Кад само помислимо колико добра вест значи многим људима широм света, добијемо жељу да и даље проповедамо. Сваке године милиони људи нам се придружују на Спомен-свечаности, а многи почињу и да проучавају Библију с нама. Стотине хиљада њих се крштавају и придружују нам се у проповедању. Ми не знамо колико ће још људи прихватити добру вест, али знамо да Јехова скупља велико мноштво, које ће преживети предстојећу велику невољу (Откр. 7:9, 14). Он је Господар жетве и сигуран је да ће још многи прихватити добру вест, а то је добар разлог да наставимо да проповедамо (Лука 10:2). Исусови ученици су одувек били познати по свом ревном проповедању. Када су људи видели с каквом одважношћу и жаром апостоли проповедају, „постало [им је] јасно да су они били са Исусом“ (Дела 4:13). Нека људи и код нас виде ревност на коју нас подстиче Исусов пример (w25.03 18 ¶15; 19 ¶17-18).

Читајући Библију увиђамо да Јехова запажа и оне који другим људима изгледају небитно. На пример, када је Јехова послао пророка Самуила код Јесеја да помаже једног од његових синова за будућег краља Израела, Јесеј је позвао седморицу својих синова, иако их је имао осморицу. Није позвао најмлађег сина, Давида. Али управо је Давид био тај кога је Јехова изабрао! (1. Сам. 16:6, 7, 10-12). Јехова је имао праву слику о Давиду. Знао је да га тај младић много воли. Да ли је Јехова на неки начин већ показао да му је стало до тебе? Размисли о следећем: Он ти даје савете који су баш за тебе (Пс. 32:8). Како би то могао да уради ако те не познаје добро? (Пс. 139:1). Када примењујеш његове савете и видиш колико ти то значи у животу, бићеш сигуран да му је стало до тебе (1. Лет. 28:9; Дела 17:26, 27). Јехова види све што радиш за њега. Види твоје лепе особине и жели да ти буде пријатељ (Јер. 17:10; w24.10 25-26 ¶7-9).

Сигурно волиш Јехову и желиш да служиш другима. Како да распламсаш у себи жељу да служиш другима? Размисли о томе колико је лепо учинити нешто за браћу и сестре. Исус је рекао: „Више усрећује давање него примање“ (Дела 20:35). Он је живео по томе. Био је срећан што може да служи другима. Размотримо пример забележен у Марку 6:31-34. Том приликом су Исус и апостоли били уморни и запутили су се на неко мирно место да се одморе. Али мноштво људи је стигло тамо пре њих јер су хтели да чују Исуса. Могао их је одбити. На крају крајева, он и његови сарадници „нису имали времена ни да једу“. Или је пак могао с њима поделити пар мисли и отпустити их. Али он се водио љубављу и зато је почео „да их поучава“ иако је „дан поодмакао“ (Мар. 6:35; w24.11 16 ¶9-10).