Božje ime u grčkom delu Svetog pisma

Biblisti priznaju da se Božje ime u izvornim tekstovima hebrejskog dela Svetog pisma pojavljuje u obliku tetragrama (יהוה) skoro 7 000 puta. Međutim, mnogi smatraju da se ono nije nalazilo u izvornom grčkom tekstu Svetog pisma. Zbog toga se u većini današnjih prevoda ovog dela Biblije, koji je poznat kao Novi zavet, ne pojavljuje Božje ime, Jehova. Većina prevodilaca Božje ime zamenjuje titulom „Gospod“ čak i kada prevodi stihove u kojima su biblijski pisci citirali odlomke iz hebrejskih knjiga u kojima je stajao tetragram.

To nije slučaj sa prevodom Novi svet. U njemu se Božje ime u grčkom delu pojavljuje 237 puta. Pritom su uzete u obzir dve važne činjenice: (1) Grčki rukopisi koji danas postoje nisu izvorni rukopisi. Od hiljada prepisa koji danas postoje većina je nastala najmanje dva veka nakon izvornih tekstova. (2) Dotad su prepisivači biblijskog teksta ili zamenili tetragram rečju Kirios, što na grčkom znači „Gospod“, ili su prepisivali iz rukopisa iz kojih je Božje ime već bilo uklonjeno.

Odbor za biblijski prevod Novi svet zaključio je da postoje uverljivi dokazi u prilog tome da se tetragram zaista nalazio i u grčkom delu Svetog pisma. Osmotrimo neke od njih:

• Prepisi hebrejskog dela Svetog pisma koji su se koristili u vreme Isusa i njegovih apostola sadržavali su tetragram na svakom mestu na kom se on nalazio u izvornom tekstu. U prošlosti je bilo nekih koji su osporavali tu tvrdnju. Međutim, kada su blizu Kumrana pronađeni rukopisi hebrejskog teksta iz prvog veka, više niko nije mogao da dovede u pitanje da li se u prepisima hebrejskog dela Svetog pisma iz vremena Isusa i njegovih apostola nalazilo Božje ime.

• U vreme Isusa i apostola, tetragram se takođe nalazio u grčkim prevodima hebrejskih knjiga Svetog pisma. Vekovima su biblisti smatrali da se tetragram nije nalazio u Septuaginti, grčkom prevodu hebrejskog dela Svetog pisma. A onda su sredinom XX veka, njihovu pažnju privukli neki veoma stari fragmenti Septuaginte koji potiču još iz Isusovog vremena. Na tim fragmentima se nalazilo Božje ime ispisano hebrejskim slovima. Dakle, u Isusovo vreme su nesumnjivo postojali prepisi hebrejskih knjiga prevedenih na grčki u kojima se nalazilo Božje ime. Međutim, poznatiji prepisi Septuaginte, kao što su Vatikanski i Sinajski kodeks, koji su nastali u četvrtom veku, više nisu sadržavali Božje ime u hebrejskim knjigama (od Postanka do Malahije) iako se ono nalazilo u ranijim rukopisima. Zato nije nikakvo čudo što se u prepisima iz tog perioda Božje ime ne pojavljuje u Novom zavetu, delu Svetog pisma koji je izvorno pisan na grčkom jeziku.

  Isus je u molitvi Bogu rekao: „Objavio sam tvoje ime ljudima koje si mi dao iz sveta.“ Takođe je rekao da će to ime i dalje objavljivati drugima

• Iz grčkog dela Svetog pisma može se videti da je Isus često ukazivao na Božje ime i da ga je objavljivao drugima. Isus je u molitvi Bogu rekao: „Objavio sam tvoje ime ljudima koje si mi dao iz sveta.“ Takođe je rekao da će to ime i dalje objavljivati drugima (Jovan 17:6, 11, 12, 26).

• Budući da je grčki deo Svetog pisma zapisivan pod vođstvom Božjeg svetog duha, baš kao i hebrejski deo, iznenadan nestanak Jehovinog imena iz grčkih knjiga bio bi krajnje nelogičan. Sredinom prvog veka, Isusov učenik Jakov je rekao starešinama u Jerusalimu: „Simeon je detaljno ispričao kako je Bog prvi put obratio pažnju na ljude iz drugih naroda da bi od njih stvorio narod koji će nositi njegovo ime“ (Dela apostolska 15:14). Bilo bi neobično da je Jakov izjavio tako nešto, a da niko u prvom veku nije ni znao ni koristio Božje ime.

• U grčkom delu Svetog pisma Božje ime se pojavljuje u skraćenom obliku. U Otkrivenju 19:1, 3, 4, 6, Božje ime se pojavljuje kao deo izraza „Aliluja“. Ova reč potiče od hebrejskog „Halelujah“ i doslovno znači „hvalite Jah“. „Jah“ je skraćeni oblik imena Jehova. Mnoga imena iz grčkog dela Svetog pisma sadrže u sebi Božje ime. Zapravo, mnogi stručni tekstovi pokazuju da Isusovo ime znači „Jehova je spasenje“.

