Марко
5 Дошли су на другу страну мора у герасински крај.+ 2 Чим је изашао из чамца, у сусрет му је с гробља дошао један човек опседнут нечистим духом.+ 3 Он је боравио међу гробовима и нико га није могао свезати ни ланцима. 4 Често је био везан оковима и ланцима, али је сваки пут кидао ланце и ломио окове. Нико није могао да га укроти. 5 И ноћу и дању, стално је викао по гробовима и по брдима и ударао се камењем. 6 Али кад је издалека угледао Исуса, дотрчао је, поклонио му се 7 и повикао на сав глас:+ „Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Свевишњег Бога?+ Заклињем те Богом,+ не мучи ме!“+ 8 Јер Исус му је говорио: „Нечисти душе, изађи из овог човека!“+ 9 И упитао га је: „Како ти је име?“ А он му је одговорио: „Име ми је Легија,*+ јер нас је много.“+ 10 И упорно га је преклињао да их не истера из тог краја.+
11 А тамо је на брду пасло+ велико крдо свиња.+ 12 Преклињали су га: „Пошаљи нас у свиње, да уђемо у њих.“ 13 Он им је допустио. Тада су нечисти духови изашли и ушли у свиње. И крдо је јурнуло преко литице у море. У крду је било око две хиљаде свиња и све су се утопиле у мору.+ 14 А свињари су побегли и пронели глас о томе по граду и околини. И људи су дошли да виде шта се догодило.+ 15 Кад су дошли код Исуса и видели како опседнути човек седи обучен и здравог ума, онај у коме је била легија демона, уплашили су се. 16 А очевици су им испричали шта се догодило са опседнутим човеком и са свињама. 17 И молили су га да оде из њиховог краја.+
18 Док је улазио у чамац, човек који је раније био опседнут демонима молио га је да пође с њим.+ 19 Али он му није дозволио, него му је рекао: „Иди кући својим рођацима,+ и јави им шта је Јехова+ учинио за тебе и како ти се смиловао.“+ 20 Тај човек је отишао и почео да објављује у Декапољу*+ све што је Исус учинио за њега. И сви су се дивили.+
21 Кад је Исус чамцем поново прешао на другу обалу, око њега се скупио силан народ. А био је поред мора.+ 22 Дошао је један од старешина синагоге који се звао Јаир. Кад га је угледао, пао је пред његове ноге+ 23 и усрдно га молио: „Кћеркица ми је на самрти. Молим те, дођи и положи руке+ на њу да оздрави и живи.“+ 24 И Исус је пошао с њим. За њим је ишло мноштво људи и гурало га.+
25 Једна жена је дванаест година+ патила од крварења,+ 26 и много је пропатила од многих лекара+ и потрошила је све што је имала и ништа јој није користило, него јој је било све горе. 27 Кад је чула за Исуса, пришла му је с леђа у мноштву људи и дотакла+ његову хаљину. 28 Мислила је: „Ако дотакнем само његове хаљине, оздравићу.“+ 29 И истог часа је престала да крвари и осетила је у телу да је оздравила од своје мучне болести.+
30 Исус је одмах осетио у себи да је из њега изашла сила,+ па се окренуо према народу и упитао: „Ко је дотакао моје хаљине?“+ 31 Његови ученици су му одговорили: „Видиш да те народ притиска,+ а ти питаш: ’Ко ме је дотакао?‘“ 32 Али он је погледао уоколо да би видео жену која је то учинила. 33 А она је, сва у страху и дрхтећи, јер је знала шта јој се догодило, дошла и пала пред њега и рекла му све како је било.+ 34 Он јој је рекао: „Кћери, твоја вера те је излечила. Иди с миром,+ и буди здрава од своје мучне болести.“+
35 Док је још говорио, дошли су неки људи из куће старешине синагоге и рекли: „Кћи ти је умрла! Зашто да још мучиш учитеља?“+ 36 Кад је Исус чуо тај разговор, рекао је старешини синагоге: „Не бој се, само веруј.“+ 37 И није дозволио да га ико прати осим Петра, Јакова и Јована, Јаковљевог брата.+
38 Кад су дошли у кућу старешине синагоге, видео је пометњу и људе како плачу и наричу на сав глас. 39 Ушао је и рекао им: „Зашто стварате пометњу и плачете? Дете није умрло, него спава.“+ 40 А они су му се подсмевали. Тада их је све истерао напоље и узео са собом дететовог оца и мајку и оне који су били с њим, и ушао је тамо где је било дете.+ 41 Узео је девојчицу за руку и рекао јој: „Талита кум“, што значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“+ 42 Девојчица је одмах устала и почела да хода, а имала је дванаест година. И били су ван себе од усхићења.+ 43 Он им је неколико пута заповедио да нико не сазна+ за то. И рекао је да јој дају да једе.