Постанак

49 Затим је Јаков позвао своје синове и рекао им: „Окупите се да вам кажем шта ће вам се догодити у будућим данима.* 2 Сакупите се и чујте, Јаковљеви синови, чујте Израела, свог оца.+

3 „Рувиме, ти си мој првенац,+ моја сила и првенац моје мушке снаге,+ узвишен си у достојанству и у снази. 4 Необуздан си попут вода, немој се узвисивати,+ јер си легао на постељу свог оца.+ Тада си је обешчастио.+ Он је легао на моју постељу!

5 „Симеон и Левије су браћа.+ Мачеви су им оруђе насиља.+ 6 У њихово друштво моја душа не улази.+ С њиховим се збором моје срце не уједињује,+ јер су у свом гневу побили људе,+ и у својој самовољи пресекли су биковима жиле на ногама. 7 Проклет да је њихов гнев,+ јер је окрутан,+ и њихов бес, јер је жесток.+ Разделићу их по Јакову и расућу их по Израелу.+

8 „Тебе ће, Јуда,+ твоја браћа хвалити.+ Твоја ће рука бити на врату твојих непријатеља.+ Синови твог оца теби ће се клањати.+ 9 Јуда је лавић.+ Сине мој, од плена ћеш устајати. Спустио се, као лав се испружио, и ко се усуђује да га пробуди?+ 10 Жезло се неће одмаћи од Јуде,+ ни заповедничка палица од његових ногу, док не дође Шило,*+ и њему ће се покоравати народи.+ 11 Кад за лозу веже свог магарца, за племениту лозу потомка своје магарице, он ће своју одећу прати у вину и своје хаљине у крви од грожђа.+ 12 Очи су му црвене од вина, а зуби бели од млека.

13 „Завулон ће живети поред мора,+ и биће уз обалу где су усидрени бродови,+ и његово подручје протезаће се према Сидону.+

14 „Исахар+ је магарац јаких костију, који почива међу бисагама. 15 Видеће да је почивалиште добро и да је земља лепа, па ће подметнути леђа да носи терет и биће присиљен на ропски рад.

16 „Као једно од Израелових племена, Дан ће судити свом народу.+ 17 Дан ће бити змија поред пута, рогата змија поред пута, која коња уједа за глежањ тако да његов јахач пада на леђа.+ 18 О Јехова, чекаћу да спасење од тебе дође.+

19 „Гада ће нападати разбојници, али он ће им бити за петама.+

20 „Од Асира ће долазити обиље хлеба,+ и он ће давати краљевске посластице.+

21 „Нефталим+ је танана кошута. Он говори лепе речи.+

22 „Јосиф је младица родног дрвета,+ младица родног дрвета крај извора,+ што преко зида тера своје гране.+ 23 Али стрелци су га нападали, гађали и гајили мржњу према њему.+ 24 А ипак је његов лук остао чврст,+ и снажне мишице руку његових биле су гипке.+ Из руку Јаковљевог Силног Бога+ долази Пастир, Израелов Камен.+ 25 Он долази од Бога твог оца,+ и он ће ти помоћи.+ Он је са Свемоћним,+ и благословиће те благословима небеским одозго,+ благословима вода из великих дубина,+ благословима груди и утробе.+ 26 Благослови твог оца надмашиће благослове вечних гора+ и украс вековних брда.+ Они ће бити на Јосифовој глави, на темену онога који је издвојен од своје браће.+

27 „Венијамин ће растрзати плен као вук.+ Ујутру ће јести животињу коју ухвати, а увече ће делити плен.“+

28 Сви они чине дванаест Израелових племена, и ово им је отац рекао кад их је благословио. Свакога је благословио одговарајућим благословом.+

29 Затим им је дао ову заповест: „Кад се приберем свом народу,+ сахраните ме с мојим очевима у пећини која је у пољу Ефрона Хетејина,+ 30 у пећини која је у пољу Макпели испред Мамрије у хананској земљи, у пољу које је Аврахам купио од Ефрона Хетејина за гроб.+ 31 Тамо су сахранили Аврахама и његову жену Сару.+ Тамо су сахранили Исака и његову жену Ребеку,+ и тамо сам ја сахранио Лију. 32 То поље и пећина на њему купљени су од Хетових синова.“+

33 Кад је Јаков дао заповести својим синовима, подигао је ноге на постељу и издахнуо, па је био прибран свом народу.+