Jošua
2 Tada je Nunov sin Jošua potajno poslao iz Šitima+ dvojicu uhoda i rekao im: “Idite i izvidite zemlju, a naročito Jerihon!” I oni su otišli i došli su u kuću bludnice* koja se zvala Rahaba+ te su se ondje smjestili. 2 No kralju Jerihona bilo je dojavljeno: “Evo, neki su Izraelci došli noćas ovamo da izvide zemlju.” 3 Nato je kralj Jerihona poslao svoje ljude k Rahabi i poručio joj: “Izvedi ljude koji su došli ovamo i borave u tvojoj kući, jer su došli izvidjeti svu zemlju.”
4 Ali Rahaba je sakrila onu dvojicu uhoda. A kraljevim je ljudima rekla: “Istina, ti su ljudi došli k meni, ali ja nisam znala odakle su. 5 Otišli su kad su se u sumrak zatvarala gradska vrata. Ne znam kamo su krenuli, ali ako brzo pođete u potjeru za njima, stići ćete ih!” 6 (No ona ih je bila odvela na krov i sakrila pod stabljike lana koje su bile prostrte po krovu.) 7 Tako su ljudi krenuli u potjeru za njima prema jordanskim gazovima.+ Čim su oni izašli, gradska su se vrata zatvorila.
8 A prije nego što su uhode zaspali, Rahaba se popela k njima na krov. 9 Rekla im je: “Znam da će vam Jehova dati ovu zemlju.+ Uplašili smo vas se.+ Svi stanovnici ove zemlje strepe od vas+ 10 jer smo čuli kako je Jehova pred vama isušio vode Crvenog mora kad ste izašli iz Egipta+ i što ste učinili dvojici amorejskih kraljeva, Sihonu+ i Ogu,+ koje ste pogubili s druge strane* Jordana. 11 Kad smo to čuli, prestrašili smo se* i zbog vas smo izgubili hrabrost* jer je vaš Bog, Jehova, Bog gore na nebu i dolje na zemlji.+ 12 Stoga vas sad molim, zakunite mi se Jehovom da ćete zbog toga što sam ja pomogla* vama i vi pomoći* mojoj obitelji. Obećajte mi da ćete ispuniti svoju riječ!* 13 Ostavite na životu mog oca i moju majku, moju braću i moje sestre i sve njihove i spasite nas* od smrti.”+
14 Nato su joj uhode rekli: “Svojim životom jamčimo ti da ćete ostati živi!* Ako nas ne izdate, mi ćemo vam pomoći* i održat ćemo svoju riječ kad nam Jehova preda ovu zemlju.” 15 Potom im je pomogla da se po užetu spuste kroz prozor jer joj je dom bio u gradskim zidinama. Zapravo, živjela je na vrhu gradskih zidina.+ 16 Još im je rekla: “Idite u brda i skrivajte se ondje tri dana da vas ne nađu ljudi koji su otišli u potjeru za vama. A kad se oni vrate, pođite svojim putem.”
17 Uhode su joj odgovorili: “Držat ćemo se zakletve koju smo ti na tvoju molbu dali,+ 18 pod ovim uvjetom: Kad uđemo u zemlju, priveži ovu vrpcu od grimiznog konca na prozor kroz koji ćemo se spustiti. Okupi u svojoj kući svog oca, svoju majku, svoju braću i cijelu obitelj svog oca.+ 19 Ako itko izađe iz tvoje kuće, sam će biti kriv za svoju smrt*, a mi nećemo biti krivi. Ali ako pogine itko tko ostane s tobom u kući, mi ćemo snositi krivnju za njegovu smrt*. 20 No ako nas izdaš,+ tada ćemo biti oslobođeni zakletve koju smo ti na tvoju molbu dali.” 21 Ona je nato kazala: “Neka bude kako ste rekli!”
Tada ih je pustila da idu i oni su otišli svojim putem. Kasnije je na prozor privezala grimiznu vrpcu. 22 A oni su otišli u brda i ostali ondje tri dana dok se ljudi koji su išli u potjeru za njima nisu vratili. Tražili su ih na svim putevima, ali nisu ih našli. 23 Zatim su dvojica uhoda sišla s brda, prešla rijeku i došla k Nunovom sinu Jošui. Ispričali su mu sve što im se dogodilo. 24 Potom su rekli Jošui: “Jehova nam je predao cijelu tu zemlju+ i svi njeni stanovnici zbog nas drhte od straha.”+