Замисли следеће. Тражиш посао којим ћеш издржавати породицу. Имаш две понуде. Размислио си о свим чињеницама и узео у обзир о којој врсти посла је реч, које је радно време, колико ћеш путовати до посла и тако даље. Што се тиче библијских начела, оба посла су сасвим прихватљива. Можда ти се један више свиђа због врсте посла или веће плате. Али има и других ствари које треба да узмеш у обзир пре него што донесеш одлуку. На пример, да ли би на неком од тих послова морао да радиш у време скупштинских састанака? Да ли би ти посао одузимао драгоцено време и спречавао те да будеш са породицом и да им помажеш у духовном погледу? Таква питања ће ти помоћи да оно што је најважније – служење Јехови и потребе твоје породице – ставиш испред новца. Тако ћеш донети одлуку коју ће Јехова благословити (w25.01 17 ¶11-13).

Чак и ако ти је наметнут осећај да си безвредан, можеш бити сигуран да те Јехова воли и да си му драгоцен. Ако осећаш да си „скрханог духа“, сети се да је Јехова у твом срцу видео лепе особине и да те је привукао к себи (Јов. 6:44). Он је увек спреман да ти помогне зато што те сматра драгоценим. О Јеховиним осећањима можемо доста научити од Исуса. Док је био на земљи, Исус је обраћао пажњу на оне које су други гледали с висине и имао је самилости према њима (Мат. 9:9-12). Када је једна жена, у нади да ће бити излечена од мучне болести, дотакла његову одећу, Исус ју је утешио и похвалио што је имала вере (Мар. 5:25-34). Исус је био савршена слика и прилика свог Оца (Јов. 14:9). Зато можеш бити уверен да те Јехова цени и да запажа твоје врлине, међу којима су твоја вера и љубав према њему (w24.10 7 ¶4-5).

Давид се више пута нашао у тешким ситуацијама због којих је лио сузе. Неки су га мрзели, а неки којима је веровао и издали (1. Сам. 19:10, 11; 2. Сам. 15:10-14, 30). Једном таквом приликом је написао: „Изнемогао сам од уздисања. Сву ноћ постељу квасим сузама, њима натапам свој лежај“ (Пс. 6:6). Иако је Давид свашта доживео од људи, знао је да га Јехова воли. Он је написао: „Јехова [ће] чути моје јецаје“ (Пс. 6:8). Речима данашњег цитата је на сликовит начин приказао колико се Јехова о нама брине. Давид је осећао као да Јехова скупља његове сузе у мех или их бележи у књигу. Био је сигуран да Јехова види његов бол и да то не заборавља. Био је дубоко уверен у то да Јехова не само што види шта му се дешава већ и какав траг то оставља на њему (w24.12 22 ¶11-12).