Postanak

37 Jakov je ostao živjeti u zemlji Kanaanu, u kojoj je njegov otac živio kao došljak.+

2 Ovo su događaji iz Jakovljevog života.

Kad je Josip+ imao 17 godina, čuvao je stada ovaca+ sa sinovima Bilhe+ i Zilpe,+ koje su bile žene njegovog oca. I Josip je javio svom ocu da njegova braća loše postupaju. 3 A Josip se rodio kad je Izrael već bio star, pa ga je otac volio više od svih drugih sinova+ i načinio mu je lijepu dugu haljinu. 4 Kad su njegova braća vidjela da ga otac voli više nego sve njih, zamrzila su ga te mu nisu mogla reći ni jednu lijepu riječ*.

5 Kasnije je Josip usnio san i ispričao ga svojoj braći,+ a oni su ga zbog toga još više zamrzili. 6 Naime, on im je rekao: “Molim vas, poslušajte što sam sanjao. 7 Bili smo nasred polja i vezali snopove kad se moj snop podignuo i stao uspravno, a vaši su snopovi okružili moj snop i poklonili mu se.”+ 8 A njegova su mu braća rekla: “Zar ti misliš kraljevati nad nama i biti nam gospodar?”+ Tako su ga još više zamrzili zbog njegovih snova i onog što je rekao.

9 Poslije toga usnio je još jedan san i ispričao ga svojoj braći: “Opet sam usnio san. Ovaj put klanjali su mi se sunce, mjesec i 11 zvijezda.”+ 10 Kad je to ispričao svom ocu pred svojom braćom, otac ga je prekorio: “Što znači taj tvoj san? Zar ćemo ja, tvoja majka i tvoja braća doći pa ti se klanjati do zemlje?” 11 I Josipova su braća postala jako ljubomorna na njega,+ ali njegov je otac razmišljao o onom što je on rekao.

12 Jednom su njegova braća otišla pasti stoku svog oca blizu Šekema.+ 13 Poslije nekog vremena Izrael je rekao Josipu: “Tvoja braća čuvaju stada blizu Šekema. Otiđi k njima.” A on mu je odgovorio: “Dobro, idem!” 14 Tada mu je Izrael rekao: “Molim te, otiđi i vidi jesu li ti braća dobro. Vidi i kako je stoka pa mi javi.” Tako ga je poslao iz Hebronske doline+ i on je otišao prema Šekemu. 15 Kasnije ga je neki čovjek našao kako hoda poljem pa ga je upitao: “Što tražiš?” 16 On mu je odgovorio: “Tražim svoju braću. Molim te, kaži mi gdje čuvaju stada.” 17 Nato mu je čovjek rekao: “Otišli su odavde. Čuo sam ih kako govore: ‘Hajdemo u Dotan.’” Tako je Josip pošao za svojom braćom u Dotan i našao ih ondje.

18 A oni su ga ugledali izdaleka i prije nego što im se približio, počeli su se dogovarati da ga ubiju. 19 I rekli su jedan drugome: “Evo dolazi onaj koji sanja snove!+ 20 Hajde da ga ubijemo i bacimo u neku od jama za vodu! Reći ćemo da ga je proždrla strašna zvijer. Da vidimo onda hoće li se ispuniti ti njegovi snovi!” 21 Kad je Ruben+ to čuo, pokušao ga je spasiti. Zato je rekao: “Nemojmo ga ubiti*!”+ 22 Potom je dodao: “Ne prolijevajte krv!+ Bacite ga u ovu jamu u pustinji, ali nemojte mu nauditi!”+ Htio ga je izbaviti iz njihovih ruku i vratiti ocu.

23 I čim je Josip došao k svojoj braći, oni su svukli s njega njegovu haljinu, lijepu dugu haljinu koju je nosio,+ 24 pa su ga zgrabili i bacili u jamu za vodu. Jama je tada bila prazna – u njoj nije bilo vode.

25 Zatim su sjeli da jedu. Kad su podignuli pogled, ugledali su karavanu Jišmaelaca+ koji su dolazili iz Gileada i išli u Egipat. Njihove deve bile su natovarene bušinovom mirisnom smolom*, balzamom i smolastom korom.+ 26 Tada je Juda rekao svojoj braći: “Kakva je korist ako ubijemo svog brata i prikrijemo to?+ 27 Hajde da ga prodamo+ Jišmaelcima! Nemojmo dizati ruku na njega. Ipak je on naš brat, naša krv.” I oni su poslušali svog brata. 28 Kad su naišli midjanski+ trgovci, braća su izvukla Josipa iz jame i prodala ga Jišmaelcima za 20 srebrnjaka.+ Ti su ljudi odveli Josipa u Egipat.

29 Poslije se Ruben vratio do jame i vidio da Josip više nije u njoj, pa je razderao svoje haljine. 30 Kad se vratio svojoj braći, povikao je: “Nema djeteta! Što ću sad?”

31 A oni su uzeli Josipovu haljinu, zaklali jarca i umočili haljinu u krv. 32 Potom su je poslali svom ocu i poručili mu: “Ovo smo našli. Molimo te, vidi je li ovo haljina tvog sina ili nije.”+ 33 A kad ju je on bolje pogledao, povikao je: “To je haljina mog sina! Josipa je proždrla strašna zvijer! Sigurno ga je rastrgala!” 34 Tada je Jakov razderao svoj ogrtač i stavio kostrijet oko bokova te je mnogo dana tugovao za svojim sinom. 35 I svi su ga njegovi sinovi i kćeri nastojali utješiti, ali on se nije dao utješiti, nego je govorio: “Otići ću tugujući k svom sinu u grob*!”+ Tako ga je njegov otac oplakivao.

36 A Midjanci su u Egiptu prodali Josipa Potifaru, koji je bio faraonov dvoranin+ i zapovjednik straže.+