• Drevni jevrejski zapisi pokazuju da su hrišćani jevrejskog porekla koristili Božje ime kad su pisali grčki deo Svetog pisma. Tosefta, jedna zbirka usmenih zakona nastala oko 300. n. e., za grčke knjige Svetog pisma koje su bile spaljivane na sabat kaže: „Knjige jevanđelista i knjige minima [verovatno naziv za hrišćane jevrejskog porekla] nisu bile pošteđene uništenja vatrom. Dozvoljeno je da se spale kada se pronađu, zajedno s Božjim imenom koje se u njima nalazi.“ Isti izvor citira rabina Joseja Galilejca, koji je živeo početkom drugog veka nove ere, kako kaže da su se drugim danima u sedmici „iz njih [smatra se da je reč o hrišćanskim spisima] isecala mesta s Božjim imenom i stavljala na stranu, a ostatak se spaljivao“.

• Neki biblisti priznaju da se u biblijskim knjigama pisanim grčkim jezikom Božje ime najverovatnije nalazilo na mestima gde su bili citati iz hebrejskog dela Biblije. U jednom delu, pod temom „Tetragram u Novom zavetu“ stoji: „Postoje dokazi da su pisci Novog zaveta koristili tetragram, to jest Božje ime Jahve, u nekim ili u svim stihovima u kojima su citirali Stari zavet“ (The Anchor Bible Dictionary). Biblista Džordž Hauard kaže: „Pošto se tetragram još uvek nalazio u prepisima grčke Biblije kojima se služila rana crkva [to jest u Septuaginti], razumno je verovati da su pisci Novog zaveta prilikom citiranja iz Pisma zadržali tetragram u biblijskom tekstu.“

• Uvaženi biblijski prevodi su koristili Božje ime u grčkom delu Svetog pisma. Neki od tih prevoda su nastali davno pre prevoda Novi svet. Na primer, to su: Nowy Testament (1574, poljski, Šimon Budni); Die heilige Schrift des neuen Testaments (1791, nemački, Dominikus fon Brentano); The Emphatic Diaglott (1864, engleski, Bendžamin Vilson); O Evangelho Segundo S. Mattheus (1909, portugalski, Padre Santana); Bible de Chouraqui (1985, francuski, Andre Šuraki). Pored toga, u jednom španskom prevodu s početka XX veka, prevodilac Pablo Beson je koristio ime „Jehova“ u Luki 2:15 i u 14. stihu Judine poslanice, a na skoro 100 drugih mesta je u fusnotama objasnio da tu najverovatnije stoji Božje ime. Pored toga, još barem šest španskih prevoda koristi Božje ime, i to u oblicima Yahvé, Yavé, Yahweh i YHWH. Nadalje, na ruskom se Božje ime pojavljuje u fusnotama prevoda „Смысловой перевод“ i „Еврейский Новый Завет“ od Davida Sterna. Samo na nemačkom jeziku, u barem 11 prevoda Novog zaveta pojavljuje se ime „Jehova“ (ili „Jahve“), dok se u četiri prevoda Božje ime javlja u zagradama iza reči „Gospod“. Preko 70 nemačkih prevoda koristi Božje ime u fusnotama i napomenama. Osim toga, počevši od XVI veka, u hebrejskim prevodima grčkog dela Svetog pisma u mnogim stihovima se koristi tetragram.

  

• Biblijski prevodi na više od sto jezika sadrže Božje ime u grčkom delu. Primera radi, u mnogim prevodima na jezicima koji se govore na afričkom, američkom, azijskom i evropskom kontinentu, kao i na pacifičkim ostrvima, Božje ime se pojavljuje mnogo puta. (Videti spisak na 1806. i 1807. strani.) Prevodioci ovih izdanja odlučili su da koriste Božje ime iz razloga sličnih onima koje smo već naveli. Neki od tih prevoda grčkog dela Svetog pisma pojavili su se u novije vreme, kao što je Biblija na rotumanskom jeziku (1999), u kojoj se „Jihova“ pojavljuje 51 put u 48 stihova i batačkom jeziku (1989) indonežanskog plemena Tobe, u kojem se 110 puta koristi oblik „Jahowa“.

  

Sve navedene činjenice ukazuju na to da postoji mnogo razloga da se Božje ime vrati u grčki deo Svetog pisma. Upravo to su učinili prevodioci koji su radili na prevodu Novi svet. Oni duboko poštuju Božje ime i ne usuđuju se da izostave išta od onoga što je deo izvornog biblijskog teksta (Otkrivenje 22:18, 19).