nije usredsredio na svoja povređena osećanja već na priliku da u borbi protiv neprijatelja svog naroda proslavi Božje ime. Imao je snažnu želju da ostane veran Jehovi, što je bilo dobro i za njega i za druge (Jevr. 11:32, 33).

10. Kako se možemo ugledati na Jeftaja?

¹⁰ Dobro je da se ugledamo na Jeftaja. Možda smo se i mi razočarali u nekog našeg brata ili se neko od naše braće nije lepo poneo prema nama. Ukoliko smo doživeli tako nešto, ne smemo dozvoliti da zbog toga prestanemo da služimo Jehovi. I dalje ćemo dolaziti na naše sastanke, družićemo se i sarađivati s braćom iz naše skupštine. Ako se poput Jeftaja i mi čvrsto držimo Božjih merila, imaćemo snage da savladamo teškoće i da i dalje činimo ono što je dobro (Rimlj. 12:20, 21; Kol. 3:13).

11, 12. Koji zavet je Jeftaj dao i šta se pod njim podrazumevalo?

¹¹ Jeftaj je znao da Amonce može pobediti samo uz Božju pomoć. Obećao je Jehovi da će mu, ukoliko mu pomogne da pobedi, prineti „žrtvu paljenicu“. Ta žrtva je trebalo da bude osoba koja će mu prva izaći u susret kada se bude vraćao iz bitke (Sud. 11:30, 31). O kakvoj se žrtvi radilo?

¹² Prinošenje ljudskih žrtava za Jehovu predstavlja nešto odvratno. Prema tome, jasno je da Jeftaj nije imao nameru da doslovno žrtvuje neku osobu (Pon. zak. 18:9, 10). Mojsijev zakon je propisivao da se žrtve paljenice cele prinose Jehovi. Dakle, Jeftaj je očigledno želeo da kaže da će tu osobu posvetiti za posebnu službu Bogu, to jest da će ona doživotno služiti u svetom šatoru. Jehova je uslišio Jeftaja i pomogao mu je da neprijatelju nanese veliki poraz i da ga pokori (Sud. 11:32, 33). Ali koga je Jeftaj dao kao žrtvu paljenicu?

13, 14. Šta nam Jeftajeve reči zapisane u Sudijama 11:35 govore o njegovoj veri?

¹³ Osvrnimo se na situaciju o kojoj smo govorili na početku članka. Kada se Jeftaj vraćao iz bitke, u susret mu je izašla ćerka jedinica. Tada se on našao na ispitu. Da li će održati reč i poslati ćerku da do kraja svog života služi u svetom šatoru?

¹⁴ Jeftaj se čvrsto držao Božjih merila i zato je postupio ispravno. Možda se setio reči zapisanih u Izlasku 23:19, koje podstiču Božje sluge da Jehovi spremno daju najbolje što imaju. Zakon je takođe nalagao da čovek mora da ispuni zavet koji je dao Bogu. U njemu stoji: „Ako se neki čovek zavetuje Jehovi [...] ne sme da prekrši svoju reč. Neka učini sve što izađe iz njegovih usta“ (Br. 30:2). Poput Ane, koja je verovatno živela u isto vreme, morao je da ispuni zavet iako je znao koliko će to koštati njega i njegovu ćerku. Osim nje, Jeftaj nije imao druge dece od koje je mogao očekivati da produže njegovu lozu i dobiju njegovo nasledstvo u Izraelu (Sud. 11:34). Uprkos tome, on je rekao: „Ja sam se zavetovao Jehovi i ne mogu poreći to što sam zavetovao“ (Sud. 11:35). Jehova je cenio to što je Jeftaj bio veran čak i kada ga je to puno koštalo i zato ga je blagoslovio. Da li bi i ti postupio na isti način?

15. Koje obećanje su mnogi od nas dali i kako možemo pokazati da smo verni Jehovi?

¹⁵ Kada smo se predali Jehovi, obećali smo mu da ćemo svim srcem vršiti njegovu volju. Znali smo da će to zahtevati neke žrtve. Međutim, možemo se naći na ispitu kada se od nas traži da uradimo nešto što nam teško pada. Kada činimo takve žrtve i služimo Bogu i onda kada nam nije lako, mi pokazujemo da smo mu verni. Nijedna žrtva koju učinimo, ma koliko bila bolna, ne može se meriti s blagoslovima koje ćemo na kraju dobiti (Mal. 3:10). A kako je bilo s Jeftajevom ćerkom?

16. Kako je Jeftajeva ćerka reagovala na zavet koji je njen otac dao? (Videti sliku na početku članka.)

¹⁶ Jeftajevoj ćerki sigurno nije bilo lako da prihvati sve što je podrazumevao zavet koji je njen otac dao Jehovi. Taj zavet se razlikovao od Aninog zaveta. Ona je svog sina Samuila posvetila Jehovi tako da je on služio u svetom šatoru kao nazirej (1. Sam. 1:11). Nazireji su mogli da stupaju u brak i da imaju decu. Ali Jeftajeva ćerka je morala da se odrekne toga jer je trebalo da bude data kao cela žrtva paljenica, to jest da bude u potpunosti posvećena službi u svetom šatoru (Sud. 11:37-40). Budući da je bila ćerka velikog izraelskog vođe, mogla se udati za najuglednijeg čoveka u Izraelu. Ali trebalo je da sve to zaboravi i da ponizno služi u svetom šatoru. Kako je ona reagovala? Sledećim rečima je pokazala da joj je ipak najvažnije da se uradi ono što bi bilo ugodno Jehovi: „Oče moj, ako si se zavetovao Jehovi, učini sa mnom onako kako si mu rekao“ (Sud. 11:36). Ona se zarad službe Bogu odrekla mogućnosti da se uda i da ima decu. Kako i mi možemo biti samopožrtvovani poput nje?

17. (a) Kako i mi možemo imati veru poput Jeftaja i njegove ćerke? (b) Kako te reči iz Jevrejima 6:10-12 podstiču da budeš samopožrtvovan?

¹⁷ Na hiljade mlade braće i sestara ne stupaju u brak ili nemaju decu, barem za sada, kako bi u još većoj meri služili Jehovi. I oni koji više nisu toliko mladi žrtvuju vreme koje bi možda mogli da provedu s decom ili unucima. Oni rade na građevinskim projektima naše organizacije ili pohađaju Školu za objavitelje Kraljevstva kako bi služili tamo gde je potrebno više objavitelja. Neki tokom perioda Spomen-svečanosti stavljaju po strani neke svoje želje ili potrebe kako bi što više učestvovali u službi propovedanja. Takva nesebična služba veoma raduje Jehovu i on nikad neće zaboraviti njihov trud i ljubav koju su pokazali prema njemu. (Pročitati Jevrejima 6:10-12.) Možeš li i ti u još većoj meri služiti Jehovi?

18, 19. Šta smo naučili iz biblijskog zapisa o Jeftaju i njegovoj ćerki i kako i mi možemo biti poput njih?

¹⁸ Iako je Jeftaj imao život pun izazova, on je odluke donosio u skladu s Jehovinom voljom. Nije dozvolio da okolina utiče na njega. Razočaranja koja je doživeo nisu oslabila njegovu želju da ostane veran Jehovi. Jehova je blagoslovio Jeftaja i njegovu ćerku jer su bili spremni da se žrtvuju i zato su imali čast da mu služe na poseban način. U vreme kada su drugi odbacivali Jehovina merila, Jeftaj i njegova ćerka su ih se čvrsto držali.

¹⁹ Biblija nas podstiče da se ugledamo na „one koji zbog svoje vere i strpljenja nasleđuju ono što je obećano“ (Jevr. 6:12). Budimo poput Jeftaja i njegove ćerke tako što ćemo živeti u skladu sa onim što se u njihovom životu pokazalo istinitim: Vernost donosi Božju naklonost.