Koliko je važno imati iskreno srce vidi se iz onoga što se dogodilo kada je Filip kod Isusa doveo svog prijatelja Natanaila. Iako je prvi put video Natanaila, Isus je rekao: „Evo pravog Izraelca, u kom nema prevare“ (Jov. 1:47). Isus je video da je kod Natanaila iskrenost bila posebno izražena. Iako je Natanailo bio nesavršen čovek kao i mi, kod njega nije bilo ni traga izveštačenosti i neiskrenosti. Isusu se to mnogo dopalo i zato ga je pohvalio. Većina onoga što je zapisano u 15. psalmu i što je ugodno Jehovi tiče se našeg ophođenja s drugima. U Psalmu 15:3 stoji da gost u Jehovinom šatoru „ne kleveće svojim jezikom, ne čini zlo svom bližnjem, i ne govori ružno o svojim prijateljima“. Ako bismo klevetali druge i govorili ružno o njima, povredili bismo ih (Jak. 1:26; w24.06 10 ¶7, 9; 11 ¶10).

Ako se dobro pripremiš za službu, vrlo je verovatno da će ti biti lakše da razgovaraš sa drugima. Isus je svojim učenicima pomogao da se pripreme pre nego što ih je poslao u službu (Luka 10:1-11). Pošto su primenili ono čemu ih je poučavao, postigli su mnogo toga i bili su radosni. Kako da se pripremimo za službu? Dobro je da najpre razmislimo šta ćemo reći i kako da to izrazimo prirodno i svojim rečima. Značiće nam i ako razmislimo o dve-tri moguće reakcije ljudi i o tome kako da se postavimo prema njima. Nakon toga, potrudimo se da tokom razgovora budemo opušteni, da imamo prijateljski stav i osmeh na licu (w24.04 15-16 ¶6-7).

Ljubav prema Jehovi Bogu i njegovom svetom imenu je najvažniji razlog što propovedamo dobru vest. Naša služba je način da hvalimo Boga, kog toliko volimo. U potpunosti se slažemo s tim da je Jehova dostojan da od svojih vernih slugu primi slavu, čast i moć. Mi mu dajemo slavu i čast kada drugima prenosimo uverljive dokaze da je on stvorio sve što postoji i da mu dugujemo svoje postojanje. Dajemo mu moć – svoju moć – kada vreme, snagu i sredstva koristimo da bismo učestvovali u službi koliko god nam okolnosti dopuštaju (Mat. 6:33; Luka 13:24; Kol. 3:23). Jednostavno rečeno, volimo Boga i zato volimo da govorimo drugima o njemu. Takođe želimo da im govorimo i o njegovom imenu i njegovim osobinama (w24.05 17 ¶11).