Knjiga dostojna poverenja — 3. deo

SMEŠTEN u plodnoj ravnici oko 80 kilometara južno od današnjeg Bagdada, drevni grad Vavilon zaista je predstavljao veličanstven prizor. Sa ogromnim dvostrukim zidovima i kanalima koji su ga okruživali, izgledao je praktično neosvojivo. Bio je čuven po svojim velelepnim hramovima, visećim vrtovima i hramskim kulama. Kao jedan od najslavnijih gradova drevnog sveta, Vavilon je nedavno proglašen „gradom čuda“.

U Bibliji je nazvan „gospodaricom kraljevstava“ i bio je prestonica treće svetske sile biblijske istorije (Isaija 47:5). Poput egipatskog i asirskog carstva koja su mu prethodila, Vavilonsko carstvo je imalo značajnu ulogu u biblijskoj istoriji, što nam omogućava da uporedimo biblijski izveštaj sa onim što kažu svetovni izvori.

Biblijska knjiga proroka Danila navodi da je čovek po imenu Valtasar nekada vladao kao kralj u Vavilonu (Danilo 5:1). Međutim, u prošlosti su neki svetovni izvori tvrdili da Valtasar, iako je bio moćan, nikada nije bio kralj. Da li je Biblija pogrešila? Arheolozi su pronašli nekoliko glinenih cilindara u ruševinama grada Ura u Mesopotamiji. Na jednom cilindru ispisanom klinastim pismom nalazila se molitva u kojoj se vavilonski kralj Nabonid obraća „Vel-sar-usuru, svom najstarijem sinu“. Kasnija otkrića su potvrdila da je Valtasar vršio „ulogu regenta više od polovine očeve vladavine“, navodi New Bible Dictionary, „i da je tokom tog vremena u svakom smislu bio kralj“.

Istorija takođe pokazuje da je drevni Vavilon bio izrazito religiozan grad, u kom su astrologija i gatanje bili naveliko rasprostranjeni. Na primer, u Jezekilju 21:21 čitamo da se vavilonski kralj poslužio gatanjem kako bi odlučio da li da napadne Jerusalim. Biblija kaže da je kralj ’gledao u jetru‘. Zašto? Vavilonci su koristili jetru žrtvovanih životinja kada su tražili neki predznak. Knjiga Mesopotamian Astrology navodi da su na samo jednom mestu u drevnom Vavilonu arheolozi pronašli „32 [glinena] uzorka jetre, na kojima su bila ispisana“ predskazanja.

Poznati arheolog Nelson Gluk jednom prilikom je izjavio: „Trideset godina vršim iskopavanja s Biblijom u jednoj ruci i mistrijom u drugoj, i kada je u pitanju istorijska tačnost još nijednom nisam utvrdio da je Biblija pogrešila.“

Kako biste reagovali kada bi vam neko rekao da će se glavni gradovi — kao što su Vašington, Moskva ili Peking — pretvoriti u pustoš? Verovatno bi vam bilo teško da poverujete u to. Ipak, to se desilo s drevnim Vavilonom. Oko 200 godina unapred, oko 732. pre n. e., Jehova Bog je nadahnuo jevrejskog proroka Isaiju da zapiše proročanstvo o propasti moćnog Vavilona. On je napisao: „Vavilon, ukras kraljevstava... biće kao Sodom i Gomora kad ih je Bog uništio. Nikad više neće biti nastanjen, neće ga više biti ni u jednom budućem naraštaju“ (Isaija 13:19, 20).

Zašto je Bog prorekao uništenje Vavilona? Godine 607. pre n. e., vavilonska vojska je uništila Jerusalim i preživele odvela u zarobljeništvo, gde se prema njima okrutno postupalo (Psalam 137:8, 9). Bog je prorekao da će njegov narod 70 godina podnositi takvo tlačenje zbog svojih zlih postupaka. Zatim će ih on osloboditi i dozvoliti da se vrate u svoju zemlju (Jeremija 25:11; 29:10).

U skladu s Božjom proročanskom Rečju, 539. pre n. e. — pred kraj 70-godišnjeg jevrejskog izgnanstva — naizgled neosvojiv grad Vavilon pokorila je medo-persijska vojska. S vremenom je grad postao gomila ruševina — baš kao što je i bilo prorečeno. Nijedan čovek nije mogao predvideti tako neverovatan ishod. Bez sumnje, proricanje događaja izdvaja Autora Biblije — pravog Boga Jehovu — od svih drugih bogova (Isaija 46:9, 10).

Još jedno proročanstvo se na neverovatan način ispunjava u naše vreme. Ono govori o vavilonskom kralju Navuhodonosoru i njegovom snu o ogromnom kipu. Telo tog kipa sačinjavalo je pet delova — glava, grudi i ruke, stomak i bedra, noge i stopala — i svaki je bio drugačijeg sastava (Danilo 2:31-33). Ti metalni delovi su predstavljali niz vladavina, to jest kraljevstava, koje su započele s Vavilonom a završavaju se sa Anglo-Amerikom, sedmom svetskom silom u biblijskoj istoriji (Danilo 2:36-41).

Danilo otkriva da su stopala i prsti tog kipa sačinjeni od jednog sasvim drugačijeg materijala. Kako? Čist metal je zamenjen mešavinom gvožđa i vlažne gline. Danilo objašnjava Navuhodonosoru: „A to što si video gvožđe pomešano s vlažnom glinom, znači da će se pomešati s ljudskim potomstvom, ali neće se držati zajedno, jedno s drugim, kao što se ni gvožđe ne može pomešati s glinom“ (Danilo 2:43). Mešavina gvožđa i gline čini jednu krhku celinu, koja se ne može „držati zajedno“. Kako samo ove reči tačno opisuju politički podeljen svet u kom danas živimo!

Danilo otkriva još jedan značajan događaj. Kralj Navuhodonosor je u snu video kamen koji se odvalio od velike planine. U svom zaletu, „udario je kip u stopala od gvožđa i od gline i smrvio ih“ (Danilo 2:34). Šta to znači? Danilo odgovara: „U danima tih kraljeva [u vreme poslednje svetske sile] Bog će nebeski podići kraljevstvo koje nikada neće propasti. I to kraljevstvo neće preći na neki drugi narod. Ono će smrviti i uništiti sva ona kraljevstva, a samo će stajati doveka“ (Danilo 2:44). Ovo proročanstvo ukazuje na Kraljevstvo drugačije od svih do sada poznatih oblika vladavina. Njegov Kralj je Isus Hrist, Mesija. Kao što je pomenuto u prethodnim člancima ove serije, Isus će uništiti Satanu i sve njegove sledbenike, i na zemlji i na nebu, i tako uspostaviti mir i slogu u čitavom svemiru (1. Korinćanima 15:25).