Млади питају . . .

Зашто се брзо разљутим?

„Кад сам љут, бесан сам и боље да ми не прилазите Лице ми поцрвени . . . Понекад вриштим“—11—годишњи Иван.

СЕСТРА ти уништи најомиљенију кошуљу. Учитељ ти да незаслужено лошу оцену. Баш кад ти највише треба, поквари се фен за косу. Такве неугодности, неприлике и неправде могу код многих младих да изазову снажне осећаје беса.

У једном свом чланку за часопис Хелт (Здравље) др Џорџија Виткин — Ланојл објашњава: „Кад мозак реагује на неки разјарујући догађај, аутономни нервни систем бива потакнут. Адреналин, који се ослобађа из надбубрежних жлезди, почиње да улази у крвоток, повећавајући број откуцаја срца и дисање и стимулише ослобађање ускладиштених шећера који служе за енергију“.

С каквим резултатима? „Ми предузимамо акцију под утицајем свог властитог адреналина“, наставља др Виткин—Ланојл, „и та акција је често пута претерана. Ми вичемо, избацујемо с мржњом разне полуистине, бацамо, уништавамо, разарамо или напуштамо сцену у срџби“. Слично томе, један чланак у часопису Тин примећује да те бес „може потаћи да кажеш нешто што не мислиш и да изгубиш пријатеље — и чак да изазовеш унутрашњи бол“.

Да ли си се икад разљутио? Ако јеси, тада ниси једини. И ти се, попут већине нас, без сумње након тога осећаш глупо и питаш се: ’Зашто сам то учинио?’ Да, зашто је тако тешко контролисати свој бес? Исплати ли се то покушати?

Зашто се разљутимо

Разлог што се повремено разљутимо лежи у томе што смо створени по „Божјем обличју“ (1. Мојсијева 1:27). И сам Бог може да се разљути! На пример, апостол Павле је рекао: „Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправедност људи који држе истину у неправди“ (Римљанима 1:18).

Међутим, запази да гнев Јехове Бога произлази из љубави према праведности и правди. Бог се не гневи само зато што се ’разљутио’. Он контролише свој бес и испољава га на праведан начин. Када је општим потопом уништио покварен свет, он није изгубио контролу над ситуацијом, него је „Ноја . . . са седам других сачувао“ (2. Петрова 2:5). Јехова се, дакле, може описати као ’Бог милости и љубазности, спор на гнев и богат добротом, пун љубави и истине’ (2. Мојсијева 34:6, НС).

Пошто нас је Бог створио по свом обличју, ми имамо усађен осећај за правду. Дакле, кад смо суочени с непоштеним поступањем или неправдом, сасвим је природно да осећамо како у нама расте бес. То се догодило многим Божјим људима у библијским временима.

На пример, Мојсије, вођа Израелског народа, разљутио се када је неколицина људи повела побуну против њега (4. Мојсијева 16:1, 15). Чак је и Исус Христ испољио бес! Кад је видео да се тргује у Божјем темплу обожавања, он је срдито заповедио: „Носите то одавде! Не правите од куће оца мога продаваоницу!“ (Јован 2:13—16, СТ). Праведан гнев хришћанина је, дакле, сасвим на месту.

Нажалост, наш гнев углавном није из праведних потицаја. Разлог томе је што смо, према Библији, ’сви у власти греха’. Зато и стоји даље: „Нема праведна ни једнога“ (Римљанима 3:9, 10). Стога су наша сопствена несавршеност — и пропусти других — потенцијални извори фрустрације. „Понекад ти људи превише иду на живце“, каже млада Стефани.

Али, често смо љути без разлога! За разлику од Јехове који види све, ми само ограничено сагледавамо неку ствар (Јеврејима 4:12, 13). На пример, мудар човек Соломун је приметио да „реч која узрокује бол изазива гнев“ (Приче Соломунове 15:1, НС). Понекад је таква „реч“ изречена сасвим недужно, или представља обичну шалу у погрешно време или шаљиво задиркивање. Не схватајући то, ми се разљутимо.

Коначно, чињеница је да се темпераменти разликују, па су неки од нас можда склонији љутњи од других. А ти као млада особа тек почињеш да учиш како да контролишеш све те нове жеље и нагоне које са собом доноси пубертет. Можда се осећаш несигуран и претерано осетљив на критике. Све док не овладаш својим осећањима, ти ћеш бити рањив на провокације — нарочито на оне из породичног круга. „Љутим се на своју сестру“, признаје 15—годишња Лори. „Она зна како да ме испровоцира, тиме што каже нешто глупо или тако што ме исправља у свему што кажем“. Слично томе, напетости се могу разбуктати између тебе и твојих родитеља.

Чињеница је, да те може разљутити све ако то допустиш. Питање је само како излазиш на крај са осећањима љутње?

Препуштање бесу

У књизи Ваше дете тинејџер примећује се да „многи не знају како да на разуман начин изразе љутњу“. Неки постају детињасто зловољни. Неки постају насилни, било вербално или физички. Други су споља мирни, али изнутра кипе. Једна млада жена је рекла: „Кад се разљутим, ја не вичем. Постајем хладна и ћутљива“. Други опет седају за волан свог аутомобила и испољавају љутњу у начину вожње.

Међутим, препуштање гневу ретко је кад изграђујуће. Професор Гари Шварц с универзитета Јејл тврди да бес ’изазива много теже и дуготрајније последице за срце него друга осећања, па чак и страх’. Др Редфорд Б. Вилијам с универзитета Дјук каже: „Нека истраживања указују на то да се велики број случајева преурањене смрти доводи у везу са непријатељством“. Сигурно није здраво планути на сваку провокацију. „Мирно је срце живот телу“, каже једна стара пословица (Приче Соломунове 14:30).

Надаље, необуздани гнев обично лошу ситуацију чини још гором. Присетимо се библијског извештаја о двојици браће по имену Симеун и Левије чија је сестра била силована. Разумљиво је да су били прилично бесни када су чули за то! Али, како су испољили свој бес? Библија каже да су управљали догађајима тако да су немилосрдно убили младог човека који је био одговоран за то силовање — као и све мушке чланове његове породице и остале мештане! (1. Мојсијева, поглавље 34).

Годинама касније њихов отац Јаков се присетио тог догађаја на својој самртној постељи. Да ли их је он похвалио због те гневне освете? Насупрот томе, проклео је њихову срџбу „јер је пре жестока! Проклета им обијест, јер је пре окрутна“ (1. Мојсијева 49:7, СТ). Да, оно што су у љутњи учинили било је горе од изазова који их је на то потакао! Они тиме нису ништа постигли и нарушили су свој углед.

Стога није чудно што једна пословица каже: „Ко је брз на гнев починиће лудост“ (Приче Соломунове 14:17, НС). Ретко кад онај ко је испровоциран може да разумно размишља и поступа. Ретко кад ће онај ко се разбеснео тражити хришћанско средство за оправдање погрешке. Речи хришћанског писца Јакова стога звуче истинито: „Човечја срџба не чини што је пред Богом праведно“ (Јаков 1:20, СТ). Раздраженост, увреде и зловоља не користе ничему; управо је супротно.

Истина је да се можеш осећати добро у тренутку док испољаваш салву речи на некога ко ти је учинио нешто нажао, али обично жалиш због тог излива гнева — нарочито онда када је тај неко послодавац, учитељ или родитељ! (Упореди Проповедник 10:4). Приче Соломунове 29:11, СТ, стога кажу: „Безумник излијева сав свој гнев, а мудрац сустеже своју срџбу“.

Но, како то можеш учинити? Чланак у једном од наредних бројева говориће о томе.

[Истакнути текст на 22. страни]

Наша сопствена несавршеност — и пропусти других — потенцијални су извори фрустрације

[Слика на 23. страни]

Каква је корист од љутње?