Проповедник

5 Пази на кораке+ своје кад идеш у дом истинитог Бога. Приступи да слушаш,+ а не да приносиш жртву као што чине безумници,+ јер не знају да је зло што чине.+

2 Не нагли устима својим и нека се срце твоје+ не жури да изговори реч пред истинитим Богом.+ Јер је истинити Бог на небесима,+ а ти си на земљи. Зато нека буде мало речи твојих.+ 3 Јер сан долази од великог посла,*+ а безуман говор од мноштва речи.+ 4 Кад дајеш завет Богу, не оклевај да га испуниш,+ јер безумници никоме нису мили.+ Испуни свој завет.+ 5 Боље је да не дајеш завет+ него да даш завет па да га не испуниш.+ 6 Не дозволи устима својим да наведу на грех+ тело твоје, и не реци пред анђелом:+ „Забунио сам се!“+ Зашто да се истинити Бог разгневи због гласа твога и да уништи дело руку твојих?+ 7 Јер због много посла долазе снови+ и испразности и мноштво речи. Али бој се истинитог Бога.+

8 Ако видиш да негде у земљи неко тлачи сиромаха и да се насилно ускраћује правда+ и праведност, немој да се чудиш томе,+ јер онај који је виши од високих+ то посматра,+ а има и оних који су високо изнад високих.

9 Сви ти људи имају корист од земље.+ И самом краљу слуге обрађују њиве.+

10 Ко воли сребро, никад му није доста сребра, и ко воли богатство, никад му није доста добитка.+ И то је испразност.+

11 Где је много добара, много је и оних који их једу.+ И какву корист од њих има власник, осим што их очима гледа?+

12 Сладак је сан+ ономе ко служи, било да једе мало или много, а богатство не да богатоме да спава.

13 Има једно велико зло које сам видео под сунцем: богатство које се власнику чува на његово зло.+ 14 То богатство пропадне+ због зле незгоде, па за сина који му се родио ништа не остане у руци његовој.+

15 Као што је го изашао из утробе мајке своје, тако ће и отићи,+ онакав какав је и дошао. И ништа не може узети са собом+ за труд свој, ништа не може понети у руци својој.

16 И ово је велико зло: онако како је неко дошао, тако ће и отићи. И каква је корист ономе коме труд одлази у ветар?+ 17 А и све дане своје једе у тами, уз велику муку,+ уз болест и гнев.

18 Ето, видео сам да је најбоље и најлепше да човек једе и пије и ужива у добру од свег труда+ свога којим се труди под сунцем све дане живота свога који му је истинити Бог дао, јер то му је награда. 19 И истинити Бог је сваком човеку коме је дао богатство и иметак,+ омогућио да једе од тога+ и да узима награду своју и да се радује због труда свога.+ То је дар од Бога.+ 20 Човек не размишља често о данима живота свога, јер га истинити Бог заокупља радошћу срца његовог.+