Nije dovoljno samo postati zreo. Treba to i ostati. Zato treba da se pazimo samouverenosti (1. Kor. 10:12). Važno je da proveravamo da li i dalje napredujemo. Apostol Pavle je i u poslanici koju je napisao Kološanima istakao koliko je važno ostati zreo. Premda su oni bili zreli hrišćani, upozorio ih je da se ne uhvate u zamku ispraznog razmišljanja ovog sveta (Kol. 2:6-10). Epafras, koji je očigledno dobro poznavao tamošnju skupštinu, stalno se molio za njih „da do kraja [ostanu] zreli“ (Kol. 4:12). Prema tome, i Pavle i Epafras su razumeli da su neophodni trud i Božja podrška da bi se zadržala zrelost. Obojica su želeli da Kološani ostanu zreli, odrasli hrišćani uprkos svemu što ih je snalazilo (w24.04 6 ¶16-17).

Kada imamo ispravan strah, to jest strahopoštovanje prema Jehovi, toliko ga volimo da nikada ne bismo uradili nešto čime bismo ga povredili. Da bismo stekli njegovu naklonost, trudimo se da naučimo da razlikujemo ispravno od pogrešnog i istinu od laži (Posl. 2:3-6; Jevr. 5:14). Ako bismo se bojali ljudi više nego što se bojimo Jehove, mogli bismo se udaljiti od istine. Pogledajmo jedan biblijski primer. Reč je o 12 poglavara koji su bili poslati da izvide Obećanu zemlju. Kod desetorice tih uhoda, strah od Hananaca bio je jači od ljubavi prema Jehovi. Oni su rekli Izraelcima: „Mi ne možemo da se borimo s tim narodom, jer je jači od nas“ (Br. 13:27-31). Gledano iz ljudskog ugla, Hananci su bili jači. To je bila istina. Ali reći da Izraelci nisu u stanju da savladaju neprijatelje značilo bi zanemariti činjenicu da je Jehova uz njih (w24.07 9 ¶5-6).

Da li se možemo pouzdati u to da su sve Jehovine presude ispravne, kakav god da je njihov ishod? Apsolutno! Avraham je razumeo da je Jehova savršen, mudar, milosrdan „Sudija cele zemlje“. Jehova je obučio svog Sina da sudi i poverio mu „sav sud“ (Jov. 5:22). I Otac i Sin znaju šta je u srcu svakog čoveka (Mat. 9:4). Oni će uvek „činiti ono što je pravo“! Verujmo da Jehova zna najbolje. Jasno je da nismo u poziciji da sudimo. Ali on jeste (Is. 55:8, 9). Zato s punim poverenjem prepuštamo sav sud njemu i njegovom Sinu, našem Kralju koji savršeno odražava pravdu i milosrđe svog Oca (Is. 11:3, 4; w24.05 7 ¶18-19).