Давид се више пута нашао у тешким ситуацијама због којих је лио сузе. Неки су га мрзели, а неки којима је веровао и издали (1. Сам. 19:10, 11; 2. Сам. 15:10-14, 30). Једном таквом приликом је написао: „Изнемогао сам од уздисања. Сву ноћ постељу квасим сузама, њима натапам свој лежај“ (Пс. 6:6). Иако је Давид свашта доживео од људи, знао је да га Јехова воли. Он је написао: „Јехова [ће] чути моје јецаје“ (Пс. 6:8). Речима данашњег цитата је на сликовит начин приказао колико се Јехова о нама брине. Давид је осећао као да Јехова скупља његове сузе у мех или их бележи у књигу. Био је сигуран да Јехова види његов бол и да то не заборавља. Био је дубоко уверен у то да Јехова не само што види шта му се дешава већ и какав траг то оставља на њему (w24.12 22 ¶11-12).

Није довољно само постати зрео. Треба то и остати. Зато треба да се пазимо самоуверености (1. Кор. 10:12). Важно је да проверавамо да ли и даље напредујемо. Апостол Павле је и у посланици коју је написао Колошанима истакао колико је важно остати зрео. Премда су они били зрели хришћани, упозорио их је да се не ухвате у замку испразног размишљања овог света (Кол. 2:6-10). Епафрас, који је очигледно добро познавао тамошњу скупштину, стално се молио за њих „да до краја [остану] зрели“ (Кол. 4:12). Према томе, и Павле и Епафрас су разумели да су неопходни труд и Божја подршка да би се задржала зрелост. Обојица су желели да Колошани остану зрели, одрасли хришћани упркос свему што их је сналазило (w24.04 6 ¶16-17).

Када имамо исправан страх, то јест страхопоштовање према Јехови, толико га волимо да никада не бисмо урадили нешто чиме бисмо га повредили. Да бисмо стекли његову наклоност, трудимо се да научимо да разликујемо исправно од погрешног и истину од лажи (Посл. 2:3-6; Јевр. 5:14). Ако бисмо се бојали људи више него што се бојимо Јехове, могли бисмо се удаљити од истине. Погледајмо један библијски пример. Реч је о 12 поглавара који су били послати да извиде Обећану земљу. Код десеторице тих ухода, страх од Хананаца био је јачи од љубави према Јехови. Они су рекли Израелцима: „Ми не можемо да се боримо с тим народом, јер је јачи од нас“ (Бр. 13:27-31). Гледано из људског угла, Хананци су били јачи. То је била истина. Али рећи да Израелци нису у стању да савладају непријатеље значило би занемарити чињеницу да је Јехова уз њих (w24.07 9 ¶5-6).