Da li se možemo pouzdati u to da su sve Jehovine presude ispravne, kakav god da je njihov ishod? Apsolutno! Avraham je razumeo da je Jehova savršen, mudar, milosrdan „Sudija cele zemlje“. Jehova je obučio svog Sina da sudi i poverio mu „sav sud“ (Jov. 5:22). I Otac i Sin znaju šta je u srcu svakog čoveka (Mat. 9:4). Oni će uvek „činiti ono što je pravo“! Verujmo da Jehova zna najbolje. Jasno je da nismo u poziciji da sudimo. Ali on jeste (Is. 55:8, 9). Zato s punim poverenjem prepuštamo sav sud njemu i njegovom Sinu, našem Kralju koji savršeno odražava pravdu i milosrđe svog Oca (Is. 11:3, 4; w24.05 7 ¶18-19).

Koliko je važno imati iskreno srce vidi se iz onoga što se dogodilo kada je Filip kod Isusa doveo svog prijatelja Natanaila. Iako je prvi put video Natanaila, Isus je rekao: „Evo pravog Izraelca, u kom nema prevare“ (Jov. 1:47). Isus je video da je kod Natanaila iskrenost bila posebno izražena. Iako je Natanailo bio nesavršen čovek kao i mi, kod njega nije bilo ni traga izveštačenosti i neiskrenosti. Isusu se to mnogo dopalo i zato ga je pohvalio. Većina onoga što je zapisano u 15. psalmu i što je ugodno Jehovi tiče se našeg ophođenja s drugima. U Psalmu 15:3 stoji da gost u Jehovinom šatoru „ne kleveće svojim jezikom, ne čini zlo svom bližnjem, i ne govori ružno o svojim prijateljima“. Ako bismo klevetali druge i govorili ružno o njima, povredili bismo ih (Jak. 1:26; w24.06 10 ¶7, 9; 11 ¶10).

Ako se dobro pripremiš za službu, vrlo je verovatno da će ti biti lakše da razgovaraš sa drugima. Isus je svojim učenicima pomogao da se pripreme pre nego što ih je poslao u službu (Luka 10:1-11). Pošto su primenili ono čemu ih je poučavao, postigli su mnogo toga i bili su radosni. Kako da se pripremimo za službu? Dobro je da najpre razmislimo šta ćemo reći i kako da to izrazimo prirodno i svojim rečima. Značiće nam i ako razmislimo o dve-tri moguće reakcije ljudi i o tome kako da se postavimo prema njima. Nakon toga, potrudimo se da tokom razgovora budemo opušteni, da imamo prijateljski stav i osmeh na licu (w24.04 15-16 ¶6-7